LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Priče Priča Svetlane Radosavljević
Priča Svetlane Radosavljević
Srijeda, 08 Svibanj 2019 10:23

 

KukoljKukoljija

Svetlana Radosavljević

Родило жито као никад до сад. Класје зрело, зрно пуно и једро, а кукољ средину њиве краси и никако да узри.

Жели би жетеоци али морају жито од кукоља одвајати а то ће жетву успорити. У свакој њиви те године беше доста доброг жита али и кукоља. Сви у селу гледају на Живка. Он има највише њива под житом. Кад он крене са жетвом сви ће кренути. Ко ће боље знати од првог газде у селу, кад је чему време­­?

Гладио је Живко бркове и браду и мислио:

– Ако остане кукољ у њиви догодине ће га бити још више!

– Нека нек узри па ћу га пожњети и спалити.

Лето одмиче а жито презрева, жетеоци најамници долазе и одлазе, нико не почиње да жње.

Једног дана дође неки непознат човек, по оделу би се рекло да је из града. Окупише се сељани око незнанца да виде шта га доводи у њихово планинско село, а незнанац каже да откупљује кукољ и да нуди добру цену за зелен кукољ у цвету.

Слушали сељаци, нису веровали али ипак одоше својим кућама да се посаветују шта да раде.

Незнанац дошао коњском запрегом, а у запрези десетак џакова незрелог кукоља. Видели то и они нерадници што краду Богу дане и банче у сеоској кафани, само испили наточене чашице и у групи изјурили на пољану. Сачекали мрак па право у Живкову њиву, газе зрело класје, ломе, жито испада а наручја им пуна кукоља. Нарамке увезали канапима па право код Милутинове кафане. У тој кафани био је Кукољија, чекао да му продају кукољ. Незнанац им даде нешто ситнине, њима ће то бити доста да пију неки дан.

Кочијаш напуни кочије и оде пре зоре из села.

Следеће јутро је било облачно па су сељаци остали дуже у кућама него обично.

Живко као да је имао неки предосећај, узјаха коња па на њиву оде право. Имао је шта да види, жито изгажено а кукоља ни струк. Умало га срце не издаде. Није веровао шта види.

– Ко би то могао да уради?

Ни са ким у селу није био у завађи. Само је ђаво дошао по своје, знао је Живко да је кукољ ђавоља ‘рана. А шта да ради са изгаженим житом? То нико неће да жање, погажено, уврљано, кластови празни, изломљени. Ретко је Живко пунио лулу и пушио али ипак је у џепу имао кремен-камен и кресиво. Направи неколико варница и приближи житу, а жито презлело плану, и пламен поче гутати сламу и згажено класје.

Како му њиве беху близу шуме, ван села, и шума поче горети.

Сељаци се окупили да гасе пожар незнајући да је пожар изазвао Живко.

Он је одјахао као болесник, осврћући се ка згаришту, није знао шта да мисли и кога да криви!

Поред сеоске кафане када је пројахао коњаник, из кафане се чула песма:

– Кукољија, Кукољија, позлатила ти се кућа и кочија!

Живко је мислио да је и њих ђаво обилазио па им је кукољ у главу посадио. Одјахао је до куће и жени попричао шта их је снашло, питао се кад су се и о кога то тако огрешили, да их таква несрећа снађе.

Жена угну раменима и одмакну главом:

– Једино ако те није онај сиромах клео што си му дао бучук јечма да прехрани сирочиће?!

(Ova priča je prenesena sa prijateljskog sajta Avlija.me)

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search