LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Satira Kako naš Ogi vidi situ(v)aciju
Kako naš Ogi vidi situ(v)aciju

 

OgiSad loma mahalanja

Ogi Karamehmedović, stara sarajevska raja, sada u Melbourne-u

Moj si mi jarane, zadnji put ti našarah nešta š'a me jebe u votaži. Ja sam ti ba ko onaj Kožo što malo-malo nazove Dežulovića u 2-3 sata iza ponoći da mu vic ispriča. Samo ja vicove ne znam pričat, pa zato 'vako loma remse šta god mi naumpa´ne. Žiku ba, gledam TV i svi vrijednosni dokumenti pali u Kini za 25%. To ti je jarane guta da pokrije sve dugove što članice Unije imaju. Vidiš neki dan je i Soroš nešta ko komentaris´o da “žuti” moraju usporiti rast svoje ekonomije, jer ko biva to handri sve ostale. Sad ti meni cire šta se ovdje dira. Frkuša u Grčkoj šatro bankrot države, a njihov premijer se hakaće k'o da je dobio na lotu, i to pravu gutu, a onaj “žuti” hoće da se baci kroz prozor na sred Tiananmen skvera, gdje je glavni hadžija nedavno naredijo da se rokne kamara nakih studenata što ko nešta počeše nake proteste. Moreš jednom pogađati o čemu se ovdje dira i ko pomaže da se ovo kreira, ali pomoć´će tebi brat, glavni grad im je Washington.

Vidi ba, pravo je tuga što bi ja sad (bolje da ne žemka jer ne bi da zaglavim na Guantanamo bay, a onda sam haj-haj), a 1995 mi fino izdali bratu, ženi mu i kćerki zelene (ja fine boje još da je metalik) kartone i poslije pod šifrom spajanja porodica da dovede iz Vilajeta oca nam i mater. Kako se spoji sa roditeljima nam, zamal se ne raspoji sa u njega mu hanumom, kol'ko bijaše sretna. Lociraše se u naki Milvoki ili tako nekako i on ti pravo u fabriku, 'ćerka u osnovnu, a hanuma mu po nakim kursevima se poće obrazovati samo da bi svekrvi svalila sve kućne poslove. On šljaka jarane, ko da nema sutra, full time, over time, any time (pratiš li me na ovom demokratskom jeziku), kakoseonokaže od šest do nesvjest, a mati ko i sve naše hanume zna ekonomisati i kupovati samo kad je na “special”… I tako ti oni za kratko skupe nakog depozita, zakopitiše se i kupiše nešta nake kućice. Brat mi je, ali nije baš nake plaho pameti, ali je dobar u rukama. Skupio ti ono nakog alata (garant nacvako u fabrici) i krene on u adaptaciju, pa od jedne napravi dvije kućice. Mislila snaha da će je moja mater pustit' da je handri do vijeka, jes' al u kurcu. Tebi ti - meni mi. Razlaz! Sikter!

Sad se u neka doba to njima nešta ogadilo. To ti je ba sjever Amerike na granici sa Kanadom i tu jarane kad smrzne ma jebo ti “memli stranu” Bistrik, Alifakovac i tuda okolo, kako je ba tamo. Još mu naka raja krene te ti se i on odluči da preseli u LA, California. Ja rekoh LA, a to gdje se on skrasio nije ni LA ni San Dijego, ni Palm Springs nego u tom trokutu ama baš neđe oko sredine. Za taku lokaciju Ameri kažu “in middle of nowhere”. Ničem blizu - od svega daleko, da ti prevedem na naš mahalski. Prati sad ovaj rad. Kupio on kućicu u Milvokiju (tako ba nekako nemoj biti sitničav) za 60 milja adaptiro podjelio na dvije i složi ti on to za 160 milja i, kako je već dao cenera k'o depozit, zakopiti ti se on sa jedno 110 milja i pravac ta vukojebina. Tamo kupi finu vel'ku kuću, njemu, kćerki i hanumi prizemlje, a materi (moreš me handrit kako hoš al neš dokle hoš) i babi sprat. Ima i bazen sa spa. Pogodio ti on to za 4 joje 'iljada i dobio fin pos'o da ko nešta kontroliše nake pumpe za prečišćavanje otpadnih (kanalizacije) voda prije nego što se uliju u Pacifik. Pos'o mu da se mota po plažama, pogleda i dotegne par naki' velikih šarafa (jebote, koliki je francuski ključ im'o nisam veći vidio od marisane Todora sa Zulićima ispred Parkuše, kad je Lili starijeg Todora lupo sličnim po glavuši, jel pukla glavuša, ma jok ba samo napukla) i zapiše nake brojke u tefter, pa slijedeća lokacija, čitaj plaža. Kupio levat sebi i durbin da more gledat “koke”, al' iz daljine. Matere mi sramota me reć da nas je ista mati rodila, ni nalik ba. On livo gledat, a ja dimra. Ko nije tražio, nije ni dobio, a njemu si moro nudit. Nisam siguran ni da bi tad odradio. Valjda se boj'o one svoje aspide, šta li.

Znaš da sam se razveo i da sam svojoj aspidi, radi sina nam, ostavio sve i samo izaš´o preko vrata. I ona mene handrila od kad smo stigli 'vamo. Ufatila je naka potrošačka groznica i malo-malo eto je iz šopinga sa nakim kesama. Vidi sad ove logike. Tako jedan dan kupi suknju nemere je navuč na jednu nogu. Pitam ja pa što si je uzela, odgovor k´o bila je 60 i na spešlu, a ona je dobila za 40 što po njenoj logici znači da je uštedjela 20. Moja logika kaže da je bacila 40 jer je kupila nešto što joj ne treba i ako i treba, nema šanse da ikad navuče na sebe, izuzev da joj dam još jedno 4 milje da napravi liposuction, a i tad ba upitnik, ako neće da joj ja loma maljem dotjeram kukove.

Kupio ja sebi unit 160 milja i za dvije dinago skinem na ispod joje. Sad dođem ti ja bratu u LA (ovo ba samo radi dušmana, a za tebe ko brata, ni blizu ba) da posjetim roditelje a kako se pokazalo da se i halalim sa njima negdje 2005, 2006, slagaću jerbo me vehdo služi memorija od pamćenja. Sad na aerodromu kupim ti ja nakog Chivasa i šteku Malbora, đeš ba praznih ruku onoj aždahi (snajka moja lijepa), sreća ba, nafakali su, inače bi prst cugali, al srednji. I sad tako ljevo, desno, mahnuli mi loma, a i babo nam. Gledam ga isto k'o da se osevapio, abdest uzo, šta li. A drži onu čašu i sve je očima nježno miluje, ne bi je pustio iz ruke, nema sile, valjda se boj'o da će ondekle naleti ona aždaha i klapit mu je ispred očiju.

Ja, 'nako ko usput, pitam brata: “Dobra ti je kuća, kol'ko ti je ostalo (kredita)?” Kontam ako je starto sa 290 milja valjda je na je'no dvije i po joje. Kad me tad srčani maši, živjeću sto godina. Mrtav hladan on izvali: „Pet joja!“

“Kaki ba joja, jel joja ili ti je to po' cigle?” Zinu on da odgovori, kad iz ćoška eto aspide i nosi naku kuvertu. Dade mu je i osta da stoji iznad njega, da i ona noom gledi šta je u njojzi, kad je buraz otpakuje. Prebacim pogled na babu - kontam on će mi šta išaretit oko onih para, dok se ovo dvoje zabavili oko kuverte. Babo ni mukajat, samo pilji u svoju čašu i prebaci pogled na flašu, kojoj se već dno primaklo. Konta jadnik, ostalo samo za još jednu rundu i to ako ga sreća posluži, jer njemu zadnjem doljevamo, a ono u čaši mu već sve bijelo, valjda se led otopio, šta li. Saspem ja njemu sve iz flaše, bi je'no četri prsta (ma uveć'o sam za jedan, jer onaj broj ispod četri od devedesetih za mene više ne postoji) i pogled koji mi je tad uputio još me uvije noću budi, uplakanog. Helem nejse, ja sam poslije pomena po cigle kredita tres trijezan, a sad bi trebale dvije tri flaše da se vratim i to bez ikak'a ćeifa.

Tad mi buraz preko stola pruži nakav papirić i vidim ček na 75.000 dolara. Vidim ja i da je to dupljak, a vidim i naka sitna slova, a nemam đozluka da pročitam. Piljim u ganje i ovo glavom i očima tamo-vamo u stilu š'a ti je ba ovo, cire, vidiš da ne kontam. On osmjeh k'o da je karno Monicu Bellucci i kaže: “Evo mi opet nude da uzmem repa i da mi uvećaju kredit, to ti je ekviti!“. “Š'a ti je ba ekviti?” “Ma to ti je ko skočila mi vrijednost kuće, pa sad mogu klapit još 75 milja”. “A kako to kontaš platit' i kad će se to otplatit'?” “Ko će ba otplatit'”. “Konju, kad češ ba otplatit' kuću i riješit se kredita, neš ba imat ni za fišek košpica, kad odeš u penziju!“ Sad jarane da ti dalje ne pišem, ispade da ja ne kontam šemu i da su on i hanuma mu već tako preko nekoliko puta kasirali, pa loma Croatija, pa loma Vegas, loma Sunset bulevar, Rodeo drive, kurčenje, Louis Vuitton, Gucci, Prada . Haj što on i sva raja mu, nego cijela Amerika uzimala, harčila i 2008 pitaju šta ba ovo bi.

A vidi ovo kod jarana mu genijalca. Neću imena, da ih ne ofiram. Žena mu radi u nakoj robnoj kući, sedam dana heftično i sad je ko nakav od menadžera. Svaki dan se kolje sa ostalim ko će ostati zadnji da sve zaključa, to ti je jedno sat ekstra svaki dan i za to sedmično ima 100 dolara. On voza pice za jednu piceriju. Žive u trosobnom unitu sa dva velika sina i njenim roditeljima. Jarane, kad ulaziš u unit cipela k'o ispred Begove, petkom za džumu u vrijeme Ramazana. E sad, uz'o ti je on dva auta na kredit i jednim voza pice, a drugi koristi hanuma i ono ko za familiju kad gdje krenu. Sad porasli sinovi a mora se i “mamica i tatica” ponekad izvest i sad to auto što je hanuma vozila odjednom premalehno - treba malo veće. Sad vrate oni dileru to auto i kad su se isprebijali oni još uvijek 30 milja kratki. Novo auto ti je 50 milja pravo dobro, veliko, more 6 sjest. Prati sad! Trijes milja za staro i 50 milja novo, 80 milja sve ukupno a auto novo vrijedi zamalo u po cijene. U Australiji nebi dobio tol´ki kredit da ti je babo Prime minister. Kod Amera, more ba, nema problema. E sad po belaju (kod njih se osiguranja plaćaju sedmično) jedna rata osiguranja nije prošla i belaj nikad ne ide sam, havarija i totalni otpis. Sad imaš 80 milja kredita za auto koje nemaš. Pa otplaćuj – klaj – klaj! GENIJALNO !!!

Sad moremo mi vikat' ko ih jebe, sami se uvalili, ali šta je ba sa državom, njihovim institucijama da to regulišu, banke da se pridržavaju tih propisa, …. ma jok ba, ko to jebe, svi rade na proviziju i što te više zavali više kajmaka pokupi; sad, jesi li ti u stanju to servisirati i ako bog da nekad otplatit', ma zaboli me ćuna, svakako ću to sve upakovat' (bundle up) sa masom nakih drugih vrijednosih papira i zavalit' jal Grčkoj, jal Islandu, jal..... pa nek se oni vade. Neka njima MMF uvodi sankcije i postavlja uslove, nek njihovi penzioneri horvaju po kontejnerima u potrazi za korom hljeba, nek' je kod njih 60% mladih nezaposleno, …..nek' je .. I nek' budu sretni što nećemo doći da kod njih tražimo atomsko, hemisko, biološko i da ih učimo demokratiji, mater im terorističku......!

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search