LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Bosanski ljudi Зоран Ћирјаковић - Лешеви и две каријере, Politika 1.mart, 2012.
Зоран Ћирјаковић - Лешеви и две каријере, Politika 1.mart, 2012. PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 05 Ožujak 2012 17:02

Jedan beogradski osvrt na “Zemlju krvi i meda”.

Zahvaljujem se prof.dr Zoranu Ćirjakoviću na dopuštenju da na OKO prenesem njegov tekst iz beogradske “Politike”

Рат речима око Анџелининог филма је само наставак рата за Босну, последње у серији разгоревања врућег дејтонског примирја

Када сам са још девет гледалаца, четири униформисана лица и два оперативца у цивилу, који су вероватно послати да чувају офуцана и масњикава седишта од српског беса, ушао прошлог четвртка на премијерно приказивање филма „У земљи крви и меда” нисам очекивао повратак у 1988. годину.

Анџелина Џоли нам је понудила римејк „филма” који је Слободан Милошевић режирао крајем осамдесетих. Слике голоруких жена са децом у наручју послужиле су Слоби да створи илузије апсолутне невиности – Срба као вечних жртава које нису у стању да чине зло. И у Анџелинином сценарију главну улогу имају бебе које плачу и жене које бескрајно пате и очајнички вриште. Ту су и крволочне, безосећајне звери које их убијају. Само су у њеној верзији из 2011. ловина постали Бошњаци, а Срби бештије.

И реакције су сличне. Милошевић је уз помоћ приче о беспомоћним српским жртвама из тада последњег рата постао анђео „остатака закланог народа”. Анџелина је у Босни нашла „своје” жртве и љубав преживелих није изостала. Сарајевска премијера је имала нешто од еуфоричне атмосфере митинга из првих месеци антибирократске револуције. Нова бошњачка богиња послала је својој публици неке сасвим препознатљиве поруке: Ви сте мој изабрани народ. Ви сте једине жртве. Ви не можете да урадите ништа лоше. Ви сте невини као бебе.

Ту се не завршавају сличности између две себичне некрополитике. „У земљи крви и меда” је производ жеље једне моћне и утицајне особе да постане већа него што јесте. Дакле поново неко ко има огромне амбиције гради каријеру и поправља имиџ на балканским лешевима. Крајем осамдесетих то су били лешеви невиних српских жртава, а данас се секси споменик хуманости и милосрђа гради од лешева недужних бошњачких цивила.

Зашто је то данас опасно? Рат за Босну није завршен. Њу је тешко замишљати. Ова крхка држава једина на Балкану нема националност и, што је овде много опасније, нема свог национализма. Бар пола њеног становништва не сматра да је она земља за њих. Рат речима око Анџелининог филма је само наставак рата за Босну, последње у серији разгоревања врућег дејтонског примирја.

Овај привидно љубавни филм је постао део борбе за историју. Њу више не пишу историчари. Они споро пишу, а и књиге су им предугачке и некако компликоване. Демократизовану историју која се лако вари, која је питка и логична, пишу медији и Холивуд. Састављају је естрадне звезде, ангажовани новинари и елоквентни јавни интелектуалци. То су обично људи које „воли камера” и који су претходно успели да позлате сопствене биографије.

Овдашње публике имају своје историје које постоје независно од ове глобалне инстант историје. Јер постоји бошњачка историја и постоји српска историја. То су две заокружене, завршене приче у којима нема шта да се дода. Сви све знају. Обе стране још једино траже благонаклоне арбитре, људе са стране који ће им рећи да је само њихова историја права историја. А ко ту може да замисли бољег судију од Анџелине?

Сасвим је неважно да ли је, пре него што је пресудила, разумела да се овде не ради о жртвама као појединцима или о много великим, па чак ни о убедљиво највећим жртвама. Овде се увек ради о „нама” као генетским жртвама. Речи „ми смо жртве” овде по правилу подразумевају да ми не само да нисмо него да не можемо да будемо злочинци.

Сем, можда, када убијамо да не би били убијени. „Никада више” овде значи никада више мом народу, а не никада више свим људима. Овде све метафоре добију националност. Зато Анџелинин филм на Балкану не може да постоји као метафора. То знају и Срби и Бошњаци. Зато је једни мрзе а други обожавају.

Сва балканска „никад више” подразумевају „још једном”. Нико овде није толико глуп да два пута иде на клање. То је била једна од првих Милошевићевих крвавих лекција. Али у њој је, као и Анџелинином филму, било много тога тачног. Ни њен римејк није лош зато што приказује нешто што Срби-злочинци нису радили – све је то, на нашу срамоту, непријатно близу истини. Штавише филм би био фалсификат да је редитељка правила неки „пола-пола” баланс између жртава у Босни. Оно што је у њему опасно – и милошевићевски – је то што је српско-бошњачку кланицу осликала као 100 одсто српску, што није пустила да бар буде 99 према један. Ту се крије то болно неметафорично „још једном”.

Мучно је било гледати ту порнографију насиља. Нисам остао до краја филма. Ионако знам крај. Сећам се година расплета.

Предавач на Факултету за медије и комуникације, Београд

Зоран Ћирјаковић

Kratka biografija:

Zoran Ćirjaković je završio master studije iz oblasti međunarodnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Poslednjih godina najviše se bavi interkulturalnim komunikacijama, međunarodnim odnosima, globalizacijskim procesima i Podsaharskom Afrikom. Ćirjaković je prethodno bio novinar nedeljnika NIN i dugogodišnji dopisnik Newsweek-a i The Los Angeles Times-a iz bivše Jugoslavije. Povremeno je izveštavao sa balkanskih žarišta i za mnoge druge inostrane medijske kuće, uključujući NPR i BBC radio, The Washington Post, The New Republic i The Chicago Tribune. Pripremao je i vodio redovne spoljnopolitičke emisiju na Radio Beogradu i Radiju B92. Za domaće magazine izveštavao je iz zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike, uglavnom iz kriznih područja, uključujući Demokratsku Republiku Kongo, Pakistan, Nepal (tokom građasnkog rata), oblast Kašmira, Liban, Burmu, Šri Lanku, Argentinu i Meksiko. U Herefordu, Velika Britanija, obučen je za izveštavanje iz ratnih i "neprijateljskih" okruženja. Kao gostujući predavač držao je predavanja na univerzitetima u Kembridžu i Kilu. Naučne radove je objavio u zbornicima "Kosovo: The Politics of Delusion" i "Terorizam". Sarađivao je sa organizacijom Human Rights Watch na pripremi obimnog izveštaja o ratnim zločinima na Kosovu.

Ažurirano: Ponedjeljak, 05 Ožujak 2012 17:04
 

Komentari  

 
-4 #6 Sulejman 2012-03-11 23:25
Nečude mene ovakvi,iz iste kuhnje svi one dolaze.Klanicu su pravili da bi Bošnjak što manje ostalo.Eto nije imao hrabrosti ni kraj filma da pogleda,možda bi u njemu ipak proradila savjest......možda.
Citat
 
 
+3 #5 Namik 2012-03-07 17:01
.................
Gdje si ih metno, otuda ih skloni
Sa svijeta, gdje si ih metno, skloni
Skloni ih Boze, i pomozi im, Boze
Niko im, bez Tebe, pomoci ne moze
Nema im nigdje stana ni stanista
na oba svijeta - kuce ni kucista
Skloni ih, Boze, sa oba svijeta
Skloni, i pomozi

(Abdulah Sidran)
Citat
 
 
+3 #4 Namik 2012-03-07 16:55
Dozvolite da ovdje citiram Sidranovu
pjesmu (znam da se Avdo nece ljutiti):

SARAJEVSKA MOLITVA
Kumim te Bogom, veliki Boze
skloni sa svijeta zivotinje!
Neka preostane sve od macjeg roda
moje sirotinjstvo nek preostaje
ali - skloni zivotinje.
U pseci rod ne diraj,ne dotici ptice
samo te molim, milosni Boze
skloni zivotinje.
Skloni zivotinje,sa obronaka,skloni .
Skloni zivotinje,prekl injem te Boze-
ali mi ne diraj svinja ni vepra,
ne diraj slavuja
ni kucnog sarenog pjevaca.
Ne diraj mi nista
u sta je lijepo pogledati.
Ne diraj nista.
...................nastavak slijedi
Citat
 
 
-2 #3 Namik 2012-03-06 11:57
:cry: Sta je Bosnjaci moji ?

Ovaj mudroser izjednacava zrtve
genocida nad Bosnjacima sa srpskim
zrtvama,te tvrdi da Andjelina Dzoli
vrsi jednaku propagandu kao sto je
to Milosevic cinio !!??
A vi, niko ni mukajet, svi nijemi-
- mutavi ? A SUTNJA JE
ODOBRAVANJE.

Najgora boljka kod Bosnjaka je ovo:
vecina ce uvijek radije kritikovati
svog bliznjeg Bosnjaka nego nekog
ko im radi o glavi.(Dobar primjer
ovakvog poltronstva i kukavicluka
je *EDIN* koji navalja dosta lazi
o meni, cime je prekrsio i pravila
ovog bloga; a koji sada mudro
suti !!)
EDINE izidji iz misje rupe i
iznesi svoje misljenje u pogledu
ove cetnickepropaga nde, (ako ga
uopste imas).
Ti kazes da volis Bosnu a da je
ja mrzim ?
Ili cuvas svoju premudru straznjicu
u hladovini i zavjetrini ?
Citat
 
 
-5 #2 Namik Omerspahic 2012-03-05 22:33
:P Ovo je cista prosrpska propaganda.
Citat
 
 
-3 #1 Namik Omerspahic 2012-03-05 22:31
8) Profesore Cirjakovicu, Vi mozete sada teorizirati u duhu postmodernizma i relativizacije istorije ali prvo da napravimo jednu vaznu distinkciju:

1)Milosevic, odn. srpski ekstremni nacionalizam je ZAPOCEO ovo zlo na Balkanu 1990.tih godina (tj. agresiju na okolne susjede);

2) Svaka akcija ima i reakciju (kako u fizici tako i u ljudskom drustvu), te SVE sto se dogodilo i dogadja poslije je moralno opravdana reakcija. (Reakcije cak nisu bile dovoljno jake, po mom shvatanju, pogotovu ako ih uporedimo sa srpskim Mitom Osvete (npr. srpska izreka: *Osvecen - posvecen*.)

3) Nije mi jasno o kojim *srpskim nevinim zrtvama* govorite ?

Mislim da je A. Djoli ovdje progovorila jezikom koji kreatori prosrpske propagande vrlo dobro razumiju; zato im njen film toliko i smeta.
Citat
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search