LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
Komentari


Intervju - Prof.dr Dubravka Stojanović i komentari "pacijenata" PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 23 Travanj 2019 10:27

 

DubravkaProf. dr Dubravka Stojanović: Čekamo Ruse i radujemo se trećem svetskom ratu

Ali, opet, nije ni samo to. Mislim da jača taj narativ o Srbima kao žrtvi, koji je idealni energent svakog nacionalizma i svakog novog konflikta. Ta samoviktimizacija je najpogrešnije što možemo sebi da uradimo, jer je to kao da se živi zakopate, zakopate se u tu lažnu sliku i živite taj lažni život. Zato i ne možemo da se pomerimo, ocenjuje u razgovoru za Danas istoričarka Dubravka Stojanović. Sagovornicu našeg lista pitali smo kako komentariše ovogodišnji potpuno ignorantski odnos vrha države prema obeležavanju godišnjice od genocida u Srebrenici, dok se istovremeno najavljuje pompezno obeležavanje godišnjice „Oluje“.

U celini imam utisak da se nešto menja u načinu na koji se govori o devedesetim. Primećuje se da se sve više govori o NATO bombardovanju, da je taj deo rata nadvladao nad svim onim što se pre toga događalo. To ima samo delimične veze sa sve negativnijom slikom koja se pravi o Zapadu i samom NATO paktu, što je u jasnoj vezi sa jačanjem ruskog uticaja. Ali to je, čini mi se, mnogo više u vezi s jednim novim narativom o ratovima devedesetih. Tu sad počinje da dominira slika Srba kao nedužnih žrtava. U to se onda savršeno uklapa i obeležavanje „Oluje“, ali bez postavljanja pitanja kako je to Knin uopšte bio srpski i zašto su odatle, kao i iz cele Krajine, Hrvati bili prognani u prethodnim fazama rata? Mi se već preko 20 godina vrtimo u krug i tu ne bismo ništa da menjamo. Onda, logično, i nema pomaka. Ni u čemu.

Stojanović: Od Miloševićevog proglašenja “pobede” nad NATO paktom do ovakvih izjava, na snazi je neverovatna fantazija, iako svi iz elementarnih iskustava znaju da, za početak, na Kosovo ne možete ni da odete. Ali političari na vlasti i nemaju neki problem da izgovaraju takve tlapnje kad društvo na to skoro uopšte ne reaguje. Dakle, mi imamo neki zavet ćutanja. Kao da je i dalje na snazi ono iz slovenačkog rata – oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo. Pa mi 27 godina živimo u tom „kao“ stanju! To je naš najveći poraz.

Stojanović: To je samo neki oblik ove zamrznutosti o kojoj svi govore. Pa, kao zamrznemo taj sever, pa čekamo ne znam šta… Ruse? Pa to je treći svetski rat, kome se mi, znači, radujemo kao onda kad je pogođena kineska ambasada, pa svi ozareno pričali da će opet zbog nas izbiti svetski rat. Šta na to uopšte reći? A u svemu tome nije zamrznuto Kosovo, nego sama Srbija. Kosovo ode svojim putem, dok naši stratezi i dalje bacaju kockice i povlače plastične figurice. A uz to, osim ljudi koji su ozbiljno odlepljeni od stvarnosti, potpuno sam sigurna da u sve to malo ko može da veruje. Pa šta je to onda? Nije čak ni samozavaravanje, jer je i elitama i masi jasno da od toga nema ništa. Neka potpuna jalovost, jer i ne znate šta biste inače… Pogledajte primer Makedonije i Grčke… Pa, da li je moguće da su oni četvrt veka pričali o dve-tri varijante imena? To zvuči kompletno ludo. Ali, sve je zbog toga stajalo. I onda odjednom imate dvojicu normalnih ljudi koji se dogovore. A izgubljeno je 25 godina. A to su naših 25 godina, vaših i mojih.

To je neka zamađijanost – vi bacate godine, decenije, ljude, mozgove, stručnjake… sve zbog neke neodržive fiksacije? Drugim rečima, ne živite u sadašnjosti, nego u prošlosti koju treba osvetiti i u budućnosti u kojoj će se to, tobože, desiti. Tragično je kad jedno društvo sebe stavi u taj položaj.

Ažurirano: Utorak, 23 Travanj 2019 10:30
 
Podsjećanje na još jednog prevaranta PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 19 Travanj 2019 22:06

 

PravdaPodsjećanja na zakonske posljedice koje je na svojoj koži osjetio još jedan prevarant iz Srbije

Nadan Filipović

Novinar Leoni Wood je u The Sydney Herald Tribune, 21.7.2009 objavio tekst “Fake psychologist faces hundreds of charges” (Lažni psiholog je suočen sa stotinama optužbi)

U svom tekstu navodi da je tog dana u St Albansu uhapšen Dušan Milošević, star 43 godine, koji je sa beogradskom lažnom ili kupljenom diplomom psihologa više od deset godina radio i zaradio preko dva miliona dolara, od čega samo od WorkCover Authority and Transport Accident Commission 1.2 miliona. On je pritvoren i prema navodima iz Suda protiv njega će biti podignuto preko 150 optužnih prijedloga, a posebno optužbe zbog sticanja značajne materijalne koristi kroz dohodak koji je ostvaren prevarom, odnosno pomoću lažne diplome.

Kasnije je isti novinar, 29.9.2011. godine objavio tekst “Secret cop turned fake psychologist jailed” (Zatvoren je pripadnik tajne policije za kojeg je utvrđeno da se lažno predstavljao kao psiholog). Osuđen je na pet godina i dva mjeseca robije uz nalog da mora vratiti sve novce zarađene prevarom, a koji je stekao naplaćujući preko sedam hiljada konsultacija u toku trajanja svog prevarantskog lažnog predstavljanja.

Inače, on je bio do 1996. godine član tajne policije Slobodana Miloševića, balkanskog krvnika. Na suđenju nije pokazao nikakve tragove kajanja.

Da zaključimo!

Australija je država u kojoj je strogo kažnjivo lažno predstavljanje, odnosno sticanje plaće i bilo kakvog drugog materijalnog primanja na osnovu ili krivotvorenih diploma (certifikata) ili "diploma" nepriznatih ili nepostojećih fakulteta i univerziteta, pa bilesi ako te diplome potiču iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Beča, Londona, Pekinga, itd.

Svi koji se usude varati okolinu i uzimati goleme plaće “na gu.ove”, mašući okolo svojim šatro-diplomama trebaju pažljivo pročitati australijske zakone, ali se i sjetiti one narodne: “Vraćaj koko šta si pozobala”…i to s kamatama.Sve pare stečene prevarom moraju se vratiti, svakako sa zateznim kamatama.

Napominjem da će pred zakonom biti debelo odgovorni i oni njihovi nadređeni koji su dali “zeleno svjetlo” da se takvi prevaranti zaposle, a dokaže se da su znali da prevarant ima falsificirane ili kupljene diplome nepostojećeg fakulteta koji nema ni adrese, ni telefona, ali zato ima cijenik za svoje papire koje naziva diplomama.

Dakle, ako se takav prevarant uhvati u prevari ne gine mu par godinica “prdekane”, vraćanje svih para koje je prevarom stekao i dodatno pogolem “criminal record” koji se ne briše.

A teško li se njegovim nadređenim koji su mu “pomogli” dajući prevarantu puni legitimitet.

Treba paziti šta se ovdje radi. Ovdje ne prolaze seljačke finte koje “pale” na prostorima bivše Juge. Bojim se da ima onih koji misle da on-line ublehaške diplome nepostojećih fakulteta ovde mogu “piti vodice” i biti osnova za goleme plaće za desetak sahata heftično – nako šetnjice laganice po svom radnom mjestu – a raja zijeva u takvog kao da je s neba sišao.

 A ono, mlađani papak - prevarant se sve ku.či i puše u stilu: “Ko sam – šta sam! Ma vidi me. Niko mi ba ništa nemere!”

Ali, takav papčić - "sejačić" treba da zna da svaki bardak ide na fiskiju sve dok se ne razbije.

Ažurirano: Subota, 20 Travanj 2019 20:48
 
Bez dlake na jeziku – “notrdamska” dioptrija Vedrane Rudan PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 17 Travanj 2019 10:52

 

VedraRudanVedrana Rudan izazvala reakcije: Jebe mi se što se u Parizu srušio toranj

 

Hrvatska književnica Vedrana Rudan, poznata po svojim žestokim stavovima, izazvala je polemike po društvenim mrežama kolumnom o požaru katedrale Notre Dame u Parizu.

Tekst kojeg je objavila na svojoj službenoj Facebook stranici prenosimo u cjelosti:

U Parizu je u plamenu nestao toranj Notre Dame. Gorjela je Notre Dame, čitav je svijet gledao visoki plamen, svako ko u svijetu danas nešto znači pustio je suzu. Čak i Trump.

Bila bih se kladila da nikad nije čuo za Katedralu. Šta je Notre Dame? To je fenomenalna gotička, to je bila fenomenalna gotička katedrala. Dragulj u kruni koja krasi glavu Zapada.

Civilizirani ljudi su izvan sebe. Jedna je novinarka izjavila: "Činilo mi se kao da je pokraj mene pala bomba." Kako ona zna kakav je osjećaj kad pokraj tebe padne bomba?

Neka otputuje u Libiju, Afganistan, Irak, Palestinu, Siriju, tamo ljudi znaju kako je to kad pokraj tebe padne bomba. Sve te bombe koje desetljećima padaju diljem Kugle baca Zapad.


Pritom se Francuskoj, Americi, Engleskoj, Italiji i ostalima živo jebe kako će se osjećati oni dole. Djeca će umirati u najstrašnijim mukama, ostajati bez ruku, nogu, očiju, njihovi roditelji izgubit će i kuće i kućišta. Gorjet će minareti, nestajat će gradovi stari hiljade godina.

ZAŠTO? U ime demokratije, naravno. Ko plače nad Libijom i ostalim spaljenim zemljama? Jebe mi se što se u Parizu srušio toranj.

Da su radnike koji su obnavljali Katedralu bolje plaćali, možda bi još stajao na mjestu? Da Zapad troši onoliko para na gradnju koliko troši na razaranje, Notre Dame ne bi ostala bez tornja.

Za mene je mokro pariško zgarište simbol trulog Zapada. U jednom danu može tuđe zemlje pretvoriti u prah i pepeo, uništiti sudbine miliona ljudi, a nije u stanju ugasiti toranj u plamenu.

Svi smo čuli kako će jedan od najbogatijih ljudi na svijetu, težak je nekoliko milijardi nečega, donirati 100 miliona eura da bi Notre Dame postala još starija i ljepša. Pridružit će mu se mnogi njemu slični.

Odakle pare, gospodo? Koliko je ljudi pobijeno, koliko je zemalja razvaljeno da bi JEDAN čovjek mogao imati milijarde dolara? Jebeni licemjeri.

Ažurirano: Srijeda, 17 Travanj 2019 10:54
 
Ako za Raphaela Israelia u Srebrenici nije bio genocid, onda neko zlonamjeran kao što je on može tvrditi da nad Jevrejima nije izvršen Holokaust PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 16 Travanj 2019 10:09

 

Raphael IsraeliOdvratni Dodikov ekspert

H.N.

(Na slici je taj negator GENOCIDA u Srebrenici, Dodikov "ekspert" koji nastoji izbrisati dio krvave prošlosti) 

Raphael Israeli iz dana u dan dokazuje zašto ga je Vlada Republike Srpske imenovala čelnim čovjekom nekakve komisije koja će dokazivati stradanje Srba u opkoljenom Sarajevu. Israel je i do sada bio poznat o šovinističkim, islamofobnim ispadima, no ovih dana pokazuje svoje pravo lice u sve češćim medijskim istupima. Tako je Israeli negirao, ne prvi put, da je u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima. “Postoji pogrešna koncepcija u terminologiji. Na Zapadnoj obali ili u Gazi, kad god dva Palestinca stradaju, kaže se da je u pitanju genocid. Moramo da pazimo da reči ne izgube značenje i moramo napraviti gradaciju između ubistva, masovnih ubijanja, masakra i genocida”, kazao je za portal “Srbija Danas” i nastavio: “Takođe, u obzir se moraju uzeti i odnos između broja ubijenih pripadnika jedne nacije i ukupnog broja pripadnika nacije. Ako neko ubije milion Jevreja, Jeremena ili Srba, to je genocid, ali ako neko ubije milion Kineza, Indijaca zbog njihovog ukupnog broja, to ne bi bio genocid, nego masakr. Ako ne zadržimo proporcije i graduaciju, onda gubimo značenje reči, u tom slučaju bi svako za bilo šta mogao da kaže da se radi o genocidu. Srebrenica je sigurno zločin, ali nije genocid. Radi se o vrlo malom broju muslimana u proporciji sa ukupnim brojem muslimana u celoj Bosni.”

Nekoliko dana kasnije, Israel je briljirao i u Izraelu, gdje je promovirao svoju novu knjigu. U organizaciji partije Likud Israel je predstavio svoj novi “naučni” rad nazvan “Arapska manjina u Izraelu: otvoreni i skriveni procesi”, u kojoj tvrdi kako su izraelski Arapi peta kolona koja “sisa državu” i koja se ne može integrirati u izraelsko društvo. U tekstu prepunom stereotipa, desničarske terminologije i otvorene mržnje prema muslimanima, Israeli se čak i divi Amerikancima koji su na svojoj teritoriji zatvarali japanske građane tokom Drugog svjetskog rata i prigovara činjenici da izraelski Arapi “nisu zatvoreni u logorima”. Isreaelijevu knjigu objavio je član Likuda Eliyahu Gabbay, a štampanje je finansirao biznismen iz Majamija Haim Yehezkel. U knjizi od 240 stranica, koja ne sadrži bilješke ili izvore, Israel tvrdi da nacionalni i islamski element u identitetu izraelskih Arapa sprečava njihovu integraciju u Izrael, a zahvaljujući naivnoj ljevici, arapska manjina predstavlja egzistencijalnu prijetnju Izraelu. “Jevrejski proizvođači plaćaju državi koja finansira svoje arapske građane koji plaćaju manje poreza. S druge strane, Arapi se ističu izbjegavanjem služenja državi, a stopa kriminala dvostruko je veća od nacionalnog prosjeka. Oni troše više nego što proizvode”- piše Israeli, koji u posljednjem poglavlju svoje knjige nastoji probuditi izraelsku javnost za koju kaže da nije svjesna opasnosti. Primjećuje da je tokom Drugog svjetskog rata Britanija zatvarala ljude koje je smatrala sumnjivim, a SAD su stavile u logore svoje građane japanskog porijekla. Israeli zaključuje kako je “oslabljeni Izrael izgubio volju da postoji kao jevrejska država”, te da, “iako se Arapi otvoreno poistovjećuju s neprijateljem, njima se ništa loše neće dogoditi”. Odnosno, neće ih se zatvarati u logore.

( Ovaj jezivi tekst prepun mržnje i cionističkog otrova je prenesen iz časopisa STAV, broj 213, 4.4.2019. svakako uz dozvolu glavnog urednika gospodina Filipa Mursela Begovića kojem se zahvaljujemo.)

Ažurirano: Utorak, 16 Travanj 2019 10:16
 
Pokojni Bogdan Bogdanović je bio kao Nostradamus - sve je tačno predvidio PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 06 Travanj 2019 21:41

 

BOGDANBBogdan Bogdanović - Predstoje nam godine mraka i mračnjaštva

 

IRazgovarao 1992: Nenad Živkovićntervju vodio Intervju iz arhive:

Bogdan Bogdanović je jedna od prvih "žrtava" takozvane "antibirokratske" revolucije. Na Osmoj sednici CK SK Srbije našao se među "poraženim" snagama. Od 1982. do 1986. godine bio je gradonačelnik Beograda. U penziju se povukao 1987. godine kao profesor istorije grada i mentor specijalnog kursa "Simboličke forme" na Arhitektonskom fakultetu. Autor je više desetina knjiga i radova o gradu i arhitektonskoj fantastici. Projektovao je dvadesetak memorijalnih celina koje predstavljaju prekretnicu u savremenoj memorijalnoj arhitekturi. Sa gospodinom Bogdanovićem raazgovarali smo nakon prošlonedeljne tribine o Dubrovniku.

Živković: Čitav radni vek posvetili ste izučavanju grada. Recite nam nešto o sukobu gradskog i vangradskog.

Taj sukob postoji, praktično, od kada postoje gradovi. Još su arijevci, kad su silazili u područja civilizacija u dolini Inda razarali velike gradove, a u svojim spevovima nisu umeli da opišu ratničke podvige jer jednostavno nisu imali pojam za grad, nisu znali šta je to. Za nomade gradovi su uvek bili privlačna, ali zabranjena mesta. "Stari zavet", "Kuran", "Ilijada", puni su citata o uništavanju gradova. Interesantno je da su, po pravilu, potomci tih osvajača gradova postajali nosioci sjajnih gradskih civilizacija.

Današnji čovek se, bar prividno, ne plaši grada. Gradove ugrožava gradoljublje. Iz čežnje za gradom, a mnogo više iz očajanja, prema velikim gradovima teku velike lokalne seobe naroda. U najbližoj budućnosti te seobe biće veće od one koja je dva milenijuma posle razaranja Troje uništila Rim i mediteranski svet bacila u potpuni haos.

Marginalno, neobrazovano, nedoučeno, proletersko, nekultivisano, negradsko stanovništvo hrli u gradove. Kada broj stanovnika grada pređe određenu cifru, on se obnavlja spolja, mehaničkim priraštajem i to je normalan proces. Ali ti ljudi moraju prihvatiti gradski način života, običaje, ponašanje, manire... Oni moraju suzbiti netrpeljivost prema gradu, privoleti se dubljim normama gradskog života.

Danas, uzgred rečeno, grad se samorazara i svojim nenormalnim rastom, svojom veličinom. U megalopolisima se gubi pravi urbanitet, gubi se, da tako kažem solidarnost među građanima, intima, poznanstva, uzajamno razumevanje. Aristotel je govorio da grad ne treba biti veći od prostora dopiranja ljudskog glasa, ne misleći, naravno, na fizičko prostiranje glasa, već na mogućnost komunikacije i održavanja kontakata između građana, mogućnosti da građanin čuje i da bude saslušan. U ogromnim urbanim sredinama to nije moguće i onda nastaje disonancija, nastaju gradske gerile, porast kriminala, otuđenje, a kod nas još pseudogradske, folklorne subkulture, jer kod nas ne postoji underground subkultura već folklorna.

Živković: Mržnja prema gradu je, dakle, glavni razlog razaranja gradskog prostora u ovom ratu?

U uzavrelom vremenu, kakvo je ovo, netrpeljivost prema gradu poprima patološke oblike. Pravi seljak kad dođe u grad lakše se uživljava od polugradskog ili prigradskog čoveka. Polugradski svet je hendikepiran jer je napustio svoj etnički milje, a još se nije uklopio u novi, gradski. Ljudi koji žive na prilazima gradu, u prigradskim naseljima, na periferijama, ljudi koji su stigli u gradove, a da još nisu shvatili gde su stigli, ljudi koji su prikraćeni ili im je sujeta ugrožena, ljudi koji su bez posla, bez prihoda, izbili su u prve redove boraca u ovom ratu. Postali su vojvode, vojskovođe, ratnici, zaslužnici. Oni osećaju duboku averziju prema gradu i gradskom stanovništvu. Oni su na putu da stvore novu buržoaziju čime se završavaju svi ratovi. Ratovi često i nisu ništa drugo do oružane migracije. Kad ovo kažem ne mislim da su ove osobine svojstvene nekoj naciji kao naciji, već je reč o dostignutom civilizacijskom nivou.

 Živković: Kako ocenjujete period posle smrti Josipa Broza? Da li je rat bio neizbežan u zemlji koja je 45 godina provela pod nedemokratskim režimom?

 Ja sam naivno verovao da je moguća transformacija komunizma u Jugoslaviji u društvo slobodnog tržišta, i da je tu promenu moguće izvršiti mirnim putem. Da se na partijskim kongresima češće čula reč socijaldemokratija, da se Partija podelila na levo i desno krilo, na, uslovno rečeno boljševike i menjševike, da je nakon toga uspostavljen višepartijski sistem i sprovedeni izbori i uspostavljene ostale demokratske institucije i kontrola vlasti, danas bi stvarnost bila radikalno drugačija. Pretpostavljam da je to bio scenario Zapada, ali su stvari izmakle kontroli, u prvom redu zbog eksplozije nacionalizma.

Ažurirano: Subota, 06 Travanj 2019 21:44
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 116

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search