LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home (Pod)sjećanja
PODSJECANJA
Abdulah Sidran o Slobodanu Praljku PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 08 Prosinac 2017 09:21

 

Praljak SidranAbdulah Sidran, veliki bosanski književnik o prijatelju Praljku: “Skončao je u Haagu, gdje je morao dokazati kako nije, od oca bježeći, dušu predao vragu...”

Boris Orehić, Zagreb

(Jedna stara fotografija - pokojni Slobodan Praljak i Abdulah Sidran)

Znam mu karakter, i zato me to nije iznenadilo. Kad sam vidio snimku iz sudnice, odmah sam rekao - evo ga, radi to! Čudo, život je grozan, strašan i užasan – otkriva Globusu Abdulah Sidran kako je doživio samoubojstvo svog prijatelja generala Slobodana Praljka. Nije tajna da su njih dvojica dugo godina bili vrlo bliski, no Sidran je čvrsto odlučio da ovaj put o tom odnosu ne želi otkrivati nove detalje iako, kaže, nismo jedini novinari koji su ga ovih dana u tom povodu zvali. Istaknuti bošnjački intelektualac, pisac filmskih scenarija i drama, pjesnik i prozaik iz Sarajeva smatra da o privatnim stvarima nema što kazati, no budući da su Praljkova presuda i samoubojstvo ujedno i opća društvena, javna stvar, podijelio je s nama svoja razmišljanja o stanju u društvu Bosne i Hercegovine, ali i šire.

“Ako bih ja izvršio samoubojstvo ispred zgrade Predsjedništva u Sarajevu, to bi medijski trajalo dva ili tri dana i nikakav ozbiljan cilj ne bih postigao, ma što da sam time htio postići. Ovo je vrijeme odveć surovo, svirepo, jezivo i beskrupulozno i u njemu je gospodar bog profit i pojedinačne ljudske sudbine ne znače baš ništa. U javnom, povijesnom smislu to traje kao u američkoj poslovici koja kaže – nema ništa starije od jučerašnjih novina”, govori Sidran pomalo rezignirano i daje nam odgovor na pitanje kako će se ovi haški događaji odraziti na odnose između Hrvata i Bošnjaka u BiH te između dviju susjednih država.

“Odbijam govoriti o odnosima naroda jer postoje odnosi etnonacionalnih oligarhija koje se savršeno dobro razumiju i one među sobom konflikata nemaju. Fingiraju se konflikti između naroda, a narod je apstraktna imenica prazna od sadržaja. Živimo epohu velike laži, s velikim V. Ono što je Orwell u svom romanu futuristički predviđao 1948. za 1984., to je bajka Ivane Brlić Mažuranić u odnosu na ovo što mi već doživljavamo. Pred nama su u planetarnom smislu kataklizmička vremena i ako na taj način promatramo sudbinu ljudi na ovim balkanskim pa i europskim prostorima, onda ćemo razumjeti koliko su uistinu nevažne naše pojedinačne ljudske sudbine. Imam jednu teoriju po kojoj se novac, s velikim N, otkinuo iz ruku svoga gospodara čovjeka i od sluge se pretvorio u gospodara. Kruži oko planeta Zemlje kao satelit i ima svoju gravitacijsku silu. Proizvodi plime i oseke nezavisno od ljudske volje. To vodi svijet u katastrofu. Ako je moguće razarati Alepo i druge gradove stare 8000 godina u Siriji i Iraku, ako se to događa bez ikakve grižnje savjesti,  što onda čovjek može misliti nego da se nalazimo u kataklizmičkoj epohi i da nema nade. Čovjek se nada, uzda ili ufa jedino u nepredvidivo. Ni u čemu drugom ne može pronaći nadu za budućnost čovječanstva”, zaključuje Abdulah Sidran. 

Kratki psihoportret

Podsjeća nas da u svom posljednjem, autobiografskom romanu “Otkup sirove kože”, objavljenom 2011., piše i o obitelji Slobodana Praljka te iznosi i svoj osobni doživljaj kršnoga Hercegovca. U poglavlju posvećenom Praljku, pod naslovom ”Ko to može zavarati sudbinu”, dvjema završnim rečenicama Sidran daje sažeti psihoportret svojega druga iz mladosti: ”Mogao je postati heroj, a skončao u Haagu. Sad mora da dokaže kako nije, od oca bježeći, dušu predao vragu.”

Ažurirano: Petak, 08 Prosinac 2017 09:24
 
Veselin Čajkanović o ubijanju vampira PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 06 Prosinac 2017 09:14

 

Glogov kolacУБИЈАЊЕ ВАМПИРА

Akaдeмиk Веселин Чајкановић (Београд, 28. март - Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије

У једном патријархалном крају Босне десио се доста необичан догађај. У селу Тупанарима (срез власенички) појавио се вампир. Кад је почео бивати несносан сељаци се скупе па га, more antiquo, ископају из гроба, прободу глотовим коцем и онда спале. О том догађају писали су неколики београдски листови. Према извештају у Времену (број 511, од 23. маја године 2000), који доносимо у изводу, он је текао овако: „... Стари сељак Паја Томић... умро је... 9 априла ове године. Мало после његове смрти почела је да се жали његова жена Цвија да јој мртви муж као дух долази преко ноћи и да трчи по кући и плаши све укућане. Неко је Цвији веровао, неко и није, тек она је непрестано тврдила да јој се муж повампирио и да долази сваке ноћи. Тако је трајало читав месец дана када су, кажу, и синови приметили вампира у кући. Синови умрлога старца, Стево и Крсто Томић, сазову цело село на договор шта да раде са њиховим повампиреним оцем. Сви су сељаци били за то да се вампир уништи. Решили су да се леш ископа, спали на ватри и пепео растури. Одлука је приведена у дело. Сељаци, наоружани пијуцима и ашовима, пошли су на гробље. Други су носили дрва за ломачу, а један је спремио ушиљен глогов колац.

Цела сељачка гомила, предвођена синовима умрлог Паје дошла је на гробље. Леш је ископан, прободен глоговим коцем и бачен на ломачу. Пошто је леш спаљен растурили су пепео, а оно неколико угљенисаних костију што јеостало бацили су натраг у гробницу..."

Тупанарци су проболи вампира глоговим коцем, па га онда бацили на ломачу и спалили. Циљ им је био, разуме се, да га учине безопасним, да га униште. Страх од вампира разумљив је. Он „излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову", каже Вук – дакле, опасан је у највећој мери.

Вампир је подземни, ноћни демон са натприродним особинама (могућност да се претвара у разне животиње, да се креће великом брзином, да дође преко свих препрека „осим преко воде и преко трња", свуда, итд.); по своме постанку он је мртвац и ништа више - мртвац чије се тело није распало и који, према томе, може да устане из гроба и да лута. Првобитно припадао је он само једној породици (и то схватање врло је старинско) или ужој локалној заједници и отуда веровање да вампир досађује само својим сродницима; отуда пропис да „вампирџија" (онај који „убија" вампира) мора бити странац.

И у том погледу вампир је сасвим сродан са вештицом („Вјештица на своју крв трчи", „Куд ће вјештица до у свој род?").

Питање је сада ко све може постати вампиром. Вампирима,по правилу, постају непоштени, неваљали људи, грабљивци, арамије; али и поштен човек може се повампирити ако је преко њега мртвог прелетела каква тица, или га је прескочила мачка или каква било животиња.

Па онда, повампирити се може човек који умре без свеће, који не буде окађен тамјаном, кога убије гром, итд.

Другим речима, повампирити се може сваки човек. Али и многи други покојници, баш ако и не постану вампирима, могу бити опасни; то су нарочито они који су пре времена умрли, или су уморени насилном смрћу, или уопште који су отишли незасићени, незадовољни са овога света, на пример: мацарули, то јест деца која умру некрштена, „па послије ... у гробу оживе и из гроба кашто излазе и малу дјецу муче и даве". (Вук, Рјечник); или утопљеници који предводе облаке и наводе град на летину (па зато наш народ, за време непогоде, виче све утопљенике по имену и моли их да одведу град на другу страну); или они који нису прописно сахрањени, итд.

Ažurirano: Srijeda, 06 Prosinac 2017 09:16
 
Podsjećanje - povodom presude Ratku Mladiću PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 05 Prosinac 2017 08:46

 

Nedim PobricRođendan Vojske RS-a: Oni su stvorili temelje današnjeg entiteta

Nedim Pobrić, Sarajevo

 Vojska Republike Srpske (RS) je nesumnjivo odbranila slobodu srpskog naroda i stvorila temelje RS-a. Poručio je ovo predsjednik tog bh. entiteta Milorad Dodik na današnjoj ceremoniji obilježavanja 25. godišnjice od formiranja Vojske RS-a.

Neupitna je tačnost Dodikove konstatacije o ulozi Vojske RS-a u stvaranju temelja današnjeg entiteta, a u skladu sa tim je neupitna i teza o zajedničkim vrijednostima entiteta RS i Vojske RS-a. O kakvim se vrijednostima radi, najbolje ilustruju sudbine onih koji su ih kao pripadnici Vojske RS-a i stvarali.

Jedan od najzaslužnijih za stvaranje temelja RS-a je svakako i bivši general Vojske RS-a Ratko Mladić, kojem se pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sudi po dvije tačke za genocid, pet tačaka za zločine protiv čovječnosti, te četiri tačke za kršenje zakona ili običaja ratovanja. Analogno Dodikovoj teoriji o vezi Vojske RS-a i temelja tog entiteta, jasno je da upravo navedene tačke definiraju karakter Vojske RS-a, ali i tog bh. entiteta.

General Radislav Krstić 25. godišnjicu od formiranja Vojske RS-a obilježava u zatvoru u Poljskoj, s obzirom da mu je Haški tribunal krajem prošle godine odbio zahtjev za oslobađanje od daljeg služenja 35-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog pomaganja genocida u Srebrenici. U prilogu zahtjeva je Krstić naveo da je sarađivao sa Tužilaštvom, te da su zahvaljujući njemu pokrenute istrage koje su dovele do suđenja njegovim ratnim saborcima Momiru Nikoliću, Ljubiši Beari, Vujadinu Popoviću i Dragi Nikoliću. Beara i Popović osuđeni su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, Momir Nikolić na 20, a Drago Nikolić na 35 godina zbog pomaganja genocida i drugih zločina u Srebrenici.

Potkomandir vojne policije u Foči Dragan Zelenović je u Hagu priznao svoje zločine, među kojima su višestruka silovanja, organiziranje grupnog silovanja i učešće u njemu, te odvođenje žena na lokacije na kojima je činjeno seksualno zlostavljanje i mučenje. Osuđen je na 15 godina zatvora.

Svoju kaznu nije dočekao general-pukovnik Vojske RS-a Momir Talić. Preminuo je tokom suđenja pred Haškim tribunalom 2003. godine. Preminuo je i general Milan Gvero, ali tek nakon što je osuđen na pet godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona o običaja ratovanja, ubistava, progona, prisilnog premještanja i deportacije stanovništva iz Srebrenice i Žepe. Nakon što je u zatvoru proveo 1500 dana, Gvero je pušten na slobodu i to zbog lošeg zdravlja. Prema službenoj biografiji, Gvero je bio zamjenik zapovjednika Glavnog štaba Vojske RS-a zadužen za moral, pravna i vjerska pitanja.

Kaznom doživotnog zatvora zbog stvaranja temelja RS-a je od Haškog suda „nagrađen“ Stanislav Galić, vojni zapovjednik Sarajevsko-romanijskog korpusa u sklopu Vojske RS-a. Zbog zločina u Srebrenici je na 17 godina zatvora osuđen bivši oficir Vojske RS-a Dragan Obrenović, ali je pušten na slobodu nakon nešto više od polovine odslužene kazne i to zbog „saradnje sa Tribunalom“. Zbog zločina u Srebrenici je početkom 2015. godine Haški tribunal osudio Vinka Pandurevića na 13, a Radivoja Miletića na 18 godina zatvora. Ljubomir Borovčanin je također zbog zločina u Srebrenici osuđen na 17 godina zatvora.

Ažurirano: Utorak, 05 Prosinac 2017 08:50
 
Tako je pisao Karl Marx PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 28 Studeni 2017 09:35

 

Karl MarxKarl Marx, Jevrej po majci, o Jevrejima

Karl Marx je rođen 5.5.1818. u Trieru, a umro 14.3.1883. u Londonu. Gledajući po nasljeđu on je bio Jevrej jer mu je majka, Henriette Pressburg (1788 – 1863) bila Jevrejka čiji je djed bio poznati rabin iz porodice koja je dala više veoma uglednih rabina.

Jedno od njegovih dosta prešućivanih djela je “Prilog jevrejskom pitanju” (On the jewish question, Arnold Ruge, Paris, 1844). Veliki broj filozofa i historičara, poglavito Jevreja, smatra da je Karl Marx bio ubijeđeni ateist i gorljivi antisemit.

U ovom kratkom podsjećanju navedeno je samo nekoliko Marksovih tvrdnji koje mogu podsjetiti na njegovu “dioptriju” kroz koju je gledao Jevreje i jevrejstvo, općenito.

CITATI:

“Suštinu današnjeg Jevreja ne nalazimo, dakle, samo u pet knjiga Mojsijevih ili u Talmudu, nego u suvremenom društvu, ne kao apstraktnu, nego u najvišem stupnju empirijsku suštinu, ne samo kao ograničenost Jevreja nego kao ograničenje društva. Čim društvo uspije da ukine empirijsku suštinu jevrejstva, torbarenje i njegove pretpostavke, Jevrej će biti onemogućen, jer njegova svijest neće više imati predmeta, jer će subjektivna baza jevrejstva, praktička potreba, biti očovječena” (Karl Marx, “Prilog jevrejskom pitanju”, 1844)

U “Ranim radovima” je zapisao: “Koja je svjetovna osnova jevrejstva? Praktička potreba, sebičnost. Koji je svjetovni kult Jevreja? Trgovanje. Ko je njegov svjetovni bog? Novac.”

Kada Jevrej bude priznao ništavnom svoju praktičku suštinu i kad bude radio na njenom prevladavanju, on će se izvući iz svog dosadašnjeg razvitka radeći na čovjekovoj emancipaciji uopće, okrećući se protiv najvišeg praktičkog izraza čovjekova samootuđenja. Mi u jevrejstvu spoznajemo, dakle, opći savremeni antisocijalni element koji je historijskim razvitkom, u kojem su Jevreji u ovom lošem smislu revnosno sarađivali, dotjeran do svoje sadašnje krajnosti, do krajnosti na kojoj se nužno mora raspasti.

Jevrej se emancipirao na jevrejski način, ne samo tako što je prisvojio novčanu moć nego što je pomoću njega i bez njega novac postao svjetska sila, a praktički jevrejski duh praktičkim duhom kršćanskih naroda.

Jevrejstvo se nije održalo historiji uprkos, nego pomoću historije.

Šta je, sama po sebi, osnova jevrejske religije? Praktička potreba, egoizam. Stoga je monoteizam Jevreja u zbiljnosti politeizam mnogih potreba, politeizam koji i zahod čini predmetom božanskog zakona. Princip građanskog društva jeste praktička potreba, egoizam, i javlja se u čistom obliku čim je građansko društvo iz sebe sasvim porodilo političku državu. Bog praktičke potrebe i sebičnosti jeste novac. Novac je revnostan bog Izraela pred kojim ne smije postojati nijedan drugi bog. Novac ponižava sve čovjekove bogove i pretvara ih u robu. Novac je opća, za samu sebe konstituirana vrijednost svih stvari. Stoga je cijeli svijet, čovjekov svijet, kao i prirodu lišio njihove osebujne vrijednosti. Novac, to je čovjeku otuđeno biće njegova rada i njegova postojanja, i to tuđe biće njime vlada, a on mu se moli. Bog Jevreja se posvjetovio, on je postao svjetovni bog. Zbiljski bog Jevreja jeste mjenica. Njegov bog samo je iluzorna mjenica. Shvaćanje o prirodi koje se formira pod vlašću privatnog vlasništva i novca jeste zbiljsko preziranje, praktičko ponižavanje prirode koja u jevrejskoj religiji doduše postoji, ali samo u mašti.

Nacionalnost Jevreja jeste nacionalnost trgovca, finansijera uopće. Neosnovan zakon Jevreja samo je religiozna karikatura neosnovane moralnosti i prava uopće, karikatura samo formalnih rituala kojima se okružuje svijet sebičnosti. Jevrejski jezuitizam, isti onaj praktički jezuitizam koji Bauer pokazuje u Talmudu, odnos je svijeta sebičnosti prema zakonima koji njime vladaju, a lukavo izigravanje ovih zakona sačinjava glavnu vještinu ovog svijeta. Štaviše, kretanje ovog svijeta unutar njegovih zakona nužno znači neprestano ukidanje zakona.

Mi ne objašnjavamo žilavost Jevreja iz njegove religije, nego, naprotiv, iz ljudske osnove njegove religije, iz pratkičke potrebe, iz egoizma. Budući da se realna suština Jevreja na opći način ostvarila, posvjetovila u građanskom društvu, zato građansko društvo nije moglo uvjeriti Jevreja u nestvarnost njegove religiozne suštine, koja je upravo samo idealno gledište praktičke potrebe. Suštinu današnjeg Jevreja ne nalazimo, dakle, samo u pet knjiga Mojsijevih ili u Talmudu, nego u suvremenom društvu, ne kao apstraktnu, nego u najvišem stupnju empirijsku suštinu, ne samo kao ograničenost Jevreja, nego kao ograničenje društva. Čim društvo uspije da ukine empirijsku suštinu jevrejstva, torbarenje i njegove pretpostavke, Jevrej će biti onemogućen, jer njegova svijest neće više imati predmeta, jer će subjektivna baza jevrejstva, praktička potreba, biti očovječena, jer će sukob čovjekove individualno-osjetilne egzistencije s generičkom egzistencijom biti ukinut. Društvena emancipacija Jevreja jeste emancipacija društva od jevrejstva.

Ažurirano: Utorak, 28 Studeni 2017 09:39
 
Svjedok namjera Alije Izetbegovića PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Utorak, 21 Studeni 2017 08:44

 

Rusmir MahmutcehajicPozadina Izetbegovićeve samoubilačke izdaje

Izvod iz knjige “Balkan Bluz”, prof.dr Rusmira Mahmutćehajića

Na Bošnjačkom saboru, 27. i 28. Septembra 1993. godine, trebalo se govoriti o budućnosti BiH i o Owen-Stoltenbergovom mirovnom planu za Bosnu. Bilo je, zapravo, planirano da se izvrši proglašenje bošnjačkog parlamenta i konačno obznani pristanak za stvaranje bošnjačke (muslimanske) države. Predviđeno je da njene granice budu na linijama koje drži vojska, s tim da su sporna ostala pitanja Srebrenice i Žepe.

David Owen piše: “Izetbegović se brinuo da jači i glasniji elementi u njegovom javnom mnijenju nisu spremni da se suoče sa nesretnom činjenicom da se dioba već odvila na terenu, i da su oni protiv etničke podjele. Međutim, on osobno, prihvatao je realnost da se lice Bosne promijenilo.”

Prije Bošnjačkog sabora na teren se šalju stranački kadrovici u funkciji ideološko-političkih koordinatora koji trebaju “jače i glasnije elemente u javnom mnijenju”, kako je definirao Owen, ubijediti kako je vrijeme da i Muslimani imaju svoju državu. Musadik Borogovac u to vrijeme radi u press-centru TWRA u Zagrebu. U TWRA u funkciji ideološko-političkog koordinatora, dolazi predstavnik SDA koji organizira mini-seminare na kojima izlaže tri ključne teze: prvu – vjera, nacija, narodu su jedno isto, drugu – Bosne nikada nije bilo, i treću – BiH ne može postojati ukoliko je ne žele Srbi i Hrvati.

“Kroz te teze se pokušala objasniti potreba teritorijaliziranja Muslimana u BiH. Znači, tri naroda u BiH su tri nacije kojima trebaju tri države”, kaže Borogovac koji je Izetbegoviću napisao protestno pismo od 30 strana, jer je u ovim riječima prepoznao Izetbegovićeve misli.

Predsjednikov vojni savjetnik Fikret Muslimović prije Sabora najvišem državnom vrhu prezentira procjenu srbijanskih i hrvatskih oružanih snaga, odnosno snaga agresora – kako se govorilo, o položaju i snagama ARBiH. „Nesumnjivo, radi se o čovjeku koji je imao sposobnosti za oblasti kojima se bavio, ali i osobi upitnih moralnih kvaliteta“, kaže Rusmir Mahmutćehajić, koji je prisustvovao Muslimovićevoj prezentaciji stanja na ratištima.

„Naime, suština njegovog izlaganja je bila da se rat pod hitno treba zaustaviti i da ARBiH u daljim sudarima sa srbijanskim i hrvatskim snagama nema šansi.“ Poruka je bila jasna: vojnom terminologijom trebalo je potcrtati odluku bošnjačkog političkog vođstva da se ide na podjelu zemlje.

„Ovaj čovjek laže i nemojte mu vjerovati“, ljutito je reagirao Mahmutćehajić usred Muslimovićeve prezentacije. „On laže, zato što je prije 15 dana govorio sasvim suprotno. Bez obzira da li je lagao tada ili nas i vas laže sada, u jednoj od tih situacija je lagao, znači da je najobičniji lažov.“

Mahmutćehajić je znao pozadinu Muslimovićeve „vojne analize“. Njegov dugogodišnji poznanik, a u nekim fazama i prijatelj, Alija Izetbegović je mjesecima već pokušao Mahmutćehajića pridobiti za ideju stvaranja muslimanske države. Neke od argumenata koje je navodio Izetbegović, ponavljao je i Muslimović. „Izetbegoviću je bilo jako stalo da me pridobije za ideju stvaranja muslimanske države“, sjeća se Mahmutćehajić. „Satima smo razgovarali. Nije imao nikakvog razumijevanja, niti argumenata koje je mogao staviti na što u bilo kojoj raspravi, pa ih braniti, kada je obrazlagao potrebu stvaranja takve države. Zbog toga se sve više to zalaganje pretvaralo u pseudomesijanstvo, pridobivanje slabih, uz njihovu bezuvjetnu podršku, jer on nikada nije mogao iznijeti razloge kojima bi pravdao taj svoj zahtjev.“

Argumenti protiv takve ideje, smatrao je Mahmutćehajić, između ostalog su i to da stvaranjem nove države bosanski povijesni identitet zapada u stanje destrukcije i stvaranja potpuno novog identiteta. „Taj novi identitet više nije identitet bosanskih Muslimana. Sva vrsta prekida djeluje na kolektivnu svijest poput šoka iz kojeg je pitanje da li će organizam preživjeti.“

Izetbegović je vidio da Mahmutćehajića ne može pridobiti za svoju nakanu, a Mahmutćehajić je vidio da je suvišno Izetbegovića ubjeđivati u suprotno. „On je meni rekao da ostaje pri svome stavu i da je spreman ukloniti sve ljude koji su mu smetnja na tome putu“, kaže Mahmutćehajić.

Ažurirano: Utorak, 21 Studeni 2017 08:47
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 45

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search