LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Bosanski ljudi Bosanski ljudina - Bogić Bogičević
Bosanski ljudina - Bogić Bogičević PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 14 Lipanj 2017 15:02

 

Bogic Bogicevic„Lomljenje Bosanaca” – Bogić Bogićević: U Daytonu je stavljena tačka na oružane sukobe, ali ne i na rat

Nekadašnji član Predsjedništva Jugoslavije Bogić Bogićević u intervjuu za podgorički list Monitor govorio je o raspadu Jugoslavije, ratnim dešavanjima, aktuelnoj političkoj situaciji…

Bogićević je na historijskoj sjednici Predsjedništva Jugoslavije 12. marta 1991. godine glasao protiv uvođenja vanrednog stanja u državi, čime je šokirao srbijanski politički vrh koji je od njega kao Srbina očekivao da ih podrži u njihovim planovima, prenosi agencija Patria.

– Na toj sjednici Predsjedništva od 12., 13. i 15. marta predložena je Odluka o zavođenju vanrednog stanja na cijeloj teritoriji SFRJ i Odluka o podizanju borbene gotovosti oružanih snaga, uključujući i mobilizaciju dijela jedinica. Meni se, između ostalog, postavilo pitanje zašto i protiv koga uvodimo vanredno stanje u zemlji a da pritom, kako nalaže Ustav i zakoni, nismo dobili saglasnost republika i pokrajina i Saveznog izvršnog vijeća, čiji predsjednik Ante Marković nije ni prisustvovao sjednici. Zašto podižemo borbenu gotovost vojske i mobilišemo jedinice, ako je to u nadležnosti Ministarstva narodne odbrane. To nije bio prijedlog za vanredno stanje, već prijedlog za totalni rat koji je trebalo da počne 12. marta 1991. godine na čitavom prostoru Jugoslavije. To znači da je trebalo definitivno proizvesti sukobe i rasulo u zemlji, raslojavanje i međusobni sukob unutar višenacionalne JNA slijedeći zahtjeve i parole kao što su: „Dole Ustav”, „Vlast Armiji”, „Hoćemo oružje”… Trebalo je donijeti odluku da ta ista „narodna” armija okrene oružje protiv vlastitog naroda i stane na stranu beogradskog režima. O tome su iscrpno pisali, između ostalih, Borisav Jović i Veljko Kadijević u svojim knjigama. Samo dogovaranje, a ne ratovanje bio je i ostao moj stav. Takvu odluku nisam mogao niti htio podržati, jer bi to bila odluka za rat, a ne za mir, a nosio bih odgovornost zato što bih u rat poslao 200.000 vojnika i oficira. Zašto?

Bogićević je istakao da je tada bilo previše aktera koji su bili za opciju rata, a premalo onih koji su bili voljni stvari riješiti mirnim putem i pregovorima.

– Više aktera tadašnje krize bilo je za svađalačku i ratnu opciju nego za konstruktivne razgovore o budućnosti napukle Jugoslavije. Velike sile također nisu radile onako kako su govorile, pa ni one nisu pozitivno utjecale na događaje. Slobodanu Miloševiću je, izgleda, trebao rat po svaku cijenu, odbijao je i ono malo prijedloga koji su pozivali na razumne razgovore. Milošević se sutradan po završetku sjednica Predsjedništva, 16. marta obratio javnosti i rekao da Jugoslavije više nema i da on ne priznaje savezne organe i njihove odluke. Podrazumijeva se da se nikakve promjene granica na prostoru Jugoslavije nisu mogle dogoditi bez rata, nikakve uspostave novih granica nisu bile moguće bez etničkog čišćenja, što je opet značilo rat. Rat se nažalost dogodio, a sve je moglo biti drugačije. Neka o tome sude istoričari – ističe Bogičević.

On je upozorio na novu opasnost koja se širi regionom usljed sve većeg porasta nacionalizma u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

– Teška srca odgovaram na ova pitanja, jer ne želim rat. Nažalost, neki u svojoj osiljenoj zahuktalosti, još manje ili više, otvoreno prijete. Prijete novim podjelama, odvajanjima, razdvajanjima, pripajanjima… Kako ovdje, tako i u svijetu. Sve to prećutno podrazumijeva i priziva oružje i smrt. A smrt nikada nije bila, niti smrt može, niti smrt smije biti rješenje. Ako zvaničnici Evropske unije kažu da Evropa nema kapacitet da se bavi Balkanom i ako oni ne isključuju mogućnost novog rata na Balkanu, uključujući brojne analitičare, onda se to mora uzeti ozbiljno. Nisu to prazne priče. U svijetu se trenutno vodi više od 50 ratova sa vjerskim predznakom, što znači da ih i ovdje nije teško pokrenuti. U Dejtonu je stavljena tačka na oružane sukobe, ali ne i na rat koji je nastavljen drugim sredstvima.

Bogić Bogićević je govorio i o aktuelnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, te je istakao fenomen da je BiH već 25 godina priznata i ravnopravna članica UN-a, ali da još uvijek nije priznata od strane svih njenih stanovnika.

– Već 25 godina BiH, međunarodno priznata država i članica UN, još nije priznata od svih svojih građana i od vlasti na svim nivoima. Akteri rata su i nakon Dejtona nastavili ostvarivanje svojih ciljeva drugim sredstvima do konačne podjele ove države. Kreatori rata, pokazalo se, ne mogu biti kreatori mira, a pogotovo partneri međunarodnoj zajednici u implementaciji Dejtonskog sporazuma. Marginaliziranje položaja građanina u BiH i naglašavanje nacionalnih kolektiviteta rezultiralo je podjelom BiH na više „etno državica”. Zbog toga nije moguće na bilo koji način iskazivati pripadnost BiH kao državi građana. Ne samo da je ukinuto direktno predstavljanje i izbori – jednako biračko pravo (aktivno i pasivno), jednak pristup javnim službama, već je cjelokupna sfera političke slobode redukovana na etničku slobodu. Etnički programi diktiraju političke procese. Borba za vlast između etničkih grupa u BiH neizostavno vodi novom konfliktu što dalje dezintegrira BiH.

Dejtonski Ustav ne poznaje kategoriju građana ni političke zajednice. On jedino poznaje urođenika u određenoj etničkoj grupi. Zbog toga se pripadnici svih etničkih grupa u BiH, Bošnjaci, Srbi i Hrvati i pripadnici etničkih manjina osjećaju kao stranci u BiH, zavisno na kojem teritoriju BiH žive, a kao svoju državu osjećaju onaj mali etnički prostor koji je nastao kao rezultat rata i nasilja etničkog čišćenja straha i mržnje.

Bogićević je govorio i o uspostavi tzv. hrvatskog entiteta u BiH. On je kazao da on faktički već postoji, samo što još uvijek nema svoju zakonodavnu i izvršnu vlast.

– Već faktički postoje srpski, bošnjački i hrvatski entitet, samo što jedan, onaj hrvatski, nema zakonodavnu i izvršnu vlast, a sve drugo ima: Elektroprivredu, Poštu, Telekom, vode, ceste, šume, univerzitete, akademiju… Kako se događaji odvijaju, mislim da bi moglo doći i do ozvaničavanja takvog stanja na terenu. To bi bila potpuno drugačija BiH, ako bi je u takvim okolnostim, kao nezavisne i jedinstvene države, uopšte i bilo.

Nekadašnji član Predsjedništva Jugoslavije i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH istakao je i da prijetnje Milorada Dodika o raspisivanju referenduma nisu samo pucanj u prazno.

– Nisu to pucnji u prazno, ali se ništa i ne može dogoditi bez podrške tzv. međunarodne zajednice. Očito je njihovo opredjeljenje da idu ka secesiji u ovom ili onom obliku. To ne mora da se dogodi referendumom, niti tako brzo kako predviđaju neki strani analitičari.

U intervjuu se Bogićević osvrnuo i na ponudu EU 1991. godine da Jugoslavija uđe u EU kako bi se izbjegao rat.

– Evropski predstavnici su u predvečerje rata nudili pomoć, pa i novac za Markovićeve ekonomske reforme. No, ta njihova konkretna ponuda, ako je i bila iskrena, stigla je prekasno. Tek krajem juna 1991. Evropa nam je poručila da će nas prečicom primiti u svoj sastav i pomoći sa četiri milijarde dolara. Taj prijedlog, prije svega, nije prihvatila Srbija, a zatim Slovenija i Hrvatska, koje su već donijele odluku o otcjepljenju.

Bogićević je još jednom ponovio svoje kritike na račun Međunarodne zajednice koja je, prema njemu, morala bolje reagovati.

– Međunarodna zajednica i velike sile značajno su utjecali na krizne tokove i njihov rasplet. Od američkih i evropskih visokih zvaničnika dobijali smo garancije da nikakvo mijenjanje granica ne dolazi u obzir, da reforme u zemlji treba da budu kompromisne i mirno provedene, uz njihov budni nadzor. Međunarodna zajednica najispravnije bi postupila da je insistirala na demokratskom obrascu obaveznom za sve u tadašnjoj Jugoslaviji, a da je svoje priznanje nezavisnosti novonastalih država uslovila time da se sve procedure, a ne samo referendumi, provedu u demokratskom duhu. Oni to nisu učinili. U brojnim diplomatsko-političkim intervencijama diljem svijeta, međunarodna zajednica rijetko gdje je dala tako slabe rezultate kao kod nas. U to uključujem i njihovo sponzoriranje Dejtonskog sporazuma koji je produžio agoniju BiH.

Njegov život obilježila je akcija vođena pod nazivom „Lomljenje Bosanca“, ali je iz te akcije uspio izaći kao pobjednik.

– Njihova akcija vođena je pod šifrom Lomljenje Bosanca. Pritisci i pokušaji potkupljivanja stizali su sa mnogo strana. O tome je Jović pisao u svojoj knjizi, kada se sve događalo u trokutu Milošević – Jović – Kadijević. Trebalo je postići većinu u Predsjedništvu SFRJ kako bi se izbjegla bilo kakva odgovornost beogradskog režima i svih režima u pokrajinama za početak rata. Vojska je bila uz njih. Međutim, moj glas nisu mogli dobiti, iako su danonoćno sa mnom vođeni razgovori u kojim mi se ukazivalo na eventualne posljedice ako ne prihvatimo takvu odluku jer sam ipak Srbin. Objašnjavao sam da ja jesam Srbin po rođenju, ali da to nije moja profesija, jer sam, prije svega, čovjek, kojeg su na referendumu birali svi građani Bosne i Hercegovine u Predsjedništvo SFRJ.

Kada vas neko danonoćno pritišće, ta opruga otpornosti često postaje sve jača. Shvatio sam da mi mogu uzeti život i niša više. Nisam prihvatao njihove prijedloge, bio sam spreman na sve posljedice. Odobravati ono što su tada činili političko-nacionalističke siledžije bilo bi ravno moralnom samoubistvu. To bi značilo ono najgore – izdati sebe.

Znao sam da fanatični nacionalisti ne mrze samo drugi narod, već i ljude iz svog naroda koji ne mrze druge. Oni određuju koliko je ko veliki i dobar pripadnik svoje nacije. Sve što kažete protiv takvih shavatanja predstavlja „nacionalnu izdaju”. Znao sam da su u nadolazećem ratu pored neprijatelja jednog naroda potrebni i izdajnici. Kao čovjek opredijeljen protiv mržnje i diskriminacije ljudi po bilo kojem osnovu, protiv nasilja i netolerancije, prihvatio sam odium radi budućnosti ovih ljudi. Znam da sve što je zasnovano na lažima i isfabrikovanim optužbama ne može vječno trajati i da će istina makar sa zakašnjenjem izaći na vidjelo. Znao sam da u ratu nikada ne gine samo jedna strana u sukobu. Mnogo je poginulo mladih ljudi iz Srbije i Crne Gore, koje, kako kažu, nisu bile u ratu. Međutim, oni nisu ginuli u Podgorici i Herceg Novom, u Kragujevcu ili Leskovcu, braneći svoje porodice, kuće i imanja, već u Dubrovniku i Vukovaru, Sarajevu i Srebrenici u kojoj je počinjen presuđeni genocid, najveći zločin u Evropi poslije Drugog svjetskog rata. ZAŠTO?

Bogićević je na kraju istakao da aktuelni politički lideri na ovim prostorima vode narode u dužničko ropstvo.

– Aktuelni političari su dobili podršku glasača na izborima, ali ne bi i mogli opstati na vlasti da nisu kooperativni sa međunarodnim arhitektima novog svjetskog poretka i globalizacije. Oni nas vode u dužničko ropstvo i robovsku demokratiju i tako kupuju opstanak na vlasti putem zaduživanja pod uslovima koje diktiraju Međunarodni monetarni fond, Svjetska banka… Badenterova komisija koja je proglasila kraj Jugoslavije saopštila je da Jugoslavija duguje 15,6 milijardi dolara. Države nastale raspadom Jugoslavije imaju sadašnji spoljni dug od 186 milijardi dolara. Ove cifre dovoljno govore.

Bogić Bogićević je cijeli rat proveo u Sarajevu na mjestu potpredsjednika SDP BiH, predsjednika OK BiH, a bio je i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Bogićević je bio član Predsjedništva SFRJ od 16. maja 1989. do septembra 1991. godine. Za člana Predsjedništva SFRJ izabran je referendumom građana BiH, 25. juna 1989 godine, između pet kandidata čime je postao prvi, demokratski izabrani član Predsjedništva SFRJ iz SR BiH.

(Ovaj tekst je prenesen sa sajta jumagazin.info)

Ažurirano: Srijeda, 14 Lipanj 2017 15:04
 

Komentari  

 
+1 #15 Амир Чамџић 2017-06-22 02:10
Ово је мој последњи коментар на овом веб сајту.Опростите на сметњи.

Зијо, говорим арапски језик, у нас у фамилији традиционално знају арапски језик још од малена се учи.

Нека је мир и спасење на целом човечанству.Амин.
Citat
 
 
-2 #14 Zijo 2017-06-19 22:32
Amire, Vasi komentari vise zvuce kao krik, vapaj, manje kao neko utemeljeno misljenje. Nije se lahko tako osjecati. Zao mi je cuti za izguljeno dijete, ako je to uopce istina, jer iskreno, tesko mi je svarljivo da se moze toliko zastraniti. Ali kao sto rekoste, a i moja poanta je bila-okolnosti formiraju ljudske stavove bez obzira bili oni pogresni ili ispravni.
Ono zbog cega sve sto ste napisali ne bi proslo ni kod jednog psihologa, psihijatra ili nekog treceg ko se bavi stanjima duha i uma je to sto razmisljate u terminima "gomile". Mi (Bosnjaci), vi (Srbi i opredjeljeni da budu Srbi) itd. To su razmisljanja odgovarajuca srednjevjekovno m tamnom stoljecu u Europi.
Nijemci su se distancirali od nacista i o njima govore kao "oni" a o sebi "mi". Sta reci, potpuno suprotno od onog sto Srbi rade, a evo i vi kao "veci Srbin od Milosevica ili zlocinackih patrijarha".
U zdravlje vam bilo vase opredjeljenje. Sto bi vjerovatno vasi dedo i nena rekli-Selam alejkum sine.
Citat
 
 
-2 #13 Nadan Filipović 2017-06-19 21:41
Dajte, l(ij)epo Vas molim gospon Čamdžić, nemojte više lupetati kao mitraljez maksim po diviziji. 80% toga što ste nam stavili pod nos je čista budalaština. Ako ste Vi inficirani četništvom to te m(j)ere da gubite nit razuma u komentarim, nismo Vam mi krivi. Igrajte se i dalje Mustafe Mulalića. Uostalom, ako imate šta da objavite, BUJRUM, kod mene nema cenzure.
L(ij)ep pozdrav Muharemu i Vama, baš ste profilirani "teletuaci".
Citat
 
 
+1 #12 Амир Чамџић 2017-06-18 19:50
Моје је дете умрло због неправде која је мени учињена.
Citat
 
 
+1 #11 Амир Чамџић 2017-06-18 19:13
Специфичност ваше политике Зијо је да понижава врхунске интелектуалце, факултетски образоване људе полиготе.Нама је пришао и Мухарем Баздуљ, књижевник и полиглота, као што сам и сам полиглота и човек који стално пише и учи.Ваша политика је елементарно неписмена, заостала миндерашка у којој је најбитнија позиција бити хоџа, и средња школа медреса се код вас више цени од доктората правних или политичких наука, више од човека који говори четири страна језика ( ја говорим) и срећа моја што сам Србин, срећа моја што сам Србин, Србин, Боже хвала теби на српству.
Citat
 
 
+1 #10 Амир Чамџић 2017-06-18 18:09
Зијо, кад си већ поменуо неке личности, зашто си изоставио Фикрета Абдића? Шта мислиш да Алија Изетбеговић није неким својим методама изнудио и принудио, те створио ситуацију таквом да Абдићу узме место председника, које је као изборни победник добио од народа? Опет неправда и одговор на неправду? Узрок и последица? И ви мислите нешто је мало а оно по последицама испадне велико.
Citat
 
 
+1 #9 Амир Чамџић 2017-06-18 17:54
На нека Ваша питања, претходно сам парафразирао књигу, а књига или читанка, исто значење једне речи у арапском језику.Књига каже, слободно парафразирам,"И ви сами сте искушења једни другима,... и за неке неправде које чините мислите да су мале, а оне су по својим последицама заиста велике.
Citat
 
 
+1 #8 Амир Чамџић 2017-06-18 17:41
Зијо у "Злочину и казни" Фјодора Михаиловића Достојевсбог млади и екстремно сиромашни студент Раскољников је само реаговао на екстремну неправду, уцене и уопштено неправду коју му је чинила баба коју је убио, али то убиство је само манифестација на микро плану побуне против екстремне друштвене неправде која је сиромашне људе доводила у положај робова према онима који су имали станове ( стамбени фонд и новац), те је Раскољниково убиство прије побуна против неправде него злочин.Не бих се сагласио да Достојевски не брани Раскољикова, брани га јер осуђује друштвену неправду која га је довела до убиства.Раскољикоб је на микро плану учинио управо оно што социјалне револуције чине са друштвеним угнетачима на микро плану, a што се десило 1917 године у Русији, 1945 године у Југославији и другим социјалистичким системима након револуције.На питање, зашто, одговор је тешка неправда Зијо.Даје ти се одговор у К.Зијо ја сам Србин, не трпај ме на друго место, ја сам само Србин.
Citat
 
 
-2 #7 Zijo 2017-06-18 13:02
Svojevremeno je nad Dzevadom Karahasanom, mislim da je jos uvijek predsjednik Udruzenja knjizevnika BiH, bio pokusan medijski linch jer je rekao da (parafraziram) pokusava da razumije Emira Kusturicu. Papci k'o papci, skocili na gosp. Karahasana sa tvrdnjama da brani Kusturicu, pa onda posljedicno i cetnike i njihova (ne)djela.
Covjek, kao pisac, htio reci da je njegov interes uci u mozak raznih karaktera, shvatititi mentalni mehanizam koji ih dovede u tu poziciju. Dakle, nikakvo branjenje nego SHVATANJE tog covjeka.
Pa da li je Dostojevski branio ili usao u psihu onoga ko ubije u "Zlocinu i kazni"?
Ja na Amirovo, Kusturicino, Galijasevicevo, J. Zametice, nekog bosnjaka americkog imena koji je na'kav pravni klinac u rs-u, mogu samo konstatovati da su potrebni profesionalci da SHVATE njihova razmisljanja i stavove.
Allah Selamet.
Citat
 
 
+3 #6 Amir Čamdžić 2017-06-16 18:17
Citat Zijo:
Amir moze imati svoje misljenje ali je ono u suprotnosti sa utvrdjenim cinjenicama. Samo teska indoktrinacija moze proizvesti ovakve stavove. Druga mogucnost je da Amir samo voli da provocira. Da nije Amir alijas Dzevad Galijasevic?


Моје мишљење је у потпуној сагласности са српском националном политиком и са оним што готово сваки Србин мисли на ову тему.
Неке ствари може произвести и тешка неправда која се учини човеку, баш онако као што каже једна књига:"И ви сами сте искушења једни другима,... и за неке неправде и за нешто мислите да је мало, а оно је заиста велико по својим последицама".Није ми у карактеру да пишем а да користим туђи идентитет.Моји преци никада нису били политичке кукавице и јавно су износили своје политичке ставове и плаћали скупу цену због тога.
Citat
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search