LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 05 Kolovoz 2018 17:04

 

Pero za pisanjeRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (26)

Nadan Filipović

Eto i pisara


Ejub je ipak naručio još jednu “kahvu” zaslađenu saharinom. Nije htio da ispada fukara u gazdinim očima, pogotovo nakon onog što reče o muhadžirima.

Nije prošlo ni desetak minuta, a eto momka: “Ujagmio sam ga. Sa'će doć'.”

Prođe još jedno dvadesetak minuta i vrata se otvoriše. Uđe omalen ćelav čovjek i momak ga išaretom uputi prema stolu za kojim je Ejub sjedio. Polako se spusti na stolicu i pogleda Ejuba zakrvavljenim očima ispod kojih su se, kao dvije mlohave kese, otromboljili žuti podočnjaci. Ni riječi ne progovara.

Ejub prereza šutnju: “Esselamu alejkum efendija. Najprvije od prvog 'fala ti đe čuo i đe….

-Pusti bolan te seljačke finte i selamanja. Šta ti od mene ho'š?

-Veli momak da si plaho puno učen pisac, naškolat i pismen, a ja sam jok. Treba mi napisat' jednu izjavu od moje rodice koja je puno hasta i koja hoće da mi za života napismeno napiše da mi prepisiva svoj kućerak jadni gori na kraj Baruthane.

-More. Jedna strana je dvjesta kuna.

-Uuuuh! Puno, brate si mi dragi. Al' ha'de, ja sam nagodan čo'jek, pišider pa ćemo viđat kol'ko će izać', al' svega ti, nakiti baš l'jepo.

-Kemo, Kemo, deder mi onu moju frciklu sa papirima, tintarnicu, pero i posušalo - naredi Ćamil momku. Očigledno mu je ta kafanica bila česta pisarska “kancelarija”.

Momak hitro donese sve pisarske rekvizite. Ćamil iz fascicle izvadi dva lista papira i objasni da se taj darodavni ugovor mora sačiniti u dva primjerka. Ejub klimanjem glave potvrdi da se slaže. Kad Ćamil otvori tintarnicu i uze pero da će ga umočiti u tintu ruke su mu toliko drhtale da promaši.

-Kemo, daj mi fildžan one moje kahve. A ti?! Stoju kuna unapr'jed!

Ejub s uzdahom izvadi šlajpek i pruži “piscu” dvije petobanke.

Momak pritrča sa fildžanom u rukama: “Ćamile, ruke ti se tol'ko tresu daš sve prolit'. Otvori usta!”

Ćamil širom zinu, a momak mu sali sadržaj fildžana u usta. Ejuba zapahnu miris rakije.

-Još jednu moju kahvu, Kemice!

Momak donese još jedan fildžan rakije, Ćamil zinu i rakija nestade u njegovim ustima.

-Eeee, sad sam mnogo bolji. Kako se ti ono zoveš?

-Ejub. Ejub Maslan.

-Oklen si?

-Iz Bučje kod Goražda, al' sam zadnjih petn'est godina živijo u Nezucima kod Višegrada, pa došli četnici, pa su počeli klat'….

-Pusti sad četnike, klanja i seljačke priče duže od hodžinskih kišnih dova. Sačekaj da ispušim jednu cigaru da mi se ruke potpuno smire.

-More. Hoš kahvu da ti viknem?

-Ma, jok. Kad pos'o završimo moreš mi zovnut' par ovih mojih što nisu kahvaji, već providne i šljivom miruhe. Da se oporavim.

-More.

Još drhtavim prstima nekako smota podeblju cigaru. Dimi, dimi i gleda kroz staklo rijetke užurbane i natmurene prolaznike. Kad mu je cigareta toliko dogorila da mu je skoro spržila usne, ugasi je u pepeljari, i poče:”Krećemo! Ha'de, diktiraj.”

-Šta da radim, bolan ne bio? De, ponov'der!

-Diktiraj!

-Ne umijem ja to. Nikad čuo nisam ditriraj. Aaaa?!

-De, sad polahko govori šta hoš da piše na ćagetu.

-Eeee, to li ti je to! Ha'de 'vako.

Naslov nek' bude MOJA POSLJEDNJA ŽELJA – TESTAMENAT (OPORUKA)

-Ne kaže se testamenat već testament, a sada je to oporuka. Moramo pisat' hrvatski.

-Peke. Mogu l' dalje?

-Ha'de.

Ejub izvadi onaj tefterčić u koji je sve zapisivao, pa poče:

-Ja, Safeta Hadžić, rođena Hadžikadić…. od oca Muharema i matere Lamije….

-Hej ba, polahko. Ne leti! Neće kuća pobjeć'…nisam ja pisaća mašina.

-Dobro, dobro…..datum rođenja 22.6.1901 godine… mjesto rođenja Čardak, Općina Derventa……sadašnja adresa Baruthana 22, Sarajevo, na ovom papiru koji je moja oporuka, izjavljujem moju zadnju želju i volju koja je donesena bez ikak'og pritiska i nagovora sa strane, a sve pri mojoj zdravoj pameti što dobro znaju i mogu posvjedočiti doktori dok sam hodala po doktorima u bolnici u Koševi.

-Dobro. Zapisano, hajmo dalje, al' polahko!

Ejub nastavi polako i s pauzama: “Moj dragi prijatelj i u mojoj bolesti hizmećar moj jedini Ejub Maslan, rođen u Bučjima kod Goražda, a zadnjih petnaest godina živio u Nezucimna kod Višegrada, koji je u moju kuću doš'o kao muhadžir pripazio me je pravo ljudski otkad sam hasta i sve me pazi i hizmet mi čini bolje vala nego bilo ko drugi, a ja roda bližeg u Sarajevu nejmam pa mi je on jedina pomoć. Ja nejmam para i on je uspijo spasit' ispred četnika nešta svog zlatna nakita, a svi su mu iz familije zaklati pa on to svoje zlato prodavo i prodaje i meni ml'jeka i sira kupuje i somuna i svega šta u čaršiji nađe, a sve o svom trošku.

-Stanider da se malo odmorim i zapalim cigaru.

Ispuši cigaru pa reče: “Hajmo dalje”.

-Mog sina Rušida evo dvi godine nejma nit mi se javlja pa mislim da je morebit i glavu zijanio jerbo da nije javio bi mi se. Moja je bolest teška sušica kako kažu doktori tuberuloza i nejma meni duga života. Ejub Maslan mi je obeć'o da će me o svom trošku ukopat' i nišane mi od kamena iz Hreše nakon godine postavit'. Tako smo se nas dvoje zdogovorili.

Ja njemu, Ejubu Maslanu ostavljam moju kuću sa atresom Baruthana 22 u Saraj'vu sa okućnicom od oko hiljadu i sedamasto metara sa svim namještajem u kući. Ovo je moja želja prija neg' što preselim na Ahiret i ta moja želja je ustvari moj testamenat jal' kako se drukčije veli sada - oporuka. Poslije moje smrti Ejub Maslan iz Bučje je mojom voljom izrazitom u oporuki ovoj jedan kroz jedan vlasnik kuće, namještaja u njojz i c'jele okućnice i more sve to na se ukajtit' u gruntu.

Sarajevo, dana 15.8.1943. godine.  

Potpisana Safeta Hadžić, otisak prsta pošto je nepismena.

Ovaj dokument je napisat u dva primjerka, a napisao ga je Ćamil Krečo, pisar.

Ejub je zamolio Ćamila da na još jednom papiru napiše: “Ja, Safeta Hadžić, rođena Hadžikadić od oca Muharema i matere Lamije, datum rođenja 22.6.1901 godine, mjesto rođenja Čardak, Općina Derventa, sadašnja adresa Baruthana 22, Sarajevo, na ovom papiru izjavljujem moju zadnju želju i volju da budem ukopata u mezarju na Grlića brdu pored mog muža Rame. Sve oko moje dženaze ostavljam da sprovede Ejub Maslan, muhadžir u mojoj kući, a o njegovu trošku.

Sarajevo, dana 15.8.1943. godine.  

Potpisana Safeta Hadžić, otisak prsta pošto je nepismena.

Ćamil odradi i taj papir.

-Je li sve dobro Ejube? Dobro pogledaj.

-Jes' vala, nemere bolje bit'. Nešto me kopka hoćel' ovo vr'jedit' da na se ukajtim kuću i okućnicu?

-Hoće, kako neće, bolan ne bio, al' da bi bio siguran neka se dva svjedoka podapišu kod njezina otiska prsta da su bili kad je dala otisak palca.

-Pa kako će ostat otisak palca na ćagetu?

-Imaš li indigo?

-Jok. I ne znam šta je to.

-Imam ja. Daću ti komadić, al' to ti je još dodatnih pedeset kuna. Ukupno za sve čet'ri i po stoje.

-Peke. Nek'je pet stoja. Halal ti ćufte. Daj oto i'digo i pokaž'der mi šta ću uradit'. Evo pet stoja. Neka je pet banki kuna na kahvu onu tvoju providnu. He-he-he! Kad je šenluk nek' i hala gori! Vala baš!

-Fala! 'Vako češ. Neka Safeta dobro natrlja palac desne ruke na ovaj masni dio, a onda neka pritisne na mjestu đe treba bit njezin potpis. Na oba papira i na ovaj dodatni o ukopu. I neka dva svjedoka podapišu, biće k'o kremen kamen tvrdo za ukajtit' se. Ja bi da sam na tvom mjestu otiš'o i ud'rijo još dvjesta kuna taksenih marki, po sto na oba papira, da se dokumenat pojača 'nako službeno, pa ti oni u općini udare pečate državne po taksenim markama i to ti je to. A za Bakije je ovaj papir isto sa otiskom palca i potpisima svjedoka. Inšallah. Sve će biti u redu. Ode ja. Vakat mi je. Imam još posla. Allahemanet!

-Allahemanet!

Ejub kažiprstom pozva onog momka, dade mu dvadeset kuna kao nagradu. Kemica se nakloni. Ejub ode.

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 05 Kolovoz 2018 20:53
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • O marihuani i hašišu
    Hello. I have checked your bosnjackooko.com and i see you've got some duplicate content so probably ... Više...
    11.12.18 06:13
    Autor - TillyBig
  • Komentari kao simptomi, po svo...
    Sve ovo, I puno gore po drugim portalima, dolazi I dozira se sa politickog, vojnog I posebno crkveno... Više...
    03.12.18 22:21
    Autor - Zijo
  • Tonijeva priča za subotu
    Tuzna ali literarno lijepa prica. Suglasno tvom zivotnom dobu (koje je istovijetno i moje) u jednom ... Više...
    01.12.18 22:16
    Autor - Zijo
  • Miljenko Jergović o Bosancu
    Ima (H)rvata kojima hrvatska bura ne smeta ali im smeta mirisni bosanski lahor! Nažalost, ima bikova... Više...
    28.11.18 23:03
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Mešina priča za subotu
    Lijepa prica kao i uvijek. Više...
    24.11.18 23:42
    Autor - Heli
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
home search