LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 02 Srpanj 2017 09:37

 

Dva policajcaBaboooo….Njemci!

Nadan Filipović

Šefik je stanovao u varošici Gautingu, jedno 17 kilometara jugozapadno od Minhena. On i žena su radili na jednoj farmi. Nije im bilo loše, ali para nikad dosta. Valjalo se u Bosnu svake godine najmanje dva puta voziti. Golema rodbina, nema se obraza svakom neki peškeš ne ponijeti, pa se Šefik, zvani Šefko, bavi jednim “dodatnim” zanimanjem. Naime, jedan njegov rođak, ime mu nije važno u ovoj priči, bio je “kušetlija”, odnono aktivni pratitelj kušet - vagona na međunarodnoj liniji Ploče-Mostar-Sarajevo-Banja Luka-Zagreb-Minhen-Štutgart. On je Šefki “otvorio” oči kad mu je jednom prilikom prošvercovao 30 šteka filtera 57 i šest onih plavih kutija za košulje punih zlatno-žute škije, hercegovačkog duhana koji je, kad bi se zapali smotana cigara, gorio do plavog dima. Bogme ujagmi samo od te ture Šefko oko pet “joja” markuna i onda pojača tempo. Svaki put kad bi rođak dolazi kao pratitelj kušet-kola, Šefko je još više “pojačavao” tempo. Sve pare koje bi zaradi obrtao je tako da ih je davao rođaku, a ovaj bi slijedeće ture dovozio YU-cigarete i hercegovački, k'o svila rezani duhan – škiju.

Naime, kušetlije su imali mizerne plaće i vehde dnevnice, al' se nisu bunili, jer su bili maheri za “štekovanje” cigareta, duhana, rakije šljive i loze, a sve po njima poznatim bunkerima kojih je u vagonu hejbet. Iz Njemačke su “vukli” šanerske pošiljke skupe gardarobe koju će pronosati sarajevske cure i mangupi, fajercage (upaljače), posebno Tanite koje su nekoliko godina bile u Bosni veoma “in”, pa baš k'o u onoj narodnoj “zrno po zrno pogača, tura po tura palaća”. Kuće se po Bosnici ponapravljale, a kušetlije stalno kukaju kako su najveći bijednici na željeznici, te da maltene nemaju šta da jedu, a u stvarnosti su znali zaraditi mjesečnu plaću samo na kafama, pivama, “unučićima” rakije i konjaka koje su prodavali putnicima, a sve pare su, već od Zidanog Mosta, završavale u njihovim šlajpecima.

Šefko i “u njega mu hanuma” - Frau Lamija su imali malog sina, petogodišnjeg Fuada – Fudu. Fudo nije bio još za škole pa je ostajao po vas cijeli dan sam i zaključan, dok bi njih dvoje radili. Fudo je strašno mucao i izgleda da je k'o maksumčić dobio nakav kompleks pa je jako rijetko bilo što progovarao.

Helem, Šefko je “raznosio” šteke cigara i kutije sa škijom po cijelom Minhenu, posebno po “hajmovima” i kontejnerima u kojim su spavali naši bauštelci. Doduše, bilo je podosta njih koji su znali gdje Šefko stanuje, pa su nerijetko zvonili na vratima njegovog stančića. Nikad im “robu” nije davao na vratima, da komšije ne zraknu, gluho bilo, već bi obično mušteriju puštao da uđe u “ganjak”, i tu bi se završila brzinska transakcija tipa “trak roba – trak para”.

Jedne večeri dođe dosadni bauštelac Pašo. On se uvijek cjenkao i cigančio da šteku cigara ili kutiju duhana dobije makar pet maraka jeftinije. Ovaj put hoće četiri šteke filtera 57 i tri kutije sa duhanom. Vjerovatno, da sam dila po hajmu u kojem je spavao.

-Toliko i toliko – reče mu Šefko.

-Jooooj jarane…puno brate! Morel išta jeftinije? Vidiš da sam prava mušterija, nisam doš'o po par kutija cigara, već, bolan ne bijo, pravim ti golem promet, pa je red da mi dadneš jeftinije.

Šefko popusti za dvadeset maraka, al' Pašo ciganči hoće da mu skine sa cijene šezdeset maraka. Šefko Da ga se riješi, Šefko spusti za trideset, pa ni makac dalje. Paško se naljuti, izađe ništa ne kupivši, i zalupi vrata da se kuća dvokatnica pravo zatresla. Ode ljut k'o zolj.

Tu noć Šefko nikako da zaspe. Neće san na oči, pa to ti je. Odjednom ga prođoše naki trnci i crne misli. U sekundi se oznoji ledom ledenim.

Pomisli: “Joj, ako me Paško drukne muriji. Najeb'o bi, ali nije valjda.”

Okrenu se na lijevu stranu i skoro da ponovo “uskoči” u san, kad mu kroz mozak prođe misao: “Šefko, garant te je šmeker cinkov'o! Skači, sklanjaj robu kako znaš.”

Lamija se probudila: “Hej ba, šta ti je?! Jedan ujutro!”

-Umukni! Ni slova. Svak svoje zna! Ode ja bo'me robu skloniti. Švapski drotevi po pravilu dolaze murirati oko 4-5 ujutro. Baš k'o sve murije dunjaluka. Drincaj ti i ne zuji puno. Eto me brzo.”

U dvije goleme torbe pokupi sve šteke sa cigarama i kutije sa duhanom. Sjede u Opela, krehnu i tiho krenu. Pet minuta od njega je stanovao deduka Durmo. Njegov stalni mušterija za duhan. “Pemzijoner” Durmo, otvori vrata nakon drugog kucanja.

-Šta je ba Šefko moj? Koja te je muka natjerala vako presabahile?

-Durmo, spasavaj! Evo ti dvije kutije duhana džabe, bez pfeniga dinara, samo mi ove dvi torbe skloni u špajzu na par dana. Murijaši mi se muhaju ispred kuće pa velim da mrven “dignem nogu s gasa” dok se ne raziđu. I nikom ni r'ječi, rahmeta ti tvojih najdražih.

-Peke Šefko! K'o da si u mezar ukopo! Nećemo se ćut'! Aaaa! Ja baš ost'o brez duhana pa kont'o sutra…..

-Dobro je! Nemoj mi sada teravija o duhanu. Kajado! Dolazim za par dana.

Sjede u Opelčinu i u par minuta bi pred kućom. Uvuče se u krevet i zaspa.

Kad se probudio 'vako konta: “Sefijo sam pravo! Nije mi bio dobar špurijus za Pašu. Ne bi murije. Ode ja kod Durme još večeras jerbo deduki more zinit gujca pa da počne odvađivat' škiju iz kutija. Sve po šaku, pa da se njemu nabere škije 'nako džabića – muftića!”

Kad su se vratili s posla Fudica otključa sve tri brave. Uđoše. Fudo po običaju šuti. Šta god ga upitaju on il' klimne glavicom da potvrđuje, il' mahne lijevo – desno išareteći da negira.

Već je bilo kasno popodne pa odmah večeraše. Šefko izvadi kasetu sa Zoricom Brunclik i stavi je u golemi kasetofon. Zatrešta:

-Nazivaš me karamela
kažeš da sam slatka
usne su mi medene
kosa smeđa, kratka.

Karamela, karamela
ja sam tvoja karamela
ti si moje grožđe
čuješ li me, Đorđeeeeeee….

Lamija taman donese tacnu sa džezvom i dva fildžana. Šefko se ispružio na kauču i zapalio. Srknu! Ma, Lamijina je kahva supet zvjezdica. Povuče dubok dim iz debelo smotane cigare. Dim zaplavi sobu.

Lamija će: “Što, bolan ne bio, stalno navijaš tu kuravu, aščarile kuravu... da se dere? Imaš Safeta, Konja, Sinana, Silvanu, Lepu…a ti navalio na tu kuravu da mi kahvu ukvari.”

-Komad je to trebe, Lamijaaaaa! Nije suhoguza košto si sama. Ona pjeva, a ja je zamišljam….he,he,he.

Odjednom, zvono na vratima. Pa, ponovo.

-Biće mušterija. Neki od naših majmuna majmunagića.

Bilo mu je baš lijeno da ustane, pa podviknu: “Fudoooo, otvorder!”

Fudo se zaleti, uze šamlicu, pope se, otključa najgornju, pa siđe i otključa srednju, pa konačno najdonju bravu. I Fudo je valjda očekivao da će se na vratima pojaviti neka od njemu poznatih, “naših” faca. Kad otvori škripava ulazna vrata odjednom nastade muk od dvadesetak sekundi.

-Fudoooo! Ko je ba na vratima?

-Baboooo, Njemci! Ajn, cvaj policaj!

I zaista dvojica policajaca na vratima.

-Her Šefik taj i taj, imamo nalog za pretres stana.

Podmetnuše Šefki pod nos prvo svoje službene iskaznice, pa onda taj papir za pretres.

-Niks problem! Bite šen! Mehten zi kahva po klajne fildžan?

-Najn. Danke šen!

Policajci se razletiše, prekopavaju, ali ne razbacuju. Kako koju ladicu otvore, ne bacaju iz nje. Samo kulturno prepipavaju. Sve pregledaše, pa bilesi i frižider. U frižideru Šefko zaštek'o kutiju sa škijom.

-Vas is das? Tabak, grose menge. Ziherlih cum verkauf!

-Niks verkauf. Ih kaufe fir mih cu rauhen.

-Vo zi haben Tabak gekauft?

-In flomarekt. Ajn Arap verkauft mih.

Policajac se nasmija, pa reče: “Varum misen zi rauhen?”

-Bosniš man mus fil denken und filozofiren, darum mus fil rauhen.

Policajci odoše k'o popišani. Nisu ništa našli, a Šefko skonta da ga je Pašo drukn'o i da od sada mora biti oprezniji.

Lamija ode da “pripukne” već ohlađenu kafu. Odahnuše sretni što je njihov Fudica prvi put rekao par riječi bez mucanja.

Biće sve bolje.

Ažurirano: Nedjelja, 02 Srpanj 2017 14:25
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search