LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 19 Studeni 2018 09:11

 

HandzarRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (43)

Ispitivanje esesovaca iz Handžar - divizije

Osvanu oblačno jutro. Odmah iza sedam dovedoše pred komesara onu dvojicu esesovaca.

-Evo cigara gospodo. Samo se poslužite i pušite kol'ko vas volja. Vi ste svakako popušili. Hajdemo da obavimo zapisničku papirologiju k'o formalnost za štab.

-Kako se ono ptico esesovačka zoveš? – upita onog omalenog.

-Latif Smajić.

-Odakle si?

-Iz Kalesije.

-Ime oca, ime matere, datum rođenja.

Ovaj iskanta i te podatke, a komesar samo zapisuje.

-Od kada si u Handžarki?

-Od prvog dana. Od najprvog marta četerestreće.

-Ko te tamo posla, nesretniče?

-Niko. L'jepo nam s'oski hodža divanijo i medijo da će to bit' naša muslimanska vojska da se mi muslimani u njojzi borimo protiv četnika što su nas nemilo klali. A i otac me pogur'o zbog radi fasunge. Dok sam bijo u diviziji imala u mene mi sva familija svakog mjeseca dobru fasungu, a i ja sam dobro jeo. Svega bilo. Jednom čak skuhali….

-Daj, stop! Nemoj mi sada o jelovniku.

-Imaš li ženu? Imaš li djece?

-Imam ženu i tri dijeta.

-Jesi li ubio kojeg partizana?

-Jesam, čini mi, se nekol'ko četnika, a partizani su bježali od nas. Đe smo mi prolazili nije bilo partizana. Eh, da sam bogdo!

-Dakle, priznaješ da si bio esesovac u Handžarki od prvog dana njezina osnivanja.

-Vallahi billahi, ne mogu lagat', što jes' jes'. Znam da mi se valja pripremit' za selidbu na ahiret, pa đe ću na kraju života lagat'.

-A zašto nisi otiš'o u partizane? Bilo je naših odreda oko Kalesije.

-Ne begenišem ja vas. Ne valjate vi. Vi ste isto četnici al' sa otom petokrakom 'mjesto kokardom. Vi ćete nama muslimanima dokundisat'. Znam ja dobro, vi ćete ukinit Allaha dželešanuhu i zakonom zabranit' islam. U mene mi je babo petvakatnamazlija bijo i ostaće. On bi se mene odrek'o da sam ja otiš'o u partizane. Prija bi me pušć'o u četnike, neg da s vama u šumu iđem. Tol'ko od mene. Morem li ja koju partizansku cigaru pon'jet' u prdekanu da žmarim.

-Može, kako da ne može. Samo pazi da šupu ne zapališ. Ako je zapalite mi gasit' nećemo, nit' ćemo otključavat' i puštat' vas.

-E, aferim ti i fala na cigarama đe čuo i đe ne čuo. Morem li ja sad ić' da legim?

-Može, Može!

Pozva stražara i ovaj odvede Latifa.

-Kako se ti zoveš? – obrati se onom višem, naočitom esesovcu briljantinom zalizane kose.

-Jahija Hašić.

-Odakle si?

-Iz Đumezlija, blizu Jezera. Kod Jajca.

-Ime oca, ime matere, datum rođenja.

Ovaj iskanta, a komesar zapisa.

-Imaš li ženu?

-Imam. Femhija Hašić, djevojački Filipović, iz okole Ključa. Imam sina Nahida.

Komesar razgorači oči i problijedi. Lice mu bijelo kao negašeni kreč.

-Šta reče, šta reče banditu? Filipović djevojačko? Je li joj mati ta i ta, a rahmetli otac taj i taj.

-Jes. Ha, kako znaš?

-Ma banditu jedan dabili banditu esesovački ti i ne sanjaš u kakva si me sada govna uvalio. Pa to je naša rodica. Moja rahmetli mati bila dobra s tvojom punicom. O draga majko, šta ću sad? Joj banditu prokleti! Što te ne ubismo na licu mjesta da ti ne saznadoh ime žene?! Joj, šta ću sad? Govori, čije su ono stvari na kamionu u kojem smo te uhvatili?

-Od moje rodice Đule iz Banja Luke. Pokupio da spasim. Rodica sa djecom izbjegla iz Banja Luke, pa kontam, svakako će to drugi pokupit'. Bolje da ja spasim za sebe. Moja žena sa sinom bila kod nje muhadžirka pa otišli vlakom u Saraj'vo. Našli tamo smještaj, a skontali smo da je i sigurnije, a ja, k'o velim, hajde da spasim.

-Pa povez'o pokradene stvari. Čak i Singericu šivaću mašinu iz rodicine kuće. Pa kren'o za Doboj, pa da se dokopaš Zagreba i sve prodaš. Jak si ti spasitelj. Kako te nije stid rodice i njezine djece, lopove jedan?

-Ne bi ja rek'o rodici da sam ja sve iz kuće spasio i prod'o. Svalijo bi' ja na druge. Nikad ona na bi na me posumljala. Ako je uopšte i živa?

-Gdje si bio do osnivanja Handžar divizije?

-U domobranima. U Kaknju po rasporedu.

-Pa što kretenu ode u Handžarku kad je sav pametan svijet bjež'o iz četnika i domobrana u partizane, a ti poletio u esesovce?

-Žena me nagnala.

-Kako te nagnala?

-Krv mi pila svaki bogovetni dan i noć kad bi ja iz Kaknja dođi. Fasunga, fasunga, kahva, šečer u kocki, brašno, konzerve, meso, suhetina.

-Pa kakav si ti bezmud da ženu slušaš?

-E moj druže komesaru. Jesi njezin rođak, al' ne znaš ti moju ženu. Zajebanija je ona od pukovnika Zaubercvajga koji je bio za nas strah i trepet k'o komandant Handžar divizije. Dao bi streljat' za sitnicu. I pukovnik Zaubercvajg bi bio k'o mali miš pored moje Femhije. Ona je k'o tri najzajebanija muška bećara.

-Ne mogu ove ludosti više slušati. Mugdime…Mugdime. Vodi ovog klipana. Dobro ga u žice stegni. I noge i ruke. Za njega mi ti lično odgovaraš. Taj nam je obavještajno veoma interesantan. Ima taj OZN-i da ispjeva još masu pjesmica. Svašta taj zna.

-Mogu l' dobit' par cigara da….

-Mrš idiote! - prodera se komesar Čejvan - kako se usuđuješ, hajvanu bez repa? Lopove jedan lopovski. Rodicu pokr'o. Sve joj iz kuće opuh'o. Još se usuđuješ cigara iskat'. Smradu jedan! Šuftu dabili šuftu! Gon'te ga!

Lice mu je bilo modro od bijesa. Otvori ladicu od pisaćeg stola. Izvadi flašu rakije. Natoči punu čašu od dva deci. Iskapi na eks.

-Slijedeći. Daj te ostale ustaše da ih protr'jebim.

Nakon formalnog ispitivanja ustaša ostade sam sa još jednom čašom rakije u ruci. Razmišljao je šta da radi sa esesovcem Jahijom. Znala se sudbina zarobljenih esesovaca, ali u ovom slučaju, kada se radilo o mužu rodice njegove matere, znao je da će pogriješiti, ma šta da uradi.

(nastavlja se)

Ažurirano: Ponedjeljak, 19 Studeni 2018 09:14
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search