LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 06 Siječanj 2019 09:48

 

Kisna noćRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (51)

Nadan Filipović

Kišna noć

-Kad' iskopat'? Kad' izabrat' pravi vakat? Kako izbjeć' da me onaj se'jačina ne sazenta? Moram čekat' mrklu noć punu oblaka il', još bolje, što jače kiše.

U ciglani je našao jedan manji špicasti ašov. Skratio mu je dršku i dobro ga naoštrio. Lahko ga je mogao sakriti ispod bluze i iznijeti iz kruga. Sada je bio slobodan, ili, kao su znali reći, slobodnjak. Nije se morao prijavljivati kad bi negdje krenuo. Prije večere zamolio je kuharicu u menzi, Stanu, ima li da mu da masla ili masti u jednoj konzervi. Ne puno, šakicu.

-Namam masla Rušide, ali imam svinjske masti u jednoj kanti.

-More i svinjska mast.

-Otkad si počeo jesti svinjsku mast? Znam da svinjetinu ne jedeš, pa me čudi….

-Hajde ljepotice, ne pitaj me puno, već daj ako češ dat'.

-Ju, ju! Braco, ispada da ti iščeš da ti dam. Bogami nisam dala ni komesaru, pa neću ni ciglaru. Do udaje. Kad ja sebi pravog proberem, njemu ću dati. – našali se Stana.

-I meni je do ženidbe, k'o što je tebi do udaje. Hajde, daj mi u konzervi masti, pa da razgulim.

Stana donese punu konzervicu svinjske masti, a Rušid je zamota u jednu krpu, sveza čvor i stavi u džep pd jakne.

-Neka krmeće masti i kudelje. Ako je lopina Ejub nabavio kakvog psa onda je guta kudelje namazana bilo kakvim mrsom najbolje rješenje - razmišljao je.

Hamzalija mu se jučer požalio da će se smanjiti iskop gline jer se očekuju velike kiše. Manje iskopane gline, neostvarena norma, manja plaća. Rušida obradova ta vijest. I zaista, tu večer se nebo natmurilo. Olovni oblaci se nadviše nad gradom.

-Ovo će bit' pravi vakat. – razmišljao je.

Počela je dosadna kiša. Kao iz kabla! To je ona sarajevska što ne prestaje. Nije bilo iskopavanja gline. Odlučio je krenuti. Predvečer. Kolegama iz spavaone je rekao da ide posjetiti jednog prijatelja i da će ostati kod njega na konaku. Obukao je kabanicu sa kapuljačom, sakrio ašov ispod nje i izašao iz kruga bez ikakva problema. U džepu od kabanice imao je poveliku gutu kudelje koju mu je Hamzalija dao ne pitajući ga što mu treba baš kudelja.

Smrkavalo se. Hitao je sve njemu poznatim kraticama. Oko devet sati je bio na brdu iznad kuće. Kiša je i dalje ljevala. Sakrio se je u jedan oveći grm blizu ograde. Kad se više nije vidjeo ni prst pred okom dopuzao je do ograde i počeo pipati da nađe onaj kamen koji je ostavio uz trideset i osmi direk. Konačno mu se kamen nađe pod dlanom. Kako on napipa kamen počeše lajati psi. Odjednom se s druge strane ograde pojaviše dva golema tornjaka.

-Dakle, razbojnik se'jački je nabavio pse. Dobro sam predvidio. – tresao se od straha.

Polako se povuče malo dalje od ograde. Izvadi iz džepa onu gutu kudelje. Raščupa je na dva podjednaka dijela. Iz jakne izvuče onaj zamotuljak sa konzervom punom masti. Psi su i dalje uporno lajali. On umoči i natopi svinjskom mašću jednu gutu i baci je pred pse. Prestadoše lajati, onjušiše i jedan od njih zgrabi kudeljnu gutu u usta. Prevari ga mast. Glasno je glabao gutu kudelje. Rušid baci i drugu gutu preko ograde. Drugi pas je uhvati u zraku. Prestali su lajati. Izmakoše se od ograde. Odoše niza stranu.

Upotrebio je stari trik koji mu je pokazao rahmetli otac. Kod komšije je bio takav pas da od njegovog noćnog lajanja i zavijanja nisu mogli očiju sklopiti. Rami je to brzo dosadilo i on je uzeo gutu vune i uvaljao je u ucvrkano maslo i saft od nekog malo zagorenog mesa. Prešao je u mraku preko ceste i bacio je tu, za psa zamamno mirisnu gutu, preko komšijinih taraba. I šta bi? Nakon par minuta lajanje i zavijanje potpuno prestade. Pohlepni pas je tu gutu odmah ščapao i počeo da glaba, a guta oštre vune neće ni dole, ni iz gubice. Pas sisa i sisa mast i na kraju u ždrijelu ostane zaglavljena vuna ili kudelja koja mu ne dozvoljava da pusti bilo kakvog znaka, a kamo li da zalaje. Takvog psa sa zaglavljenom vunom ili kudeljom u ždrijelu može spasiti samo veterinar.

Odjednom vidje da se u kući upali svjetlo. Nakon par minuta ugleda svjetlost ručne baterije, pa se pojaviše još dva svjetla.

-Znači, trojica su. Ejub je pored pasa, na koje večeras ne može računat', doveo i pojačanje.

Povuče se i sakri iza onog velikog grma. Srca mu je lupalo. Jedno svjetlo krenu prema dijelu ograde u kojoj se nalazio trideset i osmi direk.

Oglasi se Ejub: “Halime, dobro pogledaj jada nekog gori, a Nazif i ja ćemo sve doli, oko kuće ispregledivat'. Neko mora bit uokole. Ne bi paščad on'liko lajala brez veze.”

Halim se približi ogradi. Bio je tri-četiri metra udaljen od grma iza kojeg je čučao Rušid. Odjednom se pokliznu i pade koliko je dug i širok. Ustade gunđajući.

-Ejube…Ejube, nejma ovdi ništa. Sve je u redu. Morebit su lasicu jal liju nanjušili.

-Ha'de onda doli. Valja nam spavat'. Nećemo jamda cjelu noć okole hodat'. Psi su se umirili. Hodider doli.

-Eto mene.

Tetura Halim niza stranu i još dva puta bubnu sve psujući. Uskoro se svjetla na kući ugasiše, a Rušid sačeka još pola sata da ona trojica utvrde. Onda priđe, napipa kamen, pomače ga u stranu i navali kopati. Psi ni mukajat! Zabavili se glabajući već isisane gute kudelje koje nisu mogli ni izbaciti, niti progutati. Kiša je bila sve jača, a mrak još mračniji. Uskoro udari ašovom u metal. Rukom razgrnu i napipa poklopac. Opkopa okolo i izvuče kutiju. Ostavi je iza grma, a on vrati zemlju u rupu, te je utaba najprije rukama, a onda nogama i vrati kamen na staro mjesto.

Opet je krenuo njemu poznatim kraticama i spusti se u čaršiju. Svanulo je. Kiša je prestala i on skide kabanicu i kutiju umota u nju. Krenu prema ciglani. Putem se sjeti da je iza grma zaboravio ašov, ali to nije više ni bilo važno. Ne vrać'o se vala po ašov.

Prođe kapiju u uđe u spavaonu. Kiša je rominjala. Nema ni danas posla. U spavaoni se izležavalo nekoliko ljudi. Neki su opet igrali poklape skupljeni oko jednog kreveta. Glasno su se raspravljali, skoro svađali. Rušid metnu kutiju na krevet, leže i pokri se dekom. Ogledao se. Niko ne gleda. Polako skide poklopac. Unutrašnjost kutije je bila suha. Najprije uze one kuverte sa funtama i dolarima. Napipa i dvije kuverte sa broševima. Napipa i kuvertu sa satom. Poklopi kutiju, metnu je pod jastuk, pokri se po glavi i zaspa. Probudio se u rano jutro. Pošto je kiša i dalje nemilo padala, iskopavanje gline je privremeno obustavljeno. Kolege iz spavaone krenuše u menzu, na ručak, a on se zaputi prema izlazu. Kutija je bila na leđima, u jednoj jutanoj vreći koju nađe pored ulaza.

-Hej ba Ruško, đeš po ovoj kiši? Šta to tegariš na leđima? Da nisi šta jamio pa hoš izn'jet iz kruga ciglane? Ha? – upita ga Maho vireći kroz mali prozorčić na barakici koja je bila kao neka portirnica.

-Ma kutiju punu dukata nosim u čaršiju. Ode kupit' kišobran, brate si mi dragi. Ma kupiću dva. Da imam, svakao ako i za jednog imadnem dovoljno para.

-Ha-ha-ha! Kupi ba i meni jedan kad te pušćam da kutiju punu zlata iznosiš.

Zatvori prozorčić.

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 13 Siječanj 2019 10:18
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search