LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Komentari Veoma instruktivan analitički tekst - posebno za one "krmeljave"
Veoma instruktivan analitički tekst - posebno za one "krmeljave"
Subota, 04 Studeni 2017 14:03

 

Omr KarabegHoće li Bosna i Hercegovina u miru izgubiti državu koju je odbranila u ratu?

Omer Karabeg, Radio Slobodna Evropa

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto se Srbija i Hrvatska nikada nisu odrekle planova o podeli Bosne i Hercegovine. Sagovornici su bili Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakuleta u Beogradu, i Nerzuk Ćurak, profesor Fakuleta političkih nauka u Sarajevu.

Bilo je riječi o tome zašto se Vučić, koji se svaki čas zaklinje da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, nikada nije ogradio od Dodikovih izjava da ne priznaje Bosnu i Hercegovinu, s kojim ciljem hrvatska predsjednica Kolinda Grabar Kitarović lansira priču o 10.000 potencijalnih islamskih terorista u Bosni i Hercegovini, da li je u Srbiji nakon gubitka Kosova ojačala ideja o pripajanju Republike Srpske, kako je moguće da jača savez između Milorada Dodika i Dragana Čovića u vrijeme kada su odnosi između Beograda i Zagreba na najnižem nivou, koliko bošnjačko rukovodstvo svojim vezivanjem za Tursku i njenog predsednika Erdogana ide na ruku planovima Beograda i Zagreba o podjeli Bosne i Hercegovine, kao i o tome može li se Bosna i Hercegovina, koja je u ratu odbranila svoju teritoriju, raspasti u miru.

Omer Karabeg: I Srbija i Hrvatska stalno ponavljaju da su za cjelovitu Bosnu i Hercegovini, ali sudeći po njihovom ponašanju, ta dva susjeda se nikada nisu odrekla Bosne i Hercegovine. Kako, recimo, tumačite činjenicu da Dodik, u prisustvu Vučića, govori da ne priznaje Bosnu i Hercegovinu i da je Republika Srpska samostalna država, a Vučić, koji se svaki čas zaklinje da će poštovati teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, uopšte na to ne reaguje?

Korać: Vučić kaže da je za Evropu, a za ministra uzme Vulina. To je inače Vučićev manir. On, na primjer, kaže da je za Evropu, a onda za ministra odbrane uzme Aleksandra Vulina koji na najbrutalniji način pokušava da rehabilituje Miloševića i njegove satrape u uniformama. Taj čovek govori da na vojnoj akademiji treba da predaje general Lazarević koji je pravosnažno osuđen u Hagu. To je Vučićev način. Kada se radi o Bosni i Hercegovini, postavlja se pitanje zašto Vučić apsolutno nikada nije rekao nijednu reč makar da se ogradi od Dodika i njegovih neprekidnih provokacija. Moj je utisak da Dodik ima mnogo direktniju podršku Rusije i Putina nego sam Vučić. On do izvesne mere zazire od Dodika i smatra da bi mu ograđivanje od Dodika, koji inače nije naročito popularan u Srbiji, okrnjilo rejting evropskog srpskog nacionaliste, ako mogu da upotrebim tu sumanutu sintagmu. Zbog toga se Vučić apsolutno nikada nije ogradio od Dodika, niti mu javno uputio bilo kakvu, makar i najblažu kritiku.

Kolindini islamski militant

Omer Karabeg: Slično se ponaša i Hrvatska. Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu nastoje da ubede Brisel da su Hrvati u BiH neravnopravni zato što nemaju svoj enitet, a predsednica Kolinda Grabar Kitarović priča o navodnih 10.000 radikalnih islamista u Bosni i Hercegovini koji su po njoj pretnja Hrvatskoj i Evropi.

Nerzuk Ćurak: Sve je to sa svrhom i razlogom. Bosna i Hercegovina je očigledno trajno onemogućena da bude država, a ezopovski govor Beograda i Zagreba o podršci teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine priča je za malu djecu. To je način da se sakriju vrlo opasne tendencije kada je u pitanju dalji način rješavanja bosanskohercegovačke krize, jer, nažalost, mi moramo stanje u Bosni i Hercegovini imenovati permanentnom krizom.

Vrlo je zanimljivo da je predsjednica Hrvatske započela svoj specijalni rat pričom o 10.000 potencijalnih terorista u Bosni i Hercegovini, a istovremeno u samoj Hrvatskoj njeguje izvanredne odnose sa liderom tamošnjih muslimana. To pokazuje da se, s obzirom na veoma prisutnu islamofobiju u svijetu, tom pričom žele ostvariti određeni politički ciljevi u Bosni i Hercegovini. Jer, kada se pojavio spin od 10.000 potencijalnih terorista, to je imalo velikog odjeka, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u svijetu.

Sve u svemu, radi se nekoj vrsti samoproglašenog tutorstva nad Bosnom i Hercegovinom, o kompleksu više vrijednosti koji – nakon što je intenzivno rastao u Beogradu – sve više raste i u Zagrebu. Ti mali kvaziimperijalizmi nastavljaju da žive i da se reproduciraju.

Velika Srbija

Omer Karabeg: Mislite li da je u Srbiji nakon gubitka Kosova ojačala ideja o pripajanju Republike Srpske Srbiji?

Žarko Korać: Ta ideja je uvek postojala. To je vrlo otvoreno govorio Dobrica Ćosić. On je pred kraj života počeo s velikom užurbanošću da piše knjige – valjda bojeći se da njegovo političko nasleđe ne bude zagubljeno. Naravno da nije, jer to je projekt od koga se nikada nije odustalo. Njegovi zagovornici smatraju da, kada se raspala Jugoslavija, ne može postojati ni Bosna i Hercegovina, koja je na neki način Jugoslavija u malom. Oni smatraju da treba stvarati etničke države i da srpska etnička država treba da obuhvati teritoriju koja se danas zove Republika Srpska. Dakle, ne radi se o tome da je neko obnovio ili ojačao tu ideju, ona suštinski nikada nije bila napuštena sem u jednom kratkom periodu kada Đinđić bio na vlasti. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini, njena budućnost zavisi od sudbine dva nacionalistička projekta – hrvatskog i srpskog. Ja ću govoriti o srpskom, pošto ga znam bolje. Srbija je večito opsednuta svojim granicama i izgradnjom neke velike države. Ne postoji svest da je taj projekt istorijski poražen, da je proizveo strašne žrtve i da bi ih opet proizveo, kada bi ga neko ponovo aktivirao. On suštinski nije odbačen.

O tome govori činjenica da se u Srbiji danas rehabilituju generali osuđeni u Hagu koji su bili nosioci tog projekta, da se na mesto glavnog urednika Večernjih novosti, jednog od vodećih dnevnih listova u Srbiji, dovodi Milorad Vučelić, zloglasni propagandista Radio-televizije Srbije u vreme Miloševića. Vraćanjem tih ljudi na političku scenu ova vlast potvrđuje da taj projekt i dalje živi. Taj projekt nije bio usmeren samo protiv Bosne i Hercegovine već i protiv Hrvatske. Ali Srbija je vojno poražena, pa više ne može da ga realizuje u Hrvatskoj, ali pokušava da ga realizuje tamo gde može u sasvim novoj konstelaciji snaga.

Danas je retorika promenjena, danas niko ne sme javno da kaže da Republika Srpska treba da bude deo Srbije, ritualno se svi zaklinju u integritet Bosne i Hercegovine, ali se u nikada ne ograđuju od Dodika. Niko neće da kaže da je Bosna i Hercegovina naša susedna država, da nemamo nikakve pretenzije prema njoj i da nećemo da je delimo.

Kada je ovih dana u medijima u Srbiji komentarisana kriza u Španiji, pravljena je analogija sa Kosovom, ali i sa Republikom Srpskom. Govorilo se i pisalo – ako može Katalonija, što ne bi mogla i Republika Srpska. Koristi se svaka prilika da se kaže da Bosnu i Hercegovinu treba podeliti i da srpski narod, koji tamo živi, ima pravo na samoopredeljenje.

Geopolitičke imaginacije

Omer Karabeg: Koliko pamtim, ni Beograd, ni Zagreb, sa izuzetkom perioda kada je Mesić bio hrvatski predsednik, nisu povukli nijedan potez čiji je cilj jačanje Bosne i Hercegovine kao države.

Nerzuk Ćurak: To su ti pritajeni agresivni nacionalizmi koji uporno forsiraju geopolitičke imaginacije koje naprosto nemaju šanse. Bosna i Hercegovina je međunarodno priznata država. Njene granice i njen suverenitet garantiraju vodeće svjetske sile. U tom smislu, kao što to voli reći moj kolega sa zagrebačkog sveučilišta profesor Dejan Jović, mogli bismo kazati da Bosna i Hercegovina ima najčvršće i najsigurnije granice, jer ima garancije međunarodne zajednice.

Bilo bi krajnje tužno i ne znam kakav bi bio taj svijet u kome bi najsnažnije svjetske sile odustale od svojih garancija. Ulagati toliku energiju u razgradnju susjedne države, iako sva njena povijest govori da je ne možete uništiti, zaista je iracionalno. Jer, protiv koga je to usmjereno? Radeći protiv Bosne i Hercegovine Srbija i Hrvatska rade protiv svih građana te države, znači i protiv onih koje te dvije nacionalističke politike navodno štite. Meni ovo zaista liči na vječito vraćanje istog.

Omer Karabeg: Evo jednog prividnog paradoksa. Odnosi između Srbije i Hrvatske su poslednjih godina na najnižem nivou. Svaki čas se čuju oštre reči na račun onoga drugoga. U isto vreme cveta savezništvo između lidera bosanskih Srba Milorada Dodika i lidera bosanskih Hrvata Dragana Čovića koji udruženim snagama rade na slabljenju Bosne i Hercegovine.

Antimuslimanski savez

Žarko Korać: Taj savez treba nazvati pravim imenom – to je antimuslimanski savez. Možete ga nazvati i antibošnjačkim, ali mislim da je on u ovim međunarodnim okolnostima – sa porastom islamskog terorizma na globalnom nivou i porastom desnice na Zapadu – izvorno antiislamski. Srbi i Hrvati kažu – mi ćemo spasiti Evropu od islamske pošasti. U tu priču se uklapa ono što je rekla predsednica Hrvatske gospođa Kitarović. Ta priča o 10.000 potencijalnih islamskih boraca u Bosni i Hercegovini je u stvari traženje povoda za dezintegraciju Bosne i Hercegovine. To je suština.

Kolega Ćurak je govorio o međunarodnim garancijama, međutim došlo je do promene u međunarodnim odnosima. Znate kako te promene tumače srpski nacionalisti? Oni sa velikim oduševljenjem gledaju na porast nacionalizma u Rusiji i na Putina koji je postao neprikosnoveni nacionalni lider, na aneksiju Krima i na ono što se događa u Ukrajini. Kažu da su pre dve decenije međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija morala priznati Dejtonski sporazum, ali su se sada promenile, jer se države na naše oči raspadaju. Veruju da bi mogao doći trenutak kada bi Zapad zbog svojih interesa mogao dozvoliti raspad nekih država. Onda bi po njima i Bosna i Hercegovina mogla doći na mesarski sto, pa da se satarom raskomada kao kad se meso seče.

I oni se za to pripremaju – i Srbi i Hrvati. Nikakve prave ljubavi nema između Dodika i Čovića. Oni su samo na istom zadatku – da ne dozvole da Bosna i Hercegovina bude funkcionalna država. Moram reći da politika Bakira Izetbegovića povremeno njima daje argumente, što je meni neverovatno, ali to je činjenica. Kad on izjavi da je njegov otac na samrti Bosnu i Hercegovanu ostavio Erdoganu, u šta ja sumnjam, onda on pomaže Dodiku i Čoviću i tako radi u korist svoje štete. Onda će Dodik i Čović reći – Izetbegović hoće da bude Erdoganov vazal na Balkanu, a mi smo hrišćanski narodi. I onda se vraćamo na one floskule – ko je evropski narod, iako su muslimani itekako evropski narod, jer Evropa nije samo hrišćanska. To je jedna vrlo opasna teza koja je ispisala najružnije stranice evropske istorije. I još nešto.

Ne treba podceniti sve dramatičniju ulogu Rusije na Balkanu. Rusija je postala vrlo aktivna – i to nije floskula Zapada. Podrškom Dodiku Rusija postiže nešto što joj je primarni cilj, a to je da se konsolidovana Bosna i Hercegovina slučajno ne učlani u NATO. U tom svetlu treba gledati i Rezoluciji o vojnoj neutralnosti Republike Srpske koja je doneta u Narodnoj skupštini tog entiteta. Iza toga stoji ruski interest. Cilj Rusije je da se naglasi da nema nikakve mogućnosti da Bosna i Hercegovina uđe u NATO.

Izetbegovićev bezobrazluk

Omer Karabeg: Gospodine Ćurak, koliko bošnjačko rukovodstvo svojim vezivanjem za Tursku i Erdogana ide na ruku planovima Beograda i Zagreba o podeli Bosne i Hercegovine? Bakir Izetbegović je ovih dana izjavio, to je pomenuo i gospodin Korać, da je njegov otac Alija Izetbegović brigu o Bosni i Hercegovini ostavio u amanet turskom predsedniku Erdoganu, što je Milorad Dodik jedva dočekao i osuo paljbu po Bosni i Hercegovini.

Nerzuk Ćurak: Naše etnonacionalne elite privatiziraju vlast. Odnos gospodina Izetbegovića sa Erdoganom je jedna vrsta privatizacije države, gdje jedan sentiment, jedna porodična emocija, postaje državna geopolitika. Naravno da to onda izaziva reakcije. No, da bismo stvari sagledali u kontekstu treba reči i ovo. Kada se čuo ovaj, ja bih ga nazvao, bezobrazluk gospodina Izetbegovića, ljudi su se uhvatili za riječ amanet zaboravljajući da gospodin Dodik skoro svaki dan ostavlja Bosnu i Hercegovinu u amanet Srbiji, samo što on ne kaže amanet. Gotovo svaka njegova izjava svjedoči o tome. Ovo želim da naglasim jer imamo svakodnevne pokušaje nacionalističkih elita da Bosnu i Hercegovinu daju nekome u amanet.

Na kraju krajeva, sukobi u Bosni i Hercegovini nisu nikada generirani iznutra nego izvana. Mislim da je ovo trenutak kada Zapad treba da odluči da li će zaista, uvjetno kazano, neka linija nove Jalte ići preko Bosne i Hercegovine ili neće. Prisustvo Rusije i Turske na Balkanu postalo je relevantno, ono više nije retoričko. Slažem se da je ključni strategijski cilj Rusije da zaustavi dalje širenje NATO pakta.

Poruke koje dobijamo od obje srpske politike u Bosni i Hercegovini – i one okupljene oko Dodika i one okupljene oko opozicione Srpske demokratske stranke – govore da o ulasku BiH u NATO odlučuje Srbija. Dakle, Bosna i Hercegovina se opet otvoreno daje u amanet nekoj drugoj državi. A što se tiče Vučića, u njegove prozapadne spinove mogu vjerovati samo naivni ljudi. On samo želi da uzme što više novca od Zapada, ali on vrijednosno i kulturološki ne pripada Zapadu, on je autokrata i srpski nacionalista.

Bilo bi zaista tužno da Vučić proda Evropi svoj imidž evropskog srpskog nacionaliste. Razumijem predstavnike Zapada koji se hvataju za slamku, za nešto što im se čini da Srbiju vodi na Zapad, ali ja u to ne vjerujem. Nisam siguran da će Srbija završiti na Zapadu, a zbog toga će trpiti Bosna i Hercegovina.

Zašto je Dodiku Sarajevo kao Teheran?

Omer Karabeg: Vratimo se Dodiku i Čoviću. Da li mislite da oni imaju podršku Beograda i Zagreba za ovo što rade? Da li ih Beograd i Zagreb podstiču da iznutra urušavaju Bosnu i Hercegovinu?

Žarko Korać: U suštini ovde se radi o čekanju da se promene međunarodne okolnosti. Kolega Ćurak je rekao da su to fantazmagorije. I jesu sa današnjeg stanovišta, ali nacionalisti misle da će se međunarodne okolnosti promeniti, da će Zapad još više omrznuti islam i muslimane i da će desničari, koji su antiislamski nastrojeni, doći na vlast u Evropi. Mislim da pamtite onu užasno uvredljivu i besmislenu izjavu Dodika, kada je rekao da je njemu Sarajevo kao Teheran.

Drugim rečima, da on ništa nema s tom kulturom i civilizacijom, iako Bosna i Hercegovina ima svoju sopstvenu specifičnu kulturu i civilizaciju – i ko god dođe u tu zemlju u to se može uveriti. Pokušavam da kažem na šta računaju nacionalisti u Srbiji. Oni su uvereni da se Evropa menja, da Rusija jača i da za pet, deset godina ideja o podeli Bosne i Hercegovine više neće biti tako strana. Ovo što ja govorim grozno je svakome ko živi u BiH, i meni lično, ali to je ono što je njima u glavi. Ja lično ne verujem da će se to dogoditi, ali raspad Ukrajine i problemi u Španiji daju im nadu da je moguće da Evropa počne da se miri sa tim da će se neke od postojećih država raspasti.

Nerzuk Ćurak: Mislim da savez Dodika i Čovića ima blagoslov vrlo relevantnih struktura moći i u Beogradu, i u Zagrebu. Radi se o višegodišnjem političkom sporazumu koji je vrlo čvrst i koji ima zajednički cilj. Očigledno je da se u osnovi te dve politike mogu prepoznati ksenofobija i strah od islamskog elementa, što je stvarno iracionalno. Jer, bosanskohercegovački muslimani su stari evropski narod, a pučka kultura sva tri naroda u Bosni i Hercegovini je gotovo identična.

Dakle, riječ je o spinovima na osnovu kojih se gradi politika mržnje koja treba da dovede do uspostave unutrašnjih granica definiranih kao zidovi. Teško je zamisliti da u BiH žive i djeluju političari koji žele da odvoje narode kao da oni nikada nisu zajedno živjeli. To je strašno. Još je strašnije što se mnogi odgovorni ljudi u međunarodnoj zajednici ni na koji način o tome ne očituju i ne poduzimaju ništa.

Kada čujete šta danas govore nosioci vlasti u Bosni i Hercegovini i kada biste to uporedili sa izjavama njihovih prethodnika u vrijeme rata, vidjeli biste da se radi o istoj ili sličnoj retorici. Njihovi prethodnici su zbog te retorike osuđeni kao ratni zločinci. Uvjeren sam da je danas rat i da međunarodna zajednica ponovo osnuje neki sud za ratne zločine – da bi ljudi, koji su danas na ključnim pozicijama i koji nas svakodnevno zasipaju strašnim govorom mržnje, završili na tom sudu.

Zbog toga je od fundamentalne važnosti da se na općim izborima naredne godine ova nacionalistička vlast makne i da pobjede neke druge progresivnije i emancipatorske snage. Iako je teško očekivati da će u hrvatskom i srpskom biračkom tijelu doći do trijumfa snaga koje se suprostavljaju nacionalističkim naracijama, od fundamentalne važnosti je da u Federaciji pobijedi građanski blok i da SDA i njeni seteliti siđu s vlasti.

Ako se to ne desi, duboko sam uvjeren da bi nakon narednih izbora moglo doći do zbiljske paralize vlasti, do ozbiljne destrukcije države, do konstituiranja partikularne vlasti u različitim dijelovima zemlje što bi značilo unutrašnju entropiju Bosne i Hercegovine. Uopće nemojte podcijeniti tu mogućnost. Ona postoji i mislim da je odsudni trenutak da međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Američkim državama, u potpunosti obeshrabri takve tendencije po cijenu uvođenja sankcija prema političarima koji bi eventualno stajali iza takvih procesa.

Mir je najveći saveznik BiH

Omer Karabeg: I na kraju, može li se Bosna i Hercegovina, koja je odbranila svoju teritoriju i svoju suverenost u ratu, raspasti u miru?

Žarko Korać: Ona se ne može raspasti u miru. Nikako. Može se samo ponovo krvavo raspasti još i gore nego prošli put i zato se duboko nadam i navijam da se to nikada ne desi.

Nerzuk Ćurak: Mir je najveći saveznik Bosne i Hercegovine. Nažalost, ovo što mi živimo danas teško je nazvati mirom, ali sam uvjeren da će će se poniženje i strah, koji proživljavaju građani Bosne i Hercegovine, transformirati u nadu da ćemo dobiti autentični, djelatni mir, zasnovan na slobodi i pravdi. Bosna i Hercegovina se ne može raspasti u miru. Ne može nikako. Prije svega ne može se raspasti zato što je već raspadnuta iznutra čime su etnonacionalne elite u određenoj mjeri zadovoljne, jer se time ne ruši međunarodni pravni poredak.

Međutim, upravo zbog toga što se taj poredak ne ruši postepeno će se stvarati uvjeti za integraciju Bosne i Hercegovine. Zato zaista ne vjerujem da se Bosna i Hercegovina može raspasti u miru. Bosna je uspjela da opstane i u ratu, kada je sve upućivalo na to da će biti izbrisana sa historijske scene, pa zašto onda ne bi opstala u miru koji je historijski njen najveći saveznik.

(Preneseno sa sajta bhdijaspora.net)

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search