LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 05 Srpanj 2018 10:30

 

Sarajevo NDHRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (18)

Nadan Filipović

Potraga za sinom

Rušid kao da je u crnu zemlju propao. Safeta samo što nije povilenila. Nit' ga ima, nit' se javlja. Obijala je kapiju gradskog poglavarstva ne bi li ponovo ujagmila “prijam” kod rođaka Atifa Hadžikadića. Gradonačelnik je, međutim, bio stalno zauzet i nikako da je primi. Njegova tajnica, ona zmija Zdenka, samo je likovala i neskriveno se smijuljila. Uporna Safeta nije odustajala.

Jedan dan je ostala sve do uvečer. Noć pade, redarstveni sat se približava, a svjetla u gradonačelnikovoj kancelariji i dalje gore.

-Ma, vala čekaću ga do sabaha, makar morala pored ulaza ketit.

Posreći joj se. Dođe automobil, parkira se, a kapija se otvori i Atif izađe i krenu prema vozilu. Safeta skoči pred njega kao razjarena zvijer: “Stan'der rode! Ne bjež' od mene jadne i kaharne, stan'der samo na minutu da te nešta pri'pitam!”

-Joj, to si ti Safeta! Šta je tako hitno, bona ne bila?

-Ma, evo obijam ova tvoja vrata već danima, a ona latinska zmijurina što je ispred tebe u kamcelariji sve viče nemere te primit gradonačelnik – nemere pa nemere. Nema mi Rušida. Ni glasa od njega. Ti si mi obeć'o da će on bit' že'jezničar na vozu da buši karte i ovda tude, samo oko stanice, a on ode haman će skoro mjesec, pa ni karte, pa ni glasa, pomagaj, Allaha ti.

-I veliš nema ga? Da nije dezertirao, bog ga ne ubio. Ako je dezertirao ne bih mu bio u koži.

-Šta ti je to – zertir'o?

-Pobjegao iz vojske.

-Pa nije on u vojski. Ti si rek'o on je že'jezničar. Jamda samo buši karte?

-Joj draga Safeta, ništa ti ne razumiješ. Prekosutra dođi i ne čekaj me ovdje, već na onoj desno kapiji gdje vozač ugoni samovoz i mene u njemu, pa ću izaći na kapiji i sve ti objasniti, ali se moram prije toga dobro raspitati. Kako češ ti sada hudnjice moja do Baruthane. Uhvatiće te policijski sat. Hajde ulazi. Odvešćemo te do kuće.

Safeta uđe. Prvi put u životu sjedi u autu. Gleda kroz prozor kako pored auta prolaze kuće poluusnulih mahala dok se auto teško brekčući penje uz Kovače, pa eto ih na Vratniku, prođoše Sedrenik, kad… kao da si ih rukom bacio, pred kućicom u Baruthani.

-Allahemanet Atife. Baš ti 'fala da me nisi pušćo pjehe tabanat' do kuće mi.

-Allahemanet Safeta.

Auto se odveze niz Baruthanu, a ona ostade da se hrva s noći punom najzlokobnijih misli.

Prođe sutra u turobnim mislima, dođe prekosutra. Safeta već u šest kod ulaza za auta. Naiđe neki mlad ustaša pa je bez pozdrava upita šta tu radi, a Safeta mu priprjeti kazavši da će ga prijaviti rođaku gradonačelnik cijelog Sarajeva i kazati da je maltretira. Ustašica podvi rep i požuri kontajući: “Ja opasne li babe! Svašta u ratu na površinu isplazi. Pa i ovakve opasne babuskare.”

Atif se doveze tek iza sedam. Izađe iz auta, a vozaču naišareti da “samovoz” utjera u dvorište iz zgrade.

-Boga mi mrka kapa! Ja ga preporučio, a on odma' ukeh'o. Tropa, kreka, tako nešto. Eno ga po kazni u Jasenovcu. Malo je falilo da glavu zijani, ali je pukovnik Luburić bio milostiv i pomilovao ga na tri godine prevaspitavanja.

-Čuuuuj, da ga prevaspitaju. Pa, ja sam ga jako l'jepo vaspitala. Šta ga ima sad neko prevaspitavat'. Đe je taj Jasenovac? Je li to naka more bit že'jeznička stanica za prevaspitavanje že'jezničara? Idem da ga vidim i da molim da ga pušćaju.

-Još jednom spomeni da češ ići po Rušida u Jasenovac, znaj da ću odmah narediti da te ambulantno vozilo hitno preveze u Jagomir doktoru Salvatoru Karabaiću. Ako te on ščepa neš šale izaći prije Rušida. Da nisi nikom ni slova zucnula. O Jasenovcu se malo zna i još manje priča. U pamet se, ženska glavo. Čuvaj se da i tvoju i Rušidovu glavu oštra jezičina ne odsječe. Zatvori se u kuću. Nikom ništa ne pričaj. Dumaj imaš li koga među Kulenovićima. Oni su naš najjači soj. Oni ti mogu pomoći. Ja? Jok. Evo ti pet stoja da ti se nađe.

-Taman za vlak, za kartu do Jasenovca – to pomislu u sebi, a Atifu reče: “Nek' te Allah nagradi, kako tebe, tako i vas tvoj evlad. Vel'ki si sevap učinio. Hvala ti za savjet. A ono…ako te opet zatrebam samo se ovdi nacrtam. Morel?”

-Ma može. Izvini žurim.

Ode, a kapija se uz škripu šarki zatvori za njim. Žurio je uz stepenice i sve šaptao sebi u bradu: “Što me njezina Lamija ne baci na glavu kad me je kao bebu nosala... da ovo ne doživljavam. Joj, sada još i Jasenovac. Samo mi to treba.”

Safeta pohiti kući. Napravi veliku džezvu kahve. Imala je bogdu mlijeka. Dok je zakuhavala kahvu zatvorila je sve prozore. Naime, u ratu, ali i uz ramazan, posebno, ljudski njuh se toliko izoštri da se na daleko uščuje kad neko pravi pitu, peče meso, a posebno, ako iz kuće zamiruhi svježe pripremljena kahva.

Sjedila je na sećiji i gledala u izmaglicu koja se uhvatila nad Sarajevom, baš kao kajmak na kahvi.

Ipak je Atif već sutradan naredio Zdenki da mu zakaže susret s pukovnikom Jurom Francetićem. Dobila ga je na telefon i Francetić joj je rekao da se može susresti s gradonačelnikom tek za dva dana jer se upravo sprema za neku inspekciju u Zenici. Pitao je da li on treba doći u gradsko poglavarstvo?

-Ne, gradonačelnik bi radije došao k vama.

-U redu. Petak. Što ranije, zamolio bih. Osam izjutra, u vojarni na Koševu.

-Priopćit ću gradonačelniku.

Osvanu petak. Gradonačelnik reče vozaču: “Pravac Koševo!”

Pukovnik Francetić ga je primio u svojoj zapovjedničkoj kancelariji.

-Dobar dan gospodine Hadžikadić. Koje vas je dobro k meni dovelo?

-Kakvo dobro, poštovani pukovniče! Zlo i muka su me natjerali k vama.

-O čemu se radi?

Atif Hadžikadić mu sve u kratko ispričao i zamolio ga da kontaktira Luburića i pokuša od njega kao zapovjednika svih logora u NDH ishoditi da Rušid dobije premještaj ponovo u Sarajevo. Objasnio je da je Rušidova majka, Safeta, jako bolesna žena, izrađena, skrhana životom, udovica čijeg su muža Ramu Vlasi ubili na najzvjerskiji način. Pri tome je natuknuo detalje o Raminoj sudbini.

-A, dakle tako. Ista sudbina kakvu je imao Luburićev otac. I njemu su nesretniku žandarmi zarezivali mišiće na rukama i nogama i u njih utrljavali sol. Uz to su ga stalno polivali ledenom vodom, te je tako ubijen. Zbog šverca duhana. Znam pouzdano da su ga financi nakon kratkotrajne razmjene vatre, odveli u Mostar i predali žandarmima kod kojih je u zatvoru i skončao nakon najtežih muka. Od tada Vjeloslav Luburić, ili kako ga nazivaju Maks, patološki mrzi sve pravoslavce, odnosno Srbe, te koliko znam, sve bi ih poklao da može. Nažalost, gospodine gradonačelniče, očima vidjeti ne mogu tog luđaka, a isto tako on ne može smisliti mene. Jednostavo, ja ga izbjegavam i ne želim ga očima vidjeti. Nu, imam u Jasenovcu određene poznanike, koji kao zmija noge kriju to poznanstvo da ne bi pali u nemilost tog monstruma. Jedan od njih, je, da kažem vaš, točnije islamske vjeroispovjeti – poručnik Enver Kapetanović. Njemu mogu vjerovati i stupit ću s njim u vezu što je prije moguće. Gospodine gradonačelniče, za sada toliko od mene. Javit ću vam šta sam učinio.

-Hvala vam gospodine pukovniče. Išao bih sada. Čeka me hrpa papira i mnogo posla u poglavarstvu. A i vi imate gomile obveza.

Ustadoše.

-Za dom spremni!

-Spremni!

Safeta ga sačekala slijedećeg jutra. Na istom mjestu, kod kapije kroz koju je ulazio gradonačelnikov automobil. Atif izađe i rukom pokaza vozaču da odveze automobile u dvorište.

-Safeta, ja sam svoje obavio. Uskoro ćemo znati sve pojedinosti. Razgovarao sam sa najvećom ustaškom glavom. On će mi se javiti. Sabur. Strpljen – spašen. Dođi u slijedeću srijedu, ovdje na isto mjesto. U isto vrijeme. Hajde sada kući i nikom da nisi ništa zucnula.

-Pa ja Atife dragi ni s'kim i ne pričam. Živim k'o samosamka potpuno usamljeno. Niko mi ne dolazi, nikom' ne idem. I da hoću bilo šta pričat' nejmam sakim.

-Dobro. Hajde sada. U pamet se. U kuću se zatvori i ne hodaj puno okolo. Mrka su vremena, ženska glavo. Vidiš da je čaršija skoro pusta. Ima više golubova nego ljudi. Allahemanet.

Jedva je sačekala srijedu. Već je bila pred kapijom malo poslije sedam. Nešto iza osam gradonačelnički automobil se zaustavi pred kapijom. Atif izađe, a šofer uveze automobile u dvorište zgrade. Atifovo lice je bilo ozareno.

-Muštuluk Safeta! Sve će biti u redu. Živ je i zdrav. On je sada po dužnosti u sabirnom logoru Jasenovac. Poručnik Enver Kapetanović je javio ovom ustaškom glavuziji da je Rušid dobio sada taj raspored da bude čuvar u logoru. Rekao je da ga plaho pazi neki Alaga Zulkić, ustaški vodnik. Stalno su zajedno. Dakle, Safeta draga, nema mjesta za sikiraciju i brigu. Budi sretna da je čuvar u logoru, a ne da se bije sa četnicima i crvenom bandom i život da rizikira. Ovako, šetnja po logoru, redovne jako lahke dužnosti, hrana k'o u hotelu. Pa šta bi više? Hajde sada i ne sekiraj se.

-Ne znam Atife, al' bi ja ipak najtiviše begenisala da je moj Ruško kondukter na vlaku i da buši karte.

-Bježi, bona ne bila. Četnici i crvendači meću mine po prugama. Malo-malo vlak iskoči s pruge i čak se zna prevrnuti, a onda banda pripuca prvo po kondukterima. Hipten ih je već izginulo. Kakav kondukter, kakve trice. Allahemanet. Hitim. Posla preko glave.

-A ka'će na o'sustvo?

-Daj ne budi neskromna. Biće i to.

Ode, a zamišljena Safeta se zaputi kući u Baruthanu.

(nastavlja se)

Ažurirano: Četvrtak, 05 Srpanj 2018 12:07
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
  • Jedan savjet
    Fala na clanku, pred dva dana na kolonoskopiji mi j utvrden diverticolosis coloni totius uz napomenu... Više...
    02.11.18 21:36
    Autor - Durdica Jelenc
  • Nemanjin portret
    Emirovoj majci nije ime Senka, već Senija. Nebitno, čovjek se osjeća nacionalno Srbin i sasvim dovol... Više...
    02.11.18 21:27
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Koliko ja znam u ovom tekstu je napravljena cinjenicka greska. Senka Kusturica, rodjena Numankadic n... Više...
    29.10.18 22:24
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Vlado, dobro ti Zike napisa, ne pravi se ni ti ni ostali mutavi, a ja dodajem glupi. Srbi iz Srbije ... Više...
    29.10.18 22:03
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Normalno da su Srbi agresori kad su proglasili srpsku republiku BiH. Vlado ne pravi se mutav, možeš ... Više...
    24.10.18 17:13
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    E, jbg Rušide. Bio si u Sarajevu a nisi kuću obišao. :) Više...
    24.10.18 00:19
    Autor - Zike
home search