LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Priče Tonijeva priča za subotu
Tonijeva priča za subotu
Subota, 24 Ožujak 2018 10:38

 

velika kucaKuća i sreća

Toni Skrbinac, raja s Bistrika, privremeno živi u Mariboru

Kad sam se ono kao maloljetnik (januar 1973.g) zatekao na bečkom gradilištu u 12. Bezirku u beskrajno dugoj ulici koja je nosila naziv Laarbergstrasse, zapalo me da spavam u baraci gdje su bili sami Jugovići.

Glavati Nišlija odmah me posvojio nazivajući me “sine” i ponudio da zajedno u istoj šerpi kuhamo, uglavnom će on, jer je vičniji i iskusniji.Trojica preostalih bili su iz nekog od sela pod Zmijanjem, čini mi se baš iz Kočičevih Stričića. Pamtim najviše Branka, simpatičnog bucmastog čovjeka koji je muku mučio sa frizurom. Kosa ga zarana skoro napustila, ostalo mu nekoliko pramenova pa ih on svako malo iznova raspoređivao na ćelavoj glavi, a onda mrtav ozbiljan vadio iz džepa malo ogledalce pa ga vrtio na sve strane da vidi kakav je sa najnovijim stajlingom.

Petkom u podne bi završavali poslove, polir bi nam podijelio plate i onda su ona trojica na brzinu potrpali stvari u jednog žutog “tristaća” i pravac svojim kućama i porodicama u, čini mi se, Stričiće. Nišliji bilo daleko do Niša, a ne znam ni da li je imao porodicu, pa bi on otiđi u Beč u neku od naših kafana i tu se ubijao alkoholom sve do nedjelje popodne.


A kad bi se u nedjelju opet svi okupili oko peći u baraci, onda se svašta pričalo. Često, stvarno često, su moji bosanski zemljaci govorili o svojim kućama koje su teško zarađenim novcem ovdje u Austriji, podizali u svojim selima. Opisivali su radove, dokle su stigli sa zidanjem, na stonu mušemu podastirali planove “kol'ko soba” i “kak'ih” sve prostorija namjeravaju graditi, koliko će šta koštati i do kada će te svoje kuće završiti.

Kasnije sam se tih kuća napravljenih novcem kapitalističkih zemalja u socijalistčkoj Jugoslaviji nagledao gdje god da sam putovao. Ostala je ta strast za velikom kućom kao znakom moći do dana današnjeg, a neće biti drugačije ni u budućnosti, jer valja se potruditi da doživiš da drugi govore: “Jesil' vidio kol'ku je kuću napravio!?” A mnogi ljudi vole da im se drugi dive i nema šta nisu spremni učiniti da zasluže to divljenje. Drugo je, pak, pitanje, koliko takve nerijetko preglomazne kuće bivaju (is)korištene, a da ne govorimo o stilskim opredjeljenjima vlasnika koji su u našu Bosnu donijeli takoreći sve što svijet ima: i pagodu i zamak i vilu…Šarenilo na nekim dijelovima puta, evo, naprimjer kad idete od Doboja prema Žepču ili od Arizone prema Srebreniku… kao da ste na nekom dječjem vašaru gdje sve pršti od raznih boja, oblika i naziva pa vam se može učiniti da ste čas u Americi, čas u Turskoj, a čas u dalekom Japanu. Vašar taštine i neukusa.

Vlasnici računaju valjda i s tim da osim priznanja “Jesil' vidio kol'ku je kuću napravio!?« čuju i još jedan mogući kompliment: “Jesil' vidio kak'u je kuću napravio!?«.

Prva kuća s lijeve strane, kad staneš nogom na početak moje sarajevske mahale, bila je kuća Borovaca. Jedna od tajanstvenijih kuća u koju niko od nas djece nije nikada ušao. Bila je kompletna što se tiče familije: starija žena, uvijek u dimijama i pod šamijom, to je bila majka i šutljiv, a oštar otac Borovac. Imali su, petoro djece, tri sina, Envera, Kemala i Irfana i dvije kćerke, Enveru i Azru.

Kuća Borovaca bila je, može se reći, dobrostojeća: izvana pedantno očuvana, a unutra sam mogao samo slutiti red i čistoču. Tipična kuća koja svojim gabaritima nije odudarala od većine mahalskih kuća.

Neko je vrijeme samovala, jer su roditelji pomrli, a djeca se razišla. Najstariji Enver otišao u Francusku i nikada se više nije vratio, srednji Kemal se trbuhom za kruhom skrasio u Belgiji, a namlađi Irfan ostao i u doba kada je radnička klasa dobivala stanove - odselio u neko od novih sarajevskih naselja. Puteve i sudbine kćerki nisam upratio.

Kuća Borovaca u tipičnim mahalskim gabaritima ostala prazna, dok jednom, za svojih rijetkih dolazaka Kemal nije odlučio da zajedno s bratom Irfanom naprave na istom mjestu kuću. Ali kakvu i koliku kuću! Radili radnici, radili, ali u početku je sve počelo da liči na zidanje Skadra na Bojani. Taman izlili veliki betonski noseći zid i krenuli zidati kad…otkriše neke podzemne vode. Opet ruši, vodu zajezi, pa zidaj ponovo. I zidala se ta kuća, zidala i zidala dok nije postala baš dominantna nadaleko. Vodilo se računa o gabaritima, ogromna je bila, ali i po dizajnu lijepa ispala - nema šta. Kemal iz Belgije sad počeo redovno svake godine dolaziti da vidi kako kuća napreduje, a kad je bila napravljena svako malo opet se kakav rad izmisli ne bi li sve bilo besprijekorno. I bilo je. Prošle tako godine, brat iz Belgije odradio svoje, vratio se, bezbeli s dobrom penzijom o kojoj su radoznalci u kafani kod Safeta znali nagađati, ali niko nije doznao kolika je.

Kako su valjda strogo odgajani braća Borovci, čini mi se, nisu se stigli naigrati i nadružiti s rajom u mladosti. A poslije, pošto je Irfan odselio u drugi dio grada nije mogao ni njegovati posebne veze sa svojom generacijom iz mahala i okolnih mahala. Irfan je zdravo živio i dobro izgledao. Tako da smo svi bili iznenađeni kad jednog dana neko reče da je umro. Iz punog zdravlja, baš iznenada. Stariji brat je ostao sam. Pričalo se da je imao ženu, možda i kakvo dijete u Belgiji, ali u Sarajevo se vratio sam i počeo da živi u kući veličine osrednjeg motela. Valja samoću prekratiti, a šta je ljekovitije nego doći u kafanu. Među raju. I tako, malo, malo, eto njega kod Safeta u kafanu.

Jedne večeri odsjedio kao i inače, možda je malo više popio pa Safet priča: “Malo je poledilo i kad je polazio ja mu kažem - Kemo, hoš da te svedem niz ovaj piklić… Ma jok, mogu ja, ne brini…” odgovorio on Safetu i krenuo ka svojoj kući. A nema od Safetove kafane do njegove kuće možda dvjestotinjak metara. I tako on ode…kad, sutradan…Opet Safet priča: “Valjda su vrata bila malo otvorena pa neko naiš'o i provirio…Kad tamo, Kemo leži u vrh basamaka. Samo što je uš'o u kuću, srce ga strefilo…«

I tako ostade pusta golema kuća Borovaca.

Ima još takvih kuća i tužnih priča o upornim i vrijednim ljudima koji su se mučili i mučili, radili i gradili i taman kad su mislili i planirali da se malo odmore…došla smrt i ukrala im slatke želje.

A ima, srećom, i onih sretnijih kojima je dato da žive i uživaju u plodu svoje muke, zvanom kuća.

Znale su i mene opčiniti velike i bogate kuće, ali čini mi se da sam znao prepoznavati ono što je važnije, kako u siromašnim kućercima tako i velebnim zdanjima, znao sam vidjeti i prepoznati u kojim kućama stanuje sreća.

Nije kuća Hilmage Tokalije nikad bila nešto posebna, onako skromna po svemu ali…u toj kući stanovalo je malo obdanište koje je Hilmaga na svoju i radost supruge Haše napravio. Pa u toj kući sve cvjetalo: bila i bašća i vrt i trešnja i kruška i loza i veseli žagor koji nikada nije prestajao.

Eeeee...to je bila kuća u kojoj je osim ukućana stanovala sreća.

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • O marihuani i hašišu
    Hello. I have checked your bosnjackooko.com and i see you've got some duplicate content so probably ... Više...
    11.12.18 06:13
    Autor - TillyBig
  • Komentari kao simptomi, po svo...
    Sve ovo, I puno gore po drugim portalima, dolazi I dozira se sa politickog, vojnog I posebno crkveno... Više...
    03.12.18 22:21
    Autor - Zijo
  • Tonijeva priča za subotu
    Tuzna ali literarno lijepa prica. Suglasno tvom zivotnom dobu (koje je istovijetno i moje) u jednom ... Više...
    01.12.18 22:16
    Autor - Zijo
  • Miljenko Jergović o Bosancu
    Ima (H)rvata kojima hrvatska bura ne smeta ali im smeta mirisni bosanski lahor! Nažalost, ima bikova... Više...
    28.11.18 23:03
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Mešina priča za subotu
    Lijepa prica kao i uvijek. Više...
    24.11.18 23:42
    Autor - Heli
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
home search