LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
Robovlasništvo u Hrvatskoj
Petak, 03 Studeni 2017 09:31

 

RobSlučajevi modernog robovlasništva u Hrvatskoj - Bošnjaci su u očima Hrvata nešto kao jednoćelijski organizmi, kao alge, kao bakterije, kao robovi

Mustafa Drnišlić, Sarajevo

(Na slici je nesretni hrvatski rob Rasim Ćulafić)

Nedavni stravični slučaj modernog robovlasništva u Hrvatskoj, tj. slučaj nehumanog i dugotrajnog zlostavljanja Rasima Ćulafića, koji je gotovo dvije godine držan i tretiran kao rob od strane jedne porodice iz Draganića kraj Karlovca, više je od individualne ljudske tragedije, ili još jednog zakazivanja socijalnih službi. Nažalost, ne radi se o izoliranom događaju jer smo prije nekoliko mjeseci zabilježili slučaj mladića i djevojke iz BiH koji su u Zagrebu bili duže vremena držani i iskorištavani protiv svoje volje, kao i slučaj Mileta Utrobčića, zvanog Mesar, iz Posušja koji je po optužbi splitskog tužiteljstva također jednu osobu držao kao roba i trgovao ljudima. Zajedničko svim ovim slučajevima jeste da sve žrtve dolaze s prostora BiH te da su po izvještajima iz medija kao takve bile i tretirane, tj. ponižavane i maltretirane kao “Bosanci”. Da su se kojim slučajem zaredali slični slučajevi u BiH, a da je neko držao i ponižavao “roba” kao Hrvata, vjerovatno bi se konstruirala teza o kampovima ISIL-a u kojim muče nemuslimane. 

Međutim, hrvatski mediji nedvosmisleno su osudili spomenute slučajeve, ali izbjegavaju primijetiti da je upravo taj detalj “Bosanca” kao diskvalifikacija, kao simbol nečega manje vrijednog, Untermenscha, polučovjeka, ljudske “stoke”, ujedno posljedica kolektivnog doživljaja i stereotipa koji se u Hrvatskoj prvenstveno ispoljava prema Bošnjacima. Odnosno, prema tzv. “muslićima” i “Bosančerosima” koji su dostatni da glume u glupavim humorističkim serijama, ali sa sumnjičenjem se promatraju kada ravnopravno sudjeluju u društvenom životu. Počesto je to i na razini javnog incidenta kada se ističu i ciljano biraju ličnosti s izmještenim i konfuznim identitetima, kada hrvatska javnost Bošnjake ili muslimane selektivno percipira kroz ljude koji pripadaju društveno-političkoj krajnosti i stranputici, poput slučaja Zlatka Hasanbegovića, borca za kroatizaciju i purizam u nazivima zagrebačkih ulica.

No, tradicionalni motiv čovjeka iz BiH, posebno Bošnjaka, kao sezonskog ili najamnog radnika, fizikanera, hamala, a u ekstremnom slučaju i roba, jako je čest u hrvatskom javnom diskursu i svjesno ili podsvjesno se reflektira na ukupne političke odnose između dvaju naroda i dviju država.

ANONIMNE I BEZLIČNE HORDE BOŠNJAKA

Šovinistički i nipodaštavajući motivi redovno se pojavljuju u raspravama na vritualnim hrvatskim okupljalištima, posebno onim nacionalističkim, poput portala Poskok, foruma HercegBosna, ali i na onim mainstream forumima u Hrvatskoj, poput forum.hr, index.hr, kao i mnogobrojnim sličnim grupama na Facebooku i stranicama gdje je jedan od glavnih argumenata, kada se treba ukazati na superiornost Hrvata i inferiornost Bošnjaka, upravo motiv “jadnih” bošnjačkih najamnih radnika. Motivi se proširuju fotografijama “sirotih” Bošnjaka koji tokom sezone čekaju na hercegovačkim raskrsnicama da ih pokupe hrvatske gazde, ne bi li im brali voće i povrće, zatim fotografijama bošnjačkih irgeta crnih od stajanja na suncu dok čekaju da nađu posla po gradilištima Dalmacije. Koliko su ove fotografije tačne, govori I podatak da su u 2017. godini samo u Makarskoj gosti iz BiH bili na drugom mjestu po broju turističkih posjeta, a koliko su Hrvati zaradili od 133.897 noćenja tih “Bosančerosa”, oni sami najbolje znaju.

 
Bingo-efendija se ljuti na Džemu Latića
Četvrtak, 02 Studeni 2017 08:25

 

Bingo-novaDžemo, Džemo ko te je ba u glavušu štemo pa udaraš take pokvarite paldume???!!! Baš hlupaš budalešćine!

Bingo- efendija, part tajm imam, inaće alim

Grdne rane moje! Oooooj Džemo, Džemice, baš si me razoćaro. Baš si posto munafikćina! Šta hlupaš! Legijo si sa Aljom rahmetli na robiji što su vam je odvalila crvena komunistićka banda samo zato što ste has muslimani bili i mumini strogi jedan kroz jedan a sve šatro vikali robija zbog Islamske deklamacije Aljine a oto je debela plaho knjiga i niko je od komunistićke bande nije ni prelisto akamoli proćito makar ciglih pet strana.

I bijo si Aljina desna ruka Džemo ba, a sada si navalijo ne samo na u nama nam Islamsku zajenicu već potiho ono kurvanjski latinsko-fitmijski i na u nama nam prjestolonasljednika Bakira i u njega mu hazreti hanumu Sebiju profesoricu, medecinsku doktoricu i doktorijatsku doktoricu od medecinskijeh nauka. Znaš ti Džemo dobro, a i brat ti Nedžad znade, a pravite se dilajlice, da se zna da Islamske zajenice nejma brez SDA i Bakira, a da SDA i Bakira nejma brez Islamske zajenice. To je sistem spojenih posuda, ako su to ikad ućijo. Islamska zajenica potpulcava Bakira i SDA a Bakir i SDA potpulcavaju Islamsku zajenicu.

I veliš Hilmo Neimarlija lopov – hapijo ćetri milijona dolara. Samo! Aaaaa!

Mensur Menso Brdar lopov – hapijo samo nekolko stotina hijada kaemova. Šega! Da se pravo nahakaćem!

Midhat Mido Paravlić i Sakib Sake Musabašića dva lopova – ukrali utal najmanje 900 milja kaemova. Mrven veća šega!

Ismet Bušatlić lopov – hapijo samo 100 milja kaemova. Sića!

Pa bilesi i reis meritus moj kolega profesor i doktor od nauka Mustafa Cerić po tebi Džemo lopov – veliš hapijo konplet kuću u kojoj je stanovo onaj anti muslimanski katil komunistićki Rato Dugonjić koji je bijo za muslimane gori neg Makso Luburić i u Ratinoj kućici koju je reis meritus dobijo potpuno legalno, sve po zakonu, platito pošteno Hidrogradnji, ukajtito jedan kroz jedan u gruntu i katastru i ti Džemo veliš meritus otuđio rezidenciju od cca 800.000 KM, koja pripada svim građanima ove zemlje.

Ćuuuuuj, pripada svim građanima ove zemlje!!! Ko da mogu u tu kućicu stati svi građani ove zemlje kad navale da se smijeste u njojzi. Uostalom i nejma višlje građana. Kaki ba građani! Jad od reisove kućice ti upo u oko. Meritus reis Muki bi trebo zauzet ono gori kućice kase na Kovaćima ugajguli da mu to budne kućica, a ne Ratina malehna ko pašćara. Ako je iko sazlužijo on je jer nas je sve svezo za Allahovo uže i vodi sa sobom, a Huso novopećeni doktor od nauka mu pomaže aktivno ko bajagi Huso reis jerbo Ćenga je meritusov ćojk pa preko Ćenge meritus i dalje vlada Rijasetom a doćim sin mu je šef raćunovostva gluho bilo da neko ne poćne šnjufat po papirinama.

Daklem Džemice, svi lopovi – a ti nisi!

I još tuliš da apeliraš na onog ćetnićinu Mektića što je klao po Prnjavoru i okole da on hapsi reisa meritusa i poštene insane koje si nabrojio. Ćuuuuj! Mektić da hapsi!! Vlašina da hapsi muslimane poštene. Oni samo mogu odgovarat pred sudem svoje partije daklem SDA a ne da hih muriraju ćetnićine. Baš si Džemo blesava hablešina! Eto ti!

Pripazi se Džemo. Mi imamo zastavu, imamo naš Sabor u kojom sijede samo pošteni mumini, naš presjednik od Sabora Hasan Ćengić je moralna veritikala naše Islamske zajenice i sluša reisa meritusa Mukija, imamo Ustav, imamo Ustavni sud na kojem ćemo ti sudit, akobogda imaćemo našu islamsku televiziju i kolege hođe će bit povazdan na televizoru.

Povratićeš se ti vamo kadli-tadli a onda će biti ne samo fetva i presuda, već bome i letva đegđe u mrakaći kad budneš okole po ćaršiji hodo.

Ćekamo te mi poštene hođe i alimi da položiš raćune o ovim klevetama.

Što je višlje kleveta i laža Islamska zajenica nam je sve draža.

A ti Džemo sakri se u mišiju rupu tamo i najtijebolje ne dolazi više vamo.

 
Je li zaista Islamska zajednica u BiH postala leglo kriminala kako tvrdi prof.dr Džemaludin Latić?
Srijeda, 01 Studeni 2017 09:29

 

IZ u BiHZašto sam otišao iz BiH

Prof. Džemaludin Latić, prvoborac SDA

Profesor Džemaludin Latić, pjesnik i nekada visokopozicionirani član SDA (bio je poslanik u Parlamentu BiH odmah nakon rata), jedan od muslimanskih intelektualaca suđenih u procesu 1983. nedavno se preselio u Tursku. O razlozima zbog kojih je napustio Bosnu i Hercegovinu, prilikama u Islamskoj zajednici, kriminalu pojedinih vjerskih autoriteta, bivšem reisu Mustafi ef. Ceriću i njegovom nasljedniku Huseinu ef. Kavazoviću govorio je za portal „The Bosnian Times“. 


ŠTA (NE) MOŽE REIS KAVAZOVIĆ

Džemaludin Latić tvrdi da je reis Kavazović nemoćan da riješi krizu u Islamskoj zajednici BiH: „Prije svega, zato što on i nije stvarni reisu-l-ulema; on samo misli da obnaša tu funkciju, a on je, ustvari, upao u obruč klana koji je ogrezao u kriminalu i koji svim nečasnim sredstvima čuva svoj monopol u vrhu IZ-a.

The Bosnian Times: Kriminal u vrhu IZ-e?!

LATIĆ: Da budem dokraja jasan: nejma naznaka o njegovom ličnom kriminalu; ja čak vjerujem da je on privatno častan čovjek, ali nije časno što nije ni prstom maknuo pa da država vrati, po mojim procjenama, 10-15 miliona naših vitara i zekjata koji su nestali u raznim malverzacijama tokom posljednjih 20-ak godina.

The Bosnian Times: Imate li dokaze za to?!

LATIĆ: Neke dokaze imam, a za sve njih zna nekolicina ljudi koji su se, kao savjesni vjernici, meni povjerili moleći me da obavijestim i državu i narod o tim pronevjerama; ti su ljudi sačinili podebel denjak dokumentacije i pohranili ga na tri mjesta u Sarajevu, bojeći se da istina o tome strašnom kriminalu ne propadne ukoliko se njima nešto desi. Pozivam sva tužilaštva, medije, ministra Mektića i sigurnosne agencije da me saslušaju pa da zajednički prisilimo lopove da vrate ono što su pokrali muslimanima BiH! Ono što ja za sada mogu reći jesu sljedeće malverzacije: niko ne zna šta je bilo sa fonda Republičkog starješinstva, a šta sa fonda saveznog, Vrhovnog starješinstva IZ-e Jugoslavije, o čemu je u emisijama Federalne TV govorio rahm. Jakub Selimoski; niko ne zna zašto cca 4 miliona dolara koje su u Švicarskoj od Salih ef. Čolakovića uredno preuzeli Hilmo Neimarlija and comp.

MUSTAFA CERIĆ JE OTUĐIO REZIDENCIJU

Do danas nisu položeni na službeni račun IZ-a; niko u procesu sukcesije Jugoslavije ne traži 7 miliona dolara koje je Vlada Ante Markovića nasilno oduzela iz kase Vrhovnog starješinstva IZ-a; Mustafa Cerić je otuđio rezidenciju od cca 800.000 KM, koja pripada svim građanima ove zemlje, a ni novi reis ni Sabor nisu prstom makli da se ta sramota sa svih nas, časnih imama i službenika IZ-e, skine; taj isti reis-udbaš je dao 35.000 eura iz naših vitara i zekjata firmi iz Srbije za zvučnu instalaciju na Koševu tokom onog njegovog derneka „ilahija i kasida“ prije 7-8 godina.

Nikada nije završena istraga o dvije velike krađe cca nekoliko stotina hiljada KM direktno iz kase Rijaseta i sarajevskog Medžlisa iza rata (nagradno je pitanje ko je te istrage zaustavio); pred Komisijom Državnog parlamenta svjedočio sam o milion dolara koje je otuđio Mensur Brdar sa svojim pajdašima (danas se vidi, u dogovoru sa obavještajnim vrhom SDA kojima ja smetam kao svjedok, ali i kao nepotkupljivi glas ovog naroda) a koje je rahm. Alija dobio kao donaciju od katarskog suverena za muslimane BiH.

Dalida Burzić i tužioci prije nje neće - po prešutnom dogovoru sa bošnjačkom mafijom - da procesuiraju Midhata Paravlića i Sakiba Musabašića po mojoj krivičnoj prijavi, koji su ukrali najmanje 900.000 KM donacije za Bošnjačku TV; na Fakultetu islamskih nauka Ismet Bušatlić je, nelegalno obavljajući dužnost dekana i profesora, otuđio cca 100.000 KM, za šta ga je reis Kavazović nagradio najvećom penzijom i radom u Institutu za tradiciju (Cerićevoj izmišljotini koja svakog mjeseca guta desetak hiljada naših vitara i zekjata).

Hilmo Neimarlija je, godinama nelegalno uzimajući profesorsku platu i na Fakultetu islamskih nauka i u Državnom parlamentu, otuđio cca 50.000 km, za šta je nagrađen također najvećom penzijom i članstvom u Upravnom odboru GH biblioteke...

(Preneseno sa portala The Bosnian Times)

 
Iz njemačkog tiska
Utorak, 31 Listopad 2017 20:34

 

Herta MullerUgledni njemački list o Srbiji: Nikad se nisu suočili sa svojom prošlošću

Gostovanje spisateljice Herte Muller u Beogradu, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, pretvorilo se u skandal. Muller je na tribini u Jugoslavenskom narodnom pozorištu izjavila kako je "Srbija sama sebi nanijela zlo" i da njeni građani "moraju živjeti s istinom da su sami sebi nanijeli patnju", u kontekstu NATO-va bombardiranja ove zemlje 1999. godine.

Dio publike je burno reagirao i protestno napustio dvoranu, a onda su se u medijima oglasili i brojni intelektualci i umjetnici nacionalističkog usmjerenja, predvođeni Emirom Kusturicom koji su na račun nobelovke iznijeli niz optužbi i uvreda.

Vijest o svemu tome se proširila i u njemačkim medijima te je konzervativni dnevnik Die Welt svemu posvetio članak pod naslovom “Niko ne govori o zločinima”. U članku se srpski nacionalisti optužuje da sistemski prešućuju zločine koji su počinjeni u ime politike koju zagovaraju. Die Welt konstatira da se "Srbi nikad nisu suočili sa svojom prošlošću" i pitaju se "kako se to uklapa u novi proevropski smjer vlade u Beogradu".

Ističe se da se na beogradskim ulicama mogu vidjeti mladići koji nose majice s likom Ratka Mladića i da u Srbiji vlada "arhaični mačizam". Dodaju i da su mjesta okupljanja alternativne scene često izloženi napadima desnih ekstremista.

- Ironija historije je da su Miloševićevi propagandisti iz Beograda (među kojima je bio i aktuelni predsjednik Aleksandar Vučić) nekada tvrdili da Srbija brani kršćansku Evropu od muslimana, a danas se u centru Beograda izvodi veliki građevinski projekt s podrškom iz Abu Dhabija- piše Die Welt.

(Ovaj tekst je prenesen sa portala FAKTOR od 30.10.2017)

 
O heroini - nani Fati Orlović
Ponedjeljak, 30 Listopad 2017 20:15

 

Nana FataEsej o pravdi i dostojanstvu: Posvećeno najvećoj Bošnjakinji po imenu Fatima Fata Orlović

Muhamed Filipović, Sarajevo

Kao student filozofije, pripremajući ispit iz Etike, a predmet sam slušao i ispit polagao kod profesora Marijana Tkalčića, koji je bio odličan profesor, veoma dobar čovjek, ali koji je od studenata tražio da poznavanjem originalnih tekstova potvrđuju ono što kao teorijski ili metodološki izvod iz studiranja određenog predmeta interpretiraju, pa sam, osim velike sistematske studije o etici Nikolaja Hartmana, pomno čitao i pravio zabilješke o sadržaju djela najvećih filozofa njemačke klasične filozofije Imanuela Kanta (Immanuel Kant), Johana Gotliba Fihtea (Johann Gottlieb Fichtea) i Georga Vilhelma Fridriha Hegela (Georg Wilhelm Friedrich Hegel).

Stanje neprava

Osobito me je impresioniralo Hegelovo djelo „Filozofija prava“, a u tom tekstu sam bio oduševljen ne samo izvođenjem pojmovne strukture i fenomenološke ekspozicije procesa nastajanja običajnosti, morala i prava nego i iznad svega jasnom definicijom odnosa prava i neprava, zločina i kazne, onoga što je u ljudskom svijetu i životu najčešće i najizrazitije suprotstavljanje između fenomena dobra i zla.

Ako je neko ubijen, nije ga moguće oživjeti nikakvom presudom, ali je moguće pojmovno, moralno i u važenju značenja uspostaviti takvo stanje u kojem se negira onaj koji je učinio zločin. Na ove misli navodilo me je već duže vremena stanje u kojem se nalazi naš narod i pogotovo ono koje je nastalo u Podrinju nakon koncentriranog i do sada nepoznatog genocida kakvog su srpske snage izvršile na tom području i to na samom kraju rata.

Zločin je izvršen unatoč svim dogovorima, garancijama i razlozima kao čist akt odmazde, kako je glavni egzekutor zločina Ratko Mladić izjavio, „osvete za Kosovo“. Ovo stanje neprava nije nikada dobilo protivtežu u negaciji tog akta, čak ni u priznanju da je on učinjen, a kamoli da su njegovi egzekutori dovedeni pred sud i osuđeni. Ono što je Hegel sugerirao kao nužnost da bi pravo moglo da funkcionira ovdje nije došlo do izražaja i međunarodna zajednica je akceptirala genocid osudivši ga samo formalno i kroz egzemplarne presude navodnim pojedinačnim izvršiocima zločina, tako da je zločin nad deset hiljada ljudi, po presudama, izvršilo samo blizu stotinu zločinaca koji su bili predmet suđenja. A, zločin je sve svoje žrtve stavio u poziciju nepostojanja i to ne samo one koje su lišene života nego i one kojima je ostao samo život otežan ne samo njihovim općim položajem, lišenošću svih prava i mogućnosti za normalan život nego i činjenicom da nose težinu osjećanja da su njihove ubice i danas gospodari njihovog života. Dakle, da su dovedeni u stanje potpunog neprava, lišeni prava. U tom kontekstu, jedina mogućnost za žrtve zločina, u ovom slučaju one koje su ostale žive, ne preostaje ništa drugo nego da čuvaju dostojanstvo uspomene i vlastitog ponašanja, da posmatraju svijet kao da je on njihov, da budu svjesni da su oni u pravu i da ne odstupaju od svoga prava da dožive adekvatnu satisfakciju.

Memento zločina

 
Stav i mišljenje Dr Muhameda Borogovca
Ponedjeljak, 30 Listopad 2017 10:00

 

Muhamed bKO JE ZAISTA ALIJA IZETBEGOVIĆ?

Dr. Muhamed Borogovac

Ubrzo poslije pogibije Džemala Bijedića močni srpski lobby u Bosni i Hercegovini pokušao se obračunati sa Hamdijom Pozdercem. Sadašnji četnički vojvoda, a tadašnji profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, dr. Vojislav ŠeŠelj, je bio pokretač akcije rušenja "Crvenih muslimanskih nacionalista", kako je ŠeŠelj nazivao tadašnju "Pozderčevu" garnituru u BiH vlastima. Međutim, tada 1979. Hamdija Pozderac se uspio odbraniti, a ŠeŠelj je morao napustiti Sarajevo.

U proljeće 1983. uhapšena je u Sarajevu takozvana "grupa muslimanskih nacionalista". Suđenje je trajalo cijelo ljeto i kazne su bile drakonske. Među optuženima su bili Alija Izetbegović, Omer Behmen, Hasan Čengić, Edhem Bičakčić, Džemaludin Latić. Zbunjivala je tada činjenica da su se u osudi tih "Muslimana" najjaće angažovali Hamdija Pozderac i Fuad Muhić, ljudi koji su od Šešelja bili okarakterisani kao perjanice muslimanskog nacionalizma i koji su očigledno bili bosanski patrioti.

Oni koji su znali da je Hamdija Pozderac bosanski patriota protumačili su "Sarajevski proces" kao njegovo uklanjanje političkih amatera koji bi mogli pokvariti proces osamostaljivanja Bosne i Hercegovine. Niko tada nije sumnjao, da bi mogli postojati neki Muslimani koji bi htjeli dijeliti Bosnu i Hercegovinu i da ih Pozderčeva vlast baš zato i sudi. Znalo se da je podjela Bosne i Hercegovine u srpskom interesu i niko nije ni pomislio da bi neki Muslimani, i to vjernici, mogli toliko ići Srbima na ruku. Niko tada nije obratio pažnju na činjenicu da je "Islamska deklaracija" Alije Izetbegovića izdata od Beogradskog izdavača "Srpska reč", neskrivene četničke kuće i da je tada Šešelj organizirao peticije da se puste "muslimanski intelektualci". Na Šešeljevu inicijativu je i veoma uticajna grupa lijevo orijentisanih evropskih filozofa iz tzv. Korčulanske škole stala u zaštitu "islamskih intelektualaca". Tek kada je po povratku iz Geneve u jesen 1993., gdje je upravo bio potpisao Tuđman - Miloševićev plan unije "tri Bosne", Alija Izetbegović izjavio da će muslimani dobiti državu u kojoj će sačinjavati oko 80% stanovništva, postalo je jasno o kojoj je državi riječ u "Islamskoj deklaraciji". Postalo je jasno da je Alija Izetbegović oduvijek želio i radio na podjeli Bosne i Hercegovine. Postalo je jasno i zašto je Pozderac sudio, a Šešelj podržavao Izetbegovića. Razbijanje Bosne i Hercegovine radi formiranje male "muslimanske" državice, tačnije rezervata, je u najboljem velikosrpskom interesu.

Da se vratimo "Sarajevskom procesu" iz 1983. U spisima tog suđenja nalaze se nepobitni dokazi da su Izetbegovića sudili borci za samostalnost BiH ili, kako on kaže, oni koji imaju "uskogruda i lokalistička gledanja" . Evo citata iz završne riječi Alije Izetbegovića od 16. avgusta 1983. na "Sarajevskom procesu". Citiram:

"Na kraju želim da kažem da nisam učinio nikakvu štetu Jugoslaviji. Tu štetu učinili su oni koji su inicirali ovaj proces. Uskogruda i lokalistička gledanja nanijela su već do sada krupne štete ovoj zemlji. To se dogodilo i u slučaju ovog procesa. Njega su mogli pokrenuti samo ljudi čiji horizonti ne sežu dalje od atara ovog grada.

Kada je riječ o Jugoslaviji, mogu samo reći da sam je volio kao što se voli svoja zemlja. Volio sam to ime Jugoslavija. Volio sam njen lik na karti." - kraj citata.

Sjetimo se unitarističke, tj. velikosrpske terminologije iz onoga vremena, kada se sipalo drvlje i kamanje na "uskogruda lokalistička gledanja koja ne vide dalje od svoga atara i koja razbijaju Jugoslaviju". Ovakvih unitarističkih parola ne bi se postidio ni Milošević.

Koliko su Alija Izetbegović i njegova grupa bili značajni u velikosrpskom projektu postaje jasno kada se sagleda koliko su se akademici Srpske akademije nauka i umetnosti trudili oko Izetbegovićeve grupe dok su ovi bili u zatvoru. Navedimo samo dva primjera te brige za "muslimanske intelektualce", kako ih srpski akademici nazivaju.

Primjer broj 1.

 
Tonijeva priča za subotu
Subota, 28 Listopad 2017 15:27

 

KospiceKošp'ce, košp'ce

Toni Skrbinac, sarajevska raja sa Bistrika ili memli strane, sada u Mariboru

(na slici: Tonijeve košpe izlaze iz rerne!!!)

Radoznalom, kakav sam bio i ostao, čini mi se nije ništa promaklo u vrijeme kada sam odlazio da gledam prve fudbalske utakmice. I otuda mi se najvjerovatnije i javila ideja da se okušam u svom prvom biznisu.

“Košp'ceee…. košp'ceeee!” orili su se uzvici prodavača slanih košpica, kako pred stadionom tako i na samom stadionu. Vješti trgovci sa korpama u kojima su bili fišeci puni košpica, znalački su se probijali između redova i kroz gužvu…

“Košpice, košpice” - trebalo bi po jezičkim pravilima da se izgovara ova riječ…ali prodavači su obavezno ono “i” što stoji između “p” i “c” “gutali” tako da su prodavali: »košp'ceeee, košp'ceeee…” Sad počesto pokušavam da izgovorim tu riječ sa tačnom intonacijom i uvijek mi se čini da se to “i” ipak malo, sasvim malo čuje. Ali, bile su to ipak više “košp'ce” nego “košpice”.

Skinuo sam u nulu tu riječ koju su izgovarali Albanci sa Kosova koje smo mi zvali Šiptari ili Šipci, a stariji ljudi, nene i deduke, su ih znali zvati Arnautima. Oni su bili glavni prodavači te obavezne grickajuće razonode na utakmicama.

Ova priča se desila kada sam imao devet, a možda već i deset godina, ali nikako više.

U mom komšiluku, dvije kuće niže od one u kojoj smo stanovali, živjeli su Fehim i Saliha. Nisu imali djece i malo s kim su se družili. Moja majka je imala običaj za Salihu reći da je “žena o sebi, pri sebi”. Vrijedni su bili i Fehim i Saliha, a osim psa i nekoliko kokoši imali su, što je neobično za mahalu, i kravu i koze. Majka je bila stalna mušterija. Kravlje mlijeko sam rado pio, a kozije sam morao kad god bi se razbolio.

U bašti kod Fehima i Salihe nema čega nije bilo. I voća i povrća i plus - tikve. Zahvaljujući tim tikvama ja sam došao do svojih prvih košpica. Majka mi je pomogla da ih operem, zatim je nekoliko tepsija ispekla i u nedelju ujutro sjedili smo pred kućom Vranaca: Dino, Nezir, Enta i ja. Pravili smo fišeke od listova iz ispisanih teka i u njih trpali košpice.

Popodne se na Koševu trebala igrati utakmica “Sarajevo - Crvena Zvezda” i svi smo znali da će biti dosta raje na utakmici, ako ne i pun stadion. Imao sam jednu korpu s kojom sam inače, kao Crvenkapica, išao u jutarnje kupovine i ta je korpa bila idealna za košpice. Koliko smo fišeka pripremili? Ne sjećam se tačno. Znam da je korpa bila puna, a Tadžo je nosio posebno jednu kesu, takođe punu fišeka. Tosunović Tadžudin, zvani Tadžo, bio je moj jaran iz kuće s početka mahale, stariji od mene tri godine, blag i dobar dečko. Lako sam ga nagovorio da idemo u zajednički posao. Ne zna se ko je bio veća sirotinja, on ili ja?

»Košp'ceee, košp'ceee« čuo se tog popodneva pred koševskim stadionom i moj glas…i gle, divnog čuda, utakmica još nije ni počela, rijeke ljudi još su se slijevale prema ulazima, a moja korpa i Tadžina kesa su već bile prazne.

 
Alijine iskrice
Subota, 28 Listopad 2017 09:38

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (42)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Zapis o Mahmutagi Lazoviću

5. decembra umro je u 72. godini života i istog dana je pokopan Mahmutaga Lazović, pretposljednji Mohikanac sarajevske čaršije, koji je nosio starinsku nošnju – čakšire, fermen i fes. Bio je sarač, a u posljednje vrijeme je radio samo nanule. Bio je, azab olmasun, tirjaćija dugo godina, a valjda je posljednje tri-četiri godine bacio ikčiju. Nedeljom bi izišao u Muše za Višegradskom kapijom i hranio oči sarajevskim vidicima. U posljednjim godinama života, dok je još hodao, rahmetli dr. Vejsil Bičakčić bi se često svratio u njegov dućančić. Tako bi se u tom dućančiću nalazilo još nekoliko preostalih “El-kameraša”, kojima je nedostajalo više onog elkamerovskog muhabbeta, nego tekućine uz koju je nadilazio govor.

Rahmetullahi alejhi!

13.12.1966.

 
Historijske zanimljivosti
Petak, 27 Listopad 2017 21:12

 

Mit i religijaМит и религија у Срба

AkaдeмиK Веселин Чајкановић (Београд, 28. март — Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије

Mајка којој се не држе деца чини нарочите предохране да јој се новорођено дете сачуваjу. ''Чим се дете роди, бабица га однесе у двориште провуче кроз обруч или точак од кола трипут занија према истоку, па онда стане на кућни праг и трипут упита породиљу: Волиш ли сунце јали месец?

А породиља, сакривена иза врата, сваки пут одговара: Сунце.

После овога бабица пробуши детету десно уво бритвицом или иглом цепачом на кућњем прагу, и у њега уметне свилен кончић, на који је нанизана старинска сребрна парица. Обешену парицу дете носи на увету једну, три, пет, а најдуже седам година; после је скине она иста жена која ју је и утнула и једног светачног дана, у саму зору, баци у бистру текућу воду или у ватру.

Врло су интересантна два погребна обичаја у којима се симболизира сахрањивање у кући. Кад неко у кући умре, обрежу му се нокти од руку и ногу, па се бургијом више кућних врата у праг заврти и они нокти у ону рупицу утуре, а рупица са дрветом зачепи, па ћe, веле, међу кућанима иза мртвог велики мир и слога остати.

Други обичај је из крушевачког округа. У Рибнику је године 1893 умро Стеван Степановић. Пред излазак из привремене му у вечну кућу измерише га црвеним концем од врха главе до прстију ножних. Затим тај конац закопаше у кућу - на радост, да им остала чељад и стока у здрављу остану.

Један од многих других обичаја јесте овај који се изводи приликом свадбе у Рибарама, среза мачванског (не врши се у осталим селима у Мачви). Сутрадан по венчању, док се млада у вајату убрађује (повезује јој се конђа), свекрва се пење на таван куће и ту на тавану игра. Начин прављења мачванских кућа такав је да таванице над кухињом није нити има оџака са димњаком, који ће са огњишта дим спроводити кроз димњак, већ дим дигнувши се са огњишта, пошто се разнесе по целом тавану, наилази на два отвора на крову над којима су озидани димњаци и тек тада излази ван. Стога свекрва мора у диму играти, певајући:

"Гледај, сине, с тавана,

Како наја игра снахама,

Опа цупа, сваки дан,

Ију-ју-ију-ју!"

Није тешко ни да се погоди због чега се играње, коме је циљ да се сазову преци, врши на тавану. Таван и кров - то су места на којима врло радо бораве душе предака, и демони уопште.

Mоже се наћи доста потврда за ово веровање. Суђаје и уопште божанства и демони који одређују судбину налазе се на тавану или крову, или отуд говоре, или долазе у кућу кроз оџак.

Пребацивање угарка преко крова о Божићу је утук на зле демоне који се ту налазе.

И многи свадбени обичаји најбоље се дају разумети ако се претпостави да се на тавану, или на крову, налазе демони, у овом случају душе предака: тако, на пример, пропис да млада, кад први пут уђе у нови дом и подстиче ватру на огњишту, мора гледати на баџу или уз оџак; да мора бацати жито уза стреху или на кућни кров, или да мора бацити преко куће јабуку, или колач. Бацање жита, јабуке, колача, очевидно је жртва демонима - душама предака на крову. На тавану или крову налазе се, као што се види, душе предака, и свекрва своју игру изводи на тавану зато што тамоима највише изгледа да ће их сакупити.

У нишкој околини, кад невеста улази у свој нови дом, сачекује је свекрва и пење се у кола и једну запаљену свећу три пута обнесе око невестине главе и дода невести сито са житом и нареди јој да жито баца према истоку и западу.

Дакле, шта ради свекрва?

Она најпре свећom гони лутајуће душе од невесте, да их одмах затим скупља приносећи им жртву у житу.

 
Pismo čitatelja
Petak, 27 Listopad 2017 10:25

 

Islamska zajednica u BiH tvrdi da je morska voda SLANIJA od obične, pitke vode – užas jedan!!!!

Moje pitanje se odnosi na “mudri” zaključak Islamske zajednice u BiH da je morska voda SLANIJA od obične, dakle pitke vode.

Kada se kaže da je jedna voda SLANIJA od druge onda se valjda podrazumijeva da su obadvije vode slane, i u kompariranju količine soli u njima dolazi se do zaključka da je jedna od tih slanih voda SLANIJA od druge.

Dakle, prema tvrdnjama nekog duduka iz IZ u BiH morska voda je SLANIJA od slane pitke vode, a koliko svi znamo pitka voda nije slana te je takva komparacija (SLANIJA) ne samo glupa, već je nedopustiva, a pogotovo ako se objavljuje kao službeno mišljenje Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.

Uz poštovanje,

Salih B., Sarajevo

 
Sedmo pismo iz Portugala
Petak, 27 Listopad 2017 09:15

 

Hrvati i SrbiSedmo pismo iz Portugala

Ivan Berisov

Dragi prijatelju iz predaleke Australije,

Pošto će ovo pismo, ako me što u međuvremenu ponovo ne iziritira, biti završno, htio bih Ti se požaliti i upitati za Tvoje mišljenje dokle će na našim prostorima trajati pokušaji uljepšavanja i glorifikacija vlastite povijesti uz nipodaštavanje, omalovažavanje i prisvajanje tuđe? Dokle će primat imati „domoljubna znanost“, umjesto prave? Dokle će se mladi naraštaji trovati iluzijama o superiornosti svog naroda u odnosu na drugi?

Postavio sam Ti najednom niz pitanja, na koje je teško dati odgovor. Ali eto, meni se čini kako će uskoro sve krenuti nabolje. Osjećam kako su zapuhali topliji vjetrovi i kako se pojavljuju novi trendovi u osvjetljavanju naše zapetljane rane prošlosti. Nadam se da ćemo progledati, osloboditi se po meni nepotrebnih i štetnih mitova i iluzija što samo truju naše duše i ne vode ničemu dobrom. Mislim kako ćemo, konačno i to uskoro biti oslobođeni okova, koje su nam iskovali naši nadri-historičari uz podršku dijela nazovi intelektualne javnosti i novinarstva, ugađajući svojim političarima, kao i zbog svog osobnog interesa. U svom srednjovjekovnom mračnjaštvu i čarobnjaštvu, baveći se alkemijom, a ne historijskom naukom, omamljeni mirisima „krvi i tla“, bestidno su zarobili i paralisali naš um, oslijepili nas i onako okovane, ishitrenim tvrdnjama utjerali u memljivi i mračni tunel u kojem se već dugo krećemo i bjesomučno jedni drugima dokazujemo kako smo u pravu, uz svakojaka vrijeđanja i najgore psovke, iako zapravo nemamo nikakvih dokaza.

Uvjeren sam kako neumitno ističe vrijeme mračnjaštva, kao i rok trajanja naših alkemičara i trovača naših ranjenih duša, u ovom našem vijeku sve bržih i sve dostupnijih informacija. Uskoro će se zakoprcati uviđajući svoj kraj, a njihove glinene i bezvrijedne figurice pred kojima se dio nazovi intelektualne javnosti u vjerskom zanosu „moli i klanja“ više neće ničemu služiti.

Jedna od glavnih teza, koja je, kako mi se čini, glavni izvor svih međusobnih trvenja, praćenih uvredama najgore vrste, je teza, o masovnom dolasku na naše prostore dva najbrojnija naroda, Hrvata i Srba. Stvoren je utisak kako su zahvaljujući svom masovnom dolasku takoreći odmah zagospodarili svim našim prostorima.

U svjetlu najnovijih istraživanja i novih pogleda počelo se međutim sve češće postavljati pitanje da li je njihov dolazak bio zaista masovan, pa čak da li ga je uopšte i bilo?

Među hrvatskim povjesničarima novijeg vremena (Neven Budak, Lujo Margetić, Pavao Rudan i drugi) pojavile su se prije svega sumnje o dolasku Hrvata u 7. vijeku n.e. Tako je, na primjer, u svom djelu „Dolazak Hrvata“, Lujo Margetić, riječ „dolazak“ stavio u navodnike, a Neven Budak je prema navodima Slobodne Dalmacije ustvrdio, što je svojevremeno izazvalo senzaciju, citiram „…kako ne postoji niti jedan materijalni dokaz da su Hrvati boravili na području Dalmacije u VII. stoljeću“, a zatim je u istom listu prošle godine osvanuo naslov, vezan za istog autora: „Ovo će mnoge šokirati: Hrvati se nisu doselili u stoljeću sedmom, nego u devetome!“

No bez obzira na sve izjave i šokiranja ne može nitko pobjeći od činjenice kako i jedni i drugi, ako su uopšte dolazili u 7. vijeku ili bilo kada, nisu došli u prazan prostor nego su u njemu zatekli starosjedioce Ilire i Tračane, a zatim Gote, Avare, pojedine skupine drugih naroda, kao i Panonske Slavene, koji su se doselili prije njih, bježeći iz Avarske države, u drugoj polovini 6. vijeka.

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search