LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home (Pod)sjećanja
PODSJECANJA
Uoči Bajrama - kratka, ali jasna poruka PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 25 Lipanj 2017 09:24

 

Sulejman BugariBajramska poruka hafiza Sulejman efendije Bugarija

"O plemenite duše, lako je izgovoriti šehadet, svjedočiti da nema drugog boga osim Allaha, ali je teško biti svjedok protiv sebe i svoga ega. Lako je klanjati, ali je teško ružne misli i navike od sebe i drugog otklanjati. Lako je postiti, ali je teško od loše akcije i reakcije, uvreda, pesimizma, sebičnosti, hvale i od dominacije zapostiti. Lako je zekat davati i pomagati, ali je teško time ne zarobljavati, ne prigovarati i drugom ne odmagati. Lako je na hadždž otići, ali je teško otići onom ko tebi ne dolazi, oprostiti onom ko te uvrijedi i svima dobro željeti. Lako je vjerovati, ali je teško ljubav, brak, rodbinu, bratstvo i povjerenje sačuvati. Lako je govoriti ja sam dobar čovjek, ali je teško slušati Dobrog, biti, ostati i širiti dobro. Lako je braćo i sestre, brinuti se za sebe i svoju zadnjicu, ali je zločin zaboravljati, ne popravljati i ne podržavati svoju zajednicu".

"Imali smo priliku fizički se viđati na teravijama, mukabelama, iftarima i predavanjima jer mimo ramazana se ne čujemo i ne vidimo osim virtuelno, pri tome nedovoljno posteći od negativnih komentara jedan o drugom. Drage i plemenite duše, evo još jedan sajam Allahove milosti je na izmaku, a pred nama su dani Bajrama, dani radosti, dani sreće. Nemojmo olako shvatati odnos prema drugom i drugačijem jer se kroz njega oslikava naša originalnost kojoj svakodnevno težimo. Molim Gospodara da nam ovaj ramazan bude uzrok lakšeg postizanja originalnosti i sreće na oba svijetu".

Ažurirano: Nedjelja, 25 Lipanj 2017 09:27
 
Podsjećanje na jednog divnog čovjeka PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 27 Travanj 2017 20:40

 

Goran ČengićKome smeta Goran Čengić????

Postoji nešto što se zove Komisija za odnose s mjesnim zajednicama i javna priznanja Općinskog vijeća Novo Sarajevo. Čine je izvjesni Robert Pleše, Mirsada Hadžić, Elvir Gušo, Suvad Spahović, Šefik Kuka i Adem Olovčić.

Zapamtite ta imena.

E, ta je komisija zaključila da sportska dvorana u sarajevskom naselju Grbavica ne treba nositi ime po Goranu Čengiću, već da se treba zvati po teritoriji na kojoj se nalazi. Komisija, tako, maštovito smatra da dvoranu treba nazvati Novo Sarajevo, iako je načelnik ove općine Nedžad Koldžo već odavno tražio da se dvorana nazove imenom sarajevskog heroja i iako su takvu inicijativu pokrenuli i lokalni zastupnici Naše stranke.

Komisija smatra drugačije očito ne znajući ko je bio Goran Čengić. Evo prilike da ih podsjetimo.

Dakle, Goran Čengić bio je rukometni reprezentativac Jugoslavije, član sarajevske Bosne, osvajača kupa bivše države. Goran Čengić okončao je svoj život pod kamom Veselina Vlahovića Batka, zloglasnog četničkog ubice iz okupirane Grbavice. Goran Čengić završio je studij na Likovnoj akademiji i živio na Grbavici sa suprugom i dvoje djece kada je Batko upao u stan doktora Husnije Ćerimagića, Goranovog prvog komšije. Nakon što je čuo vriske, Goran silazi i spasava doktora od sigurne smrti, no, Batko se vraća i odvodi ih obojicu u nepoznato. Goranovo tijelo ekshumirano je tek nekoliko godina po reintegraciji Grbavice. Supruga i djeca, srećom, to nisu vidjeli. Nekoliko dana prije ubistva, nakon što im je granatiran stan, otišli su s Grbavice. U slobodni dio Sarajeva spremao se i Goran. Razmjena je već bila dogovorena. Vlahović je Goranovo iskasapljeno tijelo bacio u potok.

Goranova pokojna majka Nataša porijeklom je iz partizanske porodice. Sa svojim suprugom Feridom Čengićem Fićom, prvim sarajevskim gradonačelnikom nakon Drugog svjetskog rata, upoznala se dok su oboje bili u partizanima.

Imali su trojicu sinova. Ferid Čengić preživio je višegodišnju torturu na Golom otoku. Goranov ujak Miodrag Kovačević spasio je od četničke kame na desetine Bošnjaka u Gacku, o čemu je svjedočio Mostarac Midhat Ćimić. Trebinjac Srđan Aleksić Goranov je daljnji rođak.

Sve to nije bilo dovoljno “komisiji” da dvoranu nazovu po Goranu Čengiću, heroju koji u svom Sarajevu nema ni ulicu, ni bistu, ni dvoranu.

(Preneseno iz časopisa STAV, broj 112-113, 2017 uz dopuštenje urednika gospodina Mursela Filipa Begovića koje se najljepše zahvaljujemo.)

Ažurirano: Četvrtak, 27 Travanj 2017 20:42
 
Akademik Veselin Čajkanović o Srbima i vucima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 20 Travanj 2017 23:29

 

VukVeselin Čajkanović o Srbima, vucima i vučjim danima

Pripremio: Nadan Filipović

Akademik prof.dr Veselin Čajkanović (1881 – 1946) je zapisao:

- Када су се, у једном нашем крају, појавили вуци у великој множини, власти су дале сељацима отров, али ови нису хтели да га противу вукова употребe, тe сељаци не само да их нису tрoвaли и прогонили, него су им чак давали хране!

Када се вук убије, онда се и данас са њим врши измирење на тај начин што се за њега мртвога, за његове мане, скупљају дарови од куће до куће.

Према веровањима нашег народа, вук, по божјем наређењу, има право на оно што закоље; према једној легенди из Призрена, чак је нико мањи него свети Сава благословио вукове да „вазда у плену избирају најбоље овце".

Очевидно је, дакле, код нашег народа постојало уверење да он према вуку стоји у извесним обавезама и да вуку припадају жртве, а примери које смо навели доказују да су такве жртве доиста приношене и толерисане. На основу једног циклуса легенади, изгледа да су вуку приношене чак и људске жртве. На Косову пољу жртвује се вуку, о Бадњем вечеру, велики колач: домаћин изиђе на кућна врата, махне три пута колачем и позове вука на вечеру.

Очевидно је да су сви ови прописи и обичаји остатак из далеке прошлости; ма колико да су примитивни и у нескладу са реалним стањем ствари, народ их чува, не питајући за разлог, и предаје их с поколења на поколење.

Када се роди Србин, онда објављује бабица са кућног прага сасвим свечано да је „родила вучица вука".

Када се два Србина виде изненада у трећем месту, они се поздраве фразом: „Окле ту вука видео?"

У једној успаванки каже се: „Нини сине, вуче и бауче", а једна пословица каже: „Вук на вука (то јест Србин на Србина) ни у гори неће".

Да се жив Србин може претворити у вука, то је веровање које је у пуној свежини сачувано до данашњег дана.

Ažurirano: Četvrtak, 20 Travanj 2017 23:32
 
Veselin Čajkanović o srpskim v(j)erovanjima i običajima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 20 Travanj 2017 21:08

 

VukVeselin Čajkanović o Srbima, vucima i vučjim danima

Pripremio: Nadan Filipović

Akademik prof.dr Veselin Čajkanović (1881 – 1946) je zapisao:

- Када су се, у једном нашем крају, појавили вуци у великој множини, власти су дале сељацима отров, али ови нису хтели да га противу вукова употребe, тe сељаци не само да их нису tрoвaли и прогонили, него су им чак давали хране!

Када се вук убије, онда се и данас са њим врши измирење на тај начин што се за њега мртвога, за његове мане, скупљају дарови од куће до куће.

Према веровањима нашег народа, вук, по божјем наређењу, има право на оно што закоље; према једној легенди из Призрена, чак је нико мањи него свети Сава благословио вукове да „вазда у плену избирају најбоље овце".

Очевидно је, дакле, код нашег народа постојало уверење да он према вуку стоји у извесним обавезама и да вуку припадају жртве, а примери које смо навели доказују да су такве жртве доиста приношене и толерисане. На основу једног циклуса легенади, изгледа да су вуку приношене чак и људске жртве. На Косову пољу жртвује се вуку, о Бадњем вечеру, велики колач: домаћин изиђе на кућна врата, махне три пута колачем и позове вука на вечеру.

Очевидно је да су сви ови прописи и обичаји остатак из далеке прошлости; ма колико да су примитивни и у нескладу са реалним стањем ствари, народ их чува, не питајући за разлог, и предаје их с поколења на поколење.

Када се роди Србин, онда објављује бабица са кућног прага сасвим свечано да је „родила вучица вука".

Када се два Србина виде изненада у трећем месту, они се поздраве фразом: „Окле ту вука видео?"

У једној успаванки каже се: „Нини сине, вуче и бауче", а једна пословица каже: „Вук на вука (то јест Србин на Србина) ни у гори неће".

Да се жив Србин може претворити у вука, то је веровање које је у пуној свежини сачувано до данашњег дана.

Ažurirano: Četvrtak, 20 Travanj 2017 21:15
 
Podsjećanje na profesora Bogdana Ogrizovića PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 13 Travanj 2017 09:59

 

Bogdan OgrizovićEvo, Milane, ovo ti šalje Ante Pavelić!

Pripremio: Nadan Filipović

Premda su u Zagrebu mnogi komunisti i narodni heroji bivše Juge izgubili svoje ulice ipak je ostala Ogrizovićeva ulica na Trešnjevci. Spaja ulice Božidara Adžije i Tratinsku. Dobila je ime po profesoru Bogdanu Ogrizoviću (1911 – 1943), članu Komunističke partije Jugoslavije od 1934. godine. U vrijeme NDH ilegalno je djelovao u Zagrebu gdje je bio sekretar Četvrtog rejonskog komiteta KPJ i predsjednik Narodnooslobodilačkog odbora grada Zagreba.

Ustaše su 20. prosinca 1943. godine na cesti koja je povezivala Maksimir sa Dubravom objesili šesnaest talaca. Iako je ranije, početkom prosinca, izvršeno javno vješanje troje talaca na cesti koja je povezivala Stupnik i Stenjevac, ovo je smaknuće predstavljalo svojevrsnu radikalizaciju dotadašnje, ionako brutalne, politike represalija koje je provodio ustaški režim po uzoru na svoje nacističke saveznike. Iako je s politikom represalija u obliku strijeljanja talaca počeo još u prvim mjesecima svog postojanja, tek se krajem 1943. godine odlučio na javna vješanja kao jednu od politika odmazde.Ova odmazda bila je specifična po tome što su u javnom prostoru ustaše odlučile objesiti ljude koji su ipak imali izvjesnu javnu vidljivost u sredini u kojoj su živjeli. Najjasnije je to iz primjera Bogdana Ogrizovića, predsjednika Mjesnog narodnooslobodilačkog odbora, koji je bio profesor na Prvoj muškoj realnoj gimnaziji te asistent na katedri za fiziku na Sveučilištu. Poticao je iz ugledne obitelji s obzirom na to da je bio sin Milana Ogrizovića, autora drame “Hasanaginica” iz 1909. i poznatog frankovca.

Vješanje šesnaest Zagrebčana na rasvjetne i telefonske stupove Maksimirske ulice koja je povezivala grad s tadašnjom periferijom Dubravom uslijedilo je kao ustaški odgovor na partizansku akciju koja je izvedena nedaleko od stratišta u Sponici kraj Sesveta u noći s 18. na 19. prosinca. Naime, pod okriljem noći pripadnici prvog voda Turopoljske diverzantske čete zajedno s Turopoljsko-posavskim partizanskim odredom razoružali su domobransku posadu koja je čuvala najveće skladište vojne municije u NDH. Nakon razoružavanja posade stanovnici okolice obližnjih sela Rugvice, Ježeva i Oborova su, obučeni u domobranske uniforme, organizirali prebacivanje zatečenog materijala na oslobođeni teritorij koji su transportirali sa 37 zaprežnih kola. Nakon toga je izvršena evakuacija stanovništva sela Sopnice te se potom pristupilo miniranju sva tri skladišta municije na toj lokaciji. Tri eksplozije koje su uslijedile nanijele su prije svega gubitke njemačkim i domobranskim jedinicama koje su upravo pristizale u pomoć već razoružanoj domobranskoj straži skladišta. Eksplozije su bile toliko jake da su probudile i protresle cijeli Zagreb u sitnim noćnim satima. Drugi dan su mjesto eksplozije obišli i ministar oružništva i njemački povjerenik u NDH, Glaise von Horstenau te potonji zaključuje kako je “od samog skladišta (streljiva hrvatskog zrakoplovstva) ostao samo divovski krater, na čijem je dnu upravo veselo izbijao novonastali izvor vode.”

Ažurirano: Četvrtak, 13 Travanj 2017 12:01
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 40

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • Bajramska priča
    Dobra!! Prica i svakodnevnih pouka o prijateljstvu utemeljenom na imanju novca ima na pretek, ali je... Više...
    26.06.17 22:34
    Autor - Zijo
  • Bajramska priča
    Aferim Ti za ovo, moj Nadane! Više...
    26.06.17 04:41
    Autor - Kemal Dietz
  • Bajramska priča
    Zanimljiva priča sa pomalo tužnom porukom majstorski napisana. Više...
    26.06.17 02:41
    Autor - ivan berisov
  • O generalima i generalici stra...
    bravo Sejo , ali bojim se da je to borba s jetrenjacama Više...
    23.06.17 00:56
    Autor - Yasna Avesta
  • Banalnost zla Olge Zorić
    Ako su Bošnjaci narod bez “korena”, kako pišete, onda meni, kao pojedincu valjda može biti dopušteno... Više...
    22.06.17 09:59
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Ово је мој последњи коментар на овом веб сајту.Опростите на сметњи. Зијо, говорим арапски језик, у н... Više...
    22.06.17 02:10
    Autor - Амир Чамџић
  • O generalima i generalici stra...
    Аутор је заиста у праву када је написао "да нема ништа горе од тога да понизиш човека". Управо тако,... Više...
    22.06.17 02:04
    Autor - Амир Чамџић
  • Banalnost zla Olge Zorić
    SRBI MORAJU DA PRIZNAJU DA POSTOJE I DR.NARODI OSIM NJIH-SRBA. ETO SRBI SU PRIZNALI 90TIH GODINA POS... Više...
    21.06.17 23:54
    Autor - ISTINA
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amire, Vasi komentari vise zvuce kao krik, vapaj, manje kao neko utemeljeno misljenje. Nije se lahko... Više...
    19.06.17 22:32
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Dajte, l(ij)epo Vas molim gospon Čamdžić, nemojte više lupetati kao mitraljez maksim po diviziji. 80... Više...
    19.06.17 21:41
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје је дете умрло због неправде која је мени учињена. Više...
    18.06.17 19:50
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Специфичност ваше политике Зијо је да понижава врхунске интелектуалце, факултетски образоване људе п... Više...
    18.06.17 19:13
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо, кад си већ поменуо неке личности, зашто си изоставио Фикрета Абдића? Шта мислиш да Алија Изетб... Više...
    18.06.17 18:09
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    На нека Ваша питања, претходно сам парафразирао књигу, а књига или читанка, исто значење једне речи ... Više...
    18.06.17 17:54
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо у "Злочину и казни" Фјодора Михаиловића Достојевсбог млади и екстремно сиромашни студент Раскољ... Više...
    18.06.17 17:41
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Svojevremeno je nad Dzevadom Karahasanom, mislim da je jos uvijek predsjednik Udruzenja knjizevnika ... Više...
    18.06.17 13:02
    Autor - Zijo
  • Osvrt na doseljavanje stranaca...
    У тексту је поменуто исељавање под агитацијом у Србију у току Првог светског рата.То је период трого... Više...
    16.06.17 19:19
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје мишљење је у потпуној сагласности са српском националном политиком и са оним што готово сваки ... Više...
    16.06.17 18:17
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amir moze imati svoje misljenje ali je ono u suprotnosti sa utvrdjenim cinjenicama. Samo teska indok... Više...
    15.06.17 23:51
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Истина Слободану Милошевићу као комунисти и Југословену није ни требало судити, можда онако "успут"... Više...
    15.06.17 10:29
    Autor - Amir Čamdžić
home search