LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 03 Kolovoz 2018 12:12

 

Nijemac u SarajevuRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (25)

Nadan Filipović

Ode Ejub u čaršiju

Nakon tri dana dovezoše Safetu iz bolnice. Zraknu Ejub da je mrven k'o bolje, al' veoma nestabilna pri hodu. Donijela je sa sobom nekoliko kutija nekakvih tableta koje trebala svaki dan redovno uzimati. Safija je otprati u njezinu sobu i reče da samo zovne ako joj šta treba. Kad bude trebala ići “spram sebe”, na halu, ona će je pratiti i pomoći pri hodu.

-Šta ste, boni ne bili, jeli dok sam bila u bolnici?

Safija joj objasni da su se snašli tako što su napravili od Merhametovih mekinja i kukuruznog brašna nekakve pogače, a hvala Bogu, bilo je krompira, pa su ih skuhali, posolili, a uz to nekoliko glavica crnog luka, i nije bilo gladi.

-Šta ćemo danas za ručak?

-Ne znam vala. Šta bi ti hotjela?

-Ode' ja u magazu pa ću don'jet' graha i mrven suhog mesa, samo da zamiriše. Valja šparat'. Ne zna se doklen će ovo sve trajat'. Baš sam uzbegenisala dobro raskuhan grah sa suhim mesom.

-Dobro Safeta. Daj mi, bona ne bila, k'juče, ja ću sve iz magaze don'jet'. Da se ti ja'na ne patiš i ne hodaš doli – gori.

-Nek', nek'. Još ja, šućur Allahu, mogu na noge. Mogu, mogu.

Ode u magazu, a Ejub razmišlja: “Neće jamda uhavizat' da fali kolo sudžuke. Tol'ko ih vjesi da vallahi billahi nemere skontat'. Duša joj u nosu, a magaznog k'juča neda. Što ti je titizica!”

Safeta se brzo vratila. Donijela što je trebala donijeti, a Safija se razleti, nastavi kuhati grah, narezucka u poluskuhan grah komadić suhe bravetine tvrde k'o kamen, zamijesi pogaču od po pola kuruznog brašnja i pola mekinja. Uskoro će ručak. Dotle je Safeta kunjala u svom mračnom sobičku.

Dani su prolazili. Safeta je pila lijekove, sve onako kako su doktori propisali, ali je bila sve slabija. Doduše, više nije iskašljavala krv, ali sve slabije može na noge. Ona groznica i znojenje što su bili prošli, javiše se ponovo. Ni na kraj pameti joj, međutim, nije bilo da se kraj približava. Prvi put u životu je bila kod doktora i slijepo im je povjerovala kada su rekli da su ti hapovi što su joj dali bir iladž i da će za par mjeseci potpuno ozdraviti.

Jedno jutro Ejub reče da ide protegniti noge do čaršije. Safija ga je odvraćala opominjući ga na njegovu astmu. Govorila mu je da će ga zadušiti kad se bude vraćao. Veliki je to put. Valja sve uzbrdo tabanati, od Baščaršije do Baruthane. Strašila ga je ustaškim patrolama koje vršljaju po gradu i hapse ne pitajući jesi li šta zgriješio ili ne. Uzalud joj je bio sav trud. Ejub se obuče i ode rekavši da će se na vakat vratiti, prije redarstvenog sata.

Lahko mu bi nizbrdo. Začas se stvori u čaršiji. Ima nešto svijeta, ali to su sve oni što su došli kupiti štogod na brzinu i nagariti nazad u kakvu takvu sigurnost četiri vlastita kućna zida. Svrati u jednu kafanicu i naruči kahvu. Momak koji je posluživao diskretno mu reče da se prava kahva mora unaprijed platiti.

-Koja je to prava kahva, a koja kriva? – začuđeno upita Ejub.

-Eeee…. moj efendija, vidi se da si ti strogo sa strane šljego u čaršiju. Prava kahva je r'jetkost, bolan ne bio, haman suhog zlata vrijedna. Ima ona cikorija sa malo prave kahve. Ta je deset puta jeftinija.

-Aferim momče. Donesi tu jednu krivu.

Nije prošlo par minuta momak mu donese džezvicu sa fildžanom na tacni.

-Đe je šećer?

-Nejma šećera efendija. Slatka je, morebit i preslatka. Mi šećerimo jednim specijalnim šećerom koji je stoput slađi od šećera, a i zdravija bude kahva.

-Aaaa, nalet te bilo. Čuuuj… stoput slađi od šećera. De, naplati.

Dok je polako srkao kahvu i seirio prolaznike koji su žurno prolazili, a svi pogetih glava, očiju zagledanih u kaldrmu, razmišlja: “Što će njoj on'lika kuća i okućnica. Njojzi je duša u nosu. Haman spremna za Azraila da šnjim ide pa-pa. Veli da ima sina. Dvije godine ga nejma. Ma, taj je neđe glavu zijanio. Garant! Da nije, doš'o bi mater da obađe.”

-Hej, hej momak, dojdider 'vamo!

-Hoš još jednu efendija? Jel' bila slatka?

-I preslatka. Nije do kahve, već hoću nešta da te pri'pitam. Ti si momak odavle, čarši'ski, gradski, a ja star muhadžir izokole Višegrada. Tudi u Sarajvu imam rodicu. Ona me primila u kuću ka'sam izbjego od četničkog noža. Sve mi je poklato. Sav evlad. Sam ost'o. A ta moja rodica golema hasta. Ima sušicu, sve krv izkaš'java. Neće ona dugo, a meni starom hoće onaj jad od kućice da prepiše jerbo ja njojzi sve hizmećarim i jedini sam joj tudi. Nejma ona nikog. Muž davno umro, sin poginijo, te ona hoće da mene nagradi zbog radi mojih dobrijeh djela prema njojzi.

-Pa…u čemu je problem. To je barem lahko. Povedeš je u gradsko poglavarstvo i tamo se sve raspitaš.

-E, grdne rane moje. Sinko moj, nemere ona na noge. Ona bi da se nešta napiše đe je napisato da ona meni kuću daruje, a ja bi je kasnije u gruntu ukajtijo nase, kad, ako Bog da uzmognem para za biljege i troškove. Zato te i pitam jerbo si ti varen i pečen u čaršiji, znaš li kog pisca tol'ko pismena da mi napismeno napiše na ćage, a ja bi mu platio pošteno.

Momak se počeša po glavi: “Ima jedan Ćamil. On je podosta školat. Pravo je pismen, al' je golemi p'janac. Tu blizu stoji, pa kontam….

-Nemoj kontat, već evo tebi petobanka kuna pa mi ga zbavi da dođe ovdi u kahvu.

-Gazda, gazda!!

-Šta je ba sad?

-Molim te da me pušćaš tri-čet'ri minute samo da vidim jel' Ćamil budan. Treba ga ovaj dedo, inače muhadžir, jadan pobjeg'o….

-Ma, na vrh glave mi je svih muhadžira. Šljegli su u grad i nikad' se iz njega u svoja sela povratit' neće. Zbog njiha svi gladujemo. Ha'de, poleti i ne zadržavaj se dugo.

Momak se okrenu Ejubu: “Ti dedo sjedi, a ja ću pogledat jel' Ćamil previše mahmuran. Ako nije, biće on horan da ti pomogne.”

-Fala ti đe čuo i ne čuo. Reci otom piscu da ću ga pošteno platit'. Moram li još jednu kahvu naručit dok čekam?

-Do tebe je. Ako se ne želiš trošit' ti sjedi nako. Ako gazda pođe da jami ispred tebe džezvu i fildžan ti brzo uzmi fildžan u ruku i k'obajagi srči. Ode ja i eto me brzo.

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 05 Kolovoz 2018 20:53
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • U sridu!!!!
    Jeste, naravno. Zato su Srbi postali popularni u svijetu do te mjere da ih svijet nije mogao više g... Više...
    16.08.18 17:27
    Autor - Zike
  • U sridu!!!!
    Imaš li stranku svoju? Kako ja za tebe nisam čuo? Jesi li ti Srbin musliman? Više...
    16.08.18 17:23
    Autor - Zike
  • U sridu!!!!
    Jeste tako je, zato će Beograd opet biti bombardiran. Znaš da vam saveznici svakih 40,50 godina pra... Više...
    16.08.18 17:20
    Autor - Zike
  • U sridu!!!!
    Kao budući srpski akademik trebali bi znati razliku između agresije i građanskog rata. Na BiH je iz... Više...
    16.08.18 15:43
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • U sridu!!!!
    Kada pišeš o srpskoj premoći, zar vas ne brine i ne čudi, da ta "jaka" Srbija sa takvim naoružanjem... Više...
    16.08.18 15:34
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • U sridu!!!!
    Ja nemam ni viziju da postanem "Dodikov Ljajić", meni sasvim dovoljno da u perspketivi postanem srp... Više...
    16.08.18 00:10
    Autor - Znam čoveka
  • U sridu!!!!
    U Bosni i Hercegovini se vodio građanski rat između posvađanih politika bošnjačke, hrvatske, srpske ... Više...
    16.08.18 00:05
    Autor - Znam čoveka
  • U sridu!!!!
    ... ali su im u pomoć priskočili... Srbi iz Srbije i Crne Gore... Međunarodni sud pravde je donijeo... Više...
    15.08.18 23:57
    Autor - Znam čoveka
  • U sridu!!!!
    Srpska volja se pretvorila u srpsku nevolju. Od zamišljene države "velike Srbije" u kojoj su Srbi t... Više...
    15.08.18 01:30
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • U sridu!!!!
    Opet Amir! Kronični provokator Amir! (H)ej ba Amire, koji se sam nudiš nagužen da budeš veći Srbin o... Više...
    14.08.18 23:52
    Autor - Nadan Filipovic
  • U sridu!!!!
    Mehmed Meša gde god se vodio rat Srbi su bili domicilni stotinama godina unazad i ne može se reći "d... Više...
    14.08.18 19:29
    Autor - Druga strana medalje
  • U sridu!!!!
    Hahaha, evo kako izgleda kada Amir hoce da bude veci Milivoj of Milivoja. Više...
    14.08.18 18:40
    Autor - Zijo
  • U sridu!!!!
    Tačno je da medalja ima dvije strane, a takvu medalju su Srbi osvojili kao najbolji preskakači tuđi... Više...
    14.08.18 15:38
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • U sridu!!!!
    Srbi su samo branili svoje pravo na opstanak, pravo na svoju državu koju su drugi podrivali, svoje p... Više...
    14.08.18 02:05
    Autor - Druga strana medalje
  • Jedna nostalgična priča za ned...
    Poštovani gospon Srdić, hvala Vam što se niste "rasrdili" oko povrede autorskih prava. Vidite i sami... Više...
    13.08.18 23:58
    Autor - Nadan Filipovic
  • Jedna nostalgična priča za ned...
    Нема никакве љутње на уредника ради преузимања овог текста. Срдачно, адв. Павле Р. Срдић Više...
    13.08.18 23:32
    Autor - Adv. Pavle R. Srdić
  • Salih Selimović nam je, između...
    Javi se s opširnijim izvješćem kad ti braća Srbi napune guzicu. Više...
    12.08.18 09:09
    Autor - Nadan Filipovic
  • Salih Selimović nam je, između...
    Odlično sam se ovih dana proveo u Guči, bilo je baš odlično, srpske trube, srpske nacionalne pesme, ... Više...
    12.08.18 06:58
    Autor - Druga strana medalje
  • Salih Selimović nam je, između...
    Amire pakašu jedan! Pa, bolan ne bio, o čemu lupaš. Doći će za tebe posebni stari specijalac, Srbin,... Više...
    11.08.18 23:39
    Autor - Nadan Filipovic
  • Salih Selimović nam je, između...
    Amire, osunećeni Srbendo sa dna kace, idi bre lepo pa živi u Srbiji među svojim. Ali, kad budeš vriš... Više...
    11.08.18 17:14
    Autor - Nadan Filipovic
home search