LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Šprehen zi dojć? - kaleidoskop priča iz davne Njemačke''
Price iz Njemacke
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 31 Srpanj 2017 16:14

 

AjncAjnc u Mannheimu i pjevačeve “šape” oko grla (2)

Nadan Filipović

Prošlo je nekoliko mjeseci od te “bitke”. Jednom je Ado igrao remija u nekoj birtiji na periferiji Mannheima. U sitne pare. Popio je nekoliko piva, pa kad dobi slabe karte, otpisa se i krenu u WC. Taman se “olakšao” kad se otvoriše vrata, a on ne obrati pažnju. Odjednom ga ščepaše dvije goleme ručerde oko vrata i počeše ga daviti. Zacrni mu se pred očima. Ipak je uspio da čuje: “Varalico, dabili varalico, još jednom mi se pojavi kad sa seljacima igram ajnc, znaš da ću te tada pravo zadavit'. Ovo ti je samo žuti karton! “ Udari ga iz sve snage nogom u stomak, a kad se Ado previ od bola, puče ga koljenom u nos, a iz nosa krenu “čorba” na obe nozdrve.

Pjevač ode, a Ado sjede na WC-šolju i na nos metnu gutu toalet - papira nakvašenog hladnom vodom, pokušavajući tako zaustaviti krvarenje. Utom u WC uđe jedan od igrača iz partije remija: “Šta je ba Ado, igraš li, il' ne igraš. Propašće ti polog!...Joooj šta ti je s nosom?”

-Odjebi nazad odakle si doš'o. Otpis još jedna ruka! - reče Ado. Zaustavio je krvarenje, vratio se, otaljao tu partiju u kojoj je nakon degeneka u WC-u puno griješio, pa otišao kući na “lizanje rana”.

Neki će se upitati zašto je Ado dobio degenek u WC-u i zašto ga je pjevač-grmaljina nazvao varalicom? Uostalom, kako će Ado biti varalica, kad je pjevač narodnih pjesama držao bank i dijelio karte?

Evo Adinog objašnjenja!

-Jarane, davno sam ja pjevačevu foru “popušio”. U Famosu mi dobili plate i neko od raje reče da odemo u Kovače (kod Hrasnice) na par piva. Svi prihvatili, pa i ja, iako sam znao da moja Ferida i njihove žene strijepeći čekaju u strahu da se ne zakonjakamo i de na zapijemo plate na piće i muzike. Zasjeli mi u čoše, a za stolom do nas gazdin sin Ilijas i još njih nekol'ko igraju ajnca. Odjednom se nešta pofestaiše. Mi ih smirismo, a meni šejtan ne dade mira, prebacim se za njihov sto da koju ruku povučem. Dobih asa ili keca, kako ho'š da kažem, pa zaigram crvenku (deset milja). Nadah se desetki da budem ajnc, al' druga karta kralj. Petn'est. Povućem treću kartu. Bi sedmica il' osmica, ne sjećam se više. Tropa!

-Opet, nakon nekol'ko rundi, dobijem desetku i udarim za dvije crvenke, dvajes milja, da se izvadim. Opet druga karta kralj. Četrn'est! Vućem treću žandar, dobro se sjećam. Šesn'est. Šta ću, moram vuči i četvrtu, a ono as. Tropa. Čupk'o po malo, kad mi dođe šanta, dama tref. Bank pun para. Crveni se sto od cenera. Ja poigram u cijelu platu. Šanta je šanta. Sada je šansa da se izvadim i da budem debelo na dobitku. Povučem drugu kartu. Opet kralj! Imam il' četrn'est il' petn'est il sedam. Moram vući treću kartu. Dođe dama herc. Sada imam il' deset, il' osamn'est Odlučim stat'. Ilijas izvrne prvu svoju. Devetka. Povuće drugu, opet devetka. Stade i on na osamn'est. Ja osamnest, Ilijas osamnest, al pošto je on drž'o banak njegovih osamn'est jače od mojih osamn'est. Tak'o je pravilo u ajncu.

Kokuz totale i frontale! Potpuno se zijanih. Još me raja počasti da me utješi, pa se dodatno oblokah i dođoh kući u katastrofalnom stanju. Praznih džepova i dodatno dobro p'jan. Ferida nadigla frku: “Jamda si po plate polok'o! Daj vamo za kuću što je ostalo!

Ja izvrnuh džepove i rekoh da nemam ni žute banke.

-Đe su ba pare pjano jedan?!

-Zijanio na ajncu!

-Štaaa?! Jebo te ajnc da te jebo! Sutra kad se razmahmuraš letaj i pare za kuću zajmaj i vraćaj kako znaš. Hoš da nam djeca odgladuju mjesec dana do sljedeće?

I teško prebortah taj mjesec. Utjer'o nekih par starih dugova i nekako se izvadih.

Jednog dana, na pauzi, veli meni jedan Hamo iz radione: “Znaš li ti jarane kako te Ilijas uz'o c'jelu platu?”

-Jok ba! Pošteno je izgledalo!

Ažurirano: Ponedjeljak, 31 Srpanj 2017 16:16
 
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 27 Srpanj 2017 22:11

 

SantaAjnc u Mannheimu (1)

Nadan Filipović

Pričao mi jedan Adnan sa Ilidže, zvani Ado, kako je prvo kibicirao, a onda nakratko i učestvovao u jednoj partiji ajnca u nekoj birtiji u Mannheimu u kojoj su se, uglavnom, okupljali naši ljudi iz tadašnje Juge.

Helem, ufatilo se “šejtansko kolo” u separeu birtije. Bank držao jedan naš, odavno rahmetli, pjevač iz Krajine. Imao je ogromne ruke, k'o dvije lopate. Kad drži špil od trideset i dvije karte za ajnc, taj mali špil se prosto zijani u njegovim “šapama”. Pred pjevačem redovna polovka Asbach Uralta, njemačkog konjaka, boca Coca-Cole i posudica sa ledom. Nije bilo dana kad nije pio i na kraju mu je alkohol i skratio život. A i pušio je k'o lokomotiva, ono, cigara na cigaru.

U banku, pričao mi Ado, preko osam hiljada maraka. Niko se ne usuđuje da “tuče” za sve pare u banku. Golema je to para, nakupila se, a igrači, njih desetak nemaju kešovine i da hoće da sav bank “potkuju”. Ko dobije keca “tuče” pet stoja, milju najviše i pjevač mu dadne kartu iz svoje goleme šape. Kad svi očekuju da će se zaoriti povik “ajnc sam”, dakle dvadeset i jedan, razočaraju se kad vide da se na igračevom licu pojavilo drhtavo blijedilo popraćeno tihim: “Daj još jednu, jarane!” Tada uslijedi gustiranje, pa ili, riječi “tropa sam” il' “meni dosta”.

Tada pjevač vuče karte, te ako nije ajnc, on je dvadeset, devetnaest ili najmanje osamnaest.

Ljudi “tuku”, slabo ko čupne dvije ili pet banki, ali ovi koji “tuku” po pet stoja i naviše obično zijanjuju.

Neki Ostoja, grmalj od dva metra, viši od pjevača, odjednom poskoči i vrisnu: “Sad' il' nikad'!” izvadi sve pare iz džepova, prebroja i veli: “Igram za sve što imam. Za traktor sam skupljo. Jal 'odža, jal bos! Evo ovde dvije milje i osam stoja. Pribroj banker, svega ti.”

Pjevač prebroja, metnu pare sa strane, izdvoji iz banka dvije hiljade i osamsto maraka, stavi ih na Ostojinu kamaru i pođe da će mu dati jednu kartu odozdo, al' grmaljina krisnu: “Stoooj, jebemti kuruz, sam ću se poslužit'!”

Pjevač podiže špil držeći ga između prstiju i Ostoja sam povuče sebi kartu. Naime, on je kao prvu kartu dobio takozvanu šantu, damu tref, a koja u ajncu vrijedi ili jedanaest, ili deset, ili tri, kako je igraču volja da je upotrebi. To je najidealnija karta u ajncu jer ako ti nakon šante dođe as koji vrijedi jedanaest ti imaš dvadeset jedan što je neupitno dobitna kombinacija i pare su tvoje. Ako opet kao drugu kartu dobiješ deset, šanta zamjenjuje asa pa opet imaš ajnc, dakle dvadeset i jedan, i dobivaš. Ako, pak, nisi te sreće, pa dobiješ naprimjer osmicu kao drugu kartu, opet u ruci imaš ili jedanaest ili devetn'est. Ili čak možeš vući na jedanaest, pa slijedi treća karta koja može biti desetka, pa si opet ajnc, itd.

Dakle, sa šantom u rukama možeš imati niz kombinacija i šanse za dobitak su veoma izgledne.

Ostoja je sav drhtureći “gustirao” drugu kartu. Trajalo je to najmanje minute, ako ne i dvije.

Pjevač-banker ga upita nemarnim glasom: “Jaro, hoš' stat' il' češ povuć' slijedeću kartu?”

-Hajde, daj još jednu!

Pjevač mu opet ponudi da se sam posluži, a što je bilo popraćeno zajedljivim komentarom: “Bolje da se sam svojom rukom zakolješ, neg' da te ja svojom rukom koljem.”

Ostoja je gustirao i treću kartu najmanje jednu minutu, pa reće: “Meni dosta. Gonjaj me!”

Pjevač okrenu svoju kartu. Bila je to devetka. Povuče drugu, preokrenu je na devetku, a ono as. Dvadeset!

Ostoja izvrnu svoje tri karte. Sedamnaest. Šanta, kralj i desetka.

Pjevač ćutke gurnu sve pare u bank i reče: “Hajmo dalje, kolo sreće se okreće. Ko bi gore, učas dole…hajde, šta ste se stisnuli. Udarajte!”

Uskoro neko od igrača dobi asa pa zaigra za pet stoja. Pjevač mu veli da se sam posluži. Igrač uze drugu kartu. Poblijedi.

-Daj još jednu!

-Samoposluga! Sam se zakolji – pruži mu špil držeći ga vrhovima prstiju da igrač sam sebi uzme donju kartu. Uslijedi gustiranje i tiho: “Tropa”. Na keca je dobio kralja, a to je petnaest kada moraš vući, a nakon toga je sam sebi uzeo desetku, što je ukupno dvadeset i pet, a to je tropa.

Ado upita: “Mogul' se i ja u kolo ufatit?”

More ba jarane, kako da ne more! – odvrati pjevač pa iskapi čašu kombinacije Asbach – kola.

Ažurirano: Petak, 28 Srpanj 2017 10:56
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 02 Srpanj 2017 09:37

 

Dva policajcaBaboooo….Njemci!

Nadan Filipović

Šefik je stanovao u varošici Gautingu, jedno 17 kilometara jugozapadno od Minhena. On i žena su radili na jednoj farmi. Nije im bilo loše, ali para nikad dosta. Valjalo se u Bosnu svake godine najmanje dva puta voziti. Golema rodbina, nema se obraza svakom neki peškeš ne ponijeti, pa se Šefik, zvani Šefko, bavi jednim “dodatnim” zanimanjem. Naime, jedan njegov rođak, ime mu nije važno u ovoj priči, bio je “kušetlija”, odnono aktivni pratitelj kušet - vagona na međunarodnoj liniji Ploče-Mostar-Sarajevo-Banja Luka-Zagreb-Minhen-Štutgart. On je Šefki “otvorio” oči kad mu je jednom prilikom prošvercovao 30 šteka filtera 57 i šest onih plavih kutija za košulje punih zlatno-žute škije, hercegovačkog duhana koji je, kad bi se zapali smotana cigara, gorio do plavog dima. Bogme ujagmi samo od te ture Šefko oko pet “joja” markuna i onda pojača tempo. Svaki put kad bi rođak dolazi kao pratitelj kušet-kola, Šefko je još više “pojačavao” tempo. Sve pare koje bi zaradi obrtao je tako da ih je davao rođaku, a ovaj bi slijedeće ture dovozio YU-cigarete i hercegovački, k'o svila rezani duhan – škiju.

Naime, kušetlije su imali mizerne plaće i vehde dnevnice, al' se nisu bunili, jer su bili maheri za “štekovanje” cigareta, duhana, rakije šljive i loze, a sve po njima poznatim bunkerima kojih je u vagonu hejbet. Iz Njemačke su “vukli” šanerske pošiljke skupe gardarobe koju će pronosati sarajevske cure i mangupi, fajercage (upaljače), posebno Tanite koje su nekoliko godina bile u Bosni veoma “in”, pa baš k'o u onoj narodnoj “zrno po zrno pogača, tura po tura palaća”. Kuće se po Bosnici ponapravljale, a kušetlije stalno kukaju kako su najveći bijednici na željeznici, te da maltene nemaju šta da jedu, a u stvarnosti su znali zaraditi mjesečnu plaću samo na kafama, pivama, “unučićima” rakije i konjaka koje su prodavali putnicima, a sve pare su, već od Zidanog Mosta, završavale u njihovim šlajpecima.

Šefko i “u njega mu hanuma” - Frau Lamija su imali malog sina, petogodišnjeg Fuada – Fudu. Fudo nije bio još za škole pa je ostajao po vas cijeli dan sam i zaključan, dok bi njih dvoje radili. Fudo je strašno mucao i izgleda da je k'o maksumčić dobio nakav kompleks pa je jako rijetko bilo što progovarao.

Helem, Šefko je “raznosio” šteke cigara i kutije sa škijom po cijelom Minhenu, posebno po “hajmovima” i kontejnerima u kojim su spavali naši bauštelci. Doduše, bilo je podosta njih koji su znali gdje Šefko stanuje, pa su nerijetko zvonili na vratima njegovog stančića. Nikad im “robu” nije davao na vratima, da komšije ne zraknu, gluho bilo, već bi obično mušteriju puštao da uđe u “ganjak”, i tu bi se završila brzinska transakcija tipa “trak roba – trak para”.

Jedne večeri dođe dosadni bauštelac Pašo. On se uvijek cjenkao i cigančio da šteku cigara ili kutiju duhana dobije makar pet maraka jeftinije. Ovaj put hoće četiri šteke filtera 57 i tri kutije sa duhanom. Vjerovatno, da sam dila po hajmu u kojem je spavao.

-Toliko i toliko – reče mu Šefko.

-Jooooj jarane…puno brate! Morel išta jeftinije? Vidiš da sam prava mušterija, nisam doš'o po par kutija cigara, već, bolan ne bijo, pravim ti golem promet, pa je red da mi dadneš jeftinije.

Šefko popusti za dvadeset maraka, al' Pašo ciganči hoće da mu skine sa cijene šezdeset maraka. Šefko Da ga se riješi, Šefko spusti za trideset, pa ni makac dalje. Paško se naljuti, izađe ništa ne kupivši, i zalupi vrata da se kuća dvokatnica pravo zatresla. Ode ljut k'o zolj.

Ažurirano: Nedjelja, 02 Srpanj 2017 14:25
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 29 Svibanj 2017 20:51

 

Bauhaus MannheimŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (4)

Nadan Filipović

Posve ubledjeli gazda ostade da mu advokat u dvadesetak minuta objasni u kakvoj se situaciji nalazi i šta mu slijedi. Najprije je pomnožio dvadeset osam godina sa dvanaest mjeseci, pa onda sa visinom Žižine plaće. Gazdi se zamanta kad vidje 336 mjeseci i 28 Weichnachtsgeld - a (trinaeste plaće za Božić) pomnožen sa bruto plaćom od četiri hiljade i šest stotina maraka. Ispade oko milion i dvjesto hiljada maraka neto! Da, maraka!

-Toliko bi Herr Žiža trebao zaraditi da se nije povrijedio i ostao invalid, a sve zbog vaše pohlepe. Dakle, vašom greškom, gospodine. Ako se bude išlo na sud znajte da ćete morati platiti razliku kada se od ove svota od milion i dvije stotine hiljada oduzme svota koju će isplatiti osiguranja, a to će biti između dvije stotine i pedeset hiljada, do maksimalno tri stotine hiljada. Ja ću vam dati sve to napismeno, odnosno poslati preporučenom poštom, pa prošetajte do kancelarija najboljih kolega advokata i upitajte može li vam neko od njih pomoći da se izvučete? Vidjet ćete da niti jedan od kolega neće htjeti ispasti budala na sudu. Dakle, ako budete išli na sud izgubit ćete garant i moraćete platiti puni iznos plus zatezne kamate, plus sudske troškove, plus honorare advokata, pa će to sve još više povećati vaše financijske boli i psihičke muke. Gospodine, lakše ćete pobjeći od vlastite sjenke na sunčanom danu nego li od obaveze prema radniku kojem ste zbog svoje pohlepe uništili ne samo radnu sposobnost, već ste mu uništili život. Evo, predlažem vam da isplatite sedam stotina hiljada ili milion u četiri rate. Nadam se da će Herr Žiža pristati na tu mizeriju, ako ni zbog čega, a ono zbog toga što vas je svih osam godina, koliko za vas radi, ne samo poštovao, već i zavolio. Ukoliko se budete prenemagali i zavlačili sa odlukom, onda će vas koštati sve mnogo skuplje.

-Ali…znate…ja nemam novca u gotovini. Sve sam uložio u nove strojeve i razvoj.

-Moj prijatelj je menadžer filijale Dresdner Bank-a ovdje u Mannheimu. Evo vam njegova vizit kartica. Ja ću ga zamoliti da vam odobri kredit, a garancija za vraćanje kredita će biti vaša kuća u kojoj živite i tvornica koja nema nikakvog kreditnog ili sudskog tereta. Provjerio sam.

-Mollll….immm… vvvas, mogggu li rararazmisliti do sutrrra – trtljajo je zamuckujućo skoro dotučeni vlasnik tvornice za izradu elemenata za sklapanje masivnog namještaja.

Advokat pogleda na sat i reče: “Imate rok od dvadeset i četiri sata da razmislite. Pravo da vam kažem volio bih da se odlučite da ne platite, te da idemo na sud. Ta opcija bi bila bolja za mog klijenta. Sada možete ići. Nemam vremena za bacanje na vaše gluposti – definitvno ga dotuče advokat.

Vlasnik tvornice za izradu elemenata za sklapanje masivnog namještaja teturajići izađe iz advokatove kancelarije tako da udari glavom u dovratak.

-Pazite da mi ne oštetite vrata - dobaci mu advokat na odlasku.

I šta bi?

Čiča-miča, gotova bi priča.

Sve se brzo odvijalo. Gazda tvornice je uzeo kredit od Dresdner Banke i Žiži uplatio na bankovni konto tačno 700.000 maraka. U momentu transfera tih para Žiža je pred svojim advokatom potpisao da izjavljuje da ni u kojem slučaju nema više nikakvih potraživanja prema, sada bivšem gazdi.

Žiža je advokatu platio ispostavljeni račun napisan na dvadeset i dvije hiljade maraka, a u kešu mu je, u četiri oka, dao četrdeset i osam hiljada.

Ažurirano: Ponedjeljak, 29 Svibanj 2017 21:15
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 22 Svibanj 2017 21:36

 

MannheimŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (4)

Nadan Filipović

Kad je izašao iz bolnice odmah je, dok je na bolovanju, najavio se i dobio termin da porazgovara sa jednim od advokata koje mu je preporučio stari odvjetnik Horvat iz Schwetzingena. Pošto on nije razumio mladu pripravnicu koja je uzimala podatke, a ni ona njega, recepcionarka je nazvala sudskog tumača i prevoditelja za hrvatsko-njemačku konverzaciju i on se stvori u kancelariji za desetak minuta.

Žiža je pričao, navodio datume, naglašavao da je nekoliko puta gazdu i poslovođu opominjao da radi na novom stroju bez ikakve zaštite, pokazao blokić u kojem je bilježio datume i vrijeme kada je gazdu i poslovođu pred ostalim radnicima opominjao da se boji raditi bez zaštite i da strijepi da se ne povrijedi na poslu. Tumač je sve u bobu tačno prevodio, odvjetnička pripravnica pažljivo bilježila i na kraju je rekla da će mu javiti hoće li ga primiti njen šef, odvjetnik i vlasnik kancelarije.

Prošlo je nekoliko dana. Nema poziva. Taman se Žiža odlučio da ode drugom od preporučenih advokata, koji su, sjećao se riječi staronje odvjetnika iz Schwetzingena, “Bundes liga” za oblast radnog prava i ozljeda na poslu i u prometu, kad zazvoni telefon.

-Gospodine “taj i taj”, moj gazda “taj i taj” će vas primiti na razgovor u vezi vašeg slučaja. Budite sutra tačno u četiri u kancelariji.

Sutradan je Žiža popio došao pola sata ranije i na parkingu popio apaurin od deset miligrama, da bude potpuno smiren. U kancelariju je ušao pet minuta prije zakazanog termina. Nije prošlo ni tih pet minuta, a na vratima se pojavi advokat, biće da se vratio sa suda. Srednjih godina, petobanka plus. Osmjeh od uha do uha.

-Izvolite gospodine. Sjedite.

Žiža sjede na udobnu fotelju što je stajala naspram masivnog pisaćeg stola.

-Gospodine, mislim da nam ne treba tumač, svakako ako je sve tačno što ste ispričali mojoj pripravnici, kao i da su tačni podaci koje ste u svoj blokić zapisali u vezi opominjanja poslovođe i gazde da vas je strah raditi na potpuno novom stroju bez prethodnog temeljitog treninga i bez zakonom predviđene zaštite.

Žiža reče da je sve u dlaku tačno, da ima svjedoke i da se može zakleti u tačnost svih svojih navoda.

Ažurirano: Ponedjeljak, 22 Svibanj 2017 21:40
 
« Početak«123»Kraj »

Stranica 1 od 3

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search