LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Satira
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

SkupUtovar mopedića i prigodna filozofiranja (6)

Nadan Filipović

Iziđoše. Kiša je mrmoljila. Muki drži onaj golemi kišobran poviše Izet efendijine glave i kad efendija bilo šta zausti, on bi dočekaj sa: “Bom baš, tako je poštovati Izet efendija. Svaka ti je na mjestu.”

Otvoriše zadnja vrata od Toyotice. Seljaci se opet skupili ko muhe na balegu. Skaču svi da pomognu. Zadnja sjedišta su položena, ali kako god metnu mopedić ne mogu se vrata zatvoriti. Jednom dedi kreštavog glasa pade “genijalna” ideja na pamet.

-Stante ljudi! Viđatel ovaj šaraf na guvernali? Njega treba otšarafit pa rastavit mopeda na prednji i zadnji dio, pa će ondak stat.

Neko donese francuski ključ, pa navalili da otšarafe taj šaraf na guvernali, a on zapeko pa nikako ne ide. Jedva ga otšarafiše. Metli u auto prvo prednji dio, pa onda guraju zadnji. Ne ide. Metli onda zadnji dio, pa prednji. Jok! Izet efendija stoji namrgođen ispod kišobrana i prebire po tespihu, pa će: “Đe li će se potrefit da je moj merđo na redovnom servisu do ponedeljka. Eeee, grdne rane moje, da sam došo svojim avtom to bi bilo šega, a ovako, doveze me moj džematlija, hvala mu najljepša, al vidimo, ljudi moji dragi da nikako ne ide…šta mislite vi ljudi da ja koga sutra jal u ponedeljak pošaljem sa većim avtom da mi mopedić doveze? Šta veliš ti moj džematlijo dobronamjerni? Kako se ne sjetismo da je avto premaleno?!”

“Bom baš, budem mislio….halali Izet efendija, baš sam glup ispo” - mehko će Muki

Irhad se zaleti: “Efendijaaa, slobodno ti ostavi mopeda u nas i pošlji kog sa većim avtom pa ćemo…”

-Šut tamo, balavunder jedan – presiječe ga Izet efendija – pa da se ti po džombama soskim vozaš, pa da ga još više uhelaćiš, a ionako jedva prducka i vas dimi.

Uto se ponovo javi stari kreštavi dedo sa “prepametnom” idejom, što ti je jesen života i pamet, grdne rane: “Ljudi, boni ne bili, nek efendija povuče jedan dio od mopeda, pa nek nam jope dođe po drugi dio, al da znamo kaće, da janje metnemo na ražanj pada dok se peče da seirimo i muhabetimo i da koju pametnu sarajevsku i rijasetsku čujemo.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

kafa i rahatlokumiPapirologija uz kahvu (5)

Nadan Filipović

Dok je zbunjena Zumra oznojene crvene face šprintom mljela kahvu u onom golemom mesinganom ručnom mlinu, iza poluotvorenih vrata su virile tri dječije glavice zvjerajući širom otvorenih usta.

-Evo papira od motora!

-Hade ba kakog ba motora. Mopedića. Evo četri i po stoje. Evo još i dvobanka. Evo hanumi banka od srca za maksume… za šećerke. Prebroj jarane.

-Ma nisi trebo efendija maksumima ništa. Al fala od srca. Pedeset, pljuc, sto, pljuc, stopedeset, pljuc…..sve je tačno, četrista i sedamdeset kako smo se nagodili.

-Deder, sad mi napiši priznanicu da si dobio pare. Brez nje nemerem motora na sestrića prevest’ i prepisat’.

-Joooj, vehad sam ti ja efendija u pisanju. Irahadeeee, Irhadeee, đe si bog te ne ubijo, prestan se vozat po avliji. Motor je pazarit. Eno ti točak pa njega goni. Neg hodder vamo. Brzo. Poleti, nemoj da ti ja u avliju salazim….

-Pusti dijeta! Ja ću napisat. Jamda znaš čitat?

-Nako. Pomalo. A moral napismeno? Ja sam vavjek prestrašit od napismenog.

-Ne boj se, bolan ne bio. Pa, neće te valjda star hodža prevarit!

Uze papir i penkalo, a tespih ostavi na rub stola. Tespih ko guja skliznu na pod, a Zumra skoči ko zapeta puška, podiže ga, poljubi tespih i metnu ga ponovo na sredinu stola.

 
Molba za pomoć

 

Kineskinja i mužMolba za pomoć - pismo iz Kine

Moje ime je Chunhua Wong. Chunhua na mom, kineskom jeziku znači “proljetnji cvijet”, kad se prevodi na bosanski. Imam dvadeset i jednu godinu. Inače sam šnajderica (na kineskom ). Ono sve u stilu pjesme „Sjedila sam za mašinom, šila sam....he,he,he...“

Nego, da zamolim vas sve koji čitate „Bošnjačko oko“ (na kineskom 波黑各 ) da mi pomognete, ako ikako možete. Jedna moja jaranica, inače Bošnjakinja Behka, često, svaka dva-tri mjeseca, dolazi u Chengdu (na kineskom ) gdje ja živim i uvijek kad dođe da naveliko pazari pune goleme kufera mahrama (na kineskom ), i ona redovno bude kod mene na konaku i na hapi da ušpara da ne plaća skupog hotela. Ja joj se uvijek smijem kad jede. Ne umije koristiti štapiće, već umače.

Behka mi je u strogom povjerenju rekla da tamo u Bosni i Hercegovini (na kineskom 波斯尼亚和黑塞哥维), u Sarajevu, na Fakultetu islamskih nauka, rade dvojica jako pametnih profesora. Reče mi da se jedan, stariji i jako, jako, jako pametan, veoma mozgat, zove prof.dr Džemaludin Latić, a drugi je mlađi, isto veoma plaho pametan, prof.dr Almir Fatić. Njih dvojica su prave Sarajlije i čast i dika ne samo Fakulteta islamskih nauka, već i Baščaršije (na kineskom 义卖), srca Sarajeva, kao i cijelog grada.

Behka mi je rekla da su njih dvojica naučno dokazali da azijske žene već sa dvadeset godina ulaze u proces oronulosti“.

Sudbina je sudbina! Od nje se ne može pobjeći. Lakše se može pobjeći od sjene na sunčanom danu nego li od sudbine. Ja sam se pomirila sa mojom sudbinom. Tako je - kako je! Svak svoje zna.

Hvala bogu još me vid služi i šijem po vas cijeli dan. A sve je to kod mene počelo baš naglo. Kad sam imala punih devetnaest godina bila sam puna snage i poleta. Međutim, kad sam uplovila u dvadesetu, prvo sam se svako jutro osjećala pomalo nako oronulom, odnosno onemoćalom, a onda kad se približio dvadesti rođendan počela sam primjećivati promjene na licu, javljanje bora, zubi su mi počeli ispadati, kosa je počela da sijedi, i postajala sam sve više oronula.

Evo, vidite na ovoj fotografiji, što je poslana uz pismo Bošnjačkom oku, mene i moga muža koji ima 37 godina, a koji me, hvala bogu dobro pazi i žao mu je što sam ovako oronula. A on? Nit se hara, nit se stara!

Imamo dvije kćerkice. Jedna ima 2 godine, a druga 3. Muž i ja strijepimo za njihove sudbine, jer vrijeme je neumitno, godine idu i dvadeseta se i njima dvjema približava kada će i one oronuti. Da mi ih je na vakat poudavati dok ne počnu ulaziti u proces oronulosti.

Pomirila sam se da tako mora biti. Svaka čast velepametnim profesorima Latiću i Fatiću što su utvrdili ovu pojavu oronulosti kod žena iz Azije, ali bih ih lijepo zamolila da nam svima daju jasno objašnjenje zbog čega se taj fenomen oronulosti javlja baš u cvijetu mladosti, sa dvadeset godina.

Selam (na kineskom 额手之) ovoj dvojici vrhunskih intelektualaca s nadom da će mi dati objašnjenje.

Dok vi u Bosni imate takve naučne kapacitete kao što su prof.dr Džemaludin Latić i njegov mlađi kolega prof.dr Almir Fatić, za svoju budućnost ne moraju brinuti ni SDA, ni Fakultet islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu, ni Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini, ali ni cijela Bosna i Hercegovina, a što podrazumijeva oba entiteta (na kineskom 2 x ).

I rekla sam mojoj Behki: „Jao što su pametni! Jao što su pametni!“ (na kineskom 为这两个智能手)

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

Okupljeni seljaciPut putuju dva dobra jarana (4)

Nadan Filipović

(Okupljeni seljaci čekaju da vide kako će proći pazar mopedića - nema sarajevski efendija šanse da prevari opreznog i lukavog Vasifa.)

Jahija je došao pred Mukijevu kuću već frtalj do šest. Još je bio ranojesenji mračak. U rukama mu pogolem ceker. Na njemu tamno zeleno odijelo, ono što ga je oblačio samo uz Bajram još u Titino vrijeme. Na prsima se isticala zelena kravata. I košulja je bila svijetlo zelene boje.

-Uh jesi se picn’o. Da mi to ne iđemo u kakav zijan. Ako ćemo u zijan deder da se ja ljepše obučem.

-Ma jok! Kakav zijan. Otvaraj garažu i pali.

Sjedoše u Toyoticu i krenuše. Elhamdullilah! Muki vozi polako i oprezno. Nije šala, zetovo je avto.

-Đe ćemo?

-Goni prvo na najbližu pumpu, jerbo je avto na rezervi, lampica se pali i gasi, pa onda za Semizovac!

-Aaaaaa?!

-Nejma aaaaa. Samo goni al’ polahke. Nije šećer u vodu up’o.

Napunili su do vrha na pumpi, pa vozi dalje. I bogme dođoše do Semizovca.

-Sad goni desno. Eto, onde je znak i strelica za Srednje.

-Šuti ba! Kazaću ti poslije.

Prođoše Garež, prođoše Kamenicu, prođoše Ljubinu, pa na jedno kilometer Jahija reče: “Skreni ovde lijevo, Na makadam, pa polako.”

Muki umukao, više ništa ne pita. Kad su došli do jedne puste okuke, šumica okolo, Jahija reče Mukiju da stane sa strane puta iza nekog visokog šipražja.

-Hajde ti jednu cigaru sažmari, a ja ću nešta obavit’.

-Jel’ mala il vel’ka?

-Ma jok ba! Samo ti zapali.

Jahija iz cekera izvadi šarafciger i dvije registarske tablice skinute sa komšijinog Volva. Skide tablice sa Tojotice i postavi tablice od Volva.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

StarletPripreme za put u Korita (3)

Nadan Filipović

U petak, uoči puta u Korita kod Srednjeg, pozvao je svog najboljeg jarana Mustafu – Mukija, na kahvu i muhabet u Dedage. Mustafa i on su bili dva jarana od najvećeg povjerenja. Od djetinjstva. Prohodali zajedno. Kad bi jedan drugom štogod tajnog rekli, to je bilo kao u mezar zakopano.

Sjedoše.

-Muki jarane, šta radiš u subotu?

-Vala ništa. Pemziju već potrošio, a ovu sljedeću evo čekam k’o ozebo sunce, a kasni već dvi hefte. Kakav god Tito rahmetli bio vlašina, pemzija je bila vavjek na prvog precizno…ono poštar Šemso rahmetli na mopediću Tomos…prd,prd, prd…đe si Muki, dolazi da podapišeš i da ti pemziju ja bo’me izbrojim…i ja njemu vavjek podaj ljepo na kafu…i rahmetli Šemso se vavjek zafali…

-Stan’, bolan ne bio! Nemoj mi sada priča naokolo kole i naširoko k’o da su kišne dove. Nego, hoš ti meni nešta pomoć’, al ono, šifra k’o u mezar, pa će biti za bemzina i tebi makar dvobanka, ako ne i više ako mi pos’o uspije.

-Jooooj, dvobanka bi me dobro potpulcala. Imo bi makar za kahve i cigara. A kakav bemzin spominješ?

-Đe ti je zet Latif u subotu?

-Drinca do popodne nakon nočnog rada u petak. On ti je sekuriti nočni i ne smije anamo na skladištu oka sklopit’. Ako ga kontrola ujagmi da je zakunj’o nogica mu je u guzove, pa na testu, šetat nako, a valja dva maksuma hranit’.

-Imal’ on još onu malehnu Tojoticu, jamda Starletka b’ješe?

-Jaštaradi! Eno je u geraži. Nije je jamda dva mjeseca upalijo. Nema para za bemzina.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

AhmedijaPotraga za dijelovima (2)

Nadan Filipović

Jahija nije ni sanjao kakvih će sve problema imati. Njegov dobar jaran, Ilijas, inače mehaničar, rekao mu je da se ne briga za zamjenu dijelova, samo neka ih donese, ali ako budu drugačije boje od originalne crvene moraće zamoliti autolakirera Hajru da udari tupak i ispeče u komori. Kad je autolakirera Hajru Mrmka pit’o kol’ko će to koštati, ovaj mu je šalantno i sasvim proročanski nejasno rekao: “Par joja, jarane si mi! Za šušku il keš, par joja isto! Tupak je tupak, jebi ga.”

Smajin moped, starudija, Tomos bullet 1978, je bio crven i poprilično ohrdan. Ne vrijedi on “par joja”, ali kajado, tišu mišu, nije se zamijerati onom Refiku što ima goleme šaketine. Počela je hitna potraga za dijelovima. Lista: guvernala, prednja felga, prednji blatobran i far. Obaš’o c’jelo Saraj’vo, ni jednog dijela, ni za iladža. Sestra mu Tatla veli: “Jahija, bolan ne bio, vidim da se jedeš, puknićeš ba. Daj mojim šćerima da na ko’pjuteru pretrkeljaju, svakako kete svaka pred svojim i fejsbukaju se po vas cijeli dan kad nisu u školi.”

I bi tako! Zasjele Sanela, Amela i Adela i trkeljaju li, trkeljaju, temeljita riserća prave. Bacile se na oglasnike, a posebno onaj sajt OLX.ba. Jahija nazvao jednu firmu u Matuzićima….jok ba. Naja! Pa nazvao jednu firmu u Zenici, na Kamberovića Polju…jope naja. Peh, pa to ti je.

Uz’o novine. Oslobođenje i Avaz od utorka. Gleda li gleda. I već kad htjede odustati, hop, naleti, tuspasi se - čita oglas - “prodaje se moped Tomos, starija tipa, u odličnom stanju, 49 kubika, crven, sve informacije na taj i taj mobitel”. Pođe namah nazvati sa svog mobitela i kad je otkucao zadnji broj, naglo se predomisli i počeša se po glavi. Ustade, sa vitrine uze ključeve od kuće komšije Izeta koju je čuvao jer je Izo bio u Švedskoj kao izbjeglica, šatro logoraš sa Manjače. Taman na kraju rata kupio od nekog potvrdu da je bio u logoru Manjača, a dole nečitak potpis i muhur od Crvenog krsta (križa). U Švedskoj porauhali to čage i Izo bio dobro depresivan, jednom bajagi čak pokuš’o sam sebi dokundisat’, metli ga u ludaru na par mjeseci i dali mu invalidsku pemziju, dijagnoza: DSMIII, F32, depression. Bogme je pravo obnovio kuću koja je u ratu bila nazvana “dobitnik na lotu” – šest direktnih pogodaka, plus dva minobacačka dopunska. Je.i ga… ima se, more se.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

Tomos mopedSaobraćajni udes u širem centru Hrasnice (1)

Nadan Filipović

Jahija Hašić je piljar iz Hrasnice. Na crno, nako uz "pemziju". Ima i svoju stalnu tezgu. Bezecovanu! Pojeftino od okolnih seljaka kupuje, malo skuplje prodaje, pa mu uz “pemziju” sve to što kane, baš dobro dođe. Ima Pasata dizela. Karavana B3. Zelenog. Često su ga jarani znali zafrkavati da je taj njegov Pasat ko stvoren za reisa profesora i doktora od nauka, onako naški zelen.

Helem, jednog dana je gajbama i gajbicama pretrpao Pasata, toliko da mu je preglednost u retrovizoru i sa strana bila skoro pa nikakva. Vozio je putem Famosa i taman da skrene u uličicu Gaj, pa onda prema kući u ulici Šehitluci, kad eto ti jada, preteče ga nakav momak na mopediću i on skrenu u uličicu Gaj. Jahija ga po baksuzluku ne vidje u špigli, pa kad smota da će u Gaj, onaj na mopediću buuuuuub u Pasata. I pade s mopedića. Zakoči Jahija. U mjestu. Srce mu se u grlo popelo od straha. Allahu dragi, jel živ? Kad izađe iz auta onaj momak se već dizao sa kolovoza. Desna ruka na koju je pao ili kojom je udario u auto bila je podobro zguljena.

-Jarane, esselamu alejkum - regularno poselami Jahija - šta to bolan bi? Pa ja sam imo pravo prvenstva. Gdje si se zaobado da me pred skretanje pretičeš?

-Sašti viđat svog boga - uzvrati momak i nazva nekog na mobitel.

-Koga to ba zoveš? Jel muriju?

-Jok! Ne miči! Napraviće moj babo uviđaj.

-Eški tebe! Pa jel tvoj babo murija.

-Jok! Jebeniji neg sva hrasnička i ilidžanska murija. Samo je mrven oprezniji kad je SIPA u pitanju. Kad bilo koji ovdašnji murijaš u mene mi babuku viđa brzo preleti na drugu stranu teste. Ima u mene mi babo već šes murijaša ko recki na kajšu….

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 7 od 25

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search