LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home SANDE DODEVSKI
SANDE DODEVSKI
Sandetova zezancija za vikend PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 19 Kolovoz 2016 22:27

Bugarski pasošU čekanju bugarskog državljanstva i bugarskog crneca

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

... U dvorištu bugarske ambasade u Skoplju kontejner, a ispred kapije dugačak red

Makedonaca koji čekaju bugarsko državljanstvo! (Zbog vize za EU - naravno).

Zadnji u redu stoji neki odrpanac i buni se što se dugo čeka, pita šta sve treba da bi

se dobilo bugarsko državljanstvo, a onda nervozno šetka i odlazi do portira koji

otvara kapiju samo kada mu Bugarin iz kontejnera kucne u prozor. Pušta samo po

jednu osobu.

Ovaj zadnji opet negoduje, pita: - Abe, vo što e rabotata? Zošto vaka sporo odi redot... eh, golema rabota: da

udri dva pečati, treba mu polovina časot ... da ti ebam vakva država Makedonija!!!

-Dečko, ti nemoj da mi ja psuješ državata, i - te molam, zastani si vo red! I nie čekame, a ne samo ti!!! - buni

se neka gospođa sa hrpom papira u ruci.

Psovač odlazi i do portira i doziva ga preko ograde: - Batko, abe što volku kasni rabotava? Kade e problemot?

Eden kontejner, dva pečati da se udrat, a traje po polovina časot... ?!

Portir (debeljko u bugarskoj uniformi, inače Makedonac) mu odgovara: - Ama, kakvo da napravam? I ne e

samo eden kontejner tuku se dva kontejnera! Kolku da znaeš!!! - E pa - pita "Nervozni" - što se naođa vo toj

drug kontejner?

Portir mu odgovara: - Tamu Bugarite imaat doveden eden Crnec. Toj gi "pleska" (guzi) našite i zatoa tolku

sporo odi rabotava...

- Lele-eee - čudi se "Psovač" s kraja reda, pljuje na one što čekaju u redu...

Viče na njih: - A be, vie ne ste normalni! Za edno državjanstvo Crnecot da ve dere...Lele-eee!!! Kakva stoka od

narod sme nie Makedoncite??? Ponovo odlazi do portira, da mu još nešto kaže.

Portir širi ruke i pita ga: - E, šo sega sakaš...? Kakvo, be, da napravam???

Psovač se pokunjio, pa mu kaže: - Ti se molam, dajte dovedite ušte eden Crnec....!!!!

- E, zošto, be, ušte eden Crnec?!

- Pa da pobogu odi rabotata. Ete zošto!!! Da ne čeka narodot!?...

Ažurirano: Petak, 19 Kolovoz 2016 22:37
 
Sandetova sjećanja PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 12 Kolovoz 2016 22:23

 

Zuko i VeziraFilmski festivali i “festivali”, a i ljudi i “ljudi”

Sande  Dodevski , Đenovići, Boka Kotorska

Nagledao sam se filmskih festivala. Još od kasnih šezdesetih kada je ustanovljen festival u pulskoj Areni, pa do njegovih posljednjih trzaja u „reduciranoj„  SR – Jugoslaviji, u Herceg-Novom...Sjećam se upravo jednog od ovih potonjih. Sjedimo na drvenim stolicama iz školskih klupa na košarkaškom igralištu na Karači u Herceg-Novom. (Tvrđava Kanli-Kula još nije bila restaurirana poslije zemljotresa. Kasnije će ona zamijeniti pulsku Arenu, ali to više neće biti ni sjenka negdašnjih festivala!)

Premijerno se prikazuje  film „Miris dunja“ za koji je scenario napisao Zuko Džumhur, a režirao ga Mirza Idrizović. Nije hrđav, pomišljam dok ga gledam. Vidim u prvom redu Zuka sa Vezirom. Uzbuđen je i neprestano prebacuje nogu preko noge, te dlanom gladi bradu, svlači je naniže i imam osjećaj da je ko na iglama. Ne znam zbog čega kada mu je film sasvim, sasvim  solidan: bez derta i patetike; nekakva omladina u nekoj od vila na Marijin-dvoru u Saraj'vu, i – naravno,  žute dunje na vrhu starog ormara iza kojih na garnišlama vise brokatni zastori kardinal-crvene boje, pa pod njima još i bijela čipkana „stora“, a prozori od stropa sve do parketa. Starog, dobrog austrougarskog parketa koji je i sam dobio patinu crne orahovine. Na kaučima i bračnim krevetima u sobama te vile, razgolićene i neosunčane, sarajevske polunage djevojke čije oble i punačke noge svojom bjelinom potpuno odudaraju od starovremskog namještaja...

Vezira se ne pomiče s mjesta.

Zuko i dalje smiče svoju bradu naniže.

Tu je i nekakv žiri, ali Zuko i Vezira nakon projekcije žurno i bez pozdrava odlaze prema svom iznajmljenom stančiću na Savini.

Ažurirano: Petak, 12 Kolovoz 2016 23:03
 
2.500 - iti prilog PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 24 Srpanj 2016 17:19

 

Poštovani čitatelji Bošnjačkog oka,

Pričinjava mi veliko zadovoljstvo prezentirati vam 2.500 – ti prilog. Čast autora ovog jubilarnog priloga pripala je našem doajenu Sandetu Dodevskom koji je obogatio OKO nizom svojih toplih i zaista majstorski napisanih priča.

Neko zlonamjeran bi mogao postaviti pitanje: “Pa zašto da jubilarni prilog piše čovjek po čijem se prezimenu aščarile vidi da je Makedonac?”

Na takvo pitanje ovako bih odgovorio: “Prije svega, lijepe priče nemaju nacionalnog predznaka. Drugo što bih želio naglasiti da naš Sande jeste Makedonac koji živi u Crnoj Gori, ali je on milion posto pelcovan potiv svake vrste nacionalizma i očiglednog trenda utjerivanja svakog ex-YU nacionalnog stada u čvrsto ograđene jednonacionalne torove. Treće: Sande je naš bošnjački zet već preko 40 godina oženjen sa jednom našom ljepoticom, Sanjankom, s kojom u ljubavi i harmoniji živi od prvog dana kad su se ugledali. I konačno, Sande voli Bosnu jednako kao svoju Makedoniju, ako ne i više – voli je jednako kao svoju Bosanku, a to je višekratno pokazao. I siguran sam da je voli više i od nekih vrlih Bošnjaka. Naš provjereni zet i prijatelj Bosne. ”

Eto zato Sandeta zapalo da napiše 2.500 – ti prilog za OKO koje, ako bude zdravlja, nastavlja bez veletabirenja dnevne politike, a i dalje će biti mjesto za lijepe priče, poeziju, historijske zanimljivosti, satiru, priloge iz medicine i alternativne medicine, a svakako i opservacije našeg povremenog suradnika, Binga - efendije.

Momci nakonjimaPrvičari

Sande Dodevski

Zbog čega je, jutros tako rano, onako cviljelo kruškovo lišće nad kaldrmom u dvorištu kada vjetra nije bilo - zapita se Gera dok je, kraj ognjišta, stajao uz aščiju Vidoska. Ispod garavog kotlića u kome se kuha kisjela čorba od tankih jagnjećih crijeva, nagomilani žar obasijava cijeli ćošak „kuće“ (prostorija  sa furunom i kuhinjom) - te se oba zida crvene kao da su ćilimima zastrti. Iskaču iskre, a Gera kao da je još zagledan u jutrošnji ispraćaj Trajankinih prvičara... Zamiču preko rijeke i kroz kukuruzišta na okićenim konjima, a on se, evo i sad, kasno u noć, pita hoće li se lako i sa smješkom probiti uskom stazom uz varljivu rijeku Živušu?

Trajankina su to braća po majčinoj i očevoj lozi; braća od stričeva, ujaka i tetaka, i svi su neoženjeni. Jutros su,  petnaest dana nakon Trajankine udaje, oni prvi krenuli da joj budu gosti, da je vide i da  Geri donesu vijesti od nje kako joj je u novoj kući...?

Ažurirano: Nedjelja, 24 Srpanj 2016 17:23
 
Sandetova priča za nedelju PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 25 Lipanj 2016 21:45

 

VršidbaVršidba                                                               

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Ne da mi se pisati. Prevruće je. Planet Boka iz koje se javljam pod strašnom je zaparom. O Boki mislim kao i o svemu ostalom - ni lijepo ni ružno, a suncu se obraćam povikom koji mu je neko drugi umjesto mene uputio: „ Ne grij tako jako sunce, majke ti – hladno mi je!“

Ne. Ni na šta se posebno ne mogu požaliti. Samo čekam da završi još jedan dan u vršidbi i da sa „našim“ konjarem-vršačem povedem njegove konje uz rijeku...zaslužili su. Obećao mi je da će me, kada prođe vršidba, povesti u svoje selo pod German-planinom, a ja to još davno žarko poželih kako bih prvi put vidio kako izgleda drvo koje se zove bukva!!! Gorio sam u toj želji. Našao sam, doduše, u naplavini kraj rijeke jednu bukovu skoro sasvim zguljenu granu sa sićušnim crticama na ostatku kore, ali je moja želja bila da vidim čitavo stablo!

Sedmog dana vršidbe izvijasmo žito na gumnu, smjestismo ga u hambar, odvojismo Konjarev dio i on pođe, ali me ne povede sa sobom!!! Zaboravio obećanje …izgleda, a ja se natjerah da zaboravim na tu svoju želju. Ona mene, međutim, nije nikada zaboravila niti napustila. Prvu bukvu vidjeh u zaleđu morske obale, a onda i na hiljade bukovih stabala kada se nađoh u Bosni...Bili su to moji blagdani, bosanski blagdani, i bilo ih je više nego u bilo čijem kalendaru. I svi su ti dani bili označeni crvenim slovom o čijem značenju ne bih sada govorio. Ne bih, jer mi sve to neopozivo miriše na popovsko tijesto od kojega zazirem ko đavo od tamjana. Brine me, naime, moja sve učestalija pomisao što ću i kako ću na kraju puta...?  Negdje se ipak moram „skrasiti“, te ne jednom pomišljam kako je stiglo vrijeme da svratim do Todora i upitam ga pošto je particela za nedajbože upokojenje.

Todor pod mišku drži ogromnu knjižurinu, a znade i cjenovnik: Od 2.700 eura do 5.500 eura!!!

Naručujem mu još jedno pivo i kažem mu da mi se žuri!

Ažurirano: Subota, 25 Lipanj 2016 21:48
 
Priča za vikend PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 03 Lipanj 2016 22:52

 

LančićZlatni lančić                                                        

Sande Dodevski, Đenovići, Boka Kotorska

Sve su priče nalik jedna drugoj, i samo se poneke zauvijek upamte.Bio sam kormilar na topovnjači, ili "peljar" - ma što to značilo! (Onaj koji mjernom motkom mjeri dubinu rijeke!) Na moru nije bilo potrebno mjeriti dubinu budući su postojale precizne karte sa prethodno izbaždarenim dubinama morskog dna za svaku od uvala u koju smo pristajali. No, ne radi se o tome, već o ispraćajima prilikom isplovljavanja, a i o boravcima u luci dok smo se u njoj nalazili... A ispraćaji su bili takvi da nam niko sa obale nije presijecao nikakve crvene ili zelene trake, niti ispuštao iz ruku raznobojne luft - balone. Nije bilo ni žena koje bi se redovito znale naći pri ruci pomorcima željnih, zna se već čega. One koje su znale zbog čega čekale su ih u bordelima.

Sve je bilo gluho. Okolni visoki planinski vrhovi su se bijeljeli od kamenitih litica. Jedan od stanovnika u tim planinskim zabitima upravo je pripremao kozletinu ispod sača i u tučanoj šerpi slagao namirnice koje će se peći, ovako govoreći: - Najprijen iđe u pitanje kupus!

Postavio je na dnu šerpe izrezane komadiće kupusa požućelog prema sredini, jer nije bio dobro zaglavičio, a onda nabacao komade ugrubo otrupljene masne kozletine i parče teletine, a potom slavodobitno uzviknuo: - E, a sada iđe mrkva...eto, tako! Onda česan, luk i kunpir, te - maslinovo ulje, ne žaliiiim, pa iza toga darežljivo nalivao bijelo vino i malo vode - da ne zagori! Eto, tako! - rekao je. Na kraju, metnu i jedan paradajz ucijelo i pritisnuvši ga palcem na kome se vidio odavno neobrezani nokat sa svim onim crnilom ispod.

Ažurirano: Petak, 03 Lipanj 2016 22:55
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 5 od 17

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search