LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home FELJTONI Srbijanski običaji
Srbijanski običaji PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 06 Prosinac 2016 08:52

 

Bdenje pored mrtvacaБожићни oбичajи

O Божићу се, као што знамо, не сме чистити кућа два или три дана.

Зашто?

Зато да се не би почистале душе. Душе се, доиста, могу почистити метлом.

Познат је већ пропис да се мртвац мора чувати и да, док је он у кући бар неко мора бити будан. Исто овакво бдење, и из истих религијских разлога (присуство душе, тј. Демона кога се плашимо), прописано је и за Бадње вече. Бадње вече можда је чак добило и своје име према овом ритуалном бдењу.

Један од врло познатих божићних прописа је пропис који се односи на „мир божји" и на „мирбожање" (мирење између себе и љубљење). Преко божићних празника нико никога ни од шале не сме ударити! Тај пропис божјег мира не вреди за све празнике (нпр., из једнога писма кнезу Милошу види се да су Сибничани, и то не у афекту, већ после размишљања и решавања, убили неког одбеглог заточеника на сам дан Благовести, и главу послали кнезу Милошу), али строго вреди за све задушнице у години.

У околини Ниша, на пример, изнесе домаћин постављену софру напоље, и позива овако: „Сваки празник да ми дође сад на вечеру, а летос да ми нема града ни на њиви ни у винограду"; демони којима овде нудимо вечеру да би нас поштедели од града могу бити само душе мртвих (у првом реду удављених и насилно уморених), јер оне доводе град и непогоду.

Можемо још напоменути да су она четири ораха које српски домаћин, пре почетка вечере, баца у четири угла, намељена директно душама предака; у Подрављу место ораха баца се пасуљ.

Човек који рано ујутру на Божић улази, на наш позив, у нашу кућу, да нам донесе срећy, може бити само полаженик. Занимљиво је да је код Срба, све до данашњег дана, сачуван тај обичај верно, и у пуној својој примитивности. Чарање и даривање ватре, покривање полаженика губером, седање под сто и, нарочито, здравица полаженику - све су то култне и магичне радње из магловите прошлости, недирнуте и непромењене до данашњег дана.

(Izvori: Djela akademika prof.dr Veselina Čajkanovića, 1881 – 1946)

Ažurirano: Utorak, 06 Prosinac 2016 08:54
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search