LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 01 Srpanj 2018 09:44


Jasenovac-ustaseRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (17)

Nadan Filipović

Spomenik

Nakon nekoliko dana Luburić naredi da se nad skupnom grobnicom strijeljanih ustaša napravi spomen ploča, ali ne zbog uspomene na streljane, već kao opomenu drugim ustašama. Pitao je da li u logoru imaju ikakvog klesara. Alaga mu reče da je čuo za nekog Vlaha, priučenog klesara iz okolice Kamenskog.

-Zbavi mi ga za sutra ujutro. Poslije kave.

-Razumijem, gospodine pukovniče. Za dom spremni!

Luburić odmahnu rukom i proškrguta: “Spremni!”

Isto popodne Alaga nađe tog Jovu Mačkića. Bio je među “mravima” na nasipu i tegario civare prepunjene pijeskom. Naišareti mu kažiprstom da dođe do njega. Jovo se potpuno zijanio. Na vrhu nasipa ustaša s puškom na ramenu. Ima naređenje da puca čim se bilo koji od logoraša počne udaljavati sa nasipa. I zaista, taj ustaša okrenu pogled prema Alagi.

-Treba mi ovaj da ga nešta propitam.

-Nema problema gospodine vodniče. Kad završite neka se vrati da ispuni normu.

Alaga je vrhom tanke blistave kame čistio prljavšinu iza noktiju.

-Jesi'l ti Jovo?

-Jjjjj….esam gospoddddd….ine vodniče – glas je drhturio od straha.

-Jesi'l klesar?

-Ama, nešto jesam radio za naše seljake. I okole. Ništa naročito, onako po seljački. Krstove, klesani kamen oko groba i tako to. Nisam vam ja pravi klesar, nego…

-Bio ti pravi ili krivi klesar, tvoja sudbina je sada u tvojim rukama. Vodim te pukovniku Luburiću na prijavak. Dobro znaj da te nema ako što krivo rekneš ili počneš vrludati. Jesi'l gled'o neko jutro šta je bilo.

-Jesam. Mor'o sam. Svi smo morali bit' na nastupu.

-E tako. Hajde za mnom.

Dođoše pred upravu. Alaga reče Jovi da stoji pred ulazom u baraku.

Pokuca na vrata, sačeka desetak sekundi i proviri: “Gospodine pukovniče, klesara sam zbavio, al' se bojim da će se sav usrat' dok dođe pred vas.”

-Daj ga 'vamo dok se još nije usr'o. E, baš si šejtan Alaga.

-Jovo, Jovaneee, četnički čobane…ovamo!

Jovo dotetura kroz polumračan hodnik.

-Ulazi!

Utjera Jovu pred Luburića, a ovaj kleknu i zapomaga: “Nemoj dragi gospodine pukovniče, nemoj me, molim te. Petero je jedno drugom do uha iza mene ostalo i dvoje pokojno. Žena sušičava, sve propalo, umire se od gladi….”

-Na noge plačipičko četnička! Još jednom zakukaj i zvat ću Joju da te zakolje k'o gudle. Stoj tu i odgovaraj na moja pitanja. Samo da ili ne. Nikakvih seljačkih trikova i zapričavanja. Razumiješ!

-Da.

-Jesi li ti klesar?

-I da, i ne.

-Kako, da ti jebem četničku krsnu slavu i da i ne?

-Vi ste rekli - samo ili da ili ne.

-Pa je li da ili je ne?

-Da.

-Pa što se tu prenemažeš. Trebaš li alat?

-Da.

-Alagi češ reći koji alat trebaš i sutra češ ga imati. Hoću veliku ploču za desetoricu onih lopova što su jučer zakopani kod ograde logora. Evo ti teksta. Gledaj dobro. Na lijevoj strani ploče treba da stoji - ovdje počiva deset ustaša strijeljanih jer su se ogriješili o ustaške propise. Ispod toga ukleši njihova imena po redosljedu streljanja, a na desnoj strani istim slovima i istom veličinom slova treba da stoji - ovdje će doći svi oni koji se ubuduće ogriješe o ustaške propise. A između ta dva teksta treba da stoji što veće slovo “U”. Je li jasno? Evo ti papir.

-Smijem li….

-Hajde, smiješ, gukni.

-Kol'ka ploča treba da bude? Kol'ko dugačka, kol'ko debela, kol'ko široka.

-Što ploča bude duža, šira i deblja, to su veće tvoje šanse da češ odavde glavu na ramenima iznijeti. Ako posao obaviš kako treba i ako mi se svidi možda te pustim da ideš svojoj djeci i bolesnoj ženi. Nije obećanje, ali ima šanse. Pa ti gledaj. Alaga, sada je Jovo tvoj. Sve što treba podaj, a kad počne raditi neka to bude od ranog jutra do kasne večeri, svakako s pojačanom ishranom da nam ne rikne u pola posla. I da ga niko od ustaša ne dira. Idite sada.

Alaga tu skuži i svoju šansu za afirmaciju kod pukovnika, pa učas stvori sav alat, a četvorica ustaša sutradan dovukoše na kamionu nekoliko golemih ploča maznutih sa nekog pravoslavnog groblja. Dade Jovi na raspolaganje jednu manju šupu, pa kad vidje da ovaj zaista radi ne žaleći sebe, naredi da mu se umjesto logoraških splačina donosi što kaloričnija hrana iz kantine, svakako na račun logorske riznice, i to pet obroka.

Luburić se šepurio po logoru. Iza njega se kao pas šunjao Rušid. Luburić se danima pravio kao da ga ne vidi.

Nadgrobna ploča je uskoro bila gotova. Luburiću se svidjela i on pohvali Jovinih ruku djelo i to pred svim ustašama.

-Majstorski, nama šta. I to u ovim ograničenim uvjetima. Zadovoljan sam. Jovo, sada m'rš na nasip i hvataj se civara i norme.

Jovo zausti da će ga podsjetiti na obećanje i zausti: “Gos…”

-Je li imaš nešto da kažeš?

-Ne. Hvala lijepa gospodine pukovniče.

Ploča je postavljena nakon nekoliko dana. Bili su postrojeni svi logoraši i sve ustaše.

Luburić im održa kratko slovo: “Radite, norme ispunjavajte, nema ovdje kruha bez motike, neće vas naša država muhte ovdje gojiti. Moglo vam je biti u vašoj Kraljevini Srboslaviji. Gojili ste se na naš račun i krv nam pili. Eeee, nema više toga. Prevaspitavajte se, pošteni i vrijedni budite. A vi ustaše, posebno pamet u glavu i svako jutro kad se probudite, te kad pođete na počinak, ponovite naglas -“Ko ukrade jaje, ukrast će i koku, kad ukrade koku, ukrast će i voku!”, a lopova, pa i da je samo jedno jaje ukrao i još nije stigao do koke i vola, čeka samo olovno zrno u prsa. I da dobro znadete, od sada će svaki ustaša koji po službi nastupi u logor imati ponovo da prisegne i to na ovom grobu. Razlaz!

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 01 Srpanj 2018 09:47
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search