LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 13 Lipanj 2018 10:55

 

JasenovacRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (13)

Nadan Filipović

Utekla Mulija!!!

Točkovi su kloparali, a Rušidu se u kunjanju učini da ponavljajući romore: endeha, endeha….enbdeha, endeha….endeha, endeha. I sve tako. Trznu se iz polusna. Pogleda na sat. U onom kunjanju je izgubio predstavu o vremenu. Upitao se onako u sebi kada je Mulija ušla u halu. Još bi on razmišljao da ne začu: “Kada će ova više izać'? Preko po sahata je unutri.”

Jedan deduka je cupkao pred vratima WC-a.

-Šta po sahata?! Ma, dedo, ne pretjeruj, prije pet minuta, ako ne i manje sam je upušć'o na halu.

-Boga mi si ti sine plaho ušećerio, ima haman po sahata. Sve te gledam, a žao mi te bilo budit', a 'vako star znadem dobro da ima ljudi koji budu plaho rabijatni kad hih se probudi. Ma, de sine, ne budi ti naređeno, gluho bilo, pokucajder ti da ota tvoja otvori što je na hali.

Rušid pokuca, pa poče lupati po vratima. Snažno gurnu vrata, ali ništa. Zaključano. Proba otvoriti onim ključem, ali to je bio samo specijalni ključ za kupe. Utom naiđe kondukter. Objasni mu o čemu se radi. Kondukter izvadi iz one svoje torbe originalni ključ za WC.

-Evo, lako ćemo. Biće otvoreno u sekundi. Okrenu ključ. Na onom polukrugu se pojavi “Slobodno”. Bijelim slovima na zelenoj podlozi. Kondukter se slavobitno osmjehnu. Pritisnu šteku. Vrata ne miču.

Rušid pomisli: “Bože moj, da nije na se ruku digla. Možda se objesila na učkur od dimija.”

-Daj da povučem onu hitnu kočnicu da zaustavimo vlak.

-Je si li pobudalio čovječe? Pa da nam četnici ili crvendači, svejedno je, ulete u vlak i pokolju nas. Saće Derventa.

Naiđoše dvojica domobrana. Bazde. Oba grmaljine.

-Braćo, pomagajte. Sprovodim kriminalku u Sunju. Pustio je na halu, mor'o sam. Usrala bi mi se u kupeu. A i po pravilima službe je bilo. Molim vas da pogurate, da svi poguramo ne bil' se vrata otvorila.

-Pustider mene - dreknu krupniji domobran, komadina seljačine - a ti kundo gledaj i nemoj pošljem rijet da sam 'nako, sam od svoje volje razvalijo.

Udari jednom čizmom. Vrata se ne pomakoše. Onda se osloni na zid vagona pa opet. Brava se razvali i vrata se otvoriše. Nikog u WC-u. Rušid samo što ne pade u bandak. Mali prozor je bio otvoren.

Uskoro vlak uđe u Derventu. Rušid, k'o bez glave poleti da izađe. U zadnji čas se sjeti čuturice. Vrati se i uze je. Odmah uleti kod šefa stanice.

-Gdje je željeznički redarstvenik?

-Odma' ću ja. Izleti iz prostorije i ne prođe minuta dođe sa redarstvenikom. Stariji čovjek.

-Šta je bilo? Čemu tolika žurba? Upravo sam objedovao.

Rušid mu ukratko ispriča. Staronja se počeša po glavi i reče: “Boga mi, ne bih volio biti u tvojoj koži. Tako nešto ti se nije smjelo desiti. Valja ti produžiti do Sunje i onim što je čekaju lijepo objasniti cijelu situaciju. Nije moje da ti solim pamet, ali smatram da si nagrebusio, mladiću. Neka ti je bog na pomoći. Ne boj se. Uhitit čemo mi tu pticu, švercerku duhana i kriminalku. Neće nam izmači. Odmah počinju potrage. Hajde, požuri, vlak samo što nije krenuo.”

Rukovaše se, Rušid se zahvali na pomoći, “poselami” redarstvenika “Za dom spremni”, a ovaj “odselami” sa gromkim “Spremni!” pri tom udarivši džonom cokule u drveni pod. Rušid uskoči u vlak koji je već polagano krenuo. Sjede u kupe. Zaključa vrata i navuče forange. Mislio je da zakunja do Broda, da se presabere, ali san nikako ne dolazi na oči. Osjeti da su mu usta sasvim suha. Uze čuturu i napi se. Voda je bila mlaka.

-Kud ne natočih svježe, hladne vode u Doboju? – pomisli. No, ko će u toj frci još misliti na vodu. Majku joj švercersku jebem!

Konačno, nakon svih peripetija i presjedanja, dođe u Sunju. Kad se gužva na peronu malo prorijedila vidje dvojicu ustaša kako gledaju tamo-vamo, lijevo i desno. Priđe im.

-Je li vi čekate pripračenu švercerku Muliju Zuko?

-Da. Upravo nju. Gdje je?

-Utekla mi je! U crnu zemlju hoću da propa'nem. Natužilo joj, vel'ka nužda, da izvinete, jasno mi je bilo, strašno je prdila kad smo stigli u Doboj. Nisam je mog'o pustit' na halu prije nego što je vlak kren'o. Dugo se zadržala, više od deset minuta. Pokušao sam otvorit' vrata. Uzalud. Pomog'o mi jedan gorostas domobran da razvalimo bravu. Mulija je iskočila kroz halski prozor. Šta sam mog'o učiniti?

-Mujo, glupi Mujo, pusti sada puste priče i objašnjenja. Trebao si je pustiti da se usere i usranu ovdje dovesti.

-Na kojoj dionici je utekla i kako ti je mogla uteči, Mujo, Mujo, magarčino glupa?

-Mislim oko Kotorskog, jer je domobran, svakako uz prisustvo konduktera, razvalio vrata kad smo prolazili mimo Kotorskog.

-Da vidim u papirima. Mulija Zuko, 55 godina. Baba ti utekla magarčino jedna glupa. Nisi ti ustaša već usraša. Ne jedi se jer nećeš morati u crnu zemlju propadati, u crnu češ zemlju tako zelen biti sahranjen kad te streljaju nakon kratkog suđenja. Valja ti Maksu na oči. Znaš li ti uopće kretenu tko je Maks?

Jok! Pojma nemam.

-E, uskoro češ ga upoznati. Na tvoju glavu ne bih metnuo ni jedne kune, kad bi se kladio. Ščepaše ga i odmah mu skidoše opasač na kojem su bili futrola sa pištoljem i kamom u korama. Čuturica ostade zakačena na kaišu od hlača.

-Ruke na leđa da si stavio! Na leđa ruke, idiote! Šta se sada prenemažeš? Šta dršćeš? Tako.

Lisičine učiniše cap-klap, Rušida jako zaboliše ručni zglobovi jer su lisičine bile baš dželatski stegnute, a hlače samo što mu nisu spale. Ubaciše ga ozada u neki crni automobila i rekoše mu da legne, a preko glave mu jedan od ustaša, suvozač, prebaci svoju jaknu i reče: “Budeš li ispod oko izvirio, budem ti tintaru metkom propirio!”

Čuo ja da su stajali na nekoliko kontrolnih punktova. Kad su ustaše na kontrolama pitale ko je taj što spava na zadnjem sjedištu, tada bi sklanjali onu jaknu sa Rušidova lica i pokazivali ga, svakako zajedno sa papirima koje im je dao.

Znao je da su na kraju putovanja kad su konačno stali, a neko povikao: “Stoj! Gasi motor samovoza. Čekajte da otvorim kapiju”. Tada se usudio malo izviriti i zaista vidje kapiju sa velikom pločom na gornjem dijelu, a na ploči je pisalo: “Radna služba Ustaške obrane. Sabirni logor br.III”, a iznad natpisa se šepurilo veliko slovo “U” iznad kojeg je pisalo “Sve za poglavnika”. Brzo se pokri po glavi.

-Alagaaaaa..... hej Alagaaaaaa, evo jednog tvog Muje nama u goste.

Začu glas: “De dico, nemojte starijeg od vas zajebavati. Đe je?

-Evo ga - jedan od ustaša izvuče Rušida pa ga baci u lokvu pred noge nekog starijeg ustaše.

-Gukni 'tico koji si?

-Rušid Hadžić.

-Što ste ga doveli? Šta je napravio?

-Idiot. Utekla mu iz vlaka nekakva švercerka, baba od 55 godina, neka Mulija Zuko. On ju je trebao pripratiti do Sunje, a mi preuzeti. Iskočila mu kroz prozor klozeta dok je vlak bio u pokretu.

-Ha-ha-ha! Ja junaka, majko moja! Sram te bilo hamelju nas Hrvata islamske vjeroispovijesti. Ta švercerka, kako rekoste…

-Mulija Zuko – prostenja Rušid.

-Kuš smradu! Tebe ne pitam. Gonite ga u dvicu.

-Šta češ s njim Alaga?

-Sutra ili najkasnije prekosutra dolazi Maks. Zakazano je suđenje onim lopovima. I ovog ćemo priključiti. A zna se šta će biti. Znamo i vi i ja šta će biti. Maks je Maks.

Alaga zviznu i mahnu jednom ustaši: “Pudiću, goni ovog u dvicu. Nemoj da bi ga…određen je za suđenje.

Priđe ustaša Pudić. Krvave mu oči. Šutnu nogom Rušida u bubrege i reče: “Ustaj banditu. Hodaj, hodaj brzo za mnom. Ti si ionako mrtvac koji hoda.”

Ubaci ga u neku boksu što je bila kao neki veći sanduk. Zaključa katanac. Rušid leže na golu zemlju. Čuo je viku ustaša i poneki jauk iz daljine.

Ažurirano: Srijeda, 13 Lipanj 2018 22:03
 

Komentari  

 
0 #2 Nadan Filipovic 2018-06-14 09:24
Haman da će, al će se valjda nekako izvuči i to u zadnji čas. Nemoj se ba pekmezit!
Citat
 
 
0 #1 Zike 2018-06-13 22:27
Nisam čitao par nastavaka ali sam zapamtio Rušida. Jooj, baš mi ga je žao... Nadane ako će ubiti Rušida, da ne čitam više. Pozdrav...
Citat
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search