LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home FELJTONI Srbijanski običaji
Srbijanski običaji PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 24 Studeni 2016 08:52

 

VukВук у обредној и магијској пракси

За време Мратинаца, тзв. вучјих празника, жене не смеју ништа радити у руке, посебно се не сме додиривати вуна, као форма "нечисте" материје, а све из поштовања према митском вуку. Народно објашњење гласи: не сме се ништа радити како вук не би улазио у торове стоке и давио овце.

Вук је у нашој митологији табуисано демонско биће. О демонској природи вука веома јасно говори и наше веровање да вука не треба спомињати, посебно за време вучјих празника, и свакако никада ноћу, а уколико се и помене, онда га обично називају следећим именима: непоменик, каменик, ала, дивјина.

Посебно је забрањено вука спомињати о Божићу. Код Срба и Црногораца, наглашава Кулишић, за време празника из зимског циклуса, нарочито Светог Томе и Светог Арханђела Михаила - чија је функција била да заклапа, и по потреби, а ради одмазде и кажњавања непослушних и неверних чобана да отклапа чељусти вука - затим за време Мратинаца, Божића, св. Саве, пролећног ђурђевданског празника, обављао се низ магијских радњи ради заштите од вукова. Као и "змији" тако се и "вуку" о Божићу приноси одговарајућа жртва.

Извори из XV вијека у Западних Словена спомињу обичај позивања вука на објед, како би на тај начин сачували овце од вукова. И у неким крајевима Србије био је обичај да се о Божићу изнесе на раскршће вуку вечера од свих јела са трпезе. На Косову су на Бадњи дан спремали за вука нарочити колач који би навечер домаћин износио на кућна врата и нудио га вуку.

Koд Србa y Буковици (Далмација) на Бадњи дан увече изнесе се на буњиште помало од свакога јела са трпезе и онда се на вечеру позива вук:

„Вујо мој,

не кољи ми овчице,

ево теби сочице!

Ево теби твоје,

а мируј у моје!"

Koд Србa y Босни на Божић носи се вуку вечера, тј. од свакога јела помало, и оставе то на раскршћу с речима: „Ето, вуче, вечерај код мене, и немој више никада!" При повратку не сме се обазирати.

Са сличном формулом позивају се вуци и остала „дивљач" на вечеру у свима српским крајевима. Наш народ познаје, и строго држи, вучје празнике (то су чувени Мратинци у месецу новембру који трају читаву недељу дана); да вуцима приноси жртве, и да су њима и код нас и иначе у врло давној прошлости приношене чак и људске жртве.

(Izvori: Djela akademika prof.dr Veselina Čajkanovića, 1881 – 1946)

Ažurirano: Četvrtak, 24 Studeni 2016 08:54
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search