LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 24 Srpanj 2018 22:00

 

corbaRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (23)

Nadan Filipović

Safeta i muhadžiri

Nastupila je 1943. godina. Glad i neimaština nahrupiše, a povrh svega, masa izbjeglica preplavi Sarajevo. Pobjegli su ispod izvjesnosti četničke kame. Uglavnom su iz istočne Bosne i Sandžaka. Gradske vlasti i Merhamet su smještali muhadžire u sve kuće u kojim je bio ikakav višak stambenog prostora. Normalno, muhadžiri su rijetko smještani u bogataške kuće, već je najčešće princip bio - utrapi sirotinju sirotinji. Tako dođe red i na Safetu. Nju zapade sedam muhadžira. Muž Ismet, žena Safija, četvoro djece, sve jedno drugom uho do uha, i pride, ženin amidža, stari Ejub. Svi iz okolice Višegrada, iz okole Nezuka. Doveli ih “merhametovci” pred vrata, a Safetu pred gotov čin. I da je htjela ništa nije smjela reći, a nije ni mogla. Kako s vrata otjerati taj muhadžirski jad, insane i maksume koji su spasili samo gole živote, a sve ostalo im je spaljeno i popljačkano. Ljudi iz “Merhameta” su donijeli nekakvih šilteta, jedan golem dušek i nekoliko tankih jorgana, deka i jastuka. Sve je za uhar. Kad su se riješili tih sedam izbjeglica merhametovci odoše žurno niza stranu, a muhadžiri još stoje dole pred basamcima.

Safeta probi tišinu: “Ha'de…ha'de ulazite. Pokisnićete.”

Uđoše. Stoje nasred velike sobe. Očito su zbunjeni.

-Hajte metnite ta šilteta i ostalo ovdi u čošu. Sjedite na sećiju, a maksumi na pod, na ćilim, čisto je.

-Fala ti plemenita hanuma…kako ti je ono ime….?

-Safeta.

-Bog ti dao lijepa zdravlja i svake nafake. Jamda će i ovaj karavakat proći za brzo pa ćemo se mi u naše selo povratit kad se smiri – odmah zamedi stari Ejub.

-Sigurno ste gladni. Saću ja kak'e čorbe pripremit'. Ništa bolje od vruče čorbe za gladna i umorna insana. Imam i naka bajata hljeba pa umočite, a djeci imam po šolju varenike, pošljem čorbe.

Skoči, pristavi golemu šerpu na fijaker šporet, doda jednu veću cjepanicu i otrka dole u magazu. Ključ od magaze joj je uvijek na kanafi oko vrata. I dan i noć. Ne skida ga ni kad spava.

Uđe u magazu, pa se zaključa. Upali petrolejku. Nađe pola kese pirinča. Uze načetu teglu paradjz-sosa, nekoliko glavica crvenog luka, a u komad papira zamota malo masla. Zaključa magazu i ustrka uz basamke.

Voda je već skoro proključala. Uze tavicu, stavi maslo na nju, oguli luk i isitni ga. U šerpu istrese rižu da se kuha. Helem, eto vruče čorbe na siniji pred muhadžirima, a soba miruhi na ucvrkano maslo. Puše se čase.

Pridošlice počeše halapljivo kusati, a da u kašike ni puhali nisu. Hljeba iz košarice odmah nestade pa Safeta otrka ponovo u magazu i donese još pola skoro skamenjena hljeba. Djeci dade po komadić gurabije i po pola šolje vrela mlijeka. Poslije toga im pomože raspremiti ona šilteta i dušek, pa umorni ljudi polijegaše.

Safeta ugasi petrolejku i ode u svoju sobu. Muhadžiri su zaspali. Toliko su bili umorni da su hrkali i proizvodili zvuk sličan onome kad se ručnom žagom pila vlažna bukovina. Ona nije dugo mogla zaspati. Pratila je pogledom sjene na duvaru, a koje je činila srebrena mjesečina poigravajući se kroz store.

-Allahu dragi, što li se Rušid ne javlja? Jel živ il' je, gluho bilo, neđe mladu i ludu glavu zijanio. Prouči onako ležeći. Taman joj se prikunjalo ali je nekakva čudna misao trže sa vrata sna. Ustade i tiho se zaključa.

-Ne znam ja ko su ovi ljudi. Bolje da se zak'jučam.  

……

Ujutro je probudi kašljanje. Trže se. Nije znala koliko je sati. Ustade. Otvori vrata svoje sobe. Na sećiji je sjedio stari Ejub.

-Đe su ostali?

-Bo'me rade.

-Šta rade?

-Pogledaj kroz džam na pendžeru.

Safeta otvori kućna vrata i ima šta da vidi. Safija i Ismet štijaju zemlju u bašćici, a sva djeca, pa i ono najmanje kupe korov, svaku travku.

Ejub se ponovo nakašlja: “Izvinider, al' ja nemerem radit'. Imam tešku hasmu, a l'jekova jok. Čim šta radim zaguši me, sve mislim, evo Azraila po mene. Zato i sjedim ovdi… nako.

Safeta izađe na vrata i viknu: “Safija, Ismete, dete u kuću i maksume povedite. Valja nešta pojest'.

Ona izađe na baštensku fiskiju, umi se i lice posuši oštrim peškirom. Onda ode i otključa magazu da uzme punu šerpu oštrog brašna, malo germe, te pet velikih kašika masla, a sve to da bi napravila maslenicu. Dok je mijesila tijesto priđe Safija i reče da joj pusti da ona zamijesi. Safeta preleti preko ceste do komšije Zakira. Ponijela je u fišeku nekoliko zrna sirove kahve Zakirovoj materi, a on joj se zahvali tako što dade lonac tek pomuzenog mlijeka, te nekoliko šaka mladog sira.

Hitro se vratila. Tijesto zamiješeno, germa radi, počelo da se podiže pod krpom. Učas se na siniji stvori tepsija maslenice koju, onako vruču, pokidaše rukama. Djeca navalila da jedu onako vrelu maslenicu, a Safija ih ruži i govori da će ih drob zaboliti, ali džaba priča. Djeca smazaše ono što ih je zapalo pa izletiše na bašču da dalje plijeve korov.

Jakub podrignu, onako baš po seljački, pa će: “Safeta, koga ti imaš? Đe ti je čo'jek?

-Nemam čo'jeka. Njega su Vlašine ubile na Romaniji, evo saće haman šesn'es' godina. Nikad se nije našlo ko ga je ubio. Imam sina Rušida.

Uslijedi kraći “rafal” - Pa đe si se rodila? Pa kako ti je djevojačko ime? Pa odaklen ti je rahmetli čojek?

Safeta odgovara radeći oko šporeta, a ne vidi da Ejub sve tefteri tintoblajkom u jedan mali notes. Konačno dođe i do Rušida.

-Pa đe ti je sin?

-Radi na že'jeznici. Kondukter. Pregleda putnicima karte i buši hina. Državnički pos'o. Al' je stalno na terenu, odavno nije kući dolazio. A šta ću ja'na. Ratno je doba. Mora on svoje šefove slušat'. Nemere on godišnji odmor uzet' kad je njemu volja. Sve mu se, eto, nadam, a njega jok.

A radoznali Ejub se dalje raspituje: “Pa bona ne bila, eto sin ti fala Bogu živ i zdrav, radi na že'jeznici, plaća sigurna, a ti samuješ. Što nisi našla kak'a priube čo'jeka da ne samuješ i da ti oko kuće i bašće muška ruka pomogne?

-Nije mi vala palo na pamet. Nisam o tome razmišljala.

Safeta pođe da eskivira Ejubovu provokaciju, pa će: “Dosta je meni moj Rušid. Samo da se povrati živ i zdrav. Dobila sam od njega kartu prija biće dva mjeseca. Iz nake Sunje. I ne znam đe je to. Selami me i piše da se ne brinem.”

A Ejub uporan: “Eto, vallahi billahi, meni žena umrije prija osam, ne, ne… prija haman devet godina. Djece nismo imali. Do nje je bilo, Allah rahmetile, da nas Allah dželešanuhu djecom nije obogatio, al' to je njegova volja i tu se ništa nemere. A dobra je bila, a vala i ja njojzi dobar. L'jepo smo se slagali. Sada samujem. Baš k'o i ti.”

Safeta se izvinu i ode na halu u kraj bašće. Nije joj natužilo, već je na taj način htjela da izbjegne dalje išarete o njegovom i njezinom samovanju. Dobro je znala gdje Ejub cilja. Masla se'jak, a vidila ga je juče kako korakom mjeri zidove kuće i dužinu i širinu bašće. Tek je tu nekoliko dana i odmah bi se ženio.

Prođe ručak. Zaplati glavom jedna stara koka što više nije nosila. Ispade masna čorba, al' se meso moralo nasitno rezuckati i po sto puta žvakati. Onda Safija i Ismet uzeše Ejubov karton pa otrkaše niz Baruthanu do Merhameta ne bili ujagmili kakve hedije. Ketili su u dugačkom redu pred Merhametom. Dijelilo se po malo mekinja i po komadić safuna. Ujagmili su za njih dvoje, a onaj “merhametlija” što je dijelio ne dade ništa na Ejubov karton – veli mora lično doći.

-Ima hasmu. Mog'o bi on sić' ozgo s Baruthane, al' mu se valja uzbrdo vratit'. Umro bi putem.

-Dones'te od doktora ćage da nemere pa ćemo vidjet'.

(nastavlja se)

Ažurirano: Ponedjeljak, 30 Srpanj 2018 18:53
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • O marihuani i hašišu
    Hello. I have checked your bosnjackooko.com and i see you've got some duplicate content so probably ... Više...
    11.12.18 06:13
    Autor - TillyBig
  • Komentari kao simptomi, po svo...
    Sve ovo, I puno gore po drugim portalima, dolazi I dozira se sa politickog, vojnog I posebno crkveno... Više...
    03.12.18 22:21
    Autor - Zijo
  • Tonijeva priča za subotu
    Tuzna ali literarno lijepa prica. Suglasno tvom zivotnom dobu (koje je istovijetno i moje) u jednom ... Više...
    01.12.18 22:16
    Autor - Zijo
  • Miljenko Jergović o Bosancu
    Ima (H)rvata kojima hrvatska bura ne smeta ali im smeta mirisni bosanski lahor! Nažalost, ima bikova... Više...
    28.11.18 23:03
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Mešina priča za subotu
    Lijepa prica kao i uvijek. Više...
    24.11.18 23:42
    Autor - Heli
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
home search