LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Šprehen zi dojć? - kaleidoskop priča iz davne Njemačke''
Price iz Njemacke
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 18 Svibanj 2018 09:45

 

JockerS(p)retni Muha

Nadan Filipović

Adnan mi je pričao o svom poznaniku Muharemu kojeg su u gostionici kod Bauhausa u Heidelbergu svi zvali - sretni Muha. Helem, stalno su naši Jugovići tamo igrali karti, jaštaradi, u šta će neg' u pare, i to lijepe pare. Najčešće su igrali remija jer je to bila naizgled bezazlena igra. Četiri igrača mirno sjede, drže po 14 karata u rukama, puše, ispijaju pivice, gazda zadovoljan prometom, nema para na stolu, nema žetona, sve se nešto piše, n ema nikakvog raspravljanja ili, ne daj bože, galame, a kod najstarijeg od četvorice se nalazi polog. Naprimjer, kad se igralo u dvadeset pfeniga poen, polog je bio po pet stotina maraka za svakog igrača, a ako su bile dogovorene četiri partije, onda je polog bio hiljadu maraka po glavi.

I igralo se uglavnom uvečer, a subotom i nedeljom, po cijeli dan. Igra se, igra, a Muha, malo-malo presječe džokera. Pogotovo je bio “sretan” kad počne “upadati”. Šta će drugi?! Šute. Sretan dečko, pa to ti je. Muha rijetko gubi, ali i ne dobiva na kamare. Ono, kako se kaže, gricka pomalo. Skoro uvijek je u plusu po par stoja. Najmanje. Kad god bi ga ko upitao je li na zijanu ili u dobitku on bi samo odgovarao: “Ne žalim se!”

Jedno nedeljno jutro Adnan došao ranije. Gasthaus tek otvoren. Nema još nikog osim gazde Joze i konobarice za šankom. Naručio kafu sabahušu. Čeka ekipu za partiju, kad eto Muhe.

-Đes' ba Adnane? Šta ima, šta nema? Daj curo i meni jednu jaku kratku.

-Evo Muha, čekam da se skupe pa da se sastavi ekipa.

-Bojim se da ćemo se načekati. Nedelja je. Kasnije ustaju. – reče srčući kafu.

-Pa šta ćemo? Valja nam čekati.

-Mogli bismo skratit' čekanje.

-Kako ba misliš?

-Pa, kontam nešto mogli bi odigrat' koju partiju u dvoje. Do handa. Ono - nema otvaranja, već ko handira taj nosi pare.

-Može. Što da ne. Hoćemo li u ono čoše?

-Može. Uzmi od Joze karte pa dođi. Samo da ubijemo vrijeme.

Počeše igrati. Dogovorili jedna ruka do handa – pedeset maraka.

Muha se ohanda četiri puta za redom. Adnanu krivo.

-Muha, šta veliš da pojačamo?

-Na kol'ko?

-Jedna ruka do handa, stoja?

-Puno je ba.

-Jesil' to utrt'o?

-Ma jok! Ha'de ka'si navalio.

Adnan izmješa karte i stavi pred Muhu da presječe. Hop! Džoker.

Ažurirano: Petak, 18 Svibanj 2018 09:47
 
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 29 Studeni 2017 21:49

 

RemiPartije remija kod deduke Muhidina

Nadan Filipović po pričanju Adnana F.

Krajem 1983. godine odigrana je legendarna partija remija kod dede Muhidina, u njegovoj kući u Feudenheimu. Dedo Muhidin je bio skroman u uzimanju “piksle”, a, što je jako važno, znao je napraviti jako dobro meze i poslužiti ga uz šljivu ili lozu. Nije, međutim, rakiju servirao u bokalić, već bi svakom od igrača donesi rakiju u najmanjem štampliću, onom od samo 0,03, pa bi zapiši vrijeme i tom koji pokuša ponovo naručiti štamplić rakije, jok ba, nema dok ne prođe pun sat. Pametno! Na taj način je uveliko spriječavao da se neko od igrača zacuga. Po želji je bilo kafe koliko ko poželi, pepeljare je uredno istresao, pa je njegova kuća bila idealno mjesto za remijaške obračune. Dedo Muhidin nije u kuću volio primati barbutaše i pokeraše jer se bojao policije, jer se u barbutu i pokeru lova se valja po stolu, dok se u remiju piše, a polog je na sigurnom, u dede Muhidina. Njegova “piksla” je bila umjerena, četrdeset maraka po partiji, dakle samo deset maraka po igraču.

Spomenuta “remijada grande” bila je zakazana za subotu u podne, a bile su dogovorene četiri partije, a peta, ona “za vađenje” – po dogovoru. Tačno u podne za stol prekriven zategnutom zelenom čohom sjeli su Hašim zvani Guto gutavi (bolovao je od skolioze kičme), taksist Pero, vozač autobusa Jure i naše gore list, Adnan. Poen je bio jedna marka, a polog po svakom igraču je bio deset hiljada maraka. Šta će remijaši nego izvaditi gute maraka i na stolu lijepo izbrojati i predati dedi Muhidinu. On svaki bunt još jednom pred svima prebroji, upiše u tefterčić, te dobro zategne gumicom za viklere i stavi u pogolemu žutu kuvertu. Četiri kuverte sa polozima završe u sefu, a ključ od sefa je dedi oko vrata, na zlatnom lančiću. Dedina je obaveza bila da kupi i ima spremne nove, još u celofanu upakirane Piatnikove karte, da uredno prazni pepeljare i da poslužuje džabne kafe, a mini štamplići sa rakijom alkoholna i tanjurići sa mezetom su se, kako rekoh, ekstra plaćali.

I poče “obračun kod OK korala”!

U prvoj partiji Adnan dobar oko 700 poena, dakle 700 maraka, a taksist Pero se zavalio oko tri milje.

U drugoj karta pođe taksitu Peru, a Adnan i Guto gutavi se zavališe svaki po oko dvije hiljade poena, odnosno maraka.

Treća partija – katastrofa za Adnana. Ne zna ko ga s koje strane odvaljuje. Jal upadne u dvjesto, jal u sto, helem, zavali se preko tri hiljade. Svi dobri, samo on riče. Vidi Adnan da je šejtan odnio šalu. Uzdao se u vađenje u završnoj, četvrtoj partiji. Međutim, već na početku zlo i naopako. U šest ruku četiri puta upade po dvjesto poena. Takav trend se nastavio pa je već u pola partije bio loš oko dvije i po hiljade poena. Vidi Adnan da će ostati bez pologa, preciznije, bez većeg dijela od deset hiljada maraka. Gotovo je. Kraj se približava, a nema ni teorijske šanse da se izvadi.

Ažurirano: Srijeda, 29 Studeni 2017 21:51
 
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 31 Srpanj 2017 16:14

 

AjncAjnc u Mannheimu i pjevačeve “šape” oko grla (2)

Nadan Filipović

Prošlo je nekoliko mjeseci od te “bitke”. Jednom je Ado igrao remija u nekoj birtiji na periferiji Mannheima. U sitne pare. Popio je nekoliko piva, pa kad dobi slabe karte, otpisa se i krenu u WC. Taman se “olakšao” kad se otvoriše vrata, a on ne obrati pažnju. Odjednom ga ščepaše dvije goleme ručerde oko vrata i počeše ga daviti. Zacrni mu se pred očima. Ipak je uspio da čuje: “Varalico, dabili varalico, još jednom mi se pojavi kad sa seljacima igram ajnc, znaš da ću te tada pravo zadavit'. Ovo ti je samo žuti karton! “ Udari ga iz sve snage nogom u stomak, a kad se Ado previ od bola, puče ga koljenom u nos, a iz nosa krenu “čorba” na obe nozdrve.

Pjevač ode, a Ado sjede na WC-šolju i na nos metnu gutu toalet - papira nakvašenog hladnom vodom, pokušavajući tako zaustaviti krvarenje. Utom u WC uđe jedan od igrača iz partije remija: “Šta je ba Ado, igraš li, il' ne igraš. Propašće ti polog!...Joooj šta ti je s nosom?”

-Odjebi nazad odakle si doš'o. Otpis još jedna ruka! - reče Ado. Zaustavio je krvarenje, vratio se, otaljao tu partiju u kojoj je nakon degeneka u WC-u puno griješio, pa otišao kući na “lizanje rana”.

Neki će se upitati zašto je Ado dobio degenek u WC-u i zašto ga je pjevač-grmaljina nazvao varalicom? Uostalom, kako će Ado biti varalica, kad je pjevač narodnih pjesama držao bank i dijelio karte?

Evo Adinog objašnjenja!

-Jarane, davno sam ja pjevačevu foru “popušio”. U Famosu mi dobili plate i neko od raje reče da odemo u Kovače (kod Hrasnice) na par piva. Svi prihvatili, pa i ja, iako sam znao da moja Ferida i njihove žene strijepeći čekaju u strahu da se ne zakonjakamo i de na zapijemo plate na piće i muzike. Zasjeli mi u čoše, a za stolom do nas gazdin sin Ilijas i još njih nekol'ko igraju ajnca. Odjednom se nešta pofestaiše. Mi ih smirismo, a meni šejtan ne dade mira, prebacim se za njihov sto da koju ruku povučem. Dobih asa ili keca, kako ho'š da kažem, pa zaigram crvenku (deset milja). Nadah se desetki da budem ajnc, al' druga karta kralj. Petn'est. Povućem treću kartu. Bi sedmica il' osmica, ne sjećam se više. Tropa!

-Opet, nakon nekol'ko rundi, dobijem desetku i udarim za dvije crvenke, dvajes milja, da se izvadim. Opet druga karta kralj. Četrn'est! Vućem treću žandar, dobro se sjećam. Šesn'est. Šta ću, moram vuči i četvrtu, a ono as. Tropa. Čupk'o po malo, kad mi dođe šanta, dama tref. Bank pun para. Crveni se sto od cenera. Ja poigram u cijelu platu. Šanta je šanta. Sada je šansa da se izvadim i da budem debelo na dobitku. Povučem drugu kartu. Opet kralj! Imam il' četrn'est il' petn'est il sedam. Moram vući treću kartu. Dođe dama herc. Sada imam il' deset, il' osamn'est Odlučim stat'. Ilijas izvrne prvu svoju. Devetka. Povuće drugu, opet devetka. Stade i on na osamn'est. Ja osamnest, Ilijas osamnest, al pošto je on drž'o banak njegovih osamn'est jače od mojih osamn'est. Tak'o je pravilo u ajncu.

Kokuz totale i frontale! Potpuno se zijanih. Još me raja počasti da me utješi, pa se dodatno oblokah i dođoh kući u katastrofalnom stanju. Praznih džepova i dodatno dobro p'jan. Ferida nadigla frku: “Jamda si po plate polok'o! Daj vamo za kuću što je ostalo!

Ja izvrnuh džepove i rekoh da nemam ni žute banke.

-Đe su ba pare pjano jedan?!

-Zijanio na ajncu!

-Štaaa?! Jebo te ajnc da te jebo! Sutra kad se razmahmuraš letaj i pare za kuću zajmaj i vraćaj kako znaš. Hoš da nam djeca odgladuju mjesec dana do sljedeće?

I teško prebortah taj mjesec. Utjer'o nekih par starih dugova i nekako se izvadih.

Jednog dana, na pauzi, veli meni jedan Hamo iz radione: “Znaš li ti jarane kako te Ilijas uz'o c'jelu platu?”

-Jok ba! Pošteno je izgledalo!

Ažurirano: Ponedjeljak, 31 Srpanj 2017 16:16
 
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 27 Srpanj 2017 22:11

 

SantaAjnc u Mannheimu (1)

Nadan Filipović

Pričao mi jedan Adnan sa Ilidže, zvani Ado, kako je prvo kibicirao, a onda nakratko i učestvovao u jednoj partiji ajnca u nekoj birtiji u Mannheimu u kojoj su se, uglavnom, okupljali naši ljudi iz tadašnje Juge.

Helem, ufatilo se “šejtansko kolo” u separeu birtije. Bank držao jedan naš, odavno rahmetli, pjevač iz Krajine. Imao je ogromne ruke, k'o dvije lopate. Kad drži špil od trideset i dvije karte za ajnc, taj mali špil se prosto zijani u njegovim “šapama”. Pred pjevačem redovna polovka Asbach Uralta, njemačkog konjaka, boca Coca-Cole i posudica sa ledom. Nije bilo dana kad nije pio i na kraju mu je alkohol i skratio život. A i pušio je k'o lokomotiva, ono, cigara na cigaru.

U banku, pričao mi Ado, preko osam hiljada maraka. Niko se ne usuđuje da “tuče” za sve pare u banku. Golema je to para, nakupila se, a igrači, njih desetak nemaju kešovine i da hoće da sav bank “potkuju”. Ko dobije keca “tuče” pet stoja, milju najviše i pjevač mu dadne kartu iz svoje goleme šape. Kad svi očekuju da će se zaoriti povik “ajnc sam”, dakle dvadeset i jedan, razočaraju se kad vide da se na igračevom licu pojavilo drhtavo blijedilo popraćeno tihim: “Daj još jednu, jarane!” Tada uslijedi gustiranje, pa ili, riječi “tropa sam” il' “meni dosta”.

Tada pjevač vuče karte, te ako nije ajnc, on je dvadeset, devetnaest ili najmanje osamnaest.

Ljudi “tuku”, slabo ko čupne dvije ili pet banki, ali ovi koji “tuku” po pet stoja i naviše obično zijanjuju.

Neki Ostoja, grmalj od dva metra, viši od pjevača, odjednom poskoči i vrisnu: “Sad' il' nikad'!” izvadi sve pare iz džepova, prebroja i veli: “Igram za sve što imam. Za traktor sam skupljo. Jal 'odža, jal bos! Evo ovde dvije milje i osam stoja. Pribroj banker, svega ti.”

Pjevač prebroja, metnu pare sa strane, izdvoji iz banka dvije hiljade i osamsto maraka, stavi ih na Ostojinu kamaru i pođe da će mu dati jednu kartu odozdo, al' grmaljina krisnu: “Stoooj, jebemti kuruz, sam ću se poslužit'!”

Pjevač podiže špil držeći ga između prstiju i Ostoja sam povuče sebi kartu. Naime, on je kao prvu kartu dobio takozvanu šantu, damu tref, a koja u ajncu vrijedi ili jedanaest, ili deset, ili tri, kako je igraču volja da je upotrebi. To je najidealnija karta u ajncu jer ako ti nakon šante dođe as koji vrijedi jedanaest ti imaš dvadeset jedan što je neupitno dobitna kombinacija i pare su tvoje. Ako opet kao drugu kartu dobiješ deset, šanta zamjenjuje asa pa opet imaš ajnc, dakle dvadeset i jedan, i dobivaš. Ako, pak, nisi te sreće, pa dobiješ naprimjer osmicu kao drugu kartu, opet u ruci imaš ili jedanaest ili devetn'est. Ili čak možeš vući na jedanaest, pa slijedi treća karta koja može biti desetka, pa si opet ajnc, itd.

Dakle, sa šantom u rukama možeš imati niz kombinacija i šanse za dobitak su veoma izgledne.

Ostoja je sav drhtureći “gustirao” drugu kartu. Trajalo je to najmanje minute, ako ne i dvije.

Pjevač-banker ga upita nemarnim glasom: “Jaro, hoš' stat' il' češ povuć' slijedeću kartu?”

-Hajde, daj još jednu!

Pjevač mu opet ponudi da se sam posluži, a što je bilo popraćeno zajedljivim komentarom: “Bolje da se sam svojom rukom zakolješ, neg' da te ja svojom rukom koljem.”

Ostoja je gustirao i treću kartu najmanje jednu minutu, pa reće: “Meni dosta. Gonjaj me!”

Pjevač okrenu svoju kartu. Bila je to devetka. Povuče drugu, preokrenu je na devetku, a ono as. Dvadeset!

Ostoja izvrnu svoje tri karte. Sedamnaest. Šanta, kralj i desetka.

Pjevač ćutke gurnu sve pare u bank i reče: “Hajmo dalje, kolo sreće se okreće. Ko bi gore, učas dole…hajde, šta ste se stisnuli. Udarajte!”

Uskoro neko od igrača dobi asa pa zaigra za pet stoja. Pjevač mu veli da se sam posluži. Igrač uze drugu kartu. Poblijedi.

-Daj još jednu!

-Samoposluga! Sam se zakolji – pruži mu špil držeći ga vrhovima prstiju da igrač sam sebi uzme donju kartu. Uslijedi gustiranje i tiho: “Tropa”. Na keca je dobio kralja, a to je petnaest kada moraš vući, a nakon toga je sam sebi uzeo desetku, što je ukupno dvadeset i pet, a to je tropa.

Ado upita: “Mogul' se i ja u kolo ufatit?”

More ba jarane, kako da ne more! – odvrati pjevač pa iskapi čašu kombinacije Asbach – kola.

Ažurirano: Petak, 28 Srpanj 2017 10:56
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 02 Srpanj 2017 09:37

 

Dva policajcaBaboooo….Njemci!

Nadan Filipović

Šefik je stanovao u varošici Gautingu, jedno 17 kilometara jugozapadno od Minhena. On i žena su radili na jednoj farmi. Nije im bilo loše, ali para nikad dosta. Valjalo se u Bosnu svake godine najmanje dva puta voziti. Golema rodbina, nema se obraza svakom neki peškeš ne ponijeti, pa se Šefik, zvani Šefko, bavi jednim “dodatnim” zanimanjem. Naime, jedan njegov rođak, ime mu nije važno u ovoj priči, bio je “kušetlija”, odnono aktivni pratitelj kušet - vagona na međunarodnoj liniji Ploče-Mostar-Sarajevo-Banja Luka-Zagreb-Minhen-Štutgart. On je Šefki “otvorio” oči kad mu je jednom prilikom prošvercovao 30 šteka filtera 57 i šest onih plavih kutija za košulje punih zlatno-žute škije, hercegovačkog duhana koji je, kad bi se zapali smotana cigara, gorio do plavog dima. Bogme ujagmi samo od te ture Šefko oko pet “joja” markuna i onda pojača tempo. Svaki put kad bi rođak dolazi kao pratitelj kušet-kola, Šefko je još više “pojačavao” tempo. Sve pare koje bi zaradi obrtao je tako da ih je davao rođaku, a ovaj bi slijedeće ture dovozio YU-cigarete i hercegovački, k'o svila rezani duhan – škiju.

Naime, kušetlije su imali mizerne plaće i vehde dnevnice, al' se nisu bunili, jer su bili maheri za “štekovanje” cigareta, duhana, rakije šljive i loze, a sve po njima poznatim bunkerima kojih je u vagonu hejbet. Iz Njemačke su “vukli” šanerske pošiljke skupe gardarobe koju će pronosati sarajevske cure i mangupi, fajercage (upaljače), posebno Tanite koje su nekoliko godina bile u Bosni veoma “in”, pa baš k'o u onoj narodnoj “zrno po zrno pogača, tura po tura palaća”. Kuće se po Bosnici ponapravljale, a kušetlije stalno kukaju kako su najveći bijednici na željeznici, te da maltene nemaju šta da jedu, a u stvarnosti su znali zaraditi mjesečnu plaću samo na kafama, pivama, “unučićima” rakije i konjaka koje su prodavali putnicima, a sve pare su, već od Zidanog Mosta, završavale u njihovim šlajpecima.

Šefko i “u njega mu hanuma” - Frau Lamija su imali malog sina, petogodišnjeg Fuada – Fudu. Fudo nije bio još za škole pa je ostajao po vas cijeli dan sam i zaključan, dok bi njih dvoje radili. Fudo je strašno mucao i izgleda da je k'o maksumčić dobio nakav kompleks pa je jako rijetko bilo što progovarao.

Helem, Šefko je “raznosio” šteke cigara i kutije sa škijom po cijelom Minhenu, posebno po “hajmovima” i kontejnerima u kojim su spavali naši bauštelci. Doduše, bilo je podosta njih koji su znali gdje Šefko stanuje, pa su nerijetko zvonili na vratima njegovog stančića. Nikad im “robu” nije davao na vratima, da komšije ne zraknu, gluho bilo, već bi obično mušteriju puštao da uđe u “ganjak”, i tu bi se završila brzinska transakcija tipa “trak roba – trak para”.

Jedne večeri dođe dosadni bauštelac Pašo. On se uvijek cjenkao i cigančio da šteku cigara ili kutiju duhana dobije makar pet maraka jeftinije. Ovaj put hoće četiri šteke filtera 57 i tri kutije sa duhanom. Vjerovatno, da sam dila po hajmu u kojem je spavao.

-Toliko i toliko – reče mu Šefko.

-Jooooj jarane…puno brate! Morel išta jeftinije? Vidiš da sam prava mušterija, nisam doš'o po par kutija cigara, već, bolan ne bijo, pravim ti golem promet, pa je red da mi dadneš jeftinije.

Šefko popusti za dvadeset maraka, al' Pašo ciganči hoće da mu skine sa cijene šezdeset maraka. Šefko Da ga se riješi, Šefko spusti za trideset, pa ni makac dalje. Paško se naljuti, izađe ništa ne kupivši, i zalupi vrata da se kuća dvokatnica pravo zatresla. Ode ljut k'o zolj.

Ažurirano: Nedjelja, 02 Srpanj 2017 14:25
 
« Početak«123»Kraj »

Stranica 1 od 3

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • RUŠID - roman u nastavcima
    Apsolutno se slažem s tobom moj polu-imenjače. ;-) Više...
    18.11.18 02:37
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Nadane, ne zahatori, ali mislim da je ovaj moj polu-imenjak Zike nestrpljiv da procita sta se desava... Više...
    17.11.18 12:46
    Autor - Zijo
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Boga mi se oteglo. Ali nema veze, izdržao je Zike i gore. ;) Vozdra. Više...
    17.11.18 02:20
    Autor - Zike
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Zike, ako Vam se radnja otegla, lijepo forget Rušida i to je to. Što se tiče pitanja odgovor bi moga... Više...
    15.11.18 08:01
    Autor - Nadan Filipovic
  • RUŠID - roman u nastavcima
    Ne bih da dosađujem ali moram priupitati nešto: “Ima li još kol’ ko?” :roll: Više...
    13.11.18 16:02
    Autor - Zike
  • Otvoreno pismo reisu-emeritus...
    Ovo pisanje je za pohvalu, da neko napokon nešto tačno (istinito) napiše o reisu Ceriću koji je uspi... Više...
    05.11.18 17:29
    Autor - Mehmed Meša Delić
  • Nemanjin portret
    Eeee, Amire, Amire! Grdne rane moje, o čemu sanjate. Iz faze jednog tetrijeba koji svoje megasrpstvo... Više...
    05.11.18 10:06
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nadane, doći će i moje vreme, kada će se stvoriti povoljne okolnosti kada će i ovakvi "doći do izraž... Više...
    04.11.18 23:27
    Autor - Amir Čamdžić
  • Nemanjin portret
    Zijo, Amir Čamdžić je u dubini duše jako nesretan izgubljeni čov(j)ečuljak. Htio bi biti nešto što m... Više...
    04.11.18 22:47
    Autor - Nadan Filipovic
  • Nemanjin portret
    Nas "do kraja zivota Srbin" bi trebao da malo vise prati sociolosku nauku, azurirao bi stanje oko pi... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    @ Amir Camdzic Sramotno za jednog pravnika da toliko brka babe I zabe, da ne pravi distinkciju izmed... Više...
    04.11.18 21:42
    Autor - Zijo
  • Nemanjin portret
    Nema to nikakve veze sa tim da su Srbija, Srbi, Beograđani kako god nazovite, izvršili agresiju na B... Više...
    03.11.18 16:11
    Autor - Zike
  • Nemanjin portret
    https://www.youtube.com/watch?v=yt9Uy-1zuQw&t=1559s Više...
    03.11.18 09:30
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Salih Selimović - Moj predak primio je islam 1650., mi smo Vujovići iz Hercegovine „Moja je želja bi... Više...
    03.11.18 09:21
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Ja ne razumem čemu potreba Emira Kusturice da se pravda bilo kome za svoje poreklo, ko su mu bili ot... Više...
    03.11.18 09:02
    Autor - Amir Čamdžić
  • Jedan savjet
    Fala na clanku, pred dva dana na kolonoskopiji mi j utvrden diverticolosis coloni totius uz napomenu... Više...
    02.11.18 21:36
    Autor - Durdica Jelenc
  • Nemanjin portret
    Emirovoj majci nije ime Senka, već Senija. Nebitno, čovjek se osjeća nacionalno Srbin i sasvim dovol... Više...
    02.11.18 21:27
    Autor - Znam čovjeka
  • Nemanjin portret
    Koliko ja znam u ovom tekstu je napravljena cinjenicka greska. Senka Kusturica, rodjena Numankadic n... Više...
    29.10.18 22:24
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Vlado, dobro ti Zike napisa, ne pravi se ni ti ni ostali mutavi, a ja dodajem glupi. Srbi iz Srbije ... Više...
    29.10.18 22:03
    Autor - Zijo
  • Feljton o izraelskoj politici ...
    Normalno da su Srbi agresori kad su proglasili srpsku republiku BiH. Vlado ne pravi se mutav, možeš ... Više...
    24.10.18 17:13
    Autor - Zike
home search