LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Komentari O "ljubavi" Albanaca i Srba
O "ljubavi" Albanaca i Srba
Ponedjeljak, 03 Rujan 2018 20:16

 

Zeljko PantelicKada su se Srbi i Albanci voljeli

Željko Pantelić, Beograd

Između Srba i Albanaca gotovo da nema nikakve komunikacije.  Kada bude otišla sa ovog sveta poslednja generacija Albanaca koja je odrastala u Jugoslaviji, sporazumevaće se samo na engleskom. U Prištini se u prvoj godini po otvaranju katedre za slavistiku na lokalnom univerzitetu nije prijavio niko, u Srbiji niko nije učio albanski ni dok je vladalo bratstvo i jedinstvo.  Mi se, praktično, više ne poznajemo.

Šiptari i Škije, kao da je u ta dva pogrdna naziva koji se koriste u Srbiji i na Kosovu za Albance i Srbe, sabijena sva mržnja koja se akumulirala u poslednjih 140 godina između dva naroda. Da, u poslednjih 140 godina. Nisu se Srbi i Albanci oduvek popreko gledali. O tome svedoče i epski ciklusi i stare narodne pesme u kojima i jedni i drugi vide u Turcima svoje neprijatelje i veličaju junake, stvarne i pretpostavljene, koji su ustali protiv Osmanlija, Skenderbega ili Marka Kraljevića. Nije slučajno da Srbi svojataju Skenderbega, a Albanci Nemanjiće. 

Animozitet između dva naroda nastaje tokom 19. veka. Srbi su pre Albanaca bili zadojeni klimom nacionalnih buđenja koja je zapljusnula čitavu Evropu posle Francuske revolucije. Štaviše, Albanci su kasnili više od pola veka za Srbima u formulaciji nacionalnih ciljeva. Upravo će različito koncipirani putevi za stvaranje nacionalnih država u 19. veku posejati klicu koja će tokom celog 20. i početkom 21. veka prerasti u seriju zločina, revanšizama, osveta. 

Srpski cilj je bio da se stigne što pre do nezavisnosti u odnosu na Portu i da se širi teritorija na račun turske carevine. Taj isti cilj će imati svi ostali narodi na Balkanu, osim Albanaca. Prizrenska liga, za razliku od drugih nacionalnih pokreta, nije tražila nezavisnost za Albaniju već autonomiju u okviru Turske. Zato Albanci postaju miljenici Porte i njihovi pasdarani na Balkanu u obračunu sa drugim narodima. Od tada, pa sve do danas, Albanci će u svojim konfliktima sa Srbima, Crnogorcima i Grcima, uvek imati zaštitnika. Posle Turske, to će biti Austrougarska, po završetku Prvog svetskog rata će preuzeti ulogu protektora Italija, posle kapitulacije Italije u  Drugom svetskom ratu red je na Nemačku, pa onda Sovjetski Savez u prvim posleratnim godinama, posle Moskve dolazi Kina i na kraju Sjedinenje Američke Države.  

Pobeda Italijana u tursko-italijanskom ratu za današnju Libiju, Rodos i arhipelag Dodekanezi otvorila je apetite balkanskim državicama da mogu da pobede ujedinjenim snagama Portu i podele njene teritorije na zajedničkom poluostrvu. Vojni trijumf  Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske u Prvom balkanskom ratu označio je kraj snova Albanaca da žive u jednoj državi. 

Srbi i Crnogorci se nisu poneli prema albanskom stanovništvu, da upotrebimo eufemizam, kao dobre komšije. Ne samo neposredno posle Prvog balkanskog rata, već i tokom Kraljevine SHS i kasnije Jugoslavije, kada su zločini i krivična dela nad Albancima prolazila nekažnjeno. U tome su prednjačili ljudi koji su došli iz Srbije i Crne Gore tokom takozvane kolonizacije s kojom su vlasti u Beogradu želele da promene demografsku kompoziciju Kosova i Metohije između dva rata. 

U Srbiji se često uzima kao glavni argument za dokazivanje proalbanske politike Josipa Broza zabrana povratka Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju. Zaboravlja se, verovatno namerno, da se naglasi da je ta zabrana važila za takozvane koloniste a ne za starosedeoce. Mada je istina da je Komunistička partija Jugoslavije sve do Drugog svetskog rata smatrala da je Srbija okupirala Kosovo. Međutim, tokom rata  taj stav je promenjen. Ne bez razloga. 

Posle propasti oba carstva u kojima su Albanci imali zaštitnike, oni su pronašli novog ktitora u Italiji, posebno od momenta kada je na vlast došao Benito Musolini. Italijanski duče će nakratko realizovati san o “Velikoj Albaniji”, ili kako je albanski šovinisti nazivaju “Etničkoj Albaniji”.  U dnevnicima Musolinijevog zeta i ministra spoljnih poslova Galeaca Ćana se nalaze brojni dokazi o nameri da se Albanci upotrebe kao udarna pesnica za razbijanje Jugoslavije mnogo pre početka Drugog svetskog rata i da se na Kosovu zada nož u leđa Beogradu. 

Godinu dana pre napada Nemačke i Italije na Jugoslaviju, Musolini je imenovao Đuzepea Botaija kao “Generalnog inspektora neregularnih albanskih snaga”. U svom dnevniku Botai će zapisati:”Reč je o patriotima i banditima koji žele da kroz zadovoljavanje žeđi za osvetom služe svojoj domovini. Borbu za nacionalnu stvar doživljavaju kao borbu protiv Srba i zato žele što pre da uđu u bitku”. 

I osveta bi, toliko krvava i strašna da su italijanski vojnici bili primorani, na kraju, da brane Srbe, Crnogorce i Makedonce, od osvetničke furije svojih saveznika. Najpoznatiji italijanski istoričar koji se bavio partizanskim pokretom u Jugoslaviji Đino Bambara piše da je partizanski pokret na Kosovu bio sastavljen, gotovo isključivo, od Srba i da se čak i taj ideološki konflikt pretvorio u međuetnički. Tim pre što su Italijani na antikomunističkoj retorici uspeli da pomire dve zaraćene albanske strane. To jest, baliste koji su se zalagali za nezavisnu Veliku Albaniju i vulnetare, italijanske kolaboracioniste. Na osnovu tog dogovora Italijani stvaraju tzv. Albansku fašističku miliciju koji će počiniti seriju zločina, ne samo prema Srbima veći Makedoncima koji će se posle toga masovno priključiti partizanima. 

Na drugoj strani, prema svedočenju italijanskih oficira, suočeni sa zločinima nad slovenskim hrišćanskim stanonvištvom, sami Italijani će od početnog pozitivnog stava prema Albancima početi da gaje sve snažnije simatije prema Srbima i Makedoncima. Čak, kada Italija bude kapitulirala 1943. godine, deo italijanskih vojnika će preći u partizane. 

Posle osvajanja vlasti i propalog pokušaja Josipa Broza da napravi federaciju u kojoj bi bila uključena i Albanija, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, komunisti će balansirati između politike sprečevanja srpskog nacionalizma i albanskog iridentizma. Zabrana povratka kolonista je bila doneta sa idejom da se začarani krug osveta između Albanaca i Srba zaustavi. Takva poltika je funkcionisala dok je Broz bio živ.  Onda dolazi 1981. godina i nova spirala optužbi i osveta, koje nisu prestale ni 1989. godine, ni posle bombardovanja 1999.godine, ni posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008.  a verovatno neće ni posle “istorijskog dogovora”  Vučića i Tačija o “razgraničenju”.

Između Srba i Albanaca gotovo da nema nikakve komunikacije, niti interesovanja šta se događa sa druge strane plota, kao da se nalazimo na suprotnim polovima.  Kada bude otišla sa ovog sveta poslednja generacija Albanaca, koja je odrastala u Jugoslaviji, sporazumevaće se samo na engleskom. A u tom sportu, i među jednima i među drugima, malo je onih koji briljiraju. U Prištini se u prvoj godini po otvaranju katedre za slavistiku na lokalnom univerzitetu nije prijavio niko, u Srbiji niko nije učio albanski ni dok je vladalo bratstvo i jedinstvo.  Mi se, praktično, više ne poznajemo. Postoji samo mržnja za Škije i Šiptare, da popuni sve ono što ne znamo i ne želimo da znamo jedni o drugima, a mnogo smo sličniji nego što bi pomislili, a domaći nacionalisti voleli.

(Ovaj analitički osvrt gospodina Željka Pantelića prenesen je sa sajta Vijesti.me. Zahvaljujem se dragom prijatelju iz Crne Gore koji mi je preporučio ovaj tekst.)

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
  • Jedan savjet
    Fala na clanku, pred dva dana na kolonoskopiji mi j utvrden diverticolosis coloni totius uz napomenu... Više...
    02.11.18 21:36
    Autor - Durdica Jelenc
  • Nemanjin portret
    Emirovoj majci nije ime Senka, već Senija. Nebitno, čovjek se osjeća nacionalno Srbin i sasvim dovol... Više...
    02.11.18 21:27
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Koliko ja znam u ovom tekstu je napravljena cinjenicka greska. Senka Kusturica, rodjena Numankadic n... Više...
    29.10.18 22:24
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Vlado, dobro ti Zike napisa, ne pravi se ni ti ni ostali mutavi, a ja dodajem glupi. Srbi iz Srbije ... Više...
    29.10.18 22:03
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Normalno da su Srbi agresori kad su proglasili srpsku republiku BiH. Vlado ne pravi se mutav, možeš ... Više...
    24.10.18 17:13
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    E, jbg Rušide. Bio si u Sarajevu a nisi kuću obišao. :) Više...
    24.10.18 00:19
    Autor - Zike
home search