LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
historijske zanimljivosti


Novinska vijest stara 149 godina PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 28 Siječanj 2018 22:30

 

Sarajevski cvjetnikBjesnilo - bolest koja prijeti

Sarajevski cvjetnik, 29. maja 1869. / 29. safer 1286., god. 1, br. 22, str. 4.

Sarajevo: psi lutalice - bjesnilo.

U jednom selu kod Beča bijesan pas ujeo djete, koje je zatim pobjesnilo, te je ono ujelo drugo dvoje djece.

Napomena (urednikova) da se psi lutalice viđaju i u Sarajevu, „...oko Careve ćuprije i na drugijem krajevima čaršije i ulicama.”

(Preneseno iz naučne studije “Bibliografije Sarajevskog Cvjetnika, prilog povijesti knjige”, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2017, uz direktno dopuštenje autora djela, gospođe Prof.dr Senade Dizdar, kojoj se od srca zahvaljujemo.)

Ažurirano: Nedjelja, 28 Siječanj 2018 22:34
 
Novinska vijest stara 148 godina PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 11 Studeni 2017 18:55

 

Sarajevski cvjetnikInozemne vjesti

Naslov: Bivoli ruše telegrafske stubove u Americi

Sarajevski cvjetnik, 24. aprila 1869. / 24. muharema 1286., god. 1, br. 20[17], strana 4.

(Preneseno iz naučne studije “Bibliografije Sarajevskog Cvjetnika, prilog povijesti knjige”, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2017, uz direktno dopuštenje autora djela, gospođe Prof.dr Senade Dizdar, kojoj se od srca zahvaljujemo.)

Ažurirano: Subota, 11 Studeni 2017 18:57
 
Misterije sarajevske vijećnice PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 10 Studeni 2017 07:55

 

VijecnicaSarajevo – legende, mitovi, tajne - najpoznatije ukleto mjesto u Bosni i Hercegovini se nalazi u srcu Baščaršije

Tarik Jažić, Sarajevo

Mnoge ispričane legende, ali i historijski zapisi, opravdano svrstavaju sarajevsku Vijećnicu na prvo mjesto na ljestvici najpoznatijih ukletih mjesta u Bosni i Hercegovini. Prvi projekat Vijećnice je djelo slovačkog arhitekte Karla Paržika. Njegov nacrt nije zadovoljio želje tadašnjeg ministra Benjamina Kalaya, pa je izrada projekta ubrzo povjerena Alexandru Witteku. Wittekov projekat je bio zadovoljavajući, nakon čega je povjeren Ćirilu Ivekoviću koji je bio zadužen za samu izvedbu projekta. Izgradnja objekta je trajala od 1892. do 1894. godine, a kao gradska vijećnica zvanično je u upotrebi od 1896. godine.

Upravo u samom procesu izgradnje Vijećnice javljaju se i prve priče vezane za prokletstvo ove građevine. Prva u nizu nesreća desila se tokom njene izgradnje kada je konopac kojim se dizala kanta sa malterom pukao, a kanta je u padu ubila jednog od radnika. Za nepunih 20 godina kasnije, u samoj blizini Vijećnice ubijeni su austrougarski prijestolonasljednik Franc Ferdinand i njegova žena Sofija. To nije bilo jedino ubistvo vezano za Vijećnicu. Godine 1983., iz potpuno nepoznatih razloga i veoma hladnokrvno, tadašnji portir Vijećnice Ilijaz izvršava ubistvo najboljeg prijatelja Fatmira sa čak devet ispaljenih metaka.

Pored ubistava, ova ukleta gradska vijećnica bila je i poprište nekoliko samoubistava. Prvi pokušaj samoubistva skokom sa prozora Vijećnice izvela je, tada tridesetogodišnja radnica na održavanju biblioteke, Ankica Bulić. U njoj se 1964. godine objesio direktor Narodne biblioteke Bosne i Hercegovine Vojo Kreco, a nedugo nakon njegovog samoubistva na isti korak se odlučila i tridesetsedmogodišnja Ksenija Karić, daktilografkinja u biblioteci. Bilo je tu još mnogo pokušaja samoubistva i ostalih uposlenika gradske Vijećnice, a razlozi nikada neće biti poznati.

Još nekoliko nesretnih slučajeva vezanih za Vijećnicu je zabilježeno kroz historiju. Pod nesretnim okolnostima život je izgubio i uposlenik Branko Čulić koji se sredinom sedamdesetih godina, prilikom izlaska sa posla, okliznuo i udario glavom od stepenište Vijećnice gdje je na licu mjesta umro. I dvojica direktora Vijećnice su na neobične načine umrli. Direktor Luka Đaković je umro prvog dana penzije, odmah po završetku rada u Vijećnici, a direktor Dževad Dautović je poginuo u saobraćajnoj nesreći prilikom povratka kući sa posla.

U proteklom ratu Vijećnica je bila u potpunosti uništena. Godine 2000., prilikom rekonstrukcije unutrašnjeg dijela Vijećnice, arhitekta Taib Hadžović gubi život prilikom obrušavanja stepeništa teškog pet tona.

Ažurirano: Petak, 10 Studeni 2017 08:01
 
Historijske zanimljivosti PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 27 Listopad 2017 21:12

 

Mit i religijaМит и религија у Срба

AkaдeмиK Веселин Чајкановић (Београд, 28. март — Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије

Mајка којој се не држе деца чини нарочите предохране да јој се новорођено дете сачуваjу. ''Чим се дете роди, бабица га однесе у двориште провуче кроз обруч или точак од кола трипут занија према истоку, па онда стане на кућни праг и трипут упита породиљу: Волиш ли сунце јали месец?

А породиља, сакривена иза врата, сваки пут одговара: Сунце.

После овога бабица пробуши детету десно уво бритвицом или иглом цепачом на кућњем прагу, и у њега уметне свилен кончић, на који је нанизана старинска сребрна парица. Обешену парицу дете носи на увету једну, три, пет, а најдуже седам година; после је скине она иста жена која ју је и утнула и једног светачног дана, у саму зору, баци у бистру текућу воду или у ватру.

Врло су интересантна два погребна обичаја у којима се симболизира сахрањивање у кући. Кад неко у кући умре, обрежу му се нокти од руку и ногу, па се бургијом више кућних врата у праг заврти и они нокти у ону рупицу утуре, а рупица са дрветом зачепи, па ћe, веле, међу кућанима иза мртвог велики мир и слога остати.

Други обичај је из крушевачког округа. У Рибнику је године 1893 умро Стеван Степановић. Пред излазак из привремене му у вечну кућу измерише га црвеним концем од врха главе до прстију ножних. Затим тај конац закопаше у кућу - на радост, да им остала чељад и стока у здрављу остану.

Један од многих других обичаја јесте овај који се изводи приликом свадбе у Рибарама, среза мачванског (не врши се у осталим селима у Мачви). Сутрадан по венчању, док се млада у вајату убрађује (повезује јој се конђа), свекрва се пење на таван куће и ту на тавану игра. Начин прављења мачванских кућа такав је да таванице над кухињом није нити има оџака са димњаком, који ће са огњишта дим спроводити кроз димњак, већ дим дигнувши се са огњишта, пошто се разнесе по целом тавану, наилази на два отвора на крову над којима су озидани димњаци и тек тада излази ван. Стога свекрва мора у диму играти, певајући:

"Гледај, сине, с тавана,

Како наја игра снахама,

Опа цупа, сваки дан,

Ију-ју-ију-ју!"

Није тешко ни да се погоди због чега се играње, коме је циљ да се сазову преци, врши на тавану. Таван и кров - то су места на којима врло радо бораве душе предака, и демони уопште.

Mоже се наћи доста потврда за ово веровање. Суђаје и уопште божанства и демони који одређују судбину налазе се на тавану или крову, или отуд говоре, или долазе у кућу кроз оџак.

Пребацивање угарка преко крова о Божићу је утук на зле демоне који се ту налазе.

И многи свадбени обичаји најбоље се дају разумети ако се претпостави да се на тавану, или на крову, налазе демони, у овом случају душе предака: тако, на пример, пропис да млада, кад први пут уђе у нови дом и подстиче ватру на огњишту, мора гледати на баџу или уз оџак; да мора бацати жито уза стреху или на кућни кров, или да мора бацити преко куће јабуку, или колач. Бацање жита, јабуке, колача, очевидно је жртва демонима - душама предака на крову. На тавану или крову налазе се, као што се види, душе предака, и свекрва своју игру изводи на тавану зато што тамоима највише изгледа да ће их сакупити.

У нишкој околини, кад невеста улази у свој нови дом, сачекује је свекрва и пење се у кола и једну запаљену свећу три пута обнесе око невестине главе и дода невести сито са житом и нареди јој да жито баца према истоку и западу.

Дакле, шта ради свекрва?

Она најпре свећom гони лутајуће душе од невесте, да их одмах затим скупља приносећи им жртву у житу.

Ažurirano: Petak, 27 Listopad 2017 21:15
 
Leteće svinje nad Zagrebom PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 20 Ožujak 2017 23:26

 

Leteće svinjeTovljene svinje su padale po Zagrebu

Nadan Filipović

Zagreb se u jesen 1943. godine nalazio u gotovo potpunom okruženju od strane partizanskih jedinica. Možda je najslikovitiji primjer koji govori o gotovo kobnoj situaciji u kojoj se NDH već tada nalazila jesu svinje koje su jednog jesenjeg dana, kao bombe, padale po Zagrebu.

Naime, tada je avionski transport (sorry, zrakoplovni transport) bio jedini način da se tovljene svinje prevezu iz Koprivnice u Zagreb. Stvarno je historijska pikanterija, ali potpuno istinita, da je jednog tmurnog dana čitava pošiljka svinja ispala iz preopterećenog aviona na gradsko područje Zagreba prilikom njegova slijetanja na aerodrom u Borongaju.

(Izvor: Građa za povijest Narodnooslobodilačke borbe u sjeverozapadnoj Hrvatskoj, Knjiga 6, Dok. br. 135, 389)

Ažurirano: Ponedjeljak, 20 Ožujak 2017 23:32
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 35

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search