LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 06 Studeni 2018 14:52

 

DomobraniRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (41)

Nadan Filipović

Isljeđivanje

Komesar stade pred postrojene domobrane.

Upita prvog: “Kako se zoveš, datum rođenja, mjesto rođenja, imaš li neke dokumente….”

Od jednog do drugog ide i sve pita i zapisuje. Onda reče: “Skidajte bluze, košulje i potkošulje. Brzo bando jedna!

Jedan domobran srednjih godina poče plakati: “Sada ćete vi nas skinuti do gola…. pa streljati. Aaaaj majko mojaaaa…aaaaaj…

-Kuš budaletino! Jezik za zube, plačipičko jedna. Uostalom plači, jer što više plačeš, manje češ pišat'. Kakvo streljanje, kakvi bakrači! Nećemo na takva govna domobranska municiju trošit'. Hajdemo, skidanje do pasa.

Šta će drugo nego se skinuti do pasa.

-Svi dignite ruke u vis! – naredi komesar.

Svi digoše ruke, a on ide od jednog do drugog i pažljivo zagleda. Dva puta prođe zastajkujući ispred svakog od njih.

-Što li nas poskida do pasa? – pitao se Rušid.

-Oblačite se i svi na kupanje i na pregled da vidimo jeste li ušljivi. Smrdite baš k'o prava domobranska govna. Vjerovatno su se neki od vas ukehali kad smo vas počeli skidat'.

Partizani odnekud donesoše još nekoliko buntova bodljikave žice te dodatno zapojasaše prostor tabora. Pretvoriše ga u logor za ratne zarobljenike koji će tu biti sve do dana kad će ih istražitelji OZN-e ispitati i odrediti im pojedinačne sudbine.

Slijedeće večeri dovedoše grupu novih zarobljenika pohvatanih u okolici Maglaja. Bilo ih je oko tridesetak. Većina je bila u domobranskim, a petorica u ustaškim uniformama. Zgurali su ih sve u upravnu baraku tabora. Čak su neki morali spavati na podu u nekadašnjoj kancelariji tabornog činovnika Ibrahim-efendije Kozlića, a sada nezaposlenog druga Ibrahima Kozlića kojem je ostalo još nepunih tri godine do penzije. Sve se je od desetog aprila 1941 nadao da će dočekati NDH – mirovinu, ali se nada ne pretvori u stvarnost. Propade mu država, propade mu mirovina. Sada je sjedio na sećiji u kući, gladovao, grickao nokte sve dumajući kako da se dokopa partizanske penzije i da se konačno potpuno posveti svojim pčelama. Penzija biva dođe k'o ml'jeko, med k'o med, dakle život k'o med i ml'jeko.

Sutra postrojiše pridošlice.

-Skidajte se do pasa. Dole bluze, košulje i potkošulje. Brzo, brzo! - oglasio se komesar.

Ovaj put nije bilo kukanja i plača. Rušid je virio kroz jedan prozor sa strane.

Uslijedilo je ono standardno: “Kako se zoveš, datum rođenja, mjesto rođenja, dokumente….”

Prođe jednom duž cijelog reda postrojenih dok su četvorica partizana, po dva sa svake strane, držali u rukama mašinke uperene u zarobljenike. Komesar je polako prolazio, zastajkivao skoro pred svakim, zagledao ih, ali se počesto hvatao za nos stenjući: “Joj smrada, majko moja. Smrde k'o tvorovi. Pravi bazdulji!!!”

-A sada svi dignite ruke u vis.

Rušid primjeti da svi digoše odmah ruke, a samo dvojica ih drže onako, nekako stidljivo, samo do pola podignute.

-Diž'te ruke, šta sam rek'o bando jedna!

I ta dvojica digoše ruke koje su jako podrhtavale u zraku.

-Ohoho, gospodo, izgleda da imamo ovde i gospodu esesovce k'o željno čekane goste u ovoj prešarenoj bašči. Jesu l' Handžar ili Vraž'ja, sve će se ispitat'. Vidi, vidi, utetovirane krvne grupe kod obadvojice. Hajdemo gospodo prošetat'. Svaki od vas, jedan po jedan ispred ove dvojice što imaju ispod pazuha napismeno da su esesovci i neka svaki glasno kaže šta vidi. Možda mene oči varaju. Hajde prvi neka krene. Šta vidiš?

-Kod jednog piše A, a kod drugog dva slova. AB.

-Sljedeći, šta vidiš.

-Jednom piše A, a drugom AB.

Procedura “na slovo, na slovo” se ponavljala sve dok se nisu svi izredali na “čitanju”. Kasnije su u baraci ustanovili da su među njima bila četvorica potpuno nepismenih seljaka, pred sami kraj rata uvojačenih domobrana, koji su kao papagaji ponovili ono što su vidjeli, dakle, kod jednog A, a kod drugoga AB. Ako ništa, naučiše prva dva slova abecede. Velika štampana. Hairli im bio početak opismenjavanja.

-Smajo, Todore, ovoj dvojici žice na zglobove iza leđa, pa u kafez s njima. Iza barake. Prije neg' što ih ubacite u kafez i noge dole oko zglobova da ste im žicom stegli. Oni zaslužuju poseban tretman. Sutra ćemo se s njima pozabavit'.

(nastavlja se)

Ažurirano: Utorak, 06 Studeni 2018 14:54
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search