LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 18 Listopad 2018 20:50

 

Stari MaglajRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (38)

Nadan Filipović

Peh na povratku u Sarajevo

(na slici je stari Maglaj uoči Drugog rata)

Nakon primopredaje zatvorenika i potpisa dokumenta po kojem je 460 sarajevskih zatvorenika prešlo na “brigu” jasenovačkim ustašama, Alaga i Rušid se vratiše i narediše vlakovođama da krenu nazad, put Sarajeva. Bilo je malo gunđanja koje je odmah prestalo kad se Alaga pomilova po pištolju i otkopča toku na futroli. Krenuše u noć. Dokopaše se Doboja, prođoše već i Maglaj, ali se nisu udaljili ni par kilomatara kad odjeknu snažna eksplozija. Alaga se nage da pogleda šta je bilo i prodera se iz sveg glasa: “Rušide, Rušide, lokomotiva i dva ili tri prva vagona su se prevalili ukraj pruge. Iskači i brzo 'vamo!”

Rušid dotrča kao bez duše, blijed je kao krpa: “Joj Alaga, šta ćemo sad? Ujagmiće nas partizani.”

-Bjež'mo nazad u Maglaj. Trči, samo trči i ne osvrći se. Sada su se oni zabavili oko prevrnutih vagona. Ako staneš ili sjed'eš, njihov si. Hatma!

Trčali su i trčali, a nakon dvadesetak minuta malo usporiše. Nisu se kretali uz prugu, već kroz gusto šiblje pored Bosne. Ono im je šibalo lica, ali nije bilo vremena da se osjete bolovi. Kad se ozorilo nađoše se pred Maglajem. Vješto zaobiđoše rampe načičkane ustašama i klupcima bodljikave žice.

-Ne brigaj se. Imam jednog jarana u Maglaju, ako li je još tu i ako je živ. Šemso je on. Šemso Kozlić. Znam đe mu je kuća – veselije će Alaga.

Šunjali su se starom mahalom i, bogami, Alaga potrefi Šemsinu kuću. Pokuca na prizemni prozor pa će tiho, najtiše: “Šemso, oj Šemso, otvaraj jarane…Alaga je.”

Niko se ne javi niti na prozoru pojavi. Tek nakon nekoliko minuta Alaga vidje da se stora na prozoru malo promaknula i da neko viri. Nakon toga se jedan džam otškrinu: “Otkud ti Alaga, brate si mi dragi, u ovo zlo doba u još goroj godini? Čekajder, saću ja.”

Nakon jedne minute začuše krkljanje katanaca pod ključevima i avlijska se kapija malo otškrinu.

-Upadajte. Jel' vas ko upratio?

-Nema ni sjene na pustu sokaku. Ne boj se Šemso, jarančino stara – odvrati Alaga.

-Ulaz'te. Ko ti je ovaj?

-Rušid. D'jete, bolan ne bio. Baš zeleno d'jete. Iz Saraj'va je. Bili smo pratnja za jedan vlak do Broda. Narediše nam da vlak vratimo u Sarajevo. Kolajli prođosmo Doboj, isto tako i Maglaj, ali tek što je vlak zaš'o niz Omerdino Polje, a ono…gruh. Ja zrakuh, vidim povaljena lokomotiva i dva prva vagona. Još banda nije bila prišla vlaku. Neće oni odma', već sačekaju, pa onda opale rafalno, pa ako nema odgovora, ondak se prišunjaju da popljačkaju i pobiju ako je ko ost'o pored vlaka. Ni sanj'o nisam da bi mogli bit' tako blizu Maglaju.

-Moj Alaga, već oko tri mjeseca mi živimo u strahu čekajući ka' će upasti u čaršiju. Šuti, da ne govorimo o tome. Sigurno ste umorni i gladni.

-Vala i jesmo.

Stari Šemso polako ustade. Vidjelo se je da ga pati kostobolja. Ode i vrati se za minutu.

-Saće Zehra podgrijat' trhanu. Pogače pola ima, pa to vam je sve šta imamo. Ima nešto kuruze i mekinja. Prebortaće se i ovi dani. Gotovo je moj Alaga. Crvena nam vremena nakon crnih dolaze. Neg' slušajte, Zehra će vam raspremit' u zadnjoj sobi na prvom boju. Ako bude kak'e opasnosti, samo na krov šupe skočite, pa preko taraba, pa se brda fatajte. Vjerujte mi, najmanje deset puta su mi patrole bile. Traže dezertere. U komšiluku ufatili jednog. Na mjestu ga ustr'jelili, a onda i petero iz komšiluka, c'jelu familiju. Bilesi maksuma od sedam godina ubiše. I odoše. Nije bilo dženaze. Samo smo ih u njihovoj avliji plitko ukopali, a poslije ćemo ih premjestit u mezarje.

Zehra donese po punu času vrele trhane i svakom po lijep komad pogače. Onda sjede na kraj sećije. Vrtila je tespih u rukama i neprestano mrmljala molitve. Kad su se najeli legoše u sobu koja je gledala na golemu bašću. Zaspaše.

Htjeli su bježati dalje, ali nisu imali nikakvog plana – gdje, kuda i kako? Lomili su se oko toga. Starina Šemso ih posavjetova da ohanu kod njega par dana dok ne skontaju šta će i kako će. Pravo rečeno, u sebi je jedva čekao da im vidi leđa, ali ne zbog neke negostoljubivosti, već se je bojao da ne hrupi ustaška patrola ili racija po mahali. Mogu Alaga i Rušid možda i uteći, ali ostadoše Zehra i on, dva starčeta, da zaplate glavama.

Rekao je: “N'jemci u ustaše se sada povlače. Njima treba par dana da prođu kroz Maglaj. Sad' je najopasnije da se među njih uvučete i da šnjima bježite. Moj daljni rođak, al' pravo mi dobar ahbab je Ibrahim Kozlić. On je za vakta NDH bio nakav općinski časnik. Uglavnom ono, kancelarija – kuća, kuća – kancelarija. Ode ja ću sutra sabahile kod njega da vidim more l' i hoće l' pomoć' da se nekako pretvorite u domobrane. Ako vas partizani ufate hval'te boga ako dobijete kuglu u glavu, a ne štrik.”

I zaista, ode sutra do tog mu rođaka. Vratio se oko deset. Smijucka se. Ne može sakriti da je zadovoljan.

-Hoće pomoć Ibrahim-efendija, hoće, ako Bog da, hoće, veli, zbog mene. Rek'o je da obučete kak'e dronje, ima ih Bogu hvala, pa sutra kod njega u kancelariju u tabor. Kaže mi da su sve ustaše isparile. Ostala je šaka domobrana uz par brezopasnih činovničića, al' za svaki slučaj dobro je da budete u civilu.

Sutra ih je poveo, bolje rečeno proveo kroz mahalu sve nekim zaobilaznim sokacima do ustaškog tabora gdje je bila kancelarija Ibrahima Kozlića. Uđoše sva trojica. Ibrahim ustade, poselami se sa Šemsom, pa bez onog za dom spremni, upita: “Koja ste vas dvojica? U kojoj ste postrojbi bili? Ne lažite, imam ovdje knjigu sa svim postrojbama, ufatiću ako lažete, a onda nema moje pomoći.”

Alaga slaga k'o iz topa da je bio pripadnik željezničke ustaške bojne iz Sarajeva, a to potvrdi i Rušid vadeći svoju dobro čuvanu, već razbucanu iskaznicu izdatu u Sarajevu kad je nastupio na službu.

-A đe je tvoja iskaznica? – Šemso se okrenu Alagi.

-Ibrahim – efendija, vjerov'o ti il' ne vjerov'o, ja ketio na platformi onoj vagonskoj haman i nanijetio da krehnem cigaru, a odjeknu eksplozija taman na po Omedina Polja. Prevališe se lokomotiva i dva prva vagona. Ja se prep'o da me partizani ne ujagme i u onoj bježaniji ostavih i cigare i fajercag, pa bilesi i jaknu u onoj kučici, a Rušid je im'o jaknu na sebi, pa ti sad vjeruj il' ne vjeruj. Allaha mi i oč'njeg vida – že'jeznička ustaška bojna, Sarajv'o.

-Dobro. Saću vam ja napravit' domobranske papire. Ostavio sam par praznih strana iz četeresdruge u zapisničkoj knjizi pa ću upisat da ste ovde k'o novaci došli. Lično ću vam naći odore i čizme, al' vam ne savjetujem ni da idete uz Bosnu il' niz Bosnu. Spavaćete ovdje u taboru, a po danu ću vas poslat' da bajagi patrolirate u mahali. Nako. Kad dođu partizani svi ćemo se l'jepo predat' i to će nam biti adut u prilog, jer nismo bježali, znači čista nam je savjest. A sutra je 10. travanj, godišnjica uspostave naše države koja, eto, ode helać. Obavezno dođite na proslavu.

-Kakva te je ba proslava snašla, dragi Ibrahim efendija? Partizani na kilometer od Maglaja, a ti proslavu praviš. Tobe jarabi, tobe estagfirullah! – iznenađeno će starina Šemso.

-Moj Šemso, od četeresiprve, pa svake godine, mi bo'me proslavu napravimo. Kad je šenluk, nek' i hala gori. Briga nas. Biće ića i pića da ne može dvjesta ljudi tri dana pojest' ni popit'. Uostalom ti ne moraš doć', a ova dvojica bajagi domobrana moraju zato da ih svijet tamo vidi, da budu nazočni, jer će im to valjat' ako se moradne pred crvendačima svjedočit'. Svako će potvrditi da ih je i ranije viđ'o, a ne samo na proslavi. I zapamtite, stalno se oko mene vrtite i nemojte dat' da vas bilo ko nešto ispituje i propituje. Hajmo sada u magacin po odore, a iskaznice ćete dobit' sutra prije proslave.

-Razumijemo sve Ibrahim – efendija – uglas će Alaga i Rušid.

Prespavali su i tu noć u komadu. Snaga se vratila, a s njom i sabranost. Oko deset krenuše na proslavu u tabor. Sarajevo je bilo oslobođeno, Visoko, Zenica takođe, a partizani su bili već nadomak Žepča. To, međutim, nije smetralo Ibrahim – efendiji da uzduriše pravu proslavu. Ibrahim Kozlić je Maglajlijama bio poznat po jako izraženoj volji da, malo-malo, organizira neku proslavu ili zabavu. Uživao je da bude organizator okupljanja ljudi na masovno posjećenim zabavama. Ni ovaj put nije omahnuo. Od jutra do tri iza ponoći je treštala muzika, ne iz gramofona, već pravi orkestar. Ta muzika je bila toliko glasna da je skoro sasvim maskirala tutnjavu topova iz pravca Žepča. Sala je bila prepuna. Plesalo se, pjevalo se, pilo i opijalo, rakija, pivo i vino su tekli potocima. Smjenjivale su se zdravice, ali se nazdravljalo veoma pametno, bolje rečeno oprezno. Naime, niko nije bio toliko mahnit ili toliki ustašofil da nazdravlja Nezavisnoj državi Hrvatskoj koja je već bila sasvim razvaljena i na koračak do izdisaja. Uostalom, na toj proslavi i nije bilo više ni jednog ustaše, osim Alage i Rušida koji su preko noći postali domobrani. Sve ostale maglajske ustaše su već prije nekoliko dana utekli prema Zagrebu.

(nastavlja se)

Ažurirano: Četvrtak, 18 Listopad 2018 20:53
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
  • Jedan savjet
    Fala na clanku, pred dva dana na kolonoskopiji mi j utvrden diverticolosis coloni totius uz napomenu... Više...
    02.11.18 21:36
    Autor - Durdica Jelenc
  • Nemanjin portret
    Emirovoj majci nije ime Senka, već Senija. Nebitno, čovjek se osjeća nacionalno Srbin i sasvim dovol... Više...
    02.11.18 21:27
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Koliko ja znam u ovom tekstu je napravljena cinjenicka greska. Senka Kusturica, rodjena Numankadic n... Više...
    29.10.18 22:24
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Vlado, dobro ti Zike napisa, ne pravi se ni ti ni ostali mutavi, a ja dodajem glupi. Srbi iz Srbije ... Više...
    29.10.18 22:03
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Normalno da su Srbi agresori kad su proglasili srpsku republiku BiH. Vlado ne pravi se mutav, možeš ... Više...
    24.10.18 17:13
    Autor - Zike
home search