LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Alija Nametak Alijine iskrice
Alijine iskrice
Petak, 23 Studeni 2018 08:20

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (60)

O Hazimu Tuliću u „Sarajevskom nekrologiju“ Alije Nametka

7. decembra umro je u Zvorniku Hazim Tulić, a jučer je ukopan uz veliko učešće građana na novom groblju u Sarajevu. Poznavao sam se s njim od 1928. kad je došao na studije u Zagreb. Stidirao je istu grupu sa mnom. Kasnije je službovao najviše u Gazi Husrevbegovoj medresi. Bio je jake tjelesne konstrukcije kao i otac mu, merhum Hadži Mustafa efendija.

Kad sam bio profesor u Podgorici obavještavao me je punac o događajima u Sarajevu, pa mi je jednom pisao začuđujuću novost. Hazim se oženio udovicom doktora Mehmed-bega Zečevića. Njoj je bilo preko pedeset godina, a njemu tek 25. Ona je bila veoma bogata, pa se zato i oženio njome.

Čitavo vrijeme rata bio je profesor medrese, a za vrijeme rata je nešto malo služio kao rezervni domobranski oficir. Dva brata su mu bila ustaše: Halid i Ćazim. Halid je dobio neku jevrejsku radnju, a Ćazim je postigao jedan od najviših činova u hijerarhiji. Bio je stožernik u Zvorniku i Bihaću. Halid je bio i zatvoren zbog suradnje s ilegalnim sarajevskim odborom, pa je iz Ustaške Nadzorne Službe (UNS) pušten nakon mjesec dana zatvora zauzimanjem brata mu Ćazima.

Ja sam pomalo prelazio granicu s ljudima za koje sam držao da ne idu baš pravim putem. Kad sam čuo da se Hazim oženio, čestitao sam mu sa željom “da i čovjek postane”.

Jednom sam ga uz ramazan u džamiji malo iritirao. Sjedio je u Carevoj džamiji s francuskom kapicom na glavi. U ono vrijeme su beretke nosily samo oni koji nisu smjeli šešir nositi, a fes nisu htjeli nositi jer su predpostavljali da će u bliskoj budućnosti biti neuputno nositi ga. Kako je sjedio u tetimmi, kraj izlaza, a ja pošao iz džamije prije nego je izučena mukabela, oborio sam mu beretku s glave. On se žestoko rasrdio, a ja sam ga nekoliko dana iza toga susreo u tramvaju i zaiskao od njega halala. Bilo mu je drago i poslije smo bili, kao i prije, dobri ahbabi.

Kad sam iza rata došao kući, 1954, tražio sam u Tehničkoj školi, u kojoj je tada radio Hazim, dokumentaciju za radni staž. Dirnula me je njegova pažnja kad mi je dao hiljadu dinara – kao pomoć nezaposlenom čovjeku – iz svog džepa. Ne znam koji je od nas dvojice bio zbunjeniji.

U to vrijeme je on već “živio” s jednom udovicom balerinom koja je imala dvoje već prilično odrasle djece. On se, za žive žene, zabavljao s drugima i dočekao da ona umre. Iza toga se oženio tom balerinom (kršćankom), što su mu muslimani veoma zamjerili. Pričao bi: “Prije bi izlijetali iz magaza kad bih prolazio kroz Sarače, da me pozdrave, a sad, kad me vide, obore glave preda se i udaraju čekićem po đonovima od papuča – ne vide me tobože.”

Ova žena mu je rodila sina kojemu je dao ima Halid. Lijepo ga je odgajao, a pričao bi mi, da mu je i žena odgovarala, da mu je ugađala nefsu, uz ramazan mu ustajala na sehur i pripremala ručak. Dugo vremena vezan uz staru ženu čini se da je oživio uz ovu sadašnju.

Teško mu je bilo u Tehničkoj školi jer je morao i uz ramazan zapaliti cigaretu i na odmoru i kahvu popiti, ali on je mislio – a tako je u intimnom krugu i govorio – da se time nije omršavao, da nije kvario post.

Kad je u redakciji Glasnika IVZ nastao nered (korekture su se slale čak u Mostar), pitao me je Hukić, koga bih ja preporučio. Ja sam, nakon što sam dobio od njega pristanak, preporučio Hazima. Po pristanku “prvosveštenika” primljen je za urednika, a malo iza toga i za profesora Gazi Husrevbegove medrese, pa za vršioca dužnosti direktora i napokon za direktora Medrese. Međutim, Glasnik gotovo da i nije postao bolji, jer je opet bilo i stvarnih pogrešaka, a i tehničkih, koje on nije ni opažao. Bojim se da mu je glavno bilo postići veliki prosjek ličnog dohotka pred penziju, a sporedno neurednost lista.

Poznavao je dosta jezika, pa je i prevodio s njih, a u Glasniku su mu izlazili članci s potpisom i pseudonimima Ebu Halid i Ibn Mustafa. Mislio je da je originalni književnik – beletrist, ali tu je pisao sa zakašnjenjem od šezdeset ili sedamdeset godina. Sve je to bila uglavnom didaktika, bez ikakva zanosa.

Na me se jedno vrijeme ljutio što sam u Otvorenom pismu spomenuo slučaj da nije moj prikaz Dobračina kataloga mogao izići u Glasniku, iako je urednik bio voljan donijeti ga. (U stvari, nije on imao nikakve slobode u odabiranju materijala. Bio je pokoran sluga hrđava gospodara.) To mi je zamjerao, ali je ipak donio dvije-tri stvarčice i kasnije, iako je znao da su moje, samo je rekao neka mu ih netko donese, odnosno potpiše.

Ove godine je otišao i na hadž.

Kad sam mu prije polka godine donio za biblioteku Gazi Husrevbegove medrese moj separate Rukopisni tursko-hs. riječnici bilo mu je veoma drago, a molio me da i njemu dadem jedan primjerak. Rekao sam mu da ih nemam mnogo i preporučio da kupi Građu br 29., u kojoj je taj rad i štampan. Međutim, on to nije uradio.

Otprilike prije deset dana susreo sam ga kod Slatkog ćošeta i rekao mu da ću mu dati jedan primjerak. Bio je oduševljen. Međutim, kao da se bojao da ga tkogod vidi sa mnom, brzo smo se rastali.

Prije njegova poslednjeg puta u Zvornik, na jedan ili dva dana, vidio sam ga na Baščaršiji i rekao mu mu nosim separate u tašni. Tako smo došli do njegove kuće. Htio mi je knjigu platiti i davao mi je dvije hiljadarke, a ja nisam htio od njega primiti. Rekao sam kako ne mogu nikad zaboraviti kako mi je dao onu hiljadarku u Tehničkoj školi, a koja je vrijedila više nego sadašnjih deset. On mi reče: “A mene je bilo stid što ti nisam mogao više dati.” Rekao mi je da ide sestri u Zvornik na zijaret. Rekao mi je da jedva čeka penziju, da bi se onda bavio samo našom aljamidao – književnošću. Pitao me je kako mi se sviđa njegova pripovijest Trostruki hadžija, a ja sm mu rekao da bi trebao već jednom zahvatiti suvremene problem. Rekao mi je: “Antika je to bio čovjek”. (Vjerojatno je to bila stvarna osoba koju je obradio.) Oprostili smo se pred njegovim vratima, a sutradan je izdahnuo u Zvorniku iza teravih – namaza i predavanja o Bedru, koje je održao u džamiji.

Kad sam u nedelju čuo da je umro, iznenadio sam se i jedva došao k sebi. Nisam ni mislio da mi je bio ovako drag, iako je mogao biti i bolji čovjek.

Rahimehullahu teala!

(10.12.1968.)

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • O marihuani i hašišu
    Hello. I have checked your bosnjackooko.com and i see you've got some duplicate content so probably ... Više...
    11.12.18 06:13
    Autor - TillyBig
  • Komentari kao simptomi, po svo...
    Sve ovo, I puno gore po drugim portalima, dolazi I dozira se sa politickog, vojnog I posebno crkveno... Više...
    03.12.18 22:21
    Autor - Zijo
  • Tonijeva priča za subotu
    Tuzna ali literarno lijepa prica. Suglasno tvom zivotnom dobu (koje je istovijetno i moje) u jednom ... Više...
    01.12.18 22:16
    Autor - Zijo
  • Miljenko Jergović o Bosancu
    Ima (H)rvata kojima hrvatska bura ne smeta ali im smeta mirisni bosanski lahor! Nažalost, ima bikova... Više...
    28.11.18 23:03
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Mešina priča za subotu
    Lijepa prica kao i uvijek. Više...
    24.11.18 23:42
    Autor - Heli
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
home search