LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Historijske zanimljivosti Dr Safvet-beg Bašagić kroz dioptriju Alije Nametka – sličice iz Sarajevskog nekrologija (drugi nastavak)
Dr Safvet-beg Bašagić kroz dioptriju Alije Nametka – sličice iz Sarajevskog nekrologija (drugi nastavak)
Utorak, 26 Listopad 2010 19:01
Dalje Nametak piše:

 

-       Negdje 1931. ili 1932. davalo je sarajevsko pozorište takozvane ramazanske predstave. Bilo je to više u merkantilne nego umjetničke svrhe. Muslimanski svijet je srnuo kao lud na te predstave, iako su bivale bez umjetničkog kvaliteta. Jednom se davao Bašagićev Boj pod Ozijom. Janušević i Jeftić mene angažirali da održim konferansu o Bašagiću. To je ustvari bio moj članak o Bašagiću, koji sam štampao u Novom Beharu od IV ili V mj.1931. Dobio sam za nj (za čitanje prije predstave) sto dinara. Isplaćen mi je i Bašagićev honorar da mu ga donesem, jer on nije nikud iz sobe izlazio. To je bilo popodne, i ja požurih odmah Safvet-begu da mu predam pare. Zatekoh ga sa zetom mu, Šemsi-begom Salihbegovićem, kako piju kahvu. Ja nisam Safvet-bega uz ramazan pohodio danju, pa mi bi neobično da ga vidim da kahveniše, iako on kao bolesnik nije mogao ni postiti.

 

 

Šemsi-beg ih ispriča obojicu ovim riječima:

 

-       Afvedersin, Ali efendija! Mi smo postili ramazan u svako doba godine, pa ko jednom isposti ramazan u svako doba godine, spala je s njega dužnost da više posti.

 

Predadoh tantijemu i izađoh! Allah rahmetejlesin obojici!

 

Pa nastavlja:

 

-       Akšamlučilo se u El-Kameru i, ko pjane glave, počnu redati leksičko blago o penisu. Onaj rekne jedan izraz, drugi drugi, pa opet treći, i tako redom. Pijucka se, mezi se i, kao da se iscrpilo sve, ne može više nikom nijedan termin da na um padne.

 

Istom neko u društvu – ako to nije bio Ekrem – vikne: „Vršnjak“, a Safvet-beg dočeka: „Ote mi ga iz usta!“

 

Dalje zapisuje jedan događaj koji mu je opisao Safvet-beg Bašagić:

 

-       Jednog dana dođem iz Kulaša u Derventu, pa da se malo odmorim i pričekam vlak, svratim u jednu kafanu. Nekakvih ljudi ima u kafani, ali kao da im nije pravo što sam tu. Nešto naišarete kahvedžiji i on dođe meni i kaže:

 

-        Afvedersin, efendija, ovo je begovska kafana, pa ovdje ne može svak sjediti. Ima ovdje u komšiluku druga kafana, pa ti hajde tamo!

 

Ja viknuh na njega, da baš neću iz ove kafane, jer sam beg i da ne dam starine svoga plemstva ni za jednu begovsku familiju u Derventi. Kad ovo čuše oni begovi što su naokolo sjedjeli i kad saznaše tko sam, sve poskaka na noge prema meni i traže oprosta što me njihov kahvedžija uvrijedio. Tu nasta čast, zamalo ne zakasnih na vlak.

 

Nametak je zapisao i od zaborava spasio jednu veoma duhovitu bečku sekvencu o Safvet-begu Bašagiću:

 

-       Jednom mi je pričao Safvet-beg o svom prijateljevanju sa Ksaverom Šandorom Đalskim.

 

-       Hrvatski studenti u Beču su proslavili 25-godišnjicu književnog rada Đalskog i pozovu ga u Beč. Mislim da je to bilo 1909, a da se Safvet-beg  tada nalazio u Beču na proučavanju orijentalnih rukopisa Dvorske biblioteke - pripremanju doktorske disertacije. Proslava je imala oficijelni program, a u neoficijelnom dijelu Safvet-beg je doveo neku lijepu Bečanku Đalskom da s njim provede noć. Kad se Đalski zahvaljivao, pri polasku iz Beča, svima studentima na upriličenoj proslavi, i čini mi se na darovima, reče: “Sve je bilo u redu, ali je begov dar bio najljepše priznanje za moj jubilej.“

  Dalje Nametak piše:

 

-       Negdje 1931. ili 1932. davalo je sarajevsko pozorište takozvane ramazanske predstave. Bilo je to više u merkantilne nego umjetničke svrhe. Muslimanski svijet je srnuo kao lud na te predstave, iako su bivale bez umjetničkog kvaliteta. Jednom se davao Bašagićev Boj pod Ozijom. Janušević i Jeftić mene angažirali da održim konferansu o Bašagiću. To je ustvari bio moj članak o Bašagiću, koji sam štampao u Novom Beharu od IV ili V mj.1931. Dobio sam za nj (za čitanje prije predstave) sto dinara. Isplaćen mi je i Bašagićev honorar da mu ga donesem, jer on nije nikud iz sobe izlazio. To je bilo popodne, i ja požurih odmah Safvet-begu da mu predam pare. Zatekoh ga sa zetom mu, Šemsi-begom Salihbegovićem, kako piju kahvu. Ja nisam Safvet-bega uz ramazan pohodio danju, pa mi bi neobično da ga vidim da kahveniše, iako on kao bolesnik nije mogao ni postiti.

 

Šemsi-beg ih ispriča obojicu ovim riječima:

 

-       Afvedersin, Ali efendija! Mi smo postili ramazan u svako doba godine, pa ko jednom isposti ramazan u svako doba godine, spala je s njega dužnost da više posti.

 

Predadoh tantijemu i izađoh! Allah rahmetejlesin obojici!

 

Pa nastavlja:

 

-       Akšamlučilo se u El-Kameru i, ko pjane glave, počnu redati leksičko blago o penisu. Onaj rekne jedan izraz, drugi drugi, pa opet treći, i tako redom. Pijucka se, mezi se i, kao da se iscrpilo sve, ne može više nikom nijedan termin da na um padne.

 

Istom neko u društvu – ako to nije bio Ekrem – vikne: „Vršnjak“, a Safvet-beg dočeka: „Ote mi ga iz usta!“

 

Dalje zapisuje jedan događaj koji mu je opisao Safvet-beg Bašagić:

 

-       Jednog dana dođem iz Kulaša u Derventu, pa da se malo odmorim i pričekam vlak, svratim u jednu kafanu. Nekakvih ljudi ima u kafani, ali kao da im nije pravo što sam tu. Nešto naišarete kahvedžiji i on dođe meni i kaže:

 

-        Afvedersin, efendija, ovo je begovska kafana, pa ovdje ne može svak sjediti. Ima ovdje u komšiluku druga kafana, pa ti hajde tamo!

 

Ja viknuh na njega, da baš neću iz ove kafane, jer sam beg i da ne dam starine svoga plemstva ni za jednu begovsku familiju u Derventi. Kad ovo čuše oni begovi što su naokolo sjedjeli i kad saznaše tko sam, sve poskaka na noge prema meni i traže oprosta što me njihov kahvedžija uvrijedio. Tu nasta čast, zamalo ne zakasnih na vlak.

 

Nametak je zapisao i od zaborava spasio jednu veoma duhovitu bečku sekvencu o Safvet-begu Bašagiću:

 

-       Jednom mi je pričao Safvet-beg o svom prijateljevanju sa Ksaverom Šandorom Đalskim.

 

-       Hrvatski studenti u Beču su proslavili 25-godišnjicu književnog rada Đalskog i pozovu ga u Beč. Mislim da je to bilo 1909, a da se Safvet-beg  tada nalazio u Beču na proučavanju orijentalnih rukopisa Dvorske biblioteke - pripremanju doktorske disertacije. Proslava je imala oficijelni program, a u neoficijelnom dijelu Safvet-beg je doveo neku lijepu Bečanku Đalskom da s njim provede noć. Kad se Đalski zahvaljivao, pri polasku iz Beča, svima studentima na upriličenoj proslavi, i čini mi se na darovima, reče: “Sve je bilo u redu, ali je begov dar bio najljepše priznanje za moj jubilej.“

 
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search