LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home SANDE DODEVSKI Sandetova priča za uoči vikenda
Sandetova priča za uoči vikenda PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 02 Veljača 2017 21:17

 

Magla iznad SaneOh….meraka!

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Vozimo se na Crkvice da usiječemo pritke za paradajz. Usput, ne znam ni kako, ni zašto, razmišljam o jednoj mirisnoj mahali koju neću zaboraviti dok sam živ. Helem, pred očima mi avlija zavijana snijegom. K'o da  sam na njoj. Šekera i Fikreta stoje u mraku na doksatu Šekerine kuće. Potiho muhabete. Fikreta pita Šekeru u šta ono, Bože dragi, ono on barne kad je 'nako fino? Šekera joj i ne stiže odgovoriti, a mali Jasko istrča iz snijega visokog mu do pojasa i vas raspamećen krisnu put obiju: - Aaaaj! Aaaaj, brate Fikreta, eno čo'jka!!!

Ugledao maksum u dvorištu baštensku fiskiju koju je Šekera umotala džakom da se voda ne bi smrznula, pa mu se od nje učinio čovjek. Oduzelo se dijete.

-Uh, uh! – sestro draga – viče Šekera Fikreti – let' mu sali' stravu... i pogledaj lupal' mu srce!?

Fikreta ulazi u kuću za Jaskom, a Šekera proviri iza ćoška i na sokaku ponovo ugleda onu Zijinu kako se ljubi s momkom. Oboje su u zimskim kaputima. On joj se skroz primakao i čuje se kako se ljube cmokćući ustima. Do Šekere dopire i pokoja riječ, a ona je lovi k'o da joj je to zadnja koju će čuti. Nepoznati momak Zijinoj maloj traži da mu da - probe radi - a onda će je i uzeti???...

U tim slikama stigosmo na Crkvice. Nema snijega. Na jednom od zavoja pravi mali gaj šumskih iva. Pritke biti bolje ne mogu, a još nisu ni olistale. Taman su kakve i trebaju biti. Izlazimo iz auta... nađe se i pokoja gljiva, od onih proletnjih – Anisovki!!!

Utom mi se u “film” ponovo vrati Fikreta i čujem  je kako Šekeri odgovara da ne zna u šta ono „on“ barne kad je 'nako fino!?

Šekera joj prstom pokazuje na Zijinu malu i momka u sokaku i taj isti prst stavlja preko zatvorenih usta dajući joj do znanja da trebaju šutjeti...

Obje se došuljaše uz sami ćošak Fikretine kuće i napeto osluškuju zagledane u dvije crne siluete na snijegu kako nepomično stoje na sokaku. Odjednom, ugledaše kako se malo po malo na Zijinoj maloj kaput polako širi, a momak se sve više podvlači pod njega!! !

Fikreta će najšapatnijim šapatom: - Sestro moja...ma, je li…ono, on...?  Ah, aman, tobe jarabi...??? Prošaputala, pa zašutjela. I ne dišu, ali Fikretu jamilo grebuckanje u grlu što je tjera na kašalj. Odaće ih ako zakašlje. Tuši kašalj i ne da mu da „izijde“ van, guta ga u sebi; stišće se rukom ispod brade i nekako ga uspijeva na kraju progutati

...  (Ah! ... I šta li su samo očekivale da će se desiti – to  su samo njih dvije znale!?...)

Na Crkvicama nasjekosmo i blizu četrdeset komada pritki, okaštrismo ih od granja, te i oroštiljasmo nekakve kobasice, a u mom “filmu” sjećanja na mahalu, Fikreta i Šekera i dalje stoje kao skamenjene uz ćošak kuće. Ne mrdaju. Ne osjećaju ni hladnoću. One čekaju!

Kad je na kraju Zijina mala izgleda popustila nepoznatom momku, i kada su oboje jauknuli nekim finim jaukom - izdisajem - njih dvije se tiho, sve na prstima, povukoše sa doksata. Objema se do tada poput kreča blijeda lica odjednom zažariše. Bile su u potpunosti svjesne da je ono nešto moralo u ono nešto drugo, jer nema šta drugo biti kad su oboje 'nako fino uzdahnuli?!

Popesmo se i iznad Crkvica. Zastadosmo uz jednu od austro -ugarskih utvrda. Puče pogled na Grahovsko polje u daljini, a vidjesmo i dobar dio Cuca i goli krš po njemu. Ugledasmo negdje dolje duboko na jednoj od krivina i naše auto kako se bijeli sa na krovu natovarenim pritkama za paradajz....

Za Fikretu nisam siguran kako je provele tu noć, ali Šekera oka nije sklopila, sve do pred svanuće. I tada je samo nakratko zadrijemala, pa se ubrzo i probudi sva u goloj vodi i sa tabanima vrelim k'o somuni tek izvađeni iz pekarske peći. Svu je posteljinu razbacala oko sebe pomislivši kako je to sigurno onaj „klimaks“ o kojemu je na radiju prije nepunu heftu govorio doktor Šabanović!?...Otišla je noge skvasiti led-ledenom vodom, a došlo joj je i da bosonoga zagazi po snijegu i da ode do mjesta gdje se ona Zijina sinoć „ljubila“ sa momkom...

Nije zagazila u snijeg, niti se ikud pomkala  s mjesta. Samo je bolno uzdahnula kad pomisli u što joj je mladost prošla!?? Ni u šta! Nije smogla snage čak ni da to sebi prizna, već se pokunjeno primače šporetu i u njemu kao od bijede poče podlagati vatru, govoreći: - Eh! Eto što ti je jadno čeljade!!! A, hoš li se viš' tek upaliti jeb'la te majka, da te jeb'la!!! - opsova na kraju i vatru i šporet, te poče piriti u vatru i plamičak koji nikako da se podufati i razgori očepke suhe grabovine...

Na vratima se iznebuha pojavi i Fikreta. Došla na kahvu. A lipo joj se jutros nešto i ne pije. Došla tek 'nako. Da vidi Šekeru. I snijeg se počeo lagano topiti, a sunce je izvirilo nad Behremaginicom u daljini. Fikreta sjede na kauč i još jedared duboko uzdahnu!!! Ko zna zbog čega???

Tišina. Samo se povremeno začuje lepet krila u izmaglici iznad Sane.

Ažurirano: Četvrtak, 02 Veljača 2017 21:21
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search