LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 03 Kolovoz 2018 12:12

 

Nijemac u SarajevuRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (25)

Nadan Filipović

Ode Ejub u čaršiju

Nakon tri dana dovezoše Safetu iz bolnice. Zraknu Ejub da je mrven k'o bolje, al' veoma nestabilna pri hodu. Donijela je sa sobom nekoliko kutija nekakvih tableta koje trebala svaki dan redovno uzimati. Safija je otprati u njezinu sobu i reče da samo zovne ako joj šta treba. Kad bude trebala ići “spram sebe”, na halu, ona će je pratiti i pomoći pri hodu.

-Šta ste, boni ne bili, jeli dok sam bila u bolnici?

Safija joj objasni da su se snašli tako što su napravili od Merhametovih mekinja i kukuruznog brašna nekakve pogače, a hvala Bogu, bilo je krompira, pa su ih skuhali, posolili, a uz to nekoliko glavica crnog luka, i nije bilo gladi.

-Šta ćemo danas za ručak?

-Ne znam vala. Šta bi ti hotjela?

-Ode' ja u magazu pa ću don'jet' graha i mrven suhog mesa, samo da zamiriše. Valja šparat'. Ne zna se doklen će ovo sve trajat'. Baš sam uzbegenisala dobro raskuhan grah sa suhim mesom.

-Dobro Safeta. Daj mi, bona ne bila, k'juče, ja ću sve iz magaze don'jet'. Da se ti ja'na ne patiš i ne hodaš doli – gori.

-Nek', nek'. Još ja, šućur Allahu, mogu na noge. Mogu, mogu.

Ode u magazu, a Ejub razmišlja: “Neće jamda uhavizat' da fali kolo sudžuke. Tol'ko ih vjesi da vallahi billahi nemere skontat'. Duša joj u nosu, a magaznog k'juča neda. Što ti je titizica!”

Safeta se brzo vratila. Donijela što je trebala donijeti, a Safija se razleti, nastavi kuhati grah, narezucka u poluskuhan grah komadić suhe bravetine tvrde k'o kamen, zamijesi pogaču od po pola kuruznog brašnja i pola mekinja. Uskoro će ručak. Dotle je Safeta kunjala u svom mračnom sobičku.

Dani su prolazili. Safeta je pila lijekove, sve onako kako su doktori propisali, ali je bila sve slabija. Doduše, više nije iskašljavala krv, ali sve slabije može na noge. Ona groznica i znojenje što su bili prošli, javiše se ponovo. Ni na kraj pameti joj, međutim, nije bilo da se kraj približava. Prvi put u životu je bila kod doktora i slijepo im je povjerovala kada su rekli da su ti hapovi što su joj dali bir iladž i da će za par mjeseci potpuno ozdraviti.

Jedno jutro Ejub reče da ide protegniti noge do čaršije. Safija ga je odvraćala opominjući ga na njegovu astmu. Govorila mu je da će ga zadušiti kad se bude vraćao. Veliki je to put. Valja sve uzbrdo tabanati, od Baščaršije do Baruthane. Strašila ga je ustaškim patrolama koje vršljaju po gradu i hapse ne pitajući jesi li šta zgriješio ili ne. Uzalud joj je bio sav trud. Ejub se obuče i ode rekavši da će se na vakat vratiti, prije redarstvenog sata.

Lahko mu bi nizbrdo. Začas se stvori u čaršiji. Ima nešto svijeta, ali to su sve oni što su došli kupiti štogod na brzinu i nagariti nazad u kakvu takvu sigurnost četiri vlastita kućna zida. Svrati u jednu kafanicu i naruči kahvu. Momak koji je posluživao diskretno mu reče da se prava kahva mora unaprijed platiti.

-Koja je to prava kahva, a koja kriva? – začuđeno upita Ejub.

-Eeee…. moj efendija, vidi se da si ti strogo sa strane šljego u čaršiju. Prava kahva je r'jetkost, bolan ne bio, haman suhog zlata vrijedna. Ima ona cikorija sa malo prave kahve. Ta je deset puta jeftinija.

-Aferim momče. Donesi tu jednu krivu.

Nije prošlo par minuta momak mu donese džezvicu sa fildžanom na tacni.

-Đe je šećer?

-Nejma šećera efendija. Slatka je, morebit i preslatka. Mi šećerimo jednim specijalnim šećerom koji je stoput slađi od šećera, a i zdravija bude kahva.

-Aaaa, nalet te bilo. Čuuuj… stoput slađi od šećera. De, naplati.

Dok je polako srkao kahvu i seirio prolaznike koji su žurno prolazili, a svi pogetih glava, očiju zagledanih u kaldrmu, razmišlja: “Što će njoj on'lika kuća i okućnica. Njojzi je duša u nosu. Haman spremna za Azraila da šnjim ide pa-pa. Veli da ima sina. Dvije godine ga nejma. Ma, taj je neđe glavu zijanio. Garant! Da nije, doš'o bi mater da obađe.”

-Hej, hej momak, dojdider 'vamo!

-Hoš još jednu efendija? Jel' bila slatka?

-I preslatka. Nije do kahve, već hoću nešta da te pri'pitam. Ti si momak odavle, čarši'ski, gradski, a ja star muhadžir izokole Višegrada. Tudi u Sarajvu imam rodicu. Ona me primila u kuću ka'sam izbjego od četničkog noža. Sve mi je poklato. Sav evlad. Sam ost'o. A ta moja rodica golema hasta. Ima sušicu, sve krv izkaš'java. Neće ona dugo, a meni starom hoće onaj jad od kućice da prepiše jerbo ja njojzi sve hizmećarim i jedini sam joj tudi. Nejma ona nikog. Muž davno umro, sin poginijo, te ona hoće da mene nagradi zbog radi mojih dobrijeh djela prema njojzi.

-Pa…u čemu je problem. To je barem lahko. Povedeš je u gradsko poglavarstvo i tamo se sve raspitaš.

-E, grdne rane moje. Sinko moj, nemere ona na noge. Ona bi da se nešta napiše đe je napisato da ona meni kuću daruje, a ja bi je kasnije u gruntu ukajtijo nase, kad, ako Bog da uzmognem para za biljege i troškove. Zato te i pitam jerbo si ti varen i pečen u čaršiji, znaš li kog pisca tol'ko pismena da mi napismeno napiše na ćage, a ja bi mu platio pošteno.

Momak se počeša po glavi: “Ima jedan Ćamil. On je podosta školat. Pravo je pismen, al' je golemi p'janac. Tu blizu stoji, pa kontam….

-Nemoj kontat, već evo tebi petobanka kuna pa mi ga zbavi da dođe ovdi u kahvu.

-Gazda, gazda!!

-Šta je ba sad?

-Molim te da me pušćaš tri-čet'ri minute samo da vidim jel' Ćamil budan. Treba ga ovaj dedo, inače muhadžir, jadan pobjeg'o….

-Ma, na vrh glave mi je svih muhadžira. Šljegli su u grad i nikad' se iz njega u svoja sela povratit' neće. Zbog njiha svi gladujemo. Ha'de, poleti i ne zadržavaj se dugo.

Momak se okrenu Ejubu: “Ti dedo sjedi, a ja ću pogledat jel' Ćamil previše mahmuran. Ako nije, biće on horan da ti pomogne.”

-Fala ti đe čuo i ne čuo. Reci otom piscu da ću ga pošteno platit'. Moram li još jednu kahvu naručit dok čekam?

-Do tebe je. Ako se ne želiš trošit' ti sjedi nako. Ako gazda pođe da jami ispred tebe džezvu i fildžan ti brzo uzmi fildžan u ruku i k'obajagi srči. Ode ja i eto me brzo.

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 05 Kolovoz 2018 20:53
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • O marihuani i hašišu
    Hello. I have checked your bosnjackooko.com and i see you've got some duplicate content so probably ... Više...
    11.12.18 06:13
    Autor - TillyBig
  • Komentari kao simptomi, po svo...
    Sve ovo, I puno gore po drugim portalima, dolazi I dozira se sa politickog, vojnog I posebno crkveno... Više...
    03.12.18 22:21
    Autor - Zijo
  • Tonijeva priča za subotu
    Tuzna ali literarno lijepa prica. Suglasno tvom zivotnom dobu (koje je istovijetno i moje) u jednom ... Više...
    01.12.18 22:16
    Autor - Zijo
  • Miljenko Jergović o Bosancu
    Ima (H)rvata kojima hrvatska bura ne smeta ali im smeta mirisni bosanski lahor! Nažalost, ima bikova... Više...
    28.11.18 23:03
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Mešina priča za subotu
    Lijepa prica kao i uvijek. Više...
    24.11.18 23:42
    Autor - Heli
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
home search