LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
Pjesma Marjana Hajnala
Srijeda, 24 Kolovoz 2016 22:47

 

Marjan-1-






OSVETA

Marjan Hajnal, naš Bosanac na privremenom boravku u Izraelu

Moja osveta će biti

Što ćeš istom stazom

Nekad poći

A nećeš znati

Da je uz suhi bor

Počivalište moje.

Nećeš znati

Da ćeš s istog izvora piti

U istom miru gledati doline

Nećeš znati

Da ćeš pored mene sjesti.

Želio si sve

A trebao si samo mirno proći.

Moje si nebo srušio

Kupine, višnje,

Vinograde moje obrao,

Konje divlje moje pohvatao i osedlao

I jelene rastjerao.

Ali…

Zemlja zna sve tajne:

Od vode koju si htio piti

Izgubićeš trag za natrag,

Jer ne slutiš

To je voda vječnog sjećanja

U njoj nema praštanja ni zaborava.

Ni nebo te poštedjeti neće:

Boru suhom pod kojim sjediš

Munja se neumitna bliži,

Nijednom proljeću se nećeš više radovati

Oslijepićeš, poludjet ćeš,

Sjena teška po tebe će doći,

Želio si sve što nije tvoje

A mogao si mirno

Kroz livade moje proći.

Moje košute ni pogledati nisi smio

Nisi smio dirati

Gnijezdo češljugara

Niti s moga izvora piti

Trebalo je da znaš

Da je uz suhi bor počivalište moje

Da ti nije mjesto sjesti pored mene

Trebalo je da znaš

Kakva

Moja osveta će biti .

Bat-Yam, 02.09.2002.

 
DoC je ponovo s nama
Utorak, 23 Kolovoz 2016 21:25

 

Petar Vukotić

DoC Sumann (Petar Vukotić), Herceg Novi

BORAVAK U NULI

provirio sam kroz glavnu ključaonicu:

unutra je vladao potpuni mrak

u kom se jedva nazirala

još uvijek topla tama tek pogašenih

svjetala

neposredno ispod nje

u uglu ekrana

prostirao se odličan pogled na

sve one telefonske razgovore

po sredini se pružao prav i prilično

dug hodnik

a sa obje strane hodnika

u pravilnim razmacima

ponavljala su se vrata slična ulaznim

iza svakih od tih vrata započinjao je

prav i prilično dug hodnik

a sa obje strane hodnika

u pravilnim razmacima

ponavljala su se vrata slična ulaznim

iza kojih je započinjao

prav i prilično dug hodnik...

provirio sam kroz jednu od ključaonica

unutra je vladao potpuni mrak

u kom se jedva nazirala

još uvijek topla tama tek pogašenih

svjetala

 
Avdina besjeda....
Ponedjeljak, 22 Kolovoz 2016 21:28

 

LogavinaSulejman sa Vratnika i Lav iz Jasne Poljane

Abdulah Sidran

Ne može živjeti u skladu sa svijetom onaj koji bi da ga popravlja i mijenja. Tačka. Jedared je, kad 1908. godine po ruskoj Carevini zapuhaše sabahzorski revolucionarni vjetrovi, u svojoj Jasnoj Poljani, grof Lav Nikolajevič Tolstoj primio delegaciju studenata budućih revolucionara. Došli da od velikog mislioca zatraže podršku. Njegova je riječ jednako važila u Moskvi, Lenjingradu, u Sibiru i Parizu, Cirihu, Berlinu, Rimu i Londonu. Znati odgovor na pitanje: A šta je o tome kazao Tolstoj ? značilo je biti obrazovan, obaviješten, napredan i – moderan. I danas, stotinu i pet godina poslije smrti velikoga pisca, žive su i kojekuda po svijetu rasturene djeluju ‘narodnjačke’ religijske zajednice ‘tolstojevaca’. Sa Crkvom odranije u zavadi, i anatemisan, Grof nije imao nikakvih problema da svoja radikalna gledišta o uređenju svijeta i društva u njemu iskazuje direktno i neuvijeno. Sve što su mu studenti, jedan po jedan, kazivali o svojim ustaničkim zamislima domaćin je, sučući brčine, slušao pomno, a povremeno, gledajući u šarene papuče na svojim stopalima, s odobravanjem klimuckao glavom. Kad je svaki od članova delegacije kazao što je imao reći, veliki pisac upita: Dobro, a kad sve to, uz Božju pomoć, završite – šta je cilj ?

Momci poskočiše na noge:

Da promijenimo svijet ! Da ruskoga mužika promijenimo ! Čovjeka da promijenimo !

Reče li im šta ili ne reče, ovoga trena ne pamtim, ali je grofica Sofija Andrejevna nepogrešivo uočila muževljevu gestu nakon koje će, prema uhodanom načinu, ona lično, biranim riječima, vrle izaslanike revolucionarne ruske mladeži obavijestiti da se Grof umorio i da je vrijeme za prijem isteklo. Ni tri minuta neće trajati procedura ispraćaja gostiju, a Grof će se namrgođen povući u svoju sobu.

Sve je mogao razumjeti i prihvatiti, ali da neko pomišlja prepravljati, mijenjati i preuređivati ono što je svojeručno uredio Stvoritelj, Gospodin Bog, Allah dželešanuhu – s time je njegova pamet raskrstila odmah po izlasku iz raspusničkih godina kasne mladosti. S idejom o promijeni Svijeta nekako mu se, s puno opreza, i smjelo prići, ali ma i zucnuti o mogućnosti da se promijeni Čovjek – nije bilo dopustivo. Gospodine, vrata su iza vaših leđa !

 
O njihovim, ali i našim šibicarima
Nedjelja, 21 Kolovoz 2016 23:09

 

sibicari3Шибицари

Пала ми је на памет више него упадљива аналогија између шибицарења и начина на који постојећа гарнитура влада

Горан Марковић

(Na slici su "pošteni" šibicari koji svoj kruh nasušni zarađuju pomoću vještih prsta, dok ovi naši politički "šibicari" bagerima lovu guraju u vlastite džepove, a raja i dalje "gonja" gdje je kuglica!)

Једном приликом био сам у жирију међународног филмског фестивала у Валенсији. Имао сам доста слободног времена па сам сваког дана одлазио на градски трг, седао у некакву кафану и одатле посматрао како људи ту живе. Нисам имао било какву нарочиту идеју, само сам убијао време. А редитељи, кад немају паметнија посла, обично то и раде: посматрају како се људи на одређеним местима, у извесним околностима понашају.

Првог дана сам спазио групу шибицара која је „оперисала” на тргу, недалеко од мене. Била је изванредна дружина која је одмах задобила моје симпатије. Пре свега, због сличности мог и њиховог заната. И ја и они покушавамо да створимо привид нечега што личи на живот. Ја за то користим уметнички поступак, а они превару. Мој циљ је стварање илузије код гледалаца а њихов обмана пролазника. Оно по чему се битно разликујемо јесте резултат наших напора. Ја стварам један артифицијелан производ који нема било какву употребну намену а они пуне своје џепове пељешећи наивне.

Састав дружине је био, да кажемо, класичан. Главни играч, виртуоз манипулације, који куглицу брзо премешта испод три празне кутије од шибица, непрестано откривајући где се куглица тренутно налази и поново је сакривајући, стално је викао, жалећи се на лошу срећу и сталне губитке које трпи. Његов компањон, у улози случајног пролазника који се ту задесио, успешно је погађао где се куглица налази и добијао партију за партијом, такође гласно ликујући. Човек поред њега је наговарао радозналце да играју „по пола”, јер нема довољно новца за улог у игри. Ту су били и епизодни ликови: навијачи, сви редом наводно окренути против манипулатора, међу којима су се истицале млада жена обучена у уредну школску кецељу, са ђачком торбом на леђима, радознала домаћица са зембиљем у руци и достојанствени, клецави старац. Другог дана сам открио и скривене чланове банде шибицара, неколико њих који су стајали на стратешким местима трга и давали неприметне знаке осталима у вези са могућом појавом полиције.

 
Osvrt Filipa Davida
Subota, 20 Kolovoz 2016 23:02

 

Filipo DavidTrijumf primitivizma

Filip David, Beograd

Pravo značenje reči primitivac je prost, neobrazovan čovek. Ali kod nas najveće primitivce, oličenje primitivizma, nalazimo upravo među onima koji poseduju nekakvo obrazovaje. Jedna od karakterističnih osobina pravih primitivaca jeste njihova sposobnost da dugo i vešto skrivaju svoj primitivizam. U mirnim vremenima ugnjezde se u nekoj sredini i svojim manirima naizled uglađene osobe, pristojnim izgledom i uljudnim ophođenjem, uspevaju da zavaraju okolinu. Suština je zapravo zamaskirana sa nekoliko skupih odela i nekoliko naučenih fraza. Primitivci su tako ušuškani u samoj srži društva poput larvi koje mogu ostati larve čitavog života. Ali ako naiđu za njih povoljne okolnosti, iz tih larvi se razvijaju štetočine koje iznutra nagrizaju i dovode do propasti sve što dotaknu.

Primitivizam se svuda unaokolo širi kao paučina. A kada nema vetra da ga razduva, štošta se uhvati u njegove mreže. Primitivci jedni druge prepoznaju i onda kada su premazani sa hiljadu zaštitnih boja. Postoji prava internacionala primitivaca i njihova međusobna solidarnost. Podržavaju se i pomažu kada se nađu u nevolji. Primitivizam se jako vezuje za prostakluk, a prostaštvo je za mnoge opčinjavajuće.

Prostak veruje da svet postoji samo njega radi. On nema nedoumica, kolebanja, griže savesti, trauma. Svet viđen njegovim očima je pojednostavljen, uprošćen, bez moralnih dilema. „Ili kako ja kažem, ili nikako!“ Udara pesnicom o stol, ili pesnicom u oko kako bi stavio do znanja da mora biti po njegovom. Ima širok osmeh kojim pokazuje zlatne zube. Nosi razdrljenu košulju da bi otkrio maljave, muške, junačke grudi.

 
Sandetova zezancija za vikend
Petak, 19 Kolovoz 2016 22:27

Bugarski pasošU čekanju bugarskog državljanstva i bugarskog crneca

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

... U dvorištu bugarske ambasade u Skoplju kontejner, a ispred kapije dugačak red

Makedonaca koji čekaju bugarsko državljanstvo! (Zbog vize za EU - naravno).

Zadnji u redu stoji neki odrpanac i buni se što se dugo čeka, pita šta sve treba da bi

se dobilo bugarsko državljanstvo, a onda nervozno šetka i odlazi do portira koji

otvara kapiju samo kada mu Bugarin iz kontejnera kucne u prozor. Pušta samo po

jednu osobu.

Ovaj zadnji opet negoduje, pita: - Abe, vo što e rabotata? Zošto vaka sporo odi redot... eh, golema rabota: da

udri dva pečati, treba mu polovina časot ... da ti ebam vakva država Makedonija!!!

-Dečko, ti nemoj da mi ja psuješ državata, i - te molam, zastani si vo red! I nie čekame, a ne samo ti!!! - buni

se neka gospođa sa hrpom papira u ruci.

Psovač odlazi i do portira i doziva ga preko ograde: - Batko, abe što volku kasni rabotava? Kade e problemot?

Eden kontejner, dva pečati da se udrat, a traje po polovina časot... ?!

Portir (debeljko u bugarskoj uniformi, inače Makedonac) mu odgovara: - Ama, kakvo da napravam? I ne e

samo eden kontejner tuku se dva kontejnera! Kolku da znaeš!!! - E pa - pita "Nervozni" - što se naođa vo toj

drug kontejner?

Portir mu odgovara: - Tamu Bugarite imaat doveden eden Crnec. Toj gi "pleska" (guzi) našite i zatoa tolku

sporo odi rabotava...

- Lele-eee - čudi se "Psovač" s kraja reda, pljuje na one što čekaju u redu...

Viče na njih: - A be, vie ne ste normalni! Za edno državjanstvo Crnecot da ve dere...Lele-eee!!! Kakva stoka od

narod sme nie Makedoncite??? Ponovo odlazi do portira, da mu još nešto kaže.

Portir širi ruke i pita ga: - E, šo sega sakaš...? Kakvo, be, da napravam???

Psovač se pokunjio, pa mu kaže: - Ti se molam, dajte dovedite ušte eden Crnec....!!!!

- E, zošto, be, ušte eden Crnec?!

- Pa da pobogu odi rabotata. Ete zošto!!! Da ne čeka narodot!?...

 
Ekscerpte iz knjige Ruždije Adžovića
Četvrtak, 18 Kolovoz 2016 23:04

 

Ruždija AdžovićNovak Kilibarda o Aliji Izetbegoviću

Ruždija Adžović, Sarajevo

Kilibarda priča: - Kako sam već kazao, sa prvom zvaničnom delegacijom Crne Gore, koja je nakon agresije na Bosnu i Hercegovinu posjetila Sarajevo, bio sam kod tadašnjeg predsjednika Predsjedništva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića. Njegova priča bila je nekako domaćinskija nego Silajdžićeva, koga smo ranije posjetili. Doduše, nije to bilo neko intimisanje, ali je Alija bio unio jednu narodsku notu, pomalo domaćinsku, pomalo očinsku, notu koja je njemu, izgleda, bila svojstvena na svim prostorima njegova djelovanja.

Sa svakim od nas progovorio je poneku riječ. Ali ja sam imao privilegiju da sa mnom priča najviše. On će mene pitati:

-Gospodine Kilibarda, da li uspijete išta da pišete ili vas je pojela politika.?

I ako je bilo nekog cinizma ili ironije u tom “pojela”, nije se u akcentaciji i boji riječi primijetilo tog cinizma. Inače, Alija Izetbegović umije i literarno da se izražava, što pokazuju njegove knjige, a ja sam pročitao svaku.

Rekao sam mu: -Hvala što se vi sjećate da ja pišem, a uspijem da napišem. Eto, skoro mi je izašla jedna knjiga.

-Zaboga, kako se ne bih sjetio da vi pišete - odgovorio je Alija.

Kasnije, pred završetak tog razgovora sa Izetbegovićem, on je mene upitao: -Molim vas, profesore, je li onaj put od Glave Zete do manastira Ostroga upriličen, napravljen ko što treba?

-Nažalost, ne. Još taj put nije dotjeran kao što treba da se dotjera i koliko obavezuje frekventnost dolazaka odgovorio sam.

On se stvarno iznenadio i kaže: -Zaista, malo čudno.

 
Alijine iskrice
Srijeda, 17 Kolovoz 2016 21:14

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (30)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Ćirilični natpis na nišanima – inat bez granica?!

Hafiz Mehmed efendija Okić je učio u Stambolu, a kao softa u medresi priredio je za štampu i o svom trošku štampao djela dvojice bosanskih pisaca na turskom jeziku. Sad ne znam ko su bili ti pisci i kakva su im djela bila (bit će da je negdje o tome pisano povodom njegove smrti, u septembru 1931), ali svakako je stvar vrijedna da se istakne, kad siromašni softa u tuđem kraju otkida od svog fukarskog zalogaja za štampanje knjiga svojih zemljaka.

Bio je muderis u Gračanici. Pričao mi je jednom Šaćir efendija Sikirić kako je došlo do toga da bude izabran za člana Ulema-medžlisa, kad je izvojevana vjersko-prosvjetna autonomija 1909. Kad se Bakir-beg Tuzlić kao član Egzekutivnog odbora vraćao u Tuzlu, ne znam da li iz Beča ili Sarajeva, kad je sankcioniran Statut vakufsko-mearifitskih poslova, Okić je talebu medresansku doveo do stanice u Karanovcu i pozdravio Bakir-bega na stanici. To ga je dovelo u Ulema-medžlis.

Zanimao se za rad naših ljudi na orijentalnim jezicima pa je dolazio merhum Fehim efendiji u Orijentalni institut da vidi je li šta vrijedno otkriveno među rukopisima. Bio je pristalica učenja vjeronauke na turskom jeziku, čak i u mektebima. Govorio je kako mi svi znamo turski: “Iste legen, iste ibrik (evo leđena, evo ibrika), iste peškir (evo peškira).”

S njegovim sinom Taibom sam studirao istovremeno u Zagrebu, jedno kraće vrijeme. Ne znam je li on svršio šerijatsku gimnaziju ili šerijatsku sudačku školu s koje se moglo upisati na pravni fakultet. Brzo iza tog je otišao u Pariz, gdje je završio studije. Predavao je nekoliko godina na šerijatskoj gimnaziji.

Otac mu, hafiz Mehmed efendija Okić, nije trpio Srba, a Taib je bio velik Srbin. Otac mu nije drukčije spominjao “ćirilicu” nego “krmača” (nešto štampano krmačom ili napisano krmačom), a Taib mu je podigao nišane na grobu i uz turski tarih stavio još natpis – ćirilicom. Vjerujem da su to, kronološki gledano, prvi nišani s ćirilicom u Sarajevu.

Iako ga nije nitko gonio s položaja godine 1941, Taib je odmah u ljeto otišao u Tursku, gdje je sada profesor Teološkog fakulteta. Predaje Hadis na Univerzitetu u Ankari.

I dosad su Bošnjaci i Hercegovci bivali i učenjaci i profesori u Turskoj i drugim naučnim centrima istoka, ali ih je bilo i u domovini. A sada u Bosni gotovo da i nema nikakvog teologa od većeg naučnog značaja, a eto ima jedan koji predaje Turcima na najvišoj naučnoj osnovi.

(zapisano 5.5.1962)

 
"Nepismeni" akademik nije devet godina odreagirao na tvrdnje pismenog neakademika!!!
Utorak, 16 Kolovoz 2016 23:46

 

RiđanovićZašto ne valja naziv Bošnjak?

Prof.Dr Midhat Riđanović

Prvo, zato što je arhaičan, zato što ga je iz naftalina izvadio polupismeni akademik jer mu je bio potreban kao zakletom ateisti da se ugura među Muslimane vjernike i tako održi svoju nekadašnju ‘slavu’ u novom vremenu u kojem ateizam više ‘ne pali’. Uskoro nakon što je ‘prodao’ svoj ‘izum’, požurio je da osnuje tautološku partiju Muslimansko-bošnjačku organizaciju (papi se, kažu, plaho dopalo ime te partije pa je, da ne bi zaost’o, pohitio da osnuje Vatikansko-katoličku organizaciju). Meni je prije lansiranja naziva Bošnjak ta riječ bila poznata samo kao prezime koje često vidim na špicama programa HRT-a 1 i 2, a pomišljao sam i da bi se tako mogli zvati radnici fabrike svjećica Bosch.

Polupismeni a i neuki akademik ne zna da Muslimani žive kao manjina u velikom broju zemalja i da se svugdje zovu sintagmom od dvije riječi čije je gramatičko jezgro Muslimani, a atribut pridjev izveden od imena zemlje u kojoj žive, pa imamo Filipinske Muslimane, Tajlandske Muslimane, Burmanske Muslimane itd. Nikom na svijetu ne pada na pamet da takav opisni naziv mijenja: on govori da su ‘dotični’ ljudi vjerski i nacionalno Muslimani (čime se i ponose pa neće da čuju da im se ta riječ ukloni iz imena), a atribut ispred imenice označava zemlju u kojoj žive. Zar se može i zamisliti bolji naziv?!

Naši (neuki) ‘intelektualci’ (ovo je pomalo i tautologija jer bar 80% naših intelektualaca ne čita engleski tečno i tačno, pa ne mogu ni postati ‘uki’) počeli su da pametuju kako naziv Musliman ne valja jer označava i vjersku i nacionalnu pripadnost, pa šta ćemo sa ateistima? Ali najveći broj riječi kojima se označava vjersko pripadanje vremenom je poprimilo i smisao pripadnika nacionalne zajednice nastale na osnovama vjerskog pripadništva. A ateistaa je uvijek bilo i biće i nikom nije ni na kraj pameti (osim (glupim) Bosancima) da zbog njih izmišljamo poseban termin kojim bismo razlikovali vjernike od nevjernika (zašto onda ne i poseban termin kojim bismo razlikovali stolare od ostalih ljudi?).

 
Poruka muslimanima u Kanadi
Ponedjeljak, 15 Kolovoz 2016 23:35

 

Kanađani objasnili muslimanima zašto neće ukinuti svinjetinu u školskim kantinama!

Gospodo vi se morate integrisati i učiti živjeti u Kanadi. Trebate shvatiti da Vi morate promijeniti svoj stil života, a ne Kanađani koji su vas velikodušno primili..

Muslimani moraju shvatiti da se moraju prilagoditi Kvebeku i kanadskim običajima, tradicijama, načinu života, jer je to država u koju su odlučili useliti.

Oni moraju shvatiti da se moraju integrisati i učiti živjeti u Kanadi.
Moraju shvatiti da ONI moraju promeniti svoj stil života, a ne Kanađani koji su ih tako velikodušno primili.

Moraju shvatiti da Kanađani nisu ni rasisti ni ksenofobični, prihvatili su mnoge migrante i prije muslimana (dok obrnuto ne vrijedi, u tim muslimanskim državama ne prihvataju nemuslimanske migrante).

Činjenica da ovdje ima više naroda ne znači da su Kanađani spremni da se odreknu svoga identiteta i svoje kulture. A Kanada je zemlja dobrodošlice.

Na kraju, oni moraju shvatiti da i u Kanadi sa svojim jevrejsko-hrišćanskim korjenima, božićnim drvcima, crkvama i vjerskim festivalima – religija mora ostati u privatnom domenu. Tu nema kompromisa!

Opština od sad ima pravo da odbije bilo kakve zahtjeve i ustupke za islam i šerijat.

Za muslimane koji se ne slažu sa sekularizmom i ne osjećaju ugodno u Kanadi, postoji 57 lijepih muslimanskih zemalja u svijetu, većina njih spremna je da vas primi raširenih ruku u skladu sa šerijatom, gospodo izvolite tamo.

Ako si izabrao svoju zemlju za Kanadu, a ne ostale muslimanske zemlje, to je zato što si smatrao da je život bolji u Kanadi nego u nekim drugim zemljama!?

Gradonačelnik Montreala: “Zapitajte se samo jednim pitanjem. Zašto vam je bolje ovdje u Kanadi nego tamo odakle ste došli ili tamo u drugim zemljama sa šerijatom? Gospodo, kantina sa svinjetinom jeste i ostaće dio naše kulture! Nemojte ovo shvatiti pogrešno jer ste svi dobrodošli u Kanadu.”

(Preneseno sa creative.net)

 
Tito i bosanski muslimani
Nedjelja, 14 Kolovoz 2016 22:14

 

Husnija KamberovićJosip Broz Tito i nacionalni indentitet Muslimana u BiH – dva viđenja (4)

Dr Husnija Kamberović

Tito je taj svoj jasan stav iskazao i prilikom posjete Bosni i Hercegovini početkom aprila 1971. godine. U izlaganju u Bugojnu 7. aprila 1971. Tito je govorio o popisu stanovništva: “Mislim da to teče dobro. Ja sam se uvijek zalagao da se poštuje pravo svakog čovjeka da sam kaže šta je, da se opredijeli, da se izjasni ili ne izjasni. Ako neko kaže da je Jugosloven, to ne treba da znači da on ne priznaje nacionalnost. Njemu, možda, smetaju upravo ti nacionalni konflikti, koji su obično manjeg značaja, pa hoće da to mimoiđe i kaže: ‘Ja sam Jugosloven’. A to pokazuje težnje naših širokih masa, naših ljudi dolje da sačuvaju našu zajednicu, onakvu kakva jeste”. (AJ, KPR, II-1, Posjeta Zenici i Bugojnu, 5-7. aprila 1971. godine.

Nakon sagledavanja raznih debata o muslimanskom nacionalnom identitetu sredinom 1960-ih i početkom 1970-ih godina može se zaključiti da je Tito doista podržavao afirmaciju tog identiteta, a politički aktivisti i naučnici koji su se aktivno angažirali na dokazivanju i promoviranju tog identiteta pozivali su se na Tita kao ključnog saveznika. Znao je, doduše, Tito ponekad u svojim javnim govorima “zaboraviti” na Muslimane. Tako je, na primjer, na mitingu u Kraljevu 3. aprila 1973. govoreći o predstojećim ustavnim promjenama, prema izvještaju sarajevskog lista Oslobođenje, kazao. “Mi sada nastojimo da likvidiramo elemente koji su nas razdvajali u prošlosti, da izgradimo sa šest republika, pet naroda i više narodnosti, jedinstvenu socijalističku zajednicu, društvo koje će biti sposobno za život, koje će biti poštovano, koje će znati da čuva ono za šta smo mi dali ogromne žrtve za vrijeme oslobodilačkog rata”. (“Govor druga Tita na mitingu u Kraljevu. Da ili Ne radničke klase u interesu cijelog društva”. Oslobođenje, 4. aprila 1973, 2.) Spominjući pet, a ne šest naroda, nije ostalo neprimijećeno u Bosni i Hercegovini, ali je tumačeno samo kao lapsus linguae.

Međutim, krajem 1990-ih, dugo godina nakon smrti, Tito će se ponovo dovoditi u vezu s fenomenom nacionalnog identiteta Muslimana, ali će mu se sada, u skladu sa promijenjenim političkim okolnostima u kojima se nudilo drugačije viđenje uloge Tita u povijesti, dodjeljivati druga uloga. Jedni su počeli pisati kako je Tito jednostavno “stvorio” muslimansku naciju, a drugi su ga optuživali da je iznevjerio Muslimane i nije doprinio njihovom nacionalnom razvoju. Doduše, profesionalni historičari u Bosni i Hercegovini nisu tome posvećivali posebnu pažnju, a radovi filozofa Esada Zgodića i sociologa Šaćira Filandre, koji su nešto o tome pisali, ostali su uglavnom na teorijskoj razini razmatranja ovoga pitanja. (Esad Zgodić, Titova nacionalna politika. Temeljni pojmovi, načela i vrijednosti, Sarajevo 2000; Šaćir Filandra, Bošnjaka politika u XX. stoljeću, Sarajevo 1998.)

No, u vrijeme kada se koncem 2004. formirao Savez udruženja “Josip Broz Tito” pokrenuto je i pitanje Tita i Muslimana. Kao primjer na ovom mjestu ću samo navesti jednu polemiku koja se u javnosti vodila početkom 2005. godine. Prvo je sarajevski list Preporod objavio članak Enesa Ratkušića, novinara iz Mostara, u kojemu se oštro kritizira inicijativa o formiranju tog saveza. (Enes Ratkušić, “Koga truju kopači po prošlosti”, Preporod, br. 1/795, Sarajevo 1. januar 2005, 8.)

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search