LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home (Pod)sjećanja Veselin Čajkanović o ubijanju vampira
Veselin Čajkanović o ubijanju vampira PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 06 Prosinac 2017 09:14

 

Glogov kolacУБИЈАЊЕ ВАМПИРА

Akaдeмиk Веселин Чајкановић (Београд, 28. март - Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије

У једном патријархалном крају Босне десио се доста необичан догађај. У селу Тупанарима (срез власенички) појавио се вампир. Кад је почео бивати несносан сељаци се скупе па га, more antiquo, ископају из гроба, прободу глотовим коцем и онда спале. О том догађају писали су неколики београдски листови. Према извештају у Времену (број 511, од 23. маја године 2000), који доносимо у изводу, он је текао овако: „... Стари сељак Паја Томић... умро је... 9 априла ове године. Мало после његове смрти почела је да се жали његова жена Цвија да јој мртви муж као дух долази преко ноћи и да трчи по кући и плаши све укућане. Неко је Цвији веровао, неко и није, тек она је непрестано тврдила да јој се муж повампирио и да долази сваке ноћи. Тако је трајало читав месец дана када су, кажу, и синови приметили вампира у кући. Синови умрлога старца, Стево и Крсто Томић, сазову цело село на договор шта да раде са њиховим повампиреним оцем. Сви су сељаци били за то да се вампир уништи. Решили су да се леш ископа, спали на ватри и пепео растури. Одлука је приведена у дело. Сељаци, наоружани пијуцима и ашовима, пошли су на гробље. Други су носили дрва за ломачу, а један је спремио ушиљен глогов колац.

Цела сељачка гомила, предвођена синовима умрлог Паје дошла је на гробље. Леш је ископан, прободен глоговим коцем и бачен на ломачу. Пошто је леш спаљен растурили су пепео, а оно неколико угљенисаних костију што јеостало бацили су натраг у гробницу..."

Тупанарци су проболи вампира глоговим коцем, па га онда бацили на ломачу и спалили. Циљ им је био, разуме се, да га учине безопасним, да га униште. Страх од вампира разумљив је. Он „излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову", каже Вук – дакле, опасан је у највећој мери.

Вампир је подземни, ноћни демон са натприродним особинама (могућност да се претвара у разне животиње, да се креће великом брзином, да дође преко свих препрека „осим преко воде и преко трња", свуда, итд.); по своме постанку он је мртвац и ништа више - мртвац чије се тело није распало и који, према томе, може да устане из гроба и да лута. Првобитно припадао је он само једној породици (и то схватање врло је старинско) или ужој локалној заједници и отуда веровање да вампир досађује само својим сродницима; отуда пропис да „вампирџија" (онај који „убија" вампира) мора бити странац.

И у том погледу вампир је сасвим сродан са вештицом („Вјештица на своју крв трчи", „Куд ће вјештица до у свој род?").

Питање је сада ко све може постати вампиром. Вампирима,по правилу, постају непоштени, неваљали људи, грабљивци, арамије; али и поштен човек може се повампирити ако је преко њега мртвог прелетела каква тица, или га је прескочила мачка или каква било животиња.

Па онда, повампирити се може човек који умре без свеће, који не буде окађен тамјаном, кога убије гром, итд.

Другим речима, повампирити се може сваки човек. Али и многи други покојници, баш ако и не постану вампирима, могу бити опасни; то су нарочито они који су пре времена умрли, или су уморени насилном смрћу, или уопште који су отишли незасићени, незадовољни са овога света, на пример: мацарули, то јест деца која умру некрштена, „па послије ... у гробу оживе и из гроба кашто излазе и малу дјецу муче и даве". (Вук, Рјечник); или утопљеници који предводе облаке и наводе град на летину (па зато наш народ, за време непогоде, виче све утопљенике по имену и моли их да одведу град на другу страну); или они који нису прописно сахрањени, итд.

Ažurirano: Srijeda, 06 Prosinac 2017 09:16
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search