LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Alija Nametak
Alijine iskrice
Nedjelja, 07 Svibanj 2017 16:21

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (39)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Zapis o Adilu Džipi

Jučer je iznenada umro moj komšija Adil Džipa, a danas, 13. marta je zakopan. Dok ga nisam poznavao, kažu, da je bio veliki pijanac, a imao je ženu i dosta djece. Žena mu Hola, kći je bivšeg ministra pravde u Turskoj carevini, za posljednjeg kalife, Ali-Ruždi efendije Kapića, starinom iz Počitelja. Kao ministar potpisao je ukaz kojim se Mustafa Kemal-paša Ataturk osuđuje na smrt, pa je morao bježati iz Turske. Došao je u Sarajevo i bio je profesor u Šeriatskoj sudačkoj školi. Međutim, bio je zaboravio hrvatski govoriti, pa i misliti – toliko se uživio u turski jezik – da je kao nastavnik bio vrlo slab. A bio je i kandidat za prvog reis-ul-ulemu.

Kći mu Hola, žena Adilova, bila je strpljiva žena, koja je pokrivala mahane muževe. A onda se prije sedam-osam godina naglo okanio alkohola, povukao se u kuću, a jedno vrijeme je bio čak i kao poludio. Onda su ga animirale komšije, da se malo otrese iz te povučenosti, pa je počeo dolaziti u džamiju. Bio je vrlo redovit posjetitelj naše mahalske džamije na jaciji, a i u drugim džamijama je klanjao često duge vaktove.

No raniji neumjeran život mu je ruinirao i srce i jetru, a imao je i šećernu bolest, pa je iza ručka jučer naglo umro. Kad sam došao nad nj bio je još topao, ali puls nije udarao.

I da tragedija bude još veća, njegova Hola, koja se nije nikad iz kuće odmicala, otišla je prije desetak dana s najstarijom kćerkom, nakon više od trideset godina, u Tursku gdje joj živi brat Rebi i jedna sestra.

Jedan džematlija manje, a hoće li itko ustupiti u prvi saf (i jedini) na njegovo mjesto?

Allah rahmet ejle.

(13.3.1964)

 
Alijine iskrice
Ponedjeljak, 02 Siječanj 2017 08:37

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (36)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Crtica o hafizu Muhamed efendiji Pandži

Hafiz Muhamed efendija Pandža je umro 18.11.1962. Bio je član Ulema medžlisa i šura reis-ul-uleme mehrum Džemaludina efendije Čauševića. Već kao gotov hodža došao je u Nuvab na nauke, a učio je i u Turskoj, u Carigradu. Kao bogat čovjek nije služio u državnoj ni u vakufskoj službi od tridesetih godina ovog stoljaća. Jedno vrijeme je izdavao list „Islamski svijet“ s Munirom Šahinovićem, a jedno vrijeme sam. Kada je u vakuf došla nova uprava u 1936. godini , uspostavljanjem Nijabeta, reče mi jednog dana rahmetli reis: „Reci Fehimu, neka mu nađe kakvu službu!“ Prenio sam ovu poruku puncu i mehrum Pandža je bio postavljen za vjeroučitelja u gimnaziji, a po Tevdžizidžihet nizamnami postavljen je i za vaiza u Begovoj džamiji. Godine 1938. bio je izabranu Ulema-medžlis, s potpunim brojem glasova birača izbornog tijela (devet) i povjeren mu je referat baš-vaiza.

Porodica Pandža je bila u tri generacije borbena. Djed mu je bio hodža i zbog svojih vazova bio je protjeran u tursko vrijeme u Travnik, gdje i umro. Ime mu je bilo Isamuddin. Stare Sarajlije bi pričale da je nakon njegova izgona iz Sarajeva tri dana bio mrak u gradu.

 
Alijine iskrice
Petak, 04 Studeni 2016 08:38

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (34)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Sličica o Halid-begu Hrasnici

Halid-beg Hrasnica bi znao reči: “Ne bojim se da neću imati jesti, nego se bojim da neću smjeti jesti”. Umro je u toku prošlog rata, a prije toga je dosta dugo bolovao od šećerne bolesti i nije smio mnoge stvari jesti.

Takođe bi znao reći: “Dok su djeca mala, nikad nije problem smjestiti ih u auto: nakljukaš ih kao šljivopitu, a kad odrastu, svako ima svoje mjesto.”

(zapisano 29.8.1962)

 
Alijine iskrice
Subota, 23 Srpanj 2016 19:43

 

Nametak AlijaAlijine sarajevske minijature (29)

Iz knjige „Sarajevski nekrologij“, Alije Nametka

Dosta ga je sudbina osudila

Kad je u julu godine 1943. po ginuo veliki župan Dragan Hadrović u Banjoj Luci profesor Husejn Alić se slučajno našao u Zagrebu, ako se ne varam, s Edhem efendijom Mulabdićem, a poslom “Narodne uzdanice”. Jesu li bili kod Pavelića kakvim poslom Uzdaničinim, ili je Pavelić saznao za nj da je u Zagrebu, hele zbavio ga i rekao mu:

-Huso, ti češ biti veliki župan u Banjoj Luci!

-Namoj me, poglavniče, dirati iz Sarajeva. Meni je dobro u Sarajevu.

Na to će Pavelić: “Carska se ne poriče!”

(Par riječi o atentatu na velikog župana Dragana Hadrovića: Izvjesni Meša, kondukter kod prevoznika Nike Mihaljevića, predao je Hadroviću paket iz Okučana, uz poruku da mu ga šalje dr Ivo Protulipac, predsjednik Velikog križarskog bratstva. Međutim, to je bila tempirana bomba, ili, “paklena mašina”. Kad je Hadrović otvorio paket snažna detonacija je izvalila zid Sarafića kuće (na mjestu današnjeg parkinga kod "Elektrokrajine"), u kojoj je Hadrović stanovao. Za ubistvo velikog župana Dragana Hadrovića u julu 1943. godine osumnjičene su pristalice bivšeg stožernika i velikog župana Gutića koji nije mogao očima smisliti svog nasljednika Hadrovića.Međutim, sve je ostalo samo na sumnjama.)

Profesor Husejn Alić i Ante Pavelić su se poznavali sa studija, a sigurno su bili u opoziciji kao poslanici Ustavotvorne skupštine (ili Narodne skupštine) u Beogradu. Tako je Alić na svoju nesreću morao iz Sarajeva u Banja Luku. Ostavio je svoju lijepu kućicu u Sarajevu, napravljenu od poslaničkih dnevnica i hipotekarskog zajma, i odselio sa ženom i tri kćerke u Banja Luku.

 
Bajramska priča
Srijeda, 06 Srpanj 2016 11:58

 

Mladi lukNa vakat tobe

Nadan Filipović

(Neka "dužnika" pod lukom!)

Kako čovjek stari sve češće shvata da je najveći dio života proveo u zabludi vjerovanja da ima mnogo prijatelja.

Ovu priču o prijateljstvu i prijateljima mi je davno, davno, kad sam bio maksum, pričala moja rahmetli nena Hajrija. Tu priču nisam nikad zaboravio, a sve češće sam se znao sjetiti moje rahmetli majkice i njene priče kako sam se kroz život razočaravao u ljude kojim sam toliko dobra učinio, pomogao im da se dokopaju prestižnih profesorskih titula, magisterija i doktorata. Upravo se ti, uz par časnih izuzetaka, meni više ne javljaju, pogotovo otkad se stjecajem okolnosti i sudbe nađoh na najmanjem kontinentu. Kao da sam umro! Jedna doktorica, psihijatar po specijalnosti, reče mi i ja zapamtih: “Nadane, bolan ne bio, pa ti od kojih si kao doktor Frankeštajn napravio univerzitetske profesore, tebe ne vole od momenta svog uspinjanja na hijerarhiji, a ne vole te zato što ti najbolje znaš ko su oni bili i ostali pored svih pozlata!”

Hajdemo se, međutim, osvrnuti na tu neninu priču.

Helem, u nekoj bosanskoj varoši bijaše nakav bogat beg. Jako, jako bogat. U austrijski vakat. Imao je velike komplekse zemlje i mnogobrojne kmete. Živio je sa suprugom, begovicom, i Nurudinom, sinom jedincem. Naime, begovica je Nurudina rodila teškom mukom, a porođaj je bio tako krvav da su joj hećimi rekli da više ne može imati djece.

Jedinac je bio pažen, mažen, a uz sve to i razmažen. Kad se zamomčio, potpuno se oteo babinoj kontroli i uvijek se skrivao iza stalme materine zaštite, skuživši da je materino oko slijepo, a majčinska ljubav beskrajna k'o svemir.

Nurudinu je bilo jako dosadno u njihovoj golemoj kući na kraju varoši, pa je sve češće počeo odlaziti u čaršiju u kojoj je, kao reče, imao na desetine prijatelja. Počeo je zakašnjavati, a beg je u par navrata, po ponašanju i zadahu rakije iz sinovljevih usta počeo shvaćati da je Nurudin krenuo debelo krivim putem. Namjeravao je iz sina jedinca šejtana istjerati nemilosrdnom kandžijom, ali kad god bi je dohvati begovica bi skoči i zakamiči: “Nemoj, nemoj, tako ti rahmeta materina. Doće Nurudin tobe! Valja i njemu izderat' zelene opanke!”

I beg bi se smiri, ali nakratko.

 
Poezija
Ponedjeljak, 14 Ožujak 2016 18:04

 

Novica TadićIzabrane pjesme pokojnog Novice Tadića

ZAGLUŠEN, IDEM ULICOM

Zaglušen, idem ulicom,
umoran se vraćam kući.

Nedavno sam izašao iz bolnice.
Opet sam prigrlio život.
Prigrlio pepeo i ništa.

Imao sam misao
da svega imam u izobilju,
da sam mlad i čio
i da se ne rađam od nesreće.

Ali, sada sam ovde
i ružne snove sanjam.
Sad sam zaglušen, sad se vraćam kući.

 

CRNA MISA

Skupili smo se, Sovuljage,
Navucimo kukuljice,
otvorimo misnu knjigu.
Na stolu nas čeka
nova curica-cuclica.
Izmerićemo je
krojačkim metrom;
pribošćemo je
svetlim pribadačama,
curicu-leptiricu.
Pa hajdemo,
spasimo je.
Priđi, priđi,
prvopričesniče.
Nek ti ne zadrhti
kljun;
nek ti ne lupne
krilo.
Brže, brže!
Um!
Rektum!

 
Riječ Safete Obhođaš o....
Subota, 13 Prosinac 2014 21:49

 dzamija-klanjanjeSve dobri muslimani

Safeta Obhođaš, Wuppertal, Njemačka

Mudrost literarnog magija, Luisa Borhesa, koja nas uči da je za religiju lahko umrijeti ali za nju zaista teško živjeti, nije se doticala mog oca. On nije želio umrijeti ni za kakve ideale ali još manje živjeti u pobožnosti. Kao mladić je shvatio da on svoj život ne može podrediti religiji. Rođen je kao musliman, vjerovao je u Boga, ali nikako nije mogao ispunjavati dužnosti koje mu je propisivao islam. Ali je bio spreman odgovarati za svoje grijehove i prezirao je svako licemjerstvo.

Predstavimo sebi, neko je ovdje u Njemačkoj pozvao mog oca na slavlje kod nekih sugrađana porijeklom iz Turske. Babo bi odmah započeo nasmijavati slavljenike svojim šalama. „Sinak, nemoj mi bogati sipati tu lozovaču iz te discount-kese. Što kriješ tu flašu, meni je to ispod časti. Ti misliš, dragi Allah ne vidi šta ti radiš. Ili one što su se napili u onom ćošku. Evo moje čaše na stolu, možeš sipati da svi vide. Allahovu kaznu ću prihvatiti i podnijeti.“

Imala sam i jednu vrlo pobožnu tetku. Ona je klanjala svih pet vakat namaza, pri svakom koraku prizivala Svevišnjeg. Svakog Kurban-Bajrama je mislila na svog rahmetli supruga Mustafu. U njegovo ime je za kurban namjenjivala jedinog velikog ovna. Đavo ipak ne da mira, ona je bila vrlo škrta žena i čak ni prilikom tog svetog čina nije mogla odoljeti iskušenju. Tetka je siromašnima dijelila samo jednu četvrtinu kurbana, a ostalo je dospijevalo u njen lonac ili zamrzivač. Znate i sami da je trebalo biti obrnuto.

Sjećam se i našeg komšije, zvao se Avdić i uzgajao je ovnove za Kurban-bajram. Ali on je bio jedan lukavac ili mađioničar, njemu je uspijevalo najslabije životinje prodati po skupoj cijeni. Poslije se hvalio time i ismijavao sljepilo svojih kupaca.

 
« Početak«123»Kraj »

Stranica 1 od 3

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • Bajramska priča
    Dobra!! Prica i svakodnevnih pouka o prijateljstvu utemeljenom na imanju novca ima na pretek, ali je... Više...
    26.06.17 22:34
    Autor - Zijo
  • Bajramska priča
    Aferim Ti za ovo, moj Nadane! Više...
    26.06.17 04:41
    Autor - Kemal Dietz
  • Bajramska priča
    Zanimljiva priča sa pomalo tužnom porukom majstorski napisana. Više...
    26.06.17 02:41
    Autor - ivan berisov
  • O generalima i generalici stra...
    bravo Sejo , ali bojim se da je to borba s jetrenjacama Više...
    23.06.17 00:56
    Autor - Yasna Avesta
  • Banalnost zla Olge Zorić
    Ako su Bošnjaci narod bez “korena”, kako pišete, onda meni, kao pojedincu valjda može biti dopušteno... Više...
    22.06.17 09:59
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Ово је мој последњи коментар на овом веб сајту.Опростите на сметњи. Зијо, говорим арапски језик, у н... Više...
    22.06.17 02:10
    Autor - Амир Чамџић
  • O generalima i generalici stra...
    Аутор је заиста у праву када је написао "да нема ништа горе од тога да понизиш човека". Управо тако,... Više...
    22.06.17 02:04
    Autor - Амир Чамџић
  • Banalnost zla Olge Zorić
    SRBI MORAJU DA PRIZNAJU DA POSTOJE I DR.NARODI OSIM NJIH-SRBA. ETO SRBI SU PRIZNALI 90TIH GODINA POS... Više...
    21.06.17 23:54
    Autor - ISTINA
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amire, Vasi komentari vise zvuce kao krik, vapaj, manje kao neko utemeljeno misljenje. Nije se lahko... Više...
    19.06.17 22:32
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Dajte, l(ij)epo Vas molim gospon Čamdžić, nemojte više lupetati kao mitraljez maksim po diviziji. 80... Više...
    19.06.17 21:41
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје је дете умрло због неправде која је мени учињена. Više...
    18.06.17 19:50
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Специфичност ваше политике Зијо је да понижава врхунске интелектуалце, факултетски образоване људе п... Više...
    18.06.17 19:13
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо, кад си већ поменуо неке личности, зашто си изоставио Фикрета Абдића? Шта мислиш да Алија Изетб... Više...
    18.06.17 18:09
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    На нека Ваша питања, претходно сам парафразирао књигу, а књига или читанка, исто значење једне речи ... Više...
    18.06.17 17:54
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо у "Злочину и казни" Фјодора Михаиловића Достојевсбог млади и екстремно сиромашни студент Раскољ... Više...
    18.06.17 17:41
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Svojevremeno je nad Dzevadom Karahasanom, mislim da je jos uvijek predsjednik Udruzenja knjizevnika ... Više...
    18.06.17 13:02
    Autor - Zijo
  • Osvrt na doseljavanje stranaca...
    У тексту је поменуто исељавање под агитацијом у Србију у току Првог светског рата.То је период трого... Više...
    16.06.17 19:19
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје мишљење је у потпуној сагласности са српском националном политиком и са оним што готово сваки ... Više...
    16.06.17 18:17
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amir moze imati svoje misljenje ali je ono u suprotnosti sa utvrdjenim cinjenicama. Samo teska indok... Više...
    15.06.17 23:51
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Истина Слободану Милошевићу као комунисти и Југословену није ни требало судити, можда онако "успут"... Više...
    15.06.17 10:29
    Autor - Amir Čamdžić
home search