LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 27 Kolovoz 2018 21:27

 

Dinko SakicRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (30)

Natporučnik Dinko Šakić

Upravo nakon odlaska delegacije Crvenog križa, za novog upravitelja logora Luburić je postavio ustaškog natporučnika Dinka Šakića, svoga šuru ili šogora, umjesto ustaškog dopukovnika Marka Pavlovića, za kojeg je smatrao da je previše blag i civiliziran. Taj Dinko Šakić je bio jako grub, ne samo prema logorašima, već i prema svim ustašama. Alaga je Rušidu rekao da je Luburić skoro kao “mila majka” u usporedbi sa Šakićem.

Taman nekako kad je Šakić postavljen za novog zapovjednika u junu te 1944-te, grupa ustaša se u dva “samovoza” odvezla u Dubicu na pijančevanje u njima omiljenoj birtiji. Sa sobom su iz logora poveli jevreja Ivana Wollnera. Inače, do uhićenja i zatvaranja u Jasenovački logor on je bio jedan od najboljih studenata Muzičke akademije u Zagrebu, sjajan harmonikaš i najbolji muzičar logorskog orkestra. On je bio jedan od koautora operete u dva čina “Raj na oceanu”, za koju je, u jasenovačkom paklu, napisao libreto zajedno sa logorašem, također jevrejom, Erihom Samlaićem.

Helem, kad su se ustaše ponapile i kad im je pažnja popustila Ivan se bajagi otišao u WC, a u stvari je utekao u varoš.To bjekstvo je malo otrijeznilo grupu ustaša pa su povilenili i poletjeli ga tražiti, ali bez uspjeha. Harmonikaš je ostavio harmoniku ustašama u birtiji i “propao” u zemlju.

Kad se ta grupa ustaša vratila iz Dubice i kad su Šakiću rekli šta se desilo, on je povilenio: “Alaga, uzmi trideset ljudi. Podijelite se u trojke. Ima da mi nađete harmonikaša i ovdje pred mene dovedete. Ima da mi svira dok god može, a kad ga ruke od svirke zabole i kad podsustane onda ću ga osobno zaklati pred svim logorašima. Ne vraćajte mi se bez čifuta – harmonikaša. Jeste li dobro čuli?!”

-A vi pijana bando koji ste dozvolili da vam čifo utekne, eheheeee… vi ste najebali i tek ćete vidjeti svoje!

Alaga i Rušid su u svoju trojku uzeli jednog mladog ustašu, balavca, koji, kako je Alaga govorio, nije poderao ni milimetar džonova svojih “zelenih opanaka”. Bio je to Ivo Sudar, rođak poznatog Mile Sudara. Odvezli su se na motoru s prikolicom da predgrađa Dubice. Tako im je odredio Dinko Šakić. Motor i prikolicu su ostavili na čuvanje kod nekog Salke, Alaginog poznanika, i pješice se uputili ka Dubici. Bilo je vruče. Ušli su u jednu omanju krajputašku birtiju. U njoj je bilo nekoliko lokalnih pijanaca. Kad su ušli nastao je muk. Naručili su po flašu hladnog piva. Gazda ih je hitro poslužio, a Alaga je izvadio pregršt kuna da plati. Gazda je odbio kazavši da mu je čast počastiti domovinske ustaške častnike.

Pred večer su se našli u Dubici. Alaga je tamo poznavao mnoge ljude. Išli su od vrata do vrata, raspitivali se kod isprepadanih ljudi koji su se znali od straha na vratima unerediti kad vide ko mu je na njih pokucao. Znali su da se oni koje ustaše odvedu na kratko ispitivanje nikada više ne vrate. U jednoj se kući Alaga poduže zadrža. Rušid i Ivo su stajali pred kućom pušeći u noći. Bio je nastupio redarstveni sat. Nikog nije bilo napolju, osim ophodnji, te posada niza bunkera koji su Dubicu štitili od upada partizana.

Alaga izađe nakon skoro sat vremena. I on zapali cigaretu.

-Koliko sam sazn'o, harmonikaška ptičica se krije u Dubici. Ova žena, Hurema, mi je rekla da je njena šćer čula da se nekakav muzikant iz Jasenovca krije kod neke katolkinje koju je čifut poznav'o otprije. Moraćemo pozvati pojačanje da sve dobro pročešljamo. Ako nas trojica počnemo šnjufat' 'tičica će nam uteć'' i još se more dokopat' teritorije crvendača, a oni su blizu naokolo. Ima njihovih suradnika puno u Dubici. Čudi me da pukovnik Luburić nije davno poduz'o akciju čišćenja ove partizanske jatačke jazbine. Ovako ćemo. Ja ostajem, a ti Rušide zajedno s Ivom na motor pa hitno u logor natporučniku Šakiću. Recite da je 'tica locirana te da trebamo još najmanje tridesetak momaka kao pojačanje da je ščapamo i vratimo u kafez. Nas je malo za ozbiljnije hvatanje.

Rušid i Ivo tako i uradiše. Požuriše do Salke, Rušid upali motor, a Ivo sjede u prikolicu na kojoj je montirana laka strojnica. Brzo su stigli u logor. Izvjestili su natporučnika Šarića, a ovaj je naredio da se otključa kantina i da se njima dvojici dadne večera, dok on skupi grupu momaka predviđenu za češljanje. Za sat vremena je naređen pokret. Pedesetak ustaša se ukrcaše na dva kamiona. U rano jutro su već bili u Dubici. Šakić je naredio da po petorica idu od vrata do vrata i da posebice pretražuju kuće katolika. Nije prošlo dugo, a jedan mlad ustaša dotrča i reče Šakiću da se muzikant skriva kod jedne udovice – katolkinje u Đolovima i da je kuća opkoljena. Šakić naredi da se hitro krene na lice mjesta. Kad su za desetak minuta stigli harmonikaš Ivan Wollner je još malo nogama kopuckao po prašini na drumu ispred kuće. Naime, pokušao je iskočiti kroz prozor iza kuće. Od tamo su ga potjerale ustaše koji su tamo vrebali i on je izletio na cestu baš pred ustaše koji su ga tu čekale. Zamahnuo je i šakom udario jednog od ustaša, a onda su svi kao zvijeri skočili na njega i na smrt ga iskundačili i iscipelarili. Bio je još živ kad su ga bacili na pod jednog od kamiona. Alaga i Rušid su sjedili na klupi sa strane kamiona upravo iznad izobličenog i potpuno krvavog harmonikaša. Rušid nije mogao odvojiti pogleda od umirućeg čovjeka. U jednom momentu Wollner se malo osmjehnu, kao da namignu Rušidu i prestade da diše. Rušid okrenu glavu i ostade nijem.

Kad su se vratili u logor Šakić je naredio hitni javni nastup svih logoraša. Tijelo Ivana Wollnera je ležalo ispred Šakićevih nogu.

-Usraše, dabili usraše! Nikakve vi ustaše niste. Rekao sam živog da ga dovedete. Ali, što je tu je! Neka svi znate da će ovako završiti svi koji pokušaju pobjeći. Sada, na ovom jestu vas pozivam da odate imena onih koji su pomogli ovom muzikašu da pobjegne. Hoću imena. Ako mu je netko od ustaša pomogao, a vi znate, slobodno recite i taj ustaša je odmah pokojni.

Muk.

-Dobro. Dobro. Alaga, idi i donesi čifutski popis, odnosno imenik.

Alaga otrča do upravne barake i učas donese neku debelu teku. Šakić poče prozivku. Prozva stotinu Jevreja koji se odazvaše i po naredbi stadoše u četiri reda pred njega. On je šetkao s bičem u ruci i s njim se udarao po sjajnom čizmama.

-Ti, ti, ti….ti – odabrao je dodirom biča dvadest i pet ljudi, među kojim su bili skoro svi članovi logorskog orkestra.

-Vas dvadeset pet ćete završiti u Zvonari, ako nitko ne oda imena pomagača u bjegstvu ovog lupeža – pri tom šutnu špicem čizme mrtvog Wollnera u glavu.

Utom se u onoj grupi od sedamdeset i pet, za sada, sretnika, začu histeričan kikot.

-Tko se to nasmijao? Izdvojiti i dovesti ovdje pred mene.

Ustaše ščapaše dvojicu mlađih Jevreja i baciše ih pred Šakića

-Jeste li vi blesavi ili se pravite budale? Meni, Dinku Šakiću da se smijete na nastupu. Meni da se smijete skotovi čifutski!

-Nismo imali nakanu gospodine zapovedniče. Ne znam šta nam bi. Samo smo se pogledali.

-Kleknite pred mene i lijepo me zamolite za milost.

Ona dvojica mladića kleknuše, stisnuše ruke na grudi i zavapiše: “Milost poštovani zapovjedniče! Obećavamo da se više nikad nećemo nasmijati u vašem prisustvu.”

Šakić izvadi revolver iz futrole, repetira ga uz riječi: “A ja vama kažem da se nikad se više nećete nasmijati i da vam je ovo bio zadnji smijeh u životu.”

Odjekoše dva pucnja direkt u čelo i jednom i drugom, a oni se strovališe pred Šakićeve ulaštene čizme.

-Ova ostala govna gonite u Zvonaru neka tamo pomru od gladi.

(nastaviće se)

Ažurirano: Ponedjeljak, 27 Kolovoz 2018 21:31
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search