LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Priče Mešina priča za subotu
Mešina priča za subotu
Subota, 01 Rujan 2018 14:28

 

Foto kabinaEnesove fotografije

Mehmed Meša Delić, Witten, Njemačka

Zbog dvije slike koje bijahu potrebne radi podnošenja zahtjeva za novi YU- pasoš smatrao je nepotrebnim da ide ekstra kod fotografa - mislio je Enes. Pitao se: „Zbog čega su onda postavljeni foto - automati?“

U robnoj kući u koju je ušao f- automat je bio na prvom spratu. Žurio se i još onako zadihan ušao je da bi se pogledao u ogledalo i zagladio kosu.                                                                                                                 Ubacio je novac i zaću se ono…„klik“.                                                                                                               

Izašao je napolje i nestrpljivo očekivao slike koje su trebale da padnu u mjesto za sušenje.                                                                                                                                        

Napokon!                                                                                                                                            

Enes pogleda fotografije i umalo da se ne šokira. Bože i nebesa! Zar je to fotografija iz kutije „potjernica“!? Pa to i ne liči na lice konobora koji svake večeri poslužuje u poznatom, luksuznom restoranu „Balkan“.

Jedna djevojka slatkog osmjeha prišla mu je i zamolila: „Dozvolite da pogledam, da li su slike dobre? I meni je par fotografija hitno potreban.”                                                                                

Bez razmišljanja joj dade fotografije. Emina je pogledala slike pa onda Enesa i dodala: „Zasigurno je kao muški fotomodel šanse bi Vam bile ravne nuli.“                                                                                    

„Slažem se s Vama. Možda je blic prejak ili je loše postavljen.“ - promrljao je Enes.                            

„Dakle, i ja mogu probati!“- nasmijala se i nestala iza zavjesa.

Enes je ostade čekati pored foto-automata. Interesovalo ga je da li će i nepoznata djevojka dobiti tako katastrofalne slike.

„Morat ću se zadovoljiti.“ - bio je njen komentar nakon pet minuta.                                            

„Ali u stvarnosti Vi ste sto puta ljepši!“                                                                                      

„Da?“ Ali, i Vi ste zgodni i tako simpatični.“                                                                          

Pogledao je na sat. „Ovdje je uskoro kraj radnom vremenu, a ja bi predložio da odemo preko puta, na sladoled? Šta velite?“                                                                                                                        

Emina je klimnula glavom u znak pristanka.                                     

Njena spontanost učinu ga još nervoznijim. Potrajalo je prilično dugo vremena da isprazni porciju sladoleda. Zaljubio se preko glave. Na prvi pogled. Da li je i Emina isto tako? Kako je izgledala mogla bi na svaki prst imati po deset momaka. Zgodnih i bogatih. I pored svega bio je zadovoljan. Druženje je potrajalo puna dva sata.                                                          

Enes reskira pitanjem: „Možemo li se opet vidjeti?“                                                             

Kada je Emina potvrdila da može, on samo što nije poskočio od radosti.                                            

Emina ga zamoli: „A, da li ću dobiti i tvoju sliku?“                                                                          

„Da možda ne želiš praviti šalu na moj račun?“- bilo je ono što je na to mogao odgovoriti.                                                                                                                                              

„Ne...!“ Emina poče da traži prave riječi...Želim da me podsjeti na ovo vrijeme provedeno sa tobom.“

Ponedeljak prije podne sretne Emina jednu od svojih najboljih prijateljica s kojom je radila u istoj firmi.                                                                                                         

„Znaš šta ima novoga, upoznala sam jednog dječka, super.“ – kad ti kažem. „Pravi je , ne jedan od onih koji samo skitaju i traže nešto...“                                    

„Kako izgleda?” – radoznalo je upita kolegica.                                                                          

„Imam njegovu sliku.“                                                                                                                

Otvori tašnu iz koje pažljivo izvadi fotografiju.

Prijateljica pogleda sliku. „I to ti je taj super dječko???“- podrugljivo će kolegica. I prije nego što je Emina mogla bilo što reći, prijateljica dodade: „Pa on izgleda kao strašilo!“

Emina se nađe uvrijeđena i samo što ne zaplaka. Primjetivši da je uvrijedila prijateljicu zagrli je i pokuša utješiti: „Izvinjavam se, ali na slici izgleda više nego ružan.“

„Dobro, draga moja. U petak mi je rođendan pa vas obadvoje pozivam.”

Emini zalupa srce kad je upoznavala Enesa sa prijateljicom.                                                

Ubrzo se stan se pretvori u igru, smjeh, glasnu muziku. Svi koji su došli na proslavu rođendana su plesali, pjevali i nazdravljali. Emina za trenutak izgubi Enesa iz vida i već je pored njega stajala njena prijateljica, kolegica sa posla.

„Hej ti, tvoj Enes je zaista tipčina!“

To Eminu baš jako obradova: „I ja sam tvog mišljenja, zgodan tip. Moj tip muškarca.“                                                                                                    

„A, ko je taj tip?“, upitao je Enes i prišao Emini u zagrljaj. Kada se okrenuo mogao je vidjeti da su ih svi posmatrali dok su se ljubili.                                                                                  

Nakon duže pauze prijateljica zagrli Enesa i Eminu. „Ovo sada proslavljamo moj rođendan – ali smo mišljenja da vama uskoro možemo nešto puno draže i ljepše čestitati...“

I zaista, nakon par mjeseci bili su opet svi bili na okupu. Ovaj put na vjenčanju. Od danas Emina nosi Enesovo prezime.                                                                                                                                                

A došla je iz daleke varošice u veliki grad sve sanjajući da će upoznati nekoga tko će je iskreno zavoljeti.

San joj se ispunio.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search