LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home SANDE DODEVSKI
SANDE DODEVSKI
Priča za subotu PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 12 Svibanj 2017 09:03

 

SanaDuša moja - Bosanska Krajina

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Sve što sam imao, i izgubio, dugujem duši mojoj Bosanskoj Krajini, a ona, kakva je, zelena - zeleni se kod Velečeva na prilazu Ključu u kome – odnekud  donijete - miruhe dinje na pijaci, a ja se pitam je li put od Pudinog Hana do „Sane“ asfaltiran kao što je i onaj od Jajca do Ključa? Davno, davno i taj je put bio prašnjav i bijel sve do spusta niz Crnu Rijeku od Mrkonjića do ušća u Vrbas, da bi tek onamo u mrkloj noći zasijala granitna kocka nizvodno kanjonom...

Zamišljen, zamišljam uz to i nekakav nepostojeći motel uz Sanu i u mislima ga nazivam: „Zelene vode“...

Ulazimo unutra, penjemo se na sprat koji miriše na svježu lamperiju od smrčevine; liježemo i milujemo se. Ispred motela sjede trojica na panjićima i piju iz čokanjčića, a jedan u strani ispod motela kosi...

Daleko dolje  na mostu preko rijeke Sane, čuju se pucnji koji će uslijediti u godinama koje će doći! Užasna će to biti scena. Komšije će svoje komšije vezane žicom dovesti na most kod Vrhpolja! Nedužna rijeka će i tada plahovito teći pod mostom, a komšije će one nedužne, u čijim kućama su maltene do sinoć jeli i pili, pod prisilom natjerati da skaču s mosta u rijeku inscenirajući tako pokušaj njihovog bjekstva i pucnjevima ih sačekujući dok još ovi i nisu dotakli površinu vode...!?

Umoran sam od snimanja malom osam-milimetarskom kamerom sve od Vinca i vodopada Plive kod Jajca, pa do Balkane iznad Mrkonjića, a usput u mislima mogu vidjeti i tanušni, bijeli mlaz visokog vodopada na riječici Blihi...

Kosac u strani ispod motela, otkiva kosu i briše znoj sa čela; trojica na panjićima međusobno razgovaraju i čuje se kako jedan od njih glasno kaže: - Vala, od onoga što bih ja nakosio ni ovca se ne bi mogla najesti!

Kosac, pak, u sebi, ljutito uzvraća i veli: „ E, jebo ti nanu svoju...ma, naučio bi ti kositi nego te još nužda nije prićerala  –  Eeeh! Najlakše li je piti i badavadžija biti!!!“

Ažurirano: Petak, 12 Svibanj 2017 09:11
 
Razmišljanje koje može inicirati još dublja promišljanja PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 06 Svibanj 2017 09:57

 

Sande-1Na marginama nesuvislja, a s druge strane lažne utješnosti

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

U ime Oca, Sina i (svetoga) Duha! Da krenemo od posljednjeg i da se na njemu zaustavimo izostavljajući pridjevski dodatak zbog toga što je i bespotreban i nevjerodostojan..?!

Da li? – upitaće se mnogi...

Ostajem kod toga da je suvišan, budući je podložan manipulativnosti, a ograđujući se pritom da je to isključivo moj lični stav te ništa a priori ne dokazujući nikome, pa ni sebi.

O Ocu i Sinu, svakako mislim sve najpozitivnije. O običnom ocu i o običnom sinu, svakako! Svetost ostavljam po strani i ne želim se time opterećivati u ime svih onih koje je zbog te iste svetosti zadesio totalni mrak. Ostaje, dakle, samo Duh koji je i dalje najveća nepoznanica, a od kojega se svakako sve začinje, ali nipošto u ravni „svetosti“, a ponajmanje u kontemplativnosti izvjesnih, da izvjesniji ne mogu biti, „posrednika“ iliti Božjih zemaljskih predstavnika oličenih u crkvenim hijerarhijama, dakle, razno raznih nuncija, prelata, arhijereja, episkopa, reisova, muftija i inih bogoiskatelja razasutih širom planete...

Svetost – sama po sebi –  ne postoji! A ako i postoji u nečijoj uobrazilji, sama po sebi ne predstavlja nikakav problem, ali kada se omasovi onda jeste bremenita u svojoj suštini koje u stvari i nema!!!

Duh i duhovnost – da!  Jer, ako bilo šta vrijedi i treba istraživati, onda je to upravo sfera duhovnosti koja je zametak ili praoblik ljudske svijesti koja se stiče rođenjem i koja podrazumijeva vlastitu autohtonost bez bilo kakve kasnije modifikacije. Drugim riječima, javlja se u zametku i takva traje u vremenu i prostoru koji su – treba li to dokazivati – neograničeni, ali, ne smije se zaboraviti da je i ljudska glupost neograničena.

Tako mislim upravo zbog svih onih koji s pravom nose ili su nosili jedan drugi epitet – epitet  genijalnosti. Grijeh je na takve pojedince ljudskog roda stavljati odrednicu svetosti. Ne bi se trebali miješati pojmovi, jer se time otvara široko polje svakovrsnih zloupotreba i opasnih manipuliranja. Potrebno je uspinjanje do razine hrabrosti da se preskoči ta tzv. „tanka linija“ i oštrica sječiva sa čije druge strane je ambis lakovjernosti, pa bilo da je riječ o vjeri, ideologiji, patriotizmu, rasi, naciji i svim inim i strogo odjeljenim osjećanjima koja ostaju u čovjekovom biću i bitku, te su samo njihova pojedinačna osjećanja i ništa više od toga. A ako,pak, takvim osjećanjima pridodamo još i stvarne osjećaje poput osjećaja radosti, bola, nostalgije i(ili) čežnje, onda smo već zašli u ono u šta se nikako ne bi trebalo zalaziti. Te su stvari realije, pa je onda to Otac – to je onda i Sin, i sve tako u nedogled, bruseći i glačajući vlastiti duh i duhovnost; posrćući i ponovo se uzdižući na putu nade da će se nekamo stići, nešto postići ili dosegnuti?...

Ažurirano: Subota, 06 Svibanj 2017 10:00
 
Sandetova priča za sunčanu nedelju PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 23 Travanj 2017 10:21

 

BrijestMratinjci

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Bila je kasna jesen pred nadolazeći, a u ono vrijeme meni nepoznati praznik „Mratinjci“, kada se kolju svinje! Okačen na zidu i ispod rafe, visio je bajonet sa Solunskog fronta – uspomena na djeda Jakima...?! Na rafi su, u kutiji od cipela - uredno složene i nevidljive - u prašini ležale turske tapije o nazivima njiva koje smo posjedovali. Na jednoj od njih u Donjoj Luci, okrenutoj od dola prema nama, rastao je brijest što ga je moj otac sjekirom sjekao radi drva za predstojeću zimu...Kada mu je presjekao više od polovine debla, izmaknuo se i zastao na uzvisinu iznad dola, a brijestovo deblo je već pucketalo i počinjalo da pada. Gledao je u njega kao hipnotisan, a onda se ono stropoštalo munjevitom brzinom i otac se našao pod njegovim  granama koje su još uvijek na sebi imale lišće. Jedva je izvukao živu glavu. Jedna od  grana ga je pogodila u ruku i u rame. Umalo što ga nije oborila na zemlju i ubila! Već sam bio spreman da zaplačem, te mi još od onda ni na pamet ne pada da moram raditi samo zbog toga da bih živio!? Neka radi onaj ko mora, a ja neću! Radiću samo ono što mi se sviđa dok god ne dođe do gole gladi! Do tada ću samo mirno posmatrati kako drugi rade, kradu, lažu i pritom se žale kako im je život težak k'o crna zemlja!?...Tako sam i svog oca posmatrao nakon što ga brijest umalo nije ubio na mjestu!

Držeći se  zdravom rukom za pogođeno rame, moj je otac uspaničeno otrčao do sredine njive u Donjoj Luci i zastao uz grm drače, pa bolesnom rukom pokušao da sa njenog vrha skine suhu zmijsku košuljicu koja se njihala na vjetru, valjda da bi provjerio koliko mu je još zdrava, ta druga ruka sa pogođenim ramenom?!...Tada mu je kraj glave iznenada fijuknuo metak ispaljen iz karabina sa druge strane dola proletjevši nad našom njivom i pogodivši u vrhu travnate međe ispod Veselinove ledine čobana usmrtivši ga na mjestu. Bio je to dodatni šok za mog oca. Onu zmijsku košuljicu u povratku bješe stisnuo u šaci i svu je samljeo. Ruka sa povrijeđenim ramenom bolno mu je drhtala, a rep zmijske košuljice virio iz šake, dok su mu suze punile modre oči. Morao sam se okrenuti na drugu stranu da ih ne bih vidio, jer sam se bio postidio. Nizvodno dolom, pak, i skroz negdje u daljini, na sjevernoj strani neba, ugledah i vrh planine Kozjak nad kojim je bilo zasnježilo. Bijelio se vrh planine.

Preostalo lišće na brijestovima - tek samo malčice požutilo - već je padalo uz ivicu dola na našoj strani, a sjeverac ga je podizao sa tla raznoseći ga po njivama koje nisu bile naše. Svaka je imala svoju među i znalo se koja je čija. Imenaponekih od vlasnika sam znao, ali  za većinunjih nikada nisam čuokako se zovu i iz kog su sela.

Onaj što je  ispalio metak iz karabina sa druge strane dola – misleći da se uz draču pomiče zec - slučajno je promašio mog oca a pogodio čobana u vrhu međe pod Veselinovom ledinom. Drhturio sam od uzbuđenja i straha. Otac je potjerao bivole i prazna kola, usput mi - i sam  prepun straha - govoreći kako o svemu što je bilo nikome ni riječ ne smijem kazati. Čak ni svojoj učiteljici koja se zvala Cvetanka i bila Bugarka, pošto će sigurno doći milicija, a i UDBA će se o tome raspitivati, a o onima iz opštine da se i ne priča...?!

Ažurirano: Nedjelja, 23 Travanj 2017 10:24
 
Sandetova subotnja priča PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 01 Travanj 2017 09:01

 

Slatko od kajsijaSlatko od kajsija

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963.godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje...

Nepregledna šatorska naselja po parkovima, uniformisani omladinci i omladinke – vojnici iz ročnog  sastava i mnoštvo srušenih dvokatnica i trokatnica u čijim se spavaćim sobama vide jedan ili najviše dva molerisana zida sa slikom sa vjenčanja nekada mladog bračnog para!!! Gleda me odozgo crnooka žena bujne kose koja joj nalikuje na nekakvu „afro-frizuru“ – a njezin mlađani ergen, đuvegija i mladoženja, prislonio joj obraz uz sami vrh kosmate ćube, pa me i on radoznalo zagleda, a bračni im krevet sa emajliranim baldahinom na kome je naslikan bokor ruža – visi  sa polusrušenog poda od patosa, ispranog, a sada prašnjavog, a nikada prije toga neolajisanog...

Osim tog jedinog, čeonog i onog drugog bočnog zida kojeg u stvari i nema više od polovine, opažam i nahtkasnu na kojoj stoji staklena vazna i u njoj, praznoj, umjesto cvijeća, bijela parafinska svijeća...

Stižem i do naselja „Karpoš“ u centru Skopja. Tražim svoju sestru, ali joj ne znam kuću. Raspitujem se, i – eto je, među šljivama i pod jednom razgranatom jabukom. Jabukovo stablo natkrililo kućicu od ćerpiča, krović na dvije vode, jednospratnica sa samo jednim prozorićem i ulaznim vratima!? Jabukovo stablo veće od kućice u kojoj je njihov gazda prije toga držao kravu???

„Bože – pitam se – je li to  zaista  kuća moje sestre?“

Mukla tišina. Preko puta parka do temelja srušena stambena zgrada. Kasnije saznajem da je imala ukupno 14 spratova...i pred njom uniformisane brigade, šatori i kazani u kojima se kuha ručak.

Pokucah na vrata malehne kućice i uđoh. Moja sestra se prenu i poskoči ne skidajući ruke sa šarene pregače. Stajala je uz šporetić i u avgustu ložila drva da bi sebi i mužu skuhala ručak. Pocrveni u licu kada me ugleda u uniformi mornara. Lice joj se razvuče u radosni osmijeh. Meni dođe da se zaplačem. Poljubismo se dugo, dugo se držeći u zagrljaju...

Prvi je ispustih iz zagrljaja i osvrnuh se oko sebe. Bila je samo ta jedna prostorija i još jedan manji sobičak bez vrata i sa samo „perdetom“ između dovrataka. Duhnu i nekakv vjetrić, a sestrina je ruka i dalje stajala na mom ramenu. Pogledasmo se  još jedanput – oči u oči!

Ažurirano: Subota, 01 Travanj 2017 13:46
 
Sandetova priča za vikend PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 18 Ožujak 2017 20:41

 

AfionRazgovor sa Vasilijem

Sande Dodevsk, Đenovići, Boka Kotorska

Svu sam noć sanjao da berem afion, a kada svanu - pomislih na ljude...
Ima ih koji su gori i od zvijeri (žali bože imena kojega nose!), ali, i dok sanjam, i dalje otkidam afionske glave na njivi  zvanoj „Iza torova“...  Na njoj su se, nekada davno, čuvale ovce, a kod ovaca bio čoban i pred njim sve njive i ledine, i sve vrijeme ovoga  svijeta...

U berbi je, skupa sa našom porodicom, i sva stričeva čeljad. Afionske glave mećemo u džakove. U rukama imam džak, iste veličine kao u sviju ostalih. Nijesu mi dali „džakče“ prikladno mom uzrastu, već upravo taj veliki u kome bih cio mogao stati.

Glave na stabljikama šušte nekim sijerim zvukom nalik zvečkama ili poput konjskih praporaca, ali bez onog metalnog zvuka, a veličina džaka je tolika da ga nikada, ćinilo mi se, neću moći  napuniti! Tako mi je izgledalo.

Kraj naše njive je i njiva pod bostanom nekog Dovezenčanina. Da bih što prije popunio džak, ulazim u njegov bostan i otkidam dvije duguljaste i napola zelene dinje. Mećem ih u džak, pomišljajući: „Ljudima sve priliči“ –izgovaram to sa zebnjom ne vjerujući da je tako...Još pridodajem i opravdanje, pomišljajući: „  Ljudima pristaje svaki put – osim onog pravog...!?“

Budući da sanjam, kao da me istog časa stiže kazna. Pred očima mi tekst iz novina u kojemu piše kako je neki Rus satro maljem svoju ženu našavši je u krevetu sa ljubavnikom. U nastavku čitam o jednom još većem monstrumu koji je pojeo rođenu sestru; nije bila sva svoja, pa je nedsretnicu zaključao ostavivši je da umre i potom je, zaleđenu u drvljaniku satarom sjekao  u odreske i svu je pojeo... ?!

Da bih se odmaknuo od takvih gadosti, i u snu nalazim vremena da se prihvatim čitanja nekakvog umjetničkog romana koji, i kada ga se pročita, čovjeku ostavlja želju da nikada i ništa više u životu ne pročita...

Kivan na ljude preko svake mjere, u nastavku uopšte ne razmišljam o njima! No, oni me i dalje salijeću. Prilaze mi bez pitanja, požale se i izoogovaraju nešto ili nekoga svejedno što znaju da se neko ili nešto – ako je nešto – ne može opanjkavati?!...

Smeta im prenaseljenost, buka i nesređenost okoliša, te preveliki nedostatak novca...

Ažurirano: Subota, 18 Ožujak 2017 20:47
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 17

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • Bajramska priča
    Dobra!! Prica i svakodnevnih pouka o prijateljstvu utemeljenom na imanju novca ima na pretek, ali je... Više...
    26.06.17 22:34
    Autor - Zijo
  • Bajramska priča
    Aferim Ti za ovo, moj Nadane! Više...
    26.06.17 04:41
    Autor - Kemal Dietz
  • Bajramska priča
    Zanimljiva priča sa pomalo tužnom porukom majstorski napisana. Više...
    26.06.17 02:41
    Autor - ivan berisov
  • O generalima i generalici stra...
    bravo Sejo , ali bojim se da je to borba s jetrenjacama Više...
    23.06.17 00:56
    Autor - Yasna Avesta
  • Banalnost zla Olge Zorić
    Ako su Bošnjaci narod bez “korena”, kako pišete, onda meni, kao pojedincu valjda može biti dopušteno... Više...
    22.06.17 09:59
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Ово је мој последњи коментар на овом веб сајту.Опростите на сметњи. Зијо, говорим арапски језик, у н... Više...
    22.06.17 02:10
    Autor - Амир Чамџић
  • O generalima i generalici stra...
    Аутор је заиста у праву када је написао "да нема ништа горе од тога да понизиш човека". Управо тако,... Više...
    22.06.17 02:04
    Autor - Амир Чамџић
  • Banalnost zla Olge Zorić
    SRBI MORAJU DA PRIZNAJU DA POSTOJE I DR.NARODI OSIM NJIH-SRBA. ETO SRBI SU PRIZNALI 90TIH GODINA POS... Više...
    21.06.17 23:54
    Autor - ISTINA
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amire, Vasi komentari vise zvuce kao krik, vapaj, manje kao neko utemeljeno misljenje. Nije se lahko... Više...
    19.06.17 22:32
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Dajte, l(ij)epo Vas molim gospon Čamdžić, nemojte više lupetati kao mitraljez maksim po diviziji. 80... Više...
    19.06.17 21:41
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје је дете умрло због неправде која је мени учињена. Više...
    18.06.17 19:50
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Специфичност ваше политике Зијо је да понижава врхунске интелектуалце, факултетски образоване људе п... Više...
    18.06.17 19:13
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо, кад си већ поменуо неке личности, зашто си изоставио Фикрета Абдића? Шта мислиш да Алија Изетб... Više...
    18.06.17 18:09
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    На нека Ваша питања, претходно сам парафразирао књигу, а књига или читанка, исто значење једне речи ... Više...
    18.06.17 17:54
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо у "Злочину и казни" Фјодора Михаиловића Достојевсбог млади и екстремно сиромашни студент Раскољ... Više...
    18.06.17 17:41
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Svojevremeno je nad Dzevadom Karahasanom, mislim da je jos uvijek predsjednik Udruzenja knjizevnika ... Više...
    18.06.17 13:02
    Autor - Zijo
  • Osvrt na doseljavanje stranaca...
    У тексту је поменуто исељавање под агитацијом у Србију у току Првог светског рата.То је период трого... Više...
    16.06.17 19:19
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје мишљење је у потпуној сагласности са српском националном политиком и са оним што готово сваки ... Više...
    16.06.17 18:17
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amir moze imati svoje misljenje ali je ono u suprotnosti sa utvrdjenim cinjenicama. Samo teska indok... Više...
    15.06.17 23:51
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Истина Слободану Милошевићу као комунисти и Југословену није ни требало судити, можда онако "успут"... Više...
    15.06.17 10:29
    Autor - Amir Čamdžić
home search