LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
Pjesma gospodina Rize Popare
Subota, 28 Travanj 2018 14:40

 

PristinaSan i put

Prof. mr.sci. Rizo Popara, Bihać

 

 

Evo me noćas poslije mnogo želja,

gdje šetam opet našijem gradom,

al' ne k'o nekad sa tobom javno,

sve mi se čini da šetam kradom.

 


Otišla Priština na sve strane,

najviše je ima u nebu plavom,

volio jesam drumove krive,

noćas u snu sam, na nekom pravom.

 

Pravi nas brže predaju cilju

i sve na njima brže se desi,

lutam i noćas kao i nekad,

tražeći se na staroj adresi.

 

Sve mi se čini da sanjam mladost,

al' u snovima preteška stanja,

Bože, kada će ta zora više?

Zašto se samo noćima sanja?

 

Obiđoh mjesta mladosti drage.

al' ništa kao nekada nije,

ni nju ne sretoh ispred „Božura“,

prošlost je vješto od mene krije.

 

Ako na putu potrošim pjesmu,

a uspomene minu ko ljeta,

ja ne znam kako ću pronaći sebe,

zarobljen noćas dušom djeteta.

 
Alijine iskrice
Petak, 27 Travanj 2018 14:04

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (48)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“ Alije Nametka

Sudbina je htjela da odmah po Šaćir efendijinoj dženazi saznam i za smrt Hasana Hadžiosmanovića iz Mostara, koji je u Sarajevo doselio prije četrdesetak godina. Umro je u subotu, a jučer, u nedelju, zakopan je na novom groblju u Barama. Bila je to skromna dženaza s pedesetak prijatelja i poznanika. Dženazu-namaz pred Begovom džamijom je klanjalo i preko stotinu ljudi, jer su bile još dvije dženaze. Bilo mu je 66 godina kad je umro.

S Hasanom sam se poznavao više od 45 godina, još iz vremena kad je bio zaposlen u knjižari Bekira Kalajdžića u Mostaru. Po dolasku u Sarajevo ponekad bih ga pohodio kod kuće, a njegova žena Esma mi je kodošila. Bio je činovnik u osiguravajućem društvu „Dunav“, a poslije u Napretkovoj zadruzi.

Uvijek je bio šega, pa bi rekao trgovcima i najnekuretnije robe: „Lahko je vama. Vi prodajete robu pa kakva je takva je, a ja prodajem havu.“ Odavno je bio bolestan. Godine 1938. je bio na Kiseljaku i imao je neke živčane smetnje: stalno je pomicao vilicom i kao da je namigivao očima.

Politički je pripadao grupi Hakije Hadžića, pa je 1941. bio u ustaškoj civilnoj uniformi kao logornik Sarajeva. Pokrenuo je list „Osvit“ i bio mu vlasnik i nominalni urednik. Bilo mi je nj krivo što je u februaru 1942. izašao u Osvitu jedan anoniman, prilično neodmjeren članak o rahmetli Fehim efendiji Spahi povodom njegove smrti. Zbog toga nisam htio ni surađivati u Osvitu, iako me je često nagovarao. Kad je od mene jednom tražio kakav bilo prilog za list, ja sam upravo bio napisao anegdotu „Behar po jesen“, obećao sam mu je dati, ali ne za honorar u novcu već za pet kilograma brašna. Bila je u ono vrijeme neopisiva glad u Sarajevu, pa smo i moja djeca i ja bili sretni kad se našao na sofri komad zobova hljeba. I zaista mi je dao pet kilograma brašna.

Bio je suđen i odležao je oko osam godina u zatvoru u Zenici, gdje sam i ja bio. Radio je u Ekipi za obrazovanje i zabavu, pa je nastupao i kao predavač i kao glumac. U nekim ulogama je bio više nego amater. Nastojao je svakom zatvoreniku olakšati izdržavanje kazne. Po izlasku na slobodu su ga mnogi osuđivali, a najviše takvi koji su po ljudskim kvalitetima bili ispod njegovih.

Bolovao je od bubrega, ali je bio saburli. Rijetko smo se viđali. Ponekad bi prošla i godina-dvije da se ne bismo vidjeli. Pohodio sam ga na jedno dva mjeseca pred smrt u bolnici. Učinio mi se i kao Hadži Ali-efendija Aganović, kad je posljednji put došao u bolnicu. Šapatom mi je govorio kako je sretan što se sve na dobro okrenulo. Mislio sam da aludira na pad Rankovića, a on mi je onda pričao kako mu je njegova jedinica Lamija rekla da je raskrstila s nekakvim inovjercem, docentom na Filozofskom fakultetu, i kako je čitav fakultet bio naskočio da se ona uda za nj.

Neka ga Allah dželle šanuhu afg i magifiret učini!

(25.9.1966)

 
Gorkasti osvrt Safet efendije Pozdera
Srijeda, 25 Travanj 2018 14:58

 

Safet efendijaŽivi odlaze, mrtvi se vraćaju

Safet efendija Pozder, Prozor

Selam, efendija!”

“Selam, legendo!

Pa gdje si ti, ne daš se vidjeti? Ima li šta novo?”

“Ima. Imaš li vremena za kahvu?

“Za tebe uvijek. Gdje ćemo?”

Nekoliko minuta kasnije sjedimo u polupraznom lokalu. Konobar zna, pa i ne pita šta ćemo. Donosi nam dvije duže s mlijekom.

“I? Pričaj!”

“Znaš onaj posao što sam ti spominjao, onaj u Sloveniji? Eh, zovu me i kažu da od prvog startam. Ima nas trojica u ovoj turi. Moramo otići ovo koji dan i malo se raspitati za stan. Ako mognemo šta povoljno saletiti, bilo bi dobro. Skupe mi kirije, brate, oderaše naše ljude!”

Kakav je posao? Mislim, šta ćeš raditi?”

“Brodogradilište, jarane. Farbamo čamce, jahte i manje brodove. Nemam ti pojma ni ja, tako su nam rekli.”

“Znaš li to raditi?”

“Okle ću znati. Jedina jahta koju sam vidio je ona na TV-u, Abramovičeva, ali sve se nauči. Nisam znao ni zidati, pa sam zid’o; nisam znao ni bager upaliti, pa sam kasnije s rovokopačem mog’o jaje premjestit’ da se ne razbije... Nauči se sve.”

“Ne znam, brate, šta bih ti rekao!?”

“Nemaš mi šta reći. Ustvari, sjećam se da nam je hodža u Bugojnu govorio, ono dok je raja letila u džamiju: ‘Ja bih volio da vas ne vidim ovdje!’, a mi kontali što to, pa on veli da bi volio da imamo posla pa da zbog toga rjeđe dolazimo u džamiju. Nisam ga tad kont’o. Sad vidim šta je htio reći i da je u pravu. Da svijet ima više posla i da radi, manje bi vremena bilo za kladionicu, kahve i svašta nešta, ali haj.”

“Kad ideš?”

“Kontali smo u onu tamo subotu. U ponedjeljak startamo pa ćemo malo poraniti, znaš, da ne bude sve navrat-nanos, k’o što obično zna biti.”

“Nek bude hairli, brate! Šta bih ti drugo!?”

“Ništa. Nije lahko, ali šta ću. Moram se pritrpit pet godina. Čim dobijem papire, Evropska unija je velika. A ako se i ne mogne izdržati, bit će neke nafake. Niko ničiju nije pojeo, je l’ de?”

 
Intervju - Muhamed Filipović
Utorak, 24 Travanj 2018 15:04

 

TunjoIntervju: akademik Muhamed Filipović o politici SDA, Komšiću i Čoviću, Islamskoj zajednici...

Razgovarao: Nihad Hebibović

- Kako komentirate zaključke američkog kongresa gdje je rečeno da Milorad Dodik i Dragan Čović u ovom trenutku predstavljuju najveće končinare političkih i integrativnih procesa u Bosni i HercegovinI?

FILIPOVIĆ: Ja smatram da su to poruke kako Amerika počinje malo dublje i sa većim stupnjem razumijevanja i poznavanja situacije kod nas, odnositi se prema Bosni i Hercegovini. Američka politika je stvorila Dejtonski sporazum i praktično prisilila Izetbegovića da potpiše mirovni ugovor koji je išao na štetu Bosne i Hercegovine kao države. Napravljeni su veliki ustupci Srbiji i Hrvatskoj. Oni su vjerovatno smatrali, kao što je to i rekao Holbruk, da je to jedna nužnost da bi se zaustavio rat, ali da će nakon rata stvari moći da idu u obrnutom smjeru. To znači ne ka cijepanju i destrukciji Bosne i Hercegovine nego ka obnovi jedne normalne demokratske države na prostoru Balkana.

Prošlo je toliko godina da je postalo jasno da od jedne takve politike nema ništa, odnosno da ni Srbija ni Hrvatska nisu odustale od prvobitnog plana da se država Bosna i Hercegovina razori i da se veliki dijelovi bosanskohercegovačkog prostora pripoje Srbiji i Hrvatskoj. O tome jasno govore činjenice i međunarodne presude. Hrvatska je kroz tzv. Herceg Bosnu izvršila Udruženi zločinački poduhvat, dakle zločin iz oblasti međunarodnog krivičnog prava, a sa druge strane Srbi su izvršili genocid nad Bošnjacima.

Ako su te konstatacije tu, i ako su takve odluke suda tu, ako je tok političkog života okrenut ka konačnom razbijanju onog što su Amerikanci smatrali da je njihovo djelo i djelo njihove diplomatije, oni moraju da se vrate unazad i da se angažiraju u Bosni i Hercegovini mnogo snažnije nego što to rade evropske zemlje. Zašto? Zato što Amerikanci nemaju ona opterećenja i hipoteke koje su imali Britanija, Francuska,  i Njemačka prema Srbima u prvom redu, posebno Njemačka zbog Drugog svjetskog rata, Francuska i Britanija zbog tradicionalnih prijateljskih veza koje postoje još iz Prvog svjetskog rata. Dakle, Amerika nema tih opterećenja i ona može mnogo slobodnije da se odnosi prema stvarnim intencijama srpske politike, a one su vrlo jasne, odnosno da ne odustaju od ratnih programa koje je formulisao Milošević, a sa druge strane Tuđman.

- Kada je Donald Trump izabran za predsjednika SAD-a, bilo je dosta govora o strateškoj promjeni američke politike, čak su se u nekim utjecajnim američkim listovima pojavljivale analize koje su govorile da će SAD i Rusija napraviti neki dogovor o podjeli BiH, kako se zapravo tome protivi jedino odlazeća američka administracija, dok će nova Trumpova administracija imati potpuno drugačiji pristup. Međutim, vidimo da to nije slučaj.

FILIPOVIĆ: Trump bi bio lud kada bi dopustio da se obnovi kontekst sporazuma o 50:50 utjecaja, da Amerika pristane da se u Bosni i Hercegovini realizira taj sporazum, a to znači onaj sporazum koji su postigli Ruzvelt, Staljin i Čerčil, da se utjecaj Zapada i Istoka dijeli, tako da istočne zemlje Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, itd budu ruska zona utjecaja, da će Grčka biti engleska zona utjecaja a da će u Jugoslaviji njihov utjecaj biti 50:50. Tada se mnogo raspravljalo o toj liniji koja predstavlja tu podjelu zona. Naravno da bi Amerika nakon što je uspjela da sruši komunizam i SSSR i da reducira Rusiju na jedan ograničeni utjecaj u Istočnoj Evropi, napravila fatalnu grešku ako bi dozvolila da se takva podjela instalira u Bosni i Hercegovini, pa i u Srbiji. Mislim da srpski predsjednik pravi veliku grešku kada replicira Amerikancima, jer nisu Amerikanci ludi kao što neki misle.

- Kada je nedavno u BiH boravio američki kongresmen Matthew Palmer, predstavljena je ideja o reduciranju Doma naroda, odnosno prijedlog umanjivanja nadležnosti Doma naroda koje se često zloupotrebljavaju. Dobijena je podrška SAD za to i dijela EU, ali to je naišlo na ogromne kritike i antiameričke poruke od strane onog dijela javnosti naklonjenog HDZ-u. Kako ste Vi vidjeli taj prijedlog?

FILIPOVIĆ: Smatram da je potrebno da ova država postane normalna a to je da bude jedinstvena država koja garantuje i nacionalna i ljudska prava svim građanima, cjelokupnom svojom organizacijom i ustrojstvom, a ne da ga garantuje tako to što će postojati nekakva dva doma koja praktično jedan drugog sapliću i jedan drugog uvijek mogu onemogućavati u funkcioniranju. Postoje instrumenti u modernim državama, instrumenti parlamentarnog djelovanja koji mogu garantirati sva prava i štititi sve interese bilo kojeg čovjeka a ne samo nacije. Međutim, cijela ta stvar na kojoj HDZ insistira je jedna njihova suluda ideja da su državu stvorili narodi. Oni koriste komunističku floskulu o predstavnicima naroda u institucijama države, pa govore o takozvanim konstitutivnim narodima. Time ustvari rezerviraju ne samo posebna prava za naciju nego i mogućnost blokade cjelokupnog političkog života, a konzekventno tome takvi konstitutivni narodi moraju imati svoju osnovu u konstituciji, što znači u svojoj maloj etničkoj državi. To je na mala vrata uvođenje podjele Bosne i Hercegovine na tri države.

 
Skromna zahvala mom školskom drugu i dugogodišnjem jaranu
Nedjelja, 22 Travanj 2018 23:01

 

BosaBogdanu Tanjeviću državna nagrada za sport

Ministar civilnih poslova Bosne i Hercegovine Adil Osmanović dodijelio je Državnu nagradu za sport u 2017. godini legendarnom košarkaškom treneru Bogdanu Tanjeviću. Legendarni Boša nagradu je dobio za izuzetan doprinos u razvoju sporta i za afirmaciju Bosne i Hercegovine. Državna nagrada za sport najviše je priznanje koje Bosna i Hercegovina dodjeljuje za izuzetno uspješan rad u oblasti sporta, saopćeno je iz Vijeća ministara BiH.

“Zahvaljujem za ovako veliku nagradu, koja je sigurno nešto što će mi ostati u srcu tokom ovo malo vremena što mi je ostalo. No, duboko me čini ponosnim. Hvala i mom klubu ‘Bosni’, koji me predložio i koji će ostati najznačajniji i najdraži u mom životu. Volio bih kada bi bila bolja situacija, jer je bez dobre ekonomske situacije nemoguće napraviti bolje rezultate. Naši mladi igrači nemaju uslove za tako nešto”, kazao je Tanjević.

Ministar Osmanović istakao je da je Komisija za dodjelu prestižnog priznanja donijela pravu odluku kada je dodijelila ovogodišnju Državnu nagradu za sport Tanjeviću, koji je jako puno učinio na afirmaciji BiH u svijetu.

(Ova lijepa vijest je prenesena iz tjednika STAV, broj 163, od 19.4.2018, svakako uz dopuštenje Filipa Mursela Begovića kojem se zahvaljujemo.)

 
"Biseri" sportskih komentatora
Nedjelja, 22 Travanj 2018 10:57

 

mikrofonJoš nekoliko “bisera” sportskih komentatora

Mirko Kamenjašević za dvije godine suspenzije na Radio Sarajevu: "Vahidin Musemić u izglednoj šansi - i ništaaa ... Ali opet Musemić dolazi do lopte, udarac - i golman brani, lopta se odbija do Musemića koji upućuje snažan udarac lijevom nogom ... Prečkaaa!!! Musemić ovaj put glavom i opet je promašio, jeb'o mu ja mater smotanu!!!"

Milojko Pantić

Na utakmici Arsenal – Ajaks Bergkamp izlazi zbog povrete, a ulazi Patrik Vijera. Na ekranu stoji – 22 minutes. Milojko Pantić: “"U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"

Vladan Stojakovć

Igrala je reprezentacija Jugoslavije u Beogradu. Vladan Stojaković počinje sa prenosom: “"U počasnoj loži su i mnogi ugledni gosti i državnici na čelu sa Dražom Mihailovićem!" (umjesto Markovićem.)

Zvonko Mihalovski

Na jednom derbiju Partizana i Zvezde Zvonko Mihajlovski pravi uvod u prenos: “Stadion Partizana je pun, 50.000 ljudi. Zamislite, to je 100.000 dlanova!"

Srđan Knežević

Komentarišući žensku gimnastiku sa Olimpijskih igara: "Pa pogledajte dragi gledaoci ovo telo! Boginskaja je najvisočija od svih gimnastičarki i vidi se to na njenoj izduženoj figuri. Jednom rečju - žena!"

Komentarišući mušku gimnastiku: "Pogledajte samo kako je građen ovaj mladić. Svaka majka bi ga poželela u svome domu, a tek ti predratni švalerski brčići ..."

Miloš Topalović

Sa prenosa utakmice iz Istambula: “Dragi gledatelji, obratite pažnju: na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju brkove!?"

Nedeljko Kovinjalo

Utakmica Jugoslavija - Grčka, SP, u košarci, 1998: "Teško je bilo, ali kako kaže naš narod, sve je dobro što se loše svrši.”

 
Dr Alexander Fink o Bogu
Subota, 21 Travanj 2018 09:42

 

BogNauka ne može dokazati, ali ni poreći postojanje Boga

Odnos nauke i postojanja Boga je jednostavan. Postoje strane, među kojima su i naučnici, koje tvrde da Bog postoji, dok postoje i oni koji smatraju da ga nema. Naučna istraživanja su efikasna ako se dobijena teorija može sprovesti i više puta ponoviti. Mi ne možemo da znamo da li je Isus stvarno vaskrsnuo, jer bi to značilo da treba da iskoristimo njegovo tijelo u laboratorijske svrhe, što je nemoguće. Ipak, novijim istraživanjima univerzuma dolazi se do zaključka da je univerzum imao svoj početak, što daje indicije da postoji neko inteligentno biće iza njegovog stvaranja. Da li Bog stvarno postoji ili ne, to nauka ne može dokazati. Sve je stvar perspektive i shvatanja naučnih istraživanja, kazao je dr Aleksander Fink, nuklearni fizičar i kosmolog iz Njemačke.

''Davno smo imali istraživanje među naučnicima, koje je pokazalo da oko 40 odsto naučnika vjeruje u Boga. Osamdeset godina nakon toga sprovedeno je novo istraživanje, ne a istim već s novih 1000 učesnika. Rezultat je bio da 39 odsto naučnika smatra da Bog postoji. Sigurno da gotovo polovina sveukupnih istraživača i naučnika u tim istraživanjima vjeruje u svevišnjeg. Tako da nije sama nauka protiv Boga, nego je sve stvar pogleda na svijet, interpretacije nauke i naučnih dokaza'', kazao je Fink na predavanju na Univerzitetu Mediteran u Podgorici. On je tokom predavanja o odnosu svemira i Boga kazao da svi mi interpretiramo na različite načine ono što vidimo, bili toga svjesni ili ne.

''Neki misle da su ljudi bića koja su nastala prirodnom evolucijom, dok drugi smatraju da postoji tvorac i da živimo u svijetu u kojem nema dokaza o tom tvorcu. Ova dva pogleda na svijet na različite načine interpretiraju nauku. A moramo da postavimo pitanje kojem od ova dva pogleda nauka najviše pripada. Bog nije dio kreacije, ali postoje indikacije protiv ili za to. Avioni postoje i oni rade i prevoze putnike. Ako razumijemo kako avion radi, da li to dokazuje da ne postoji tvorac tog aviona ili smo jednostavno svjesni da je neko nekada izmislio i napravio to prevozno sredstvo, neko s brilijantnim umom kome možemo samo da se divimo? Tako da postojanje mehanizma ne može da porekne postojanje tvorca, bio on sada među nama ili ne'', istakao je Fink.

On napominje da, suprotno mišljenju mnogih, nauka ne može da otkrije sve.

''To nije tako. Nauka se tiče samo jedne sekcije. Nauka nalaže da ono što analizira mora da bude reproduktivno, da možemo da ponovimo. Teško je prosuditi da li je Cezar pokorio egipatsko carstvo, jer nauka ne može da se stavi u kožu Cezara, može samo da posmatra istorijske zapise. Isto je sa Isusom. Ako je Isus vaskrsnuo, trebalo bi da stavimo njegovo tijelo u laboratoriju i da vidimo da li će se to opet desiti. Hiljadu puta sam vidio da mačke jedu zlatne ribice, ali onda sam naletio na ovu zlatnu ribicu koja je nadigrala mačku i ona pojela nju. Naravno, to je šala, ali vidite na šta mislim: nauka u teoriji je samo teorija, ako ne može da se primijeni i ponovi. Nauka nam može reći kako rade nuklearne elektrane, ali je pitanje da li treba da ih koristimo da bi stvarali energiju. Nauka nam to ne može reći, može nam reći samo šta će se desiti ako eksplodira ili ako je budemo koristili. Ali da li da je koristimo na to ne može da odgovori nauka, to je pitanje morala i etike'', rekao je Fink.

 
Posljednji govor Slobodana Miliševića
Petak, 20 Travanj 2018 23:37

 

Slobodan MilosevicПоследњи говор председника Милошевића пред 5. октобар 2000. Године

Председник Слободан Милошевић се последњи пут обратио јавности Србије 2. октобра 2000. године пред други круг гласања за председника Југославије и пре дешавања 5. октобра. Са ове временске дистанце овај говор је веома интересантан и реалан.

Поштовани грађани,

Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.

Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

Поштовани грађани,

Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

 
Dioptrija (???) profesora Ferida Muhića
Četvrtak, 19 Travanj 2018 20:15

 

Ferid MuhicFerid Muhić: “Bosne više nema 2030-te”

Prije nekoliko dana akadenik Ferid Muhić, inače član Bošnjačke akademije znanosti i umjestnosti (BANU) izjavio je da bi trebalo preispitati postojanje ili formiranje tzv “fildžan države”.

Kazao je da je BiH fantomska država i da bi Bošnjaci, ako već postoji Crna Gora kao država od 600 tisuća stanovnika, trebali razmotriti pitanje svoje nacionalne države koja bi, prema njegovim projekcima brojala dva milijuna stanovnika.

U intervju za portal Vijesti.ba Muhić je pojasnio razloge svog zalaganja da Bošnjaci na dijelu teritorija BiH uspostave svoju državu, prenosi Hrvatski Medijski Servis. Kazao je kako su mediji, relativno korektno, prenijeli njegovu izjavu, no pojasnio je kako je on govorio kao analitičar, a ne kao čovjek koji odlučuje.

-Mnogi komentari meni su već stigli na adresu kao da sam ja to sam već uveo i kao da imam moć to uvesti. Uloga analitičara je da ispita sve realno i logički otvorene mogućnosti, a realne mogućnosti su hoće li se odvojiti onaj treći dio odnosno nekadašnja Herceg Bosna ili neće. Realno je moguće da neće, realno je moguće i da hoće. Što ako se i to odvoji? Realno je moguće. U analizi je bilo nezamislivo da će Bosna nakon svoje teritorijalne integralnosti i cijelovitosti praktično izgubiti pola svoje teritorije. Pola Bosne nije više bosansko, ono se zove Republika Srpska i odgovara na pitanje – ne kako se ti zoveš mali ili mala nego čija si ti; ja sam srpska kaže ta mala, koja je 49 posto od cijele Bosne. Ona kaže – ja sam srpska. Njen prisvojni pridjev je potpuno izdvaja iz konteksta Bosne. Ima posebnu mogućnost blokirati rad, posebnu mogućnost postaviti veto i tako dalje. Sve to pokazuje da je naša ideja kojoj sam se ja u početku zaista čudio razgovarajući sa rahmetli Alijom – on je rekao, to je samo na papiru, Bosna je cijela. Ja sam deset ili petenaest godina s mojim prijateljima, rođacima i sa ljudima na pozicijama razgovarao o Bosni, uporno, čak i danas mnogi od njih kažu, to je samo na papiru. Međutim realno i objektivno to nije tako. Pedeset posto Bosne već nije Bosna. Mogućnost da se i onaj drugi dio, u znatno manjem postotku, ali ipak u nekom postotku, odvoji, ostaje otvorena, kaže Muhić.

Bosne više nema 2030.-te

Upitan što on vidi kao rješenje, Muhić kaže kako ne vidi odmah rješenje.

-Prvo da postavimo koordinate problema. Moramo to objasniti. Nije ovo anketa na ulici o tome – što vi mislite hoće li opstati Bosna. Tako da tražim više vremena da odgovorim. Dakle, mora se analizirati prvo da vidimo što ako se to dogodi. Ne možemo turiti glavu u pijesak kao noj i reći da toga neće biti, Bosna je moguća samo kao zajednica i samo kao cijelovita. Već nije cijelovita dvadeset godina. Dakle, što ako se odvoji ovaj dio? Propale su mnoge države. Propao je Sovjetski Savez koji je bio najveća država svih vremena. Propala je Jugoslavija za koju smo vjerovali da nema šanse doći do nekih sukoba. Postoji mogućnost da se odvoji dio BiH. Reći ću vam jedan detalj. Jedna ruska geostrateška agencija je objavila kartu Balkana na kojoj više nema Bosne, nego ima istočni dio koji je malo više prema rijeci Bosni, ima Srbija i zapadni dio koji je Hrvatska. Bosne nema više. To oni procjenjuju negdje za 2030.godinu. Ta karta je objavljena na internetu. Predstavnik britanskog veleposlanstva priopćava da su dvije države na Balkanu pred raspadom. Priče o prekorojavanju granica koje se ne smiju prekrojiti formalno su tema o kojoj danas i neki diplomatski predstavnici govore. Nije bitno je li to samo u nekom drugom kontekstu da alarmiraju, ispitaju i testiraju ili je to stvarno dio programa. Varijanta da bi mogli odvojiti dio Bosne postoji. I sada tu mi Bošnjaci uporno skačemo i držimo se toga da se to ne može dogoditi, jer ako to bude mi smo gotovi. Naprotiv, ako ti to bilo, i stvarno se ostvarilo da Bosna isčezne, odnosno da pređe jednim dijelom u Srbiju a drugim u Hrvatsku što bi nama ostalo?

Na konstataciju novinara “ostala bi neka muslimanska državica i to je jasno”, Muhić odgovara: “Ne, ne bi ostala”.

 
Osvrt Milojka Pantića
Srijeda, 18 Travanj 2018 09:25

Milojko PanticUličarska Srbija

Milojko Pantić, Beograd

Srbija je svemirski daleko od civilizovanog društva, priča mi ovih dana jedan prijatelj, svetski poznatog imena u svojoj profesiji.

Samo par dana posle skandalozne odluke našeg Ministarstva policije da zabrani igranje zvanične rukometne utakmice koja nikoga u Srbiji nije interesovala, jer je reč o našim i kosovskim juniorkama, prisustvovao sam u Dortmundu prijateljskoj utakmici najboljih rukometaša Srbije i Nemačke i doživeo kulturološki i civilizacijski šok. Obična trening utakmica i za jedne i za druge a hala u Dortmundu koja je rukometni pandan fudbalskoj Marakani u Riju, u rano popodne i pored TV prenosa, ispunjena do poslednjeg mesta. Dan ranije u Beogradu je umro Branislav Pokrajac jedan od najboljih srpskih rukometaša svih vremena. Kada je službeni spiker saopštio da je Pokrajac bio olimpijski šampion i kao igrač 1972. i kao trener 1984., prolomio se aplauz kakav za života ni u rodnom Pančevu nije dobio. A kada je spiker zamolio da umesto sveća gledaoci upale lampe na svojim mobilnim telefonima, 11.000 ljudi je kao jedan ustalo i sa upaljenim lampama minutom ćutanja odali počast legendarnom igraču.

Usledio je dug aplauz za Vladu Štencla, velikog trenera iz Hrvatske koji je bio selektor jugoslovenskih olimpijskih šampiona iz Minhena, a došao je da pozdravi našeg selektora LJubu Obradovića i izjavi saučešće povodom smrti profesora Pokrajca.

A kad se posle intoniranja srpske himne prolomio buran aplauz, postideo sam se od same pomisli kako bi to izgledalo da se igralo u Beogradu i emitovala nemačka himna – završio je priču moj ne samo sportski prijatelj.

Nije potrebno ništa zamišljati. Svakog dana nam je pred očima uličarski nivo naših vlastodržaca od vođenja državnih poslova do spoljne politike i sporta. Da li je potreban bolji dokaz da je to tako, od ovih naslova u udarnom vladinom dnevnom listu samo dan pre zvanične posete predsednika Srbije nemačkoj kancelarki Angeli Merkel „Evropska unijo, bando šiptarska“. Ili naslov povodom presude kojom je Vojislav Šešelj proglašen za ratnog zločinca i u kome se on lično hvali seksualnim odnosom sa majkom Haškog suda, ma šta to značilo.

A pogledajte kako srpski političari uličari ili uličarski političari zamišljaju spoljnopolitičku komunikaciju između lidera dve najveće države sveta. Donald Tramp kao poručuje: „Rusijo šaljem rakete“, a Vladimir Putin mu odgovara: „Budi miran“. Samo fali ono srpsko bre.

Na još nižem nivou je vođenje državnih poslova u zemlji. Jer šta je to nego uličarski manir kada predsednik države, van svih svojih ingerencija, protiv svih zakona i Ustava, preti Nišlijama da im više neće dati ni dinara ako Republici ne poklone Aerodrom. Kao da su građani glasali da se predsedniku pokloni državna kasa a ne da njome upravljaju kompetentni ljudi i na opšte dobro. I ko je njemu dao pravo da deli novce građana Srbije, šakom i kapom po regionu.

 
Osvrt Ismeta Čauševića
Utorak, 17 Travanj 2018 08:45

 

IzbjegliceČetvrti dolaze, šta tad?

Ismet Čaušević, Brisbane

Sve vlasti koje vode države u regionu se opasno kockaju sudbinama naroda i samih država. Ponašaju se kao kad igrač pokera u prvom dijeljenju dobije tri asa i počne misliti – šta da radim? Već sam dosta jak, što god da su karte u ostala tri igrača, mogu biti još jači ako budem imao sreće. Mogu biti ful-haus, možda čak i poker, ali šta ako... ako ne dobijem, ako mi ne dođe četvrti, jer ako neko bude imao četiri sedmice, naprimjer, pobjediće me.

Igrač „Ajnca“ ima prvo desetku, kupuje, normalno, drugu kartu i dobije dvojku. Ma, jasno, mora ići dalje... Povlači treću kartu i to bude petica! Uh, sedamnaest. Šta sad? Muka, znoj, stres! Mora glumiti hladnoću. Mora se odlučiti za četvrtu kartu ili blefirati da je jak i da mu ta karta nije potrebna. Rizik golem!

U takvoj situaciji su današnje vlasti. Ne znaju preostale karte, ne znaju šta slijedi, a za stolom su sa ogromnim ulogom.

Narod, naokolo, prati i posmatra. Kibicira, bolje rečeno. Tiče ga se, a ponaša se kao da nije sve u vlastitim rukama, imaju tihu nadu da će neka „viša sila“ njihovom igraču poslati četvrtog asa ili barem trojku ili četvorku na onih sedamnaest. Ni u podsvijesti nemaju da može biti drugačije, propasti ne mogu jer već su to odavno preživjeli. Da li?

U nedorečenoj, neodređenoj ili kako se to kaže nedefinisanoj državi sve je moguće, čak i ono što im na um nikad ne pada.

Pogotovo u Bosni!

Dolaze četvrti!

Tamo se i vrapci pobiju međusobno, mravi se razbježe na sve strane, ribe otplove ka moru, Crnom, svakako, tamo još uvijek žive ljudi lažući koga stignu, kradući jedni od drugih što je preostalo, pljuju na zemlju po kojoj hodaju i još govore: Moja je i najljepša! Lasta, koja je svake godine dolazila na dubičke strehe viđena je u Sarbrikenu. Oko desne noge traka na kojoj piše: Dubica 1. Otkud ona tamo?

Koliko je mladih lasta već po evropskim gradovima, koliko je unskih klenova i mladica u Crnom moru, kako li podnose slanu vodu, koliko se mliječnih žlijezda prazni po Skandinaviji, koliko je snova već odsanjano na stranim jezicima?

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • Dioptrija Nebojše Krstića
    Nema se sta dodati. Da je samo vise ovakvih razboritih ljudi. Više...
    21.07.18 02:17
    Autor - Zijo
  • Osvrt “doktora” Milojka Pantić...
    Necija kolumna ili YouTube interview, propovijed, predavanje I sl.- ja ih dozivljavam kao pojedinacn... Više...
    21.07.18 02:14
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Mislio sam da imate cijelu priču na jednom mjestu. Onda ništa, zahvaljujem se na ovome što imamo. Že... Više...
    17.07.18 03:24
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Gospon Zike, rado bih Vam izašao u susret, ali nisam u kondiciji. Naime, pišem ovaj tekst nastavak p... Više...
    16.07.18 19:42
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane dragi, uz svo dužno poštovanje, molim vas da mi pošaljete tu priču na mail, da je pročitam na... Više...
    16.07.18 17:22
    Autor - Zike
  • Dijagnostički osvrt doktorice...
    Srbi be svojim ženama, odmah do onog Neznanom junaku, trebali podići spomenik i nazvati ga Spomenik ... Više...
    14.07.18 05:44
    Autor - Nihad
  • Priča
    Lijepa prica, sentimentalna. Mirza, malo ise koncentracije kod citanja. Kontraadmiral je izgubio nog... Više...
    05.07.18 00:20
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nihade, ne bi bilo neobicno da se upravo to desi. Ljudska priroda je nepredvidljiva, nije jedan ugnj... Više...
    05.07.18 00:12
    Autor - Zijo
  • Priča
    Sande lepa prica. Salom Elijas-Lelo je bio moj teca. Rodjen u Mostaru, Bio je oficir JRM. Nije koris... Više...
    04.07.18 03:19
    Autor - Mirza
  • Tahebo čaj i rak
    Ima izreka: "Davljenik se i za slamku hvata". A, bolesna osoba eto i za čaj. Ako pratimo kako i šta ... Više...
    03.07.18 14:59
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Tahebo čaj i rak
    Moj muž imao dobrocudni tumor iza uha 3 godine je pio čaj Taheebo i svake godine kada je išao na mag... Više...
    03.07.18 00:37
    Autor - Kathy
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Evo kladim se Zijo da ce nakon treninga u Jasenovcu, završiti ko Luburićeva kopija. Više...
    30.06.18 16:15
    Autor - Nihad
  • Sjećanje na rijeku
    Nadanu se srdačno zahvaljujem da Bošnjačko oko (u)gleda moju rijeku Bosnu! Pozdrav i selam iz Witten... Više...
    30.06.18 15:44
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Kahva, kafa, kava
    Poštovani Meša, želio bih se još jednom zahvaliti na ovoj prelijepoj priči. Posjetitelji Bošnjačkog ... Više...
    22.06.18 21:17
    Autor - Nadan Filipovic
  • Kahva, kafa, kava
    Poštovana/i, javljam se ne da bi nekome zahatorio, već da bi se zahvalio da ste ovo objavili i usput... Više...
    22.06.18 17:31
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • RUŠID - roman u nastavcima
    samovoz :lol: :lol: :lol: sepIri, bravo kad je ijekavski u pitanju, a ne ekavska varijanta sepUri. S... Više...
    21.06.18 16:18
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Haman da će, al će se valjda nekako izvuči i to u zadnji čas. Nemoj se ba pekmezit! Više...
    14.06.18 09:24
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nisam čitao par nastavaka ali sam zapamtio Rušida. Jooj, baš mi ga je žao... Nadane ako će ubiti Ruš... Više...
    13.06.18 22:27
    Autor - Zike
  • Sjećanje na staru Tuzlu
    Citam ovaj tekst i vidim kako se povjest ponavlja. Ponasnje ustaske vlasti ocjenjujemo kao fasistick... Više...
    12.06.18 03:22
    Autor - Heli
  • Podsječanje
    Zar je ovaj još živ? Ja sam njega doživljavao kao Miloševićev kadar (iako se on sa njim kasnije razi... Više...
    09.06.18 17:59
    Autor - Nihad
home search