LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Historijske zanimljivosti
Novinska vijest stara 148 godina
Subota, 11 Studeni 2017 18:55

 

Sarajevski cvjetnikInozemne vjesti

Naslov: Bivoli ruše telegrafske stubove u Americi

Sarajevski cvjetnik, 24. aprila 1869. / 24. muharema 1286., god. 1, br. 20[17], strana 4.

(Preneseno iz naučne studije “Bibliografije Sarajevskog Cvjetnika, prilog povijesti knjige”, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2017, uz direktno dopuštenje autora djela, gospođe Prof.dr Senade Dizdar, kojoj se od srca zahvaljujemo.)

 
Misterije sarajevske vijećnice
Petak, 10 Studeni 2017 07:55

 

VijecnicaSarajevo – legende, mitovi, tajne - najpoznatije ukleto mjesto u Bosni i Hercegovini se nalazi u srcu Baščaršije

Tarik Jažić, Sarajevo

Mnoge ispričane legende, ali i historijski zapisi, opravdano svrstavaju sarajevsku Vijećnicu na prvo mjesto na ljestvici najpoznatijih ukletih mjesta u Bosni i Hercegovini. Prvi projekat Vijećnice je djelo slovačkog arhitekte Karla Paržika. Njegov nacrt nije zadovoljio želje tadašnjeg ministra Benjamina Kalaya, pa je izrada projekta ubrzo povjerena Alexandru Witteku. Wittekov projekat je bio zadovoljavajući, nakon čega je povjeren Ćirilu Ivekoviću koji je bio zadužen za samu izvedbu projekta. Izgradnja objekta je trajala od 1892. do 1894. godine, a kao gradska vijećnica zvanično je u upotrebi od 1896. godine.

Upravo u samom procesu izgradnje Vijećnice javljaju se i prve priče vezane za prokletstvo ove građevine. Prva u nizu nesreća desila se tokom njene izgradnje kada je konopac kojim se dizala kanta sa malterom pukao, a kanta je u padu ubila jednog od radnika. Za nepunih 20 godina kasnije, u samoj blizini Vijećnice ubijeni su austrougarski prijestolonasljednik Franc Ferdinand i njegova žena Sofija. To nije bilo jedino ubistvo vezano za Vijećnicu. Godine 1983., iz potpuno nepoznatih razloga i veoma hladnokrvno, tadašnji portir Vijećnice Ilijaz izvršava ubistvo najboljeg prijatelja Fatmira sa čak devet ispaljenih metaka.

Pored ubistava, ova ukleta gradska vijećnica bila je i poprište nekoliko samoubistava. Prvi pokušaj samoubistva skokom sa prozora Vijećnice izvela je, tada tridesetogodišnja radnica na održavanju biblioteke, Ankica Bulić. U njoj se 1964. godine objesio direktor Narodne biblioteke Bosne i Hercegovine Vojo Kreco, a nedugo nakon njegovog samoubistva na isti korak se odlučila i tridesetsedmogodišnja Ksenija Karić, daktilografkinja u biblioteci. Bilo je tu još mnogo pokušaja samoubistva i ostalih uposlenika gradske Vijećnice, a razlozi nikada neće biti poznati.

Još nekoliko nesretnih slučajeva vezanih za Vijećnicu je zabilježeno kroz historiju. Pod nesretnim okolnostima život je izgubio i uposlenik Branko Čulić koji se sredinom sedamdesetih godina, prilikom izlaska sa posla, okliznuo i udario glavom od stepenište Vijećnice gdje je na licu mjesta umro. I dvojica direktora Vijećnice su na neobične načine umrli. Direktor Luka Đaković je umro prvog dana penzije, odmah po završetku rada u Vijećnici, a direktor Dževad Dautović je poginuo u saobraćajnoj nesreći prilikom povratka kući sa posla.

U proteklom ratu Vijećnica je bila u potpunosti uništena. Godine 2000., prilikom rekonstrukcije unutrašnjeg dijela Vijećnice, arhitekta Taib Hadžović gubi život prilikom obrušavanja stepeništa teškog pet tona.

 
Historijske zanimljivosti
Petak, 27 Listopad 2017 21:12

 

Mit i religijaМит и религија у Срба

AkaдeмиK Веселин Чајкановић (Београд, 28. март — Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије

Mајка којој се не држе деца чини нарочите предохране да јој се новорођено дете сачуваjу. ''Чим се дете роди, бабица га однесе у двориште провуче кроз обруч или точак од кола трипут занија према истоку, па онда стане на кућни праг и трипут упита породиљу: Волиш ли сунце јали месец?

А породиља, сакривена иза врата, сваки пут одговара: Сунце.

После овога бабица пробуши детету десно уво бритвицом или иглом цепачом на кућњем прагу, и у њега уметне свилен кончић, на који је нанизана старинска сребрна парица. Обешену парицу дете носи на увету једну, три, пет, а најдуже седам година; после је скине она иста жена која ју је и утнула и једног светачног дана, у саму зору, баци у бистру текућу воду или у ватру.

Врло су интересантна два погребна обичаја у којима се симболизира сахрањивање у кући. Кад неко у кући умре, обрежу му се нокти од руку и ногу, па се бургијом више кућних врата у праг заврти и они нокти у ону рупицу утуре, а рупица са дрветом зачепи, па ћe, веле, међу кућанима иза мртвог велики мир и слога остати.

Други обичај је из крушевачког округа. У Рибнику је године 1893 умро Стеван Степановић. Пред излазак из привремене му у вечну кућу измерише га црвеним концем од врха главе до прстију ножних. Затим тај конац закопаше у кућу - на радост, да им остала чељад и стока у здрављу остану.

Један од многих других обичаја јесте овај који се изводи приликом свадбе у Рибарама, среза мачванског (не врши се у осталим селима у Мачви). Сутрадан по венчању, док се млада у вајату убрађује (повезује јој се конђа), свекрва се пење на таван куће и ту на тавану игра. Начин прављења мачванских кућа такав је да таванице над кухињом није нити има оџака са димњаком, који ће са огњишта дим спроводити кроз димњак, већ дим дигнувши се са огњишта, пошто се разнесе по целом тавану, наилази на два отвора на крову над којима су озидани димњаци и тек тада излази ван. Стога свекрва мора у диму играти, певајући:

"Гледај, сине, с тавана,

Како наја игра снахама,

Опа цупа, сваки дан,

Ију-ју-ију-ју!"

Није тешко ни да се погоди због чега се играње, коме је циљ да се сазову преци, врши на тавану. Таван и кров - то су места на којима врло радо бораве душе предака, и демони уопште.

Mоже се наћи доста потврда за ово веровање. Суђаје и уопште божанства и демони који одређују судбину налазе се на тавану или крову, или отуд говоре, или долазе у кућу кроз оџак.

Пребацивање угарка преко крова о Божићу је утук на зле демоне који се ту налазе.

И многи свадбени обичаји најбоље се дају разумети ако се претпостави да се на тавану, или на крову, налазе демони, у овом случају душе предака: тако, на пример, пропис да млада, кад први пут уђе у нови дом и подстиче ватру на огњишту, мора гледати на баџу или уз оџак; да мора бацати жито уза стреху или на кућни кров, или да мора бацити преко куће јабуку, или колач. Бацање жита, јабуке, колача, очевидно је жртва демонима - душама предака на крову. На тавану или крову налазе се, као што се види, душе предака, и свекрва своју игру изводи на тавану зато што тамоима највише изгледа да ће их сакупити.

У нишкој околини, кад невеста улази у свој нови дом, сачекује је свекрва и пење се у кола и једну запаљену свећу три пута обнесе око невестине главе и дода невести сито са житом и нареди јој да жито баца према истоку и западу.

Дакле, шта ради свекрва?

Она најпре свећom гони лутајуће душе од невесте, да их одмах затим скупља приносећи им жртву у житу.

 
Leteće svinje nad Zagrebom
Ponedjeljak, 20 Ožujak 2017 23:26

 

Leteće svinjeTovljene svinje su padale po Zagrebu

Nadan Filipović

Zagreb se u jesen 1943. godine nalazio u gotovo potpunom okruženju od strane partizanskih jedinica. Možda je najslikovitiji primjer koji govori o gotovo kobnoj situaciji u kojoj se NDH već tada nalazila jesu svinje koje su jednog jesenjeg dana, kao bombe, padale po Zagrebu.

Naime, tada je avionski transport (sorry, zrakoplovni transport) bio jedini način da se tovljene svinje prevezu iz Koprivnice u Zagreb. Stvarno je historijska pikanterija, ali potpuno istinita, da je jednog tmurnog dana čitava pošiljka svinja ispala iz preopterećenog aviona na gradsko područje Zagreba prilikom njegova slijetanja na aerodrom u Borongaju.

(Izvor: Građa za povijest Narodnooslobodilačke borbe u sjeverozapadnoj Hrvatskoj, Knjiga 6, Dok. br. 135, 389)

 
Jedno Staljinovo pismo
Ponedjeljak, 06 Ožujak 2017 08:20

 

Staljin sa djecomСтаљиново писмо учитељу сина Василија, могу ли ишта слично написати наше вође?

(Na slici: Стаљин са сином Василијем и кћерком Светланом)


„Наставнику, другу Мартишину.

Добио сам Ваше писмо о изгредима Василија Стаљина. Хвала на писму.

Одговарам са великим закашњењем због презаузетости послом. Молим Вас, извините.

Василиј је размажен момак осредњих способности, незналица која није увек правична, која воли да уцењује слабе „руководиоце“. Он је често дрипац слабе, тачније - неорганизоване воље.

Размазили су га многи „кумови“ и „кумићи“ уз истицање да је он „Стаљинов син“.

Срећан сам што се у Вама нашао макар један наставник достојан поштовања који се према Василију односи као према свима и од клипана захтева да се потчини школском режиму.

Василија кваре директори, које сте поменули, људи-крпе којима није место у школи.

А што дрзник Василиј још није упропаштен, то је због тога што у нашој земљи још постоје наставници који не дозвољавају да размажени властелинов син пропадне.

Мој Вам је савет: нека ваши захтеви према Василију буду строжи и не плашите се лажних уцена и претњи размаженка да ће „извршити самоубиство“.

 У томе ћете имати моју подршку.

На жалост, немам могућност да се лично бакћем са Василијем. Али, обећавам Вам да ћу га с времена на време зграбити за шију.

Поздрав!

Ј. СТАЉИН

8. VI `38.

(Ovaj tekst koji je objavljen na portalu FAKTI, poslao mi je gospodin Vlatko Slokar i ja mu se od srca zahvaljujem.)

 
O Sokrat5ovoj smrti
Srijeda, 04 Siječanj 2017 20:47

 

SokratSokrat, mudrost i naše moderne ludosti

Ibrahim Kalin, savjetnik turskog predsjednika i sekretar za štampu turskog predsjedničkog kompleksa

Drevni grčki filozof Sokrat oslobođen je optužbi na simbolički obnovljenom procesu u Ateni 22. maja 2012. godine. Vijeće deseterice sudija iz Evrope I Sjedinjenih Država saslušalo je izlaganje grčkih i stranih advokata o slučaju da bi donijelo odluku o tome da li je Sokrat bio kriv za neznaboštvo i za kvarenje omladine. Pošto su sudije bile ravnomjerno podijeljene, to je sačuvalo Sokrata od kazne u skladu s drevnim grčkim zakonom. Optužen za kvarenje omladine i vjerovanje u božanstva nepriznata od strane grčkih vlasti, Sokrat, najveći mudrac i filozof antičke Grčke, rekao je u svoju odbranu da su optužbe protiv njega lažne i da razlog što mu se sudi nije dovođenje mladih u zabludu o metafizici, već zato što je pokazao da moćni i pretenciozni ljudi ustvari ništa ne znaju. Nakon odnošenja pobjede u svakoj debati, Sokrat je svaki put ponovio ono što će postati poznato kao Sokratova ironija: “Jedina stvar koju znam jeste da ništa ne znam.” Ovo kritičko ispitivanje koštalo je Sokrata života 399. godine pr.n.e., kada je ispio otrov spravljen za njega dok je boravio u svojoj ćeliji, dovodeći svoje odane student i prijatelje, uključujući Platona, Kritiju, Ksenofonta i Fedona do suza, boli i očaja. Ali ono je također dokazalo snagu principa za koje je Sokrat živio i umro. Uprkos insistiranju svojih sljedbenika, Sokrat je odbio svaki plan za bjekstvo iz zatvora i prihvatio svoj kraj kao božanski određenu sudbinu. Čak je i tokom svojih posljednjih časova govorio oholim i iskvarenim stanovnicima Atene da nemaju istinsko znanje i mudrost, već samo ambiciju i gordost.

Nadmena oholost moderniteta donosi upadljivo podsjećanje na bezumlje antičke Grčke koje je pogubilo svoj najveći um. Nije samo intelektualna arogancija već je i epistemiološki imperijalizam tvrditi da se zna sve što se treba znati o univerzumu i značenju ljudskog života. Istina je da, dok raspolažemo najnaprednijim tehnologijama i ekonomskim sredstvima u ljudskoj povijesti, milioni odlaze u krevet gladni svakoga dana, prognanici bježe iz svojih domova, nevini ljudi umiru u bezumnim ratovima, a nepravda i nejednakost čvrsto vladaju. Oni koji postave pitanje modernog statusa quo dobijaju tretman sličan onom kakav je nekoć pružen Sokratu. Optužbe protiv Sokrata bile su odraz strahova vladajuće klase tog vremena.

Plašili su se da njihov obrazovani i uvjerljivi učitelj usađuje nove etičke nazore među omladinu i da će to sigurno razotkriti njihove iskvarene ambicije za moći, statusom i čašću. Ukoliko ne bi bilo zaustavljeno, to bi vjerovatno vodilo ka novom intelektualnom i političkom pokretu i uzburkalo status quo. Ustvari, jedna od optužbi protiv Sokrata bila je da on u potaji staje uz Spartu, atenskog najvećeg rivala, i krišom sprema ustanak s nekim od svojih učenika.

 
Historijske zanimljivosti
Subota, 31 Prosinac 2016 10:31

 

Utvrda Chartreuse„Neosvojiva“ utvrđenja – podsjećanje na pad Belgije u Prvom svjetskom ratu

Ivan Berisov, Sarajlija, Olival Basto, Portugal

(na slici: današnji ostaci utvrde Chartreuse)

Bilo je to, relativno davno, za života naših djedova, u vrućem augustu 1914. Prema njemačkom vojnom planu, koji se bazirao na čuvenom planu von Schliffena, pravom remek djelu vojne vještine, u Francusku su preko Belgije trebale provaliti čak tri njemačke armije, koje su sve zajedno brojale oko 700 hiljada vojnika, što je predstavljalo oko polovine svih snaga na zapadnom bojištu. Bila je to udarna grupacija strahovite moći, koja je trebala, u roku od četrdeset dana, dovesti Francusku do kapitulacije.

Na osnovu obavještajnih podataka i proračuna, ruska se armija za to vrijeme ne bi ni pokrenula. Nakon što bi Francuska bila pobijeđena, sve njemačke snage i snage njenih saveznica Austrije i Turske obrušile bi se sredinom septembra na Rusiju. U tom obračunu na istoku predviđala se sigurna pobjeda, a što bi bilo poslije toga možemo nagađati. U svakom slučaju, da se sve ostvarilo kako je bilo planirano u Europi bi ostale samo dvije sile, koje bi nešto značile i to jedna kontinentalna – Njemačka i druga pomorska – Britanija

Planirani upad preko Belgije je lako razumjeti, ako se zna da je Francuska sjeverna granica bila slabije branjena, ustvari neuporedivo slabije od istočne, one prema Njemačkoj. Posebno je bio slabo branjen dio belgijske granice pored kanala La Mancha. Na tom dijelu Francuska nije imala niti jedno jedino utvrđenje.

Od početka se, međutim, znalo da je planirani upad preko Belgije skopčan sa velikim, kako političkim, tako i vojnim rizicima. Jedno od glavnih pitanja je bilo kako će se ponašati Belgija?

Rat sa Belgijancima Njemačkoj nije odgovarao, a niti je njenim osnovnim ratnim planom, bio predviđen. Zbog toga je Njemačka na sve moguće načine pokušavala privoliti Belgiju, da njenu vojsku preko svoje teritorije propusti bez otpora.

Međutim, nikakve diplomatske igre, uvjeravanja, prijetnje, ucjene, pa ni najgrublji ultimatumi, koji su se činili nisu urodili plodom. Belgija nije popuštala

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 25

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search