LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid" RUŠID - roman u nastavcima
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 10 Ožujak 2019 19:31

 

ItalijaRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (61)

Nadan Filipović

Prelazak

Ne prođe ni pet minuta a Isak se vrati, bez putnog lista i bez pletare. Vino je promijenilo vlasnika.

-Idemo. Požurite. Svaka sekunda nam je dragocijena. Valja nam se vratiti do osam uvečer. Ako zakasnimo morat ćemo spavati na ledini pred prelazom…. na ničijoj zemlji, u međugraničnom koridoru.

Poče se glasno moliti, a i ova petorica za njim. Rušid mu je bio s desne strane. Hvatao je nešto od riječi i ponavljao. Sva šestorica su imali rasklopljene molitvenike u rukama. Isaku je pored lijeve noge bila pletara, a Rušid je pod miškom stisnuo dvolitru ljute komovice za ljutog druga Mitra.

-Druže Isak, drugovi Jevreji. Nadam se da ne moram ponavljati da se morate vratiti nešto prije osam da obavimo proceduru. Ako zakasnite, sami ste krivi. Smrzavaćete se cijelu noć do osam izjutra. Je li jasno?

-Jasno je druže majore – odgovori Isak, a “major” ga opomenu: “Druže Isak, druže Isak, pa koliko puta ti moram kazati da sam ja potporučnik Jerko, a ne major.”

-Meni ste vi kao general, druže Jerko.

Jerko mu se primače i prošapta: “Joj duže Isak, mojoj se curi koju vabim svideo onaj parfem koji si mi prošli put doneo. Ako nađeš još kakav sličan, molim te kupi, svakao ako nije skup. Još je bre nisam povalio ali se nadam, parfem na parfem, liker na liker, biće šanse. Evo ti dinara, a tvoji tamo imaju lira.”

-Druže Jerko, tvoja želja, meni naređenje. Mlad si. Shvaćam te. Eh, pusto vrijeme, gdje moja mladost odlunja? Više bi imao uspjeha u ljubavi da sam parfeme poklanjao. Ne trebaju mi dinari. Kupit ću to od mene. Ne brini, bit će parfem i boca slatkog likera. Ona pletara je za samo tebe. Vino je bog bogova. Ma kao misno! Vidimo se prije osam.

Taman da krenu prema talijanskoj brklji odjednom se pred njima stvori Mitar. Očigledno je bio mamuran. Oči su mu bila zakrvavljene.

-Ej bre, Čivutine! Gde ćete bre! Vi poleteli lepo tamo da se klanjate i dojučerašnjim fašitima gučete bonđorno i kome state. A himna?! Postroj se. Brzo. Takooo! Na desno ravnajs! U zastavu gledajte! Ajmo! Himna! Što glasnije možete.

Postrojiše se i grunu himna:

Hej Sloveni, jošte živi
Duh naših dedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi duh slovenski
Živeće vekov'ma
Zalud preti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Dok su ostali graničari tupo gledali u dirigenta Mitra i jevrejski hor, “dirigent” reče: “Ajmo, ponoviti zadnju strofu, ali u mom aranžmanu.”

Crni sekstet zapjeva, ma bolje rečeno zaurlika, da se sve treslo:

Mi stojimo postojano
Kano Čivutine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Tako bre – dreknu Mitar – a sad mrš bre. Gde je dvolitra? Odčepi je i dobro potegnu, pa će – Dobraaaa Čivutive. Vata, lepo vata.

Pjevači polako krenuše prema talijanskoj strani. Rampa se podiže i šest klatarećih crnih odijela krenu prema dvojici, očigledno mahmurnih talijanskih graničara koji samo odmahnuše rukama.

-Vai, vai, ma non dimenticare che devi tornare indietro in otto ore.

Čim su prešli tridesetak metara ušli su u mali autobus, kakvi su današnji kombiji. Motor je radio. U autobusčiću je bilo toplo. Više se nisu molili. Dvojica su zapalili, pa i Rušid krehnu cigaretu.

Sjedio je pored Isaka.

-Isak, smijem li nešta upitat'? Kako vi hladno odoste u onu graničarsku kućicu i predadoste putni list za šest ljudi, a vratiće se samo pet. Ako vas uhvate nagrebusili ste. A sve zbog mene.

-Daj, nemoj biti naivan. Pod nos sam mu metnuo putni list sa šest imena, a na stol mu stavio list sa pet imena. Imao sam spreman taj list sa pet imena, identičan sa onim na kojem je bilo šest imena. Ma, ne vode oni računa jer znaju da nekad ide šest, nekad deset, nekad manje ljudi. Neće biti problema pogotovo kad mu donesem jeftini parfem i slatki liker za vjerenicu. Ništa se ne brini.  

Nakon pola sata vožnje zaustaviše se pred jednom ohrdanom trokatnicom, tužno oronule fasade. Kad su izašli iz autobusčića sačeka ih dvadesetak Jevreja, svi u crnim odijelima, kao što su oni. Nasta uzvikivanje, pozdravljanje, ljubljenje. I Rušid, a sada bajagi Samuel Romano, fasova nekoliko vrelih poljubaca, a još više zagrljaja. Ostaci ostataka skoro uništenog naroda nalazili su snage i razloga makar za subotnju radost.

(nastavlja se)

Ažurirano: Nedjelja, 10 Ožujak 2019 19:35
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search