LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Šprehen zi dojć? - kaleidoskop priča iz davne Njemačke''
Price iz Njemacke
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 29 Svibanj 2017 20:51

 

Bauhaus MannheimŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (4)

Nadan Filipović

Posve ubledjeli gazda ostade da mu advokat u dvadesetak minuta objasni u kakvoj se situaciji nalazi i šta mu slijedi. Najprije je pomnožio dvadeset osam godina sa dvanaest mjeseci, pa onda sa visinom Žižine plaće. Gazdi se zamanta kad vidje 336 mjeseci i 28 Weichnachtsgeld - a (trinaeste plaće za Božić) pomnožen sa bruto plaćom od četiri hiljade i šest stotina maraka. Ispade oko milion i dvjesto hiljada maraka neto! Da, maraka!

-Toliko bi Herr Žiža trebao zaraditi da se nije povrijedio i ostao invalid, a sve zbog vaše pohlepe. Dakle, vašom greškom, gospodine. Ako se bude išlo na sud znajte da ćete morati platiti razliku kada se od ove svota od milion i dvije stotine hiljada oduzme svota koju će isplatiti osiguranja, a to će biti između dvije stotine i pedeset hiljada, do maksimalno tri stotine hiljada. Ja ću vam dati sve to napismeno, odnosno poslati preporučenom poštom, pa prošetajte do kancelarija najboljih kolega advokata i upitajte može li vam neko od njih pomoći da se izvučete? Vidjet ćete da niti jedan od kolega neće htjeti ispasti budala na sudu. Dakle, ako budete išli na sud izgubit ćete garant i moraćete platiti puni iznos plus zatezne kamate, plus sudske troškove, plus honorare advokata, pa će to sve još više povećati vaše financijske boli i psihičke muke. Gospodine, lakše ćete pobjeći od vlastite sjenke na sunčanom danu nego li od obaveze prema radniku kojem ste zbog svoje pohlepe uništili ne samo radnu sposobnost, već ste mu uništili život. Evo, predlažem vam da isplatite sedam stotina hiljada ili milion u četiri rate. Nadam se da će Herr Žiža pristati na tu mizeriju, ako ni zbog čega, a ono zbog toga što vas je svih osam godina, koliko za vas radi, ne samo poštovao, već i zavolio. Ukoliko se budete prenemagali i zavlačili sa odlukom, onda će vas koštati sve mnogo skuplje.

-Ali…znate…ja nemam novca u gotovini. Sve sam uložio u nove strojeve i razvoj.

-Moj prijatelj je menadžer filijale Dresdner Bank-a ovdje u Mannheimu. Evo vam njegova vizit kartica. Ja ću ga zamoliti da vam odobri kredit, a garancija za vraćanje kredita će biti vaša kuća u kojoj živite i tvornica koja nema nikakvog kreditnog ili sudskog tereta. Provjerio sam.

-Mollll….immm… vvvas, mogggu li rararazmisliti do sutrrra – trtljajo je zamuckujućo skoro dotučeni vlasnik tvornice za izradu elemenata za sklapanje masivnog namještaja.

Advokat pogleda na sat i reče: “Imate rok od dvadeset i četiri sata da razmislite. Pravo da vam kažem volio bih da se odlučite da ne platite, te da idemo na sud. Ta opcija bi bila bolja za mog klijenta. Sada možete ići. Nemam vremena za bacanje na vaše gluposti – definitvno ga dotuče advokat.

Vlasnik tvornice za izradu elemenata za sklapanje masivnog namještaja teturajići izađe iz advokatove kancelarije tako da udari glavom u dovratak.

-Pazite da mi ne oštetite vrata - dobaci mu advokat na odlasku.

I šta bi?

Čiča-miča, gotova bi priča.

Sve se brzo odvijalo. Gazda tvornice je uzeo kredit od Dresdner Banke i Žiži uplatio na bankovni konto tačno 700.000 maraka. U momentu transfera tih para Žiža je pred svojim advokatom potpisao da izjavljuje da ni u kojem slučaju nema više nikakvih potraživanja prema, sada bivšem gazdi.

Žiža je advokatu platio ispostavljeni račun napisan na dvadeset i dvije hiljade maraka, a u kešu mu je, u četiri oka, dao četrdeset i osam hiljada.

Ažurirano: Ponedjeljak, 29 Svibanj 2017 21:15
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Ponedjeljak, 22 Svibanj 2017 21:36

 

MannheimŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (4)

Nadan Filipović

Kad je izašao iz bolnice odmah je, dok je na bolovanju, najavio se i dobio termin da porazgovara sa jednim od advokata koje mu je preporučio stari odvjetnik Horvat iz Schwetzingena. Pošto on nije razumio mladu pripravnicu koja je uzimala podatke, a ni ona njega, recepcionarka je nazvala sudskog tumača i prevoditelja za hrvatsko-njemačku konverzaciju i on se stvori u kancelariji za desetak minuta.

Žiža je pričao, navodio datume, naglašavao da je nekoliko puta gazdu i poslovođu opominjao da radi na novom stroju bez ikakve zaštite, pokazao blokić u kojem je bilježio datume i vrijeme kada je gazdu i poslovođu pred ostalim radnicima opominjao da se boji raditi bez zaštite i da strijepi da se ne povrijedi na poslu. Tumač je sve u bobu tačno prevodio, odvjetnička pripravnica pažljivo bilježila i na kraju je rekla da će mu javiti hoće li ga primiti njen šef, odvjetnik i vlasnik kancelarije.

Prošlo je nekoliko dana. Nema poziva. Taman se Žiža odlučio da ode drugom od preporučenih advokata, koji su, sjećao se riječi staronje odvjetnika iz Schwetzingena, “Bundes liga” za oblast radnog prava i ozljeda na poslu i u prometu, kad zazvoni telefon.

-Gospodine “taj i taj”, moj gazda “taj i taj” će vas primiti na razgovor u vezi vašeg slučaja. Budite sutra tačno u četiri u kancelariji.

Sutradan je Žiža popio došao pola sata ranije i na parkingu popio apaurin od deset miligrama, da bude potpuno smiren. U kancelariju je ušao pet minuta prije zakazanog termina. Nije prošlo ni tih pet minuta, a na vratima se pojavi advokat, biće da se vratio sa suda. Srednjih godina, petobanka plus. Osmjeh od uha do uha.

-Izvolite gospodine. Sjedite.

Žiža sjede na udobnu fotelju što je stajala naspram masivnog pisaćeg stola.

-Gospodine, mislim da nam ne treba tumač, svakako ako je sve tačno što ste ispričali mojoj pripravnici, kao i da su tačni podaci koje ste u svoj blokić zapisali u vezi opominjanja poslovođe i gazde da vas je strah raditi na potpuno novom stroju bez prethodnog temeljitog treninga i bez zakonom predviđene zaštite.

Žiža reče da je sve u dlaku tačno, da ima svjedoke i da se može zakleti u tačnost svih svojih navoda.

Ažurirano: Ponedjeljak, 22 Svibanj 2017 21:40
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 20 Svibanj 2017 19:40

 

MannheimŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (3)

Nadan Filipović

Subota mu prođe u robovskom radu. Nije stigao dvije cigare zapaliti. Vratio se kući sasvim slomljen. Nije nikog bilo. Kćerka i sin su odtutnjali u subotnju noć, a žena je 100% kod one svoje klepetuše Živke. Izvadi iz frižidera bocu piva i sjede za telefon. Bira broj rođaka Mitketa u Prijedoru. Telefon zauzet. Pomisli – garant je ona njegova nilska kobila – hipopotamka zasjela. Ako jeste, šanse nema da ga večeras dobijem.

Upali iz treće.

-Halo Mitke, jes' to ti?

Kratka pauza, pa: “Da pređem na stvar. Znam da si dobar ili si bio dobar s onim zubarom, zaboravio sam mu ime…onim što mi je na crno pravio tri navlake i promijenio blombe.

Kratka pauza, pa: ”Jes', jes' Ljubo se zove! Izvini, zaboravio. Možeš li otići kod njega i plati mu kol'ko traži da ti da nekoliko anpula onih što služe da ne boli kad se zub vadi. Daj mu kol'ko traži i neka ti dadne onu injeckiju sa iglom što se ubode…..Ma, ne filozofiraj tu sada, već odradi a ja ću ti poduplat' što potrošiš, plus tebi hunderta. Dooobroooo burazere! Sutra te zovem…Da, da, u ovo doba, ali molim te zauzmi telefon da ona tvoja ne zasjedne pa od razgovora nema ništa. Hajde, odmah sutra.”

I zaista, sutra, u nedelju, Mitar-Mitke potvrdi da je bio u zubara Ljube koji se čudom isčuđavao da neko iz jedne Njemačke traži da mu se pošalje paketić sa pet ampula ksilokaina i jedna šprica. Aaaaa čuda! Ljubo je rekao da je to sve džabe jer je iz državne ambulante i da mu se može revenširati sa pola kile pečenja i kojom pivom, svakako onda kad dođe u posjetu rođaku.

Žiža detaljno uputi Ljubu kako će na stanici u Prijedoru slijedeće subote sačekati voz, a od Prijedora vlak, Ploče - Sarajevo - Zagreb - München - Stuttgart. Rekao mu je da su spavača i kušet - kola odmah iza lokomotive, te da dadne bilo kojem od kušetlija paketić sa “lijekom” i dvadeset maraka i rekne mu da će čovjek kojem je lijek potreban čekati u Stutgartu.

Tako sve i bi. Mitke mu javi da je predao paketić s ampulama i da mu šalje tri šteke cigara, te da je dao dvadeset maraka, te Žiža u nedelju sačeka voz, nađe kušetliju, nekog Nenu zvanog Ovca, a ovaj mu dade ne samo paketić sa “lijekovima” već i tri šteke filtera 57, a Žiža mu dade još dvadeset maraka – na kafu.

Sve je bilo spremno za vrlo riskantnu akciju. Radio je od jutra do mraka, ali je stalno, da svi drugi čuju, na pauzi pitao poslovođu kada će konačno biti montiran zaštitni plašt na novom, ultrabrzom drebanku i svaki put je zapisivao datum i vrijeme kada je takav upit postavio. Poslovođa mu je pred svima rekao da će gazda to konačno srediti, te da dobro pazi da se ne povrijedi.

Ažurirano: Subota, 20 Svibanj 2017 19:41
 
Šprehenzi dojć PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 14 Svibanj 2017 21:19

 

220px-Der Friedrichsplatz_und_der_WasserturmŠprehen zi dojć? – kaleidoskop priča iz davne Njemačke

Jednokratna odšeta i invalidska penzija (1)

Nadan Filipović

U kafanu pored Bauhausa nerijetko je na kartanje zalazio Žiža, neugledni seljačić iz okolice Živinica. Igrao je uglavnom remija, a vrlo rijetko pokera. Navodno je u jednoj partiji pokera u kojoj je učesnik bio neki Patak, Srbijanac iz Šapca, izgubio preko dvadeset hiljada maraka. Pričalo se da je Žiža nekoliko puta zaustavljao igru da bi otišao kući po pare, pa ponovo po još para, i sve tako dok nije sve zijanio. To ga je podobro opeklo, pa se više nije 'fato u pokeraško šejtan-kolo.

Kad je igrao remija karte je držao u lijevoj ruci na kojoj je imao sve prste, a desnom rukom na kojoj je imao samo palac i kažiprst je odbacivao i vukao karte.

Vać dugo nije radio. Bio je mlađan invalidski penzioner sa jako dobrom penzijom od preko dvije hiljade maraka. U taj vakat – golema penzija. Prije “povrede na poslu” osam godina je radio u jednoj firmi za izradu namještaja, za velikim stolarskim drebankom u jednoj fabrici namještaja u Mannheimu. Bio je jako dobar radnik.

Jednog dana gazda reče da je naručio novi, supermoderni drebank. Ne prođe puno dana, pojaviše se dvojica montera iz tvornice stolarskih mašina i montiraše to novo čudo tehnologije za obradu drveta. Ispostavilo se, međutim, da su ti monteri zaboravili ponijeti jedan providni zaštitni plašt koji je obezbjeđivao operatera stroja da se ne povrijedi ili, u najgorem slučaju, ne izgubi prste ili čak cijelu šaku na jednom od niza cirkulara i glodalica kojih je bilo desetak na drebanku. Firma je bila iz Kassela.

Vlasnik i poslovođa su nazvali telefonom vlasnika tvornice i on im je kasnije javio da pojma nema gdje taj zaštitni plašt završio, tvrdeći da su ga monteri ponijeli, a monteri su opet tvrdili da ga nisu imali u kamionu. Helem, pao je dogovor da će tvornica pod hitno isporučiti novi zaštitni plašt i da će monteri ponovo doći iz Kassela da ga postave na drebank. I zaista, nakon desetak dana dođe paket sa zaštitnim plaštem, ali se čekanje montera oteglo. Već tada su se i Nijemci počeli kvariti, te petljati i lagati. Naime, ukupan račun je plaćen, stroj je montiran, isproban, Žiža je nekoliko dana obučavan kako da radi, pa zaboga, što ste toliko dosadni, dajte malo pričekajte, kad naletimo dole u Mannheim, montirat ćemo i zaštitni plašt.

Otvorena drvena kutija sa zaštitnim plaštem je stajala u jednom čošku radione, a Žiža je radio bez ikakve zaštite. Jednog dana, na pauzi, kad je radiona ostala pusta, Žiža je otvorio poklopac na kutiji i vidio da tu ima dosta dijelova, neke specijalne šarke, dugački šarafi, neki federi. Okrenuo se oko sebe. Nema nikog. Uzeo je dvije kutijice sa sitnim dijelovima i sve federe i potrpao u džepove radnog kombinezona. Uto se i kolege radnici vratiše, uključiše mašine i radni proces se nastavi. Kad je bilo četiri popodne zaustaviše strojeve, dvojica dežurnih ostadoše da pometu radionu, a Žiža ostavi radni kombinezon, obuče se i u džepove potrpa one maznute dijelove zaštitnog plašta.

Nije prošlo ni tri-četiri dana kad eto ti onih montera. Zapucali iz Kassela da konačno završe posao. Otvoriše kutiju, počeše postavljati zaštitni plašt, kad odjednom poće frka.

-Pa ovdje nema svih dijelova! Neko je dirao kutiju i jednostavno nema dijelova.

Poslovođa im veli: “Pa šta će kome ti dijelovi? Ko će to od naših radnika dirati? Niko se nije kutiji ni primakao, a kamo li da je otvarao. To ste vi u tvornici zaboravili spakovati.”

-Ma, teorije nema! Dijelovi su 100% spakovani u tvornici.

-Hajde, nemojte sada da se svađamo. Mogu li se ti dijelovi kupiti ovdje, u Mannheimu?

-Ni slučajno! Svi dijelovi moraju biti ganc novi i originalni. Taj zaštitni plašt je naručen od jedne tvornice iz Amerike. Ta tvornica ima najbolji svjetski certifikat i garantira potpunu zaštitu operatera. Vidjećemo s našim gazdom šta da radimo. Džaba izgubismo dan i po na vozanje od Kassela do Mannheima i nazad. A šta smo uradili? Ništa!

Ažurirano: Nedjelja, 14 Svibanj 2017 21:23
 
Šprehen zi dojć??? - priča uoči subote PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 14 Travanj 2017 23:36

 

Igra remijaKako su Saju-„kurbana“ učili da igra pokera i remija

Nadan Filipović

U širem centru Hajdelberga, pored Bauhausa, bila, a možda i sada postoji, jedna kafana u kojoj su se skupljali Jugovići svih fela. U kafani su bila tri bilijarska stola, a okolo su bili takođe pogolemi stolovi za kojim se igralo karata, uglavnom remija, a ponekad i onog našeg pokera sa trideset i dvije karte. Stalni posjetitelji te kafane – kartašnice su se dobro poznavali izmeđuse. Uglavnom uvijek ista lica.

Jednog dana se pojavila nova faca u kafani. Naš Bošnjo, iz Brčkog. Doduše, kasnije se uspostavilo da nije baš iz centra Brčkog, već iz okolo Gornjeg Rahića. Ispočetka je pio pivu za šankom, 'nako usamljen, ali se nakon par nedelja počeo upoznavati i sjediti kao nezainteresirani kibicer oko kartaških stolova. Pijuckao je pivu, više gledao narodne pjesme koje su se vrtile na golemom videu u čošku, nego što li je gledao kako se karte po stolovima razbacuju. Treba reći da je bio veoma galantan. Častio je one s kojim se upoznao, a kad je plaćao račun iz unutarnjeg džepa sakoa je vadio pogolem novčanik od zmijske kože, pun para. Uskoro su kafanska raja saznala da jako dobro zarađuje perući prozore na višekatnicama. Opasan posao, ali veoma dobro plaćen.

Nakon jedno dva mjeseca upita ga Branko, jedan debeljuca iz nekog okolodobojskog zaseoka, igra li karata, a Sajo mu odgovori da nikad u životu nije karte uzeo u ruke, niti ga karte interesiraju.

-Hajde bolan Sajo, nikad nije kasno da se naučiš. Evo, igraćemo po male pare, Pero, Muharem-Muha, ti i ja, pa češ se naučiti – navalili su na Saju kontajući – da nam ga je naučiti da igra pa ga šišati k'o ovcu, ili k'o kurbana. Kako se Sajo više gicao i otimao, tako su Branko, Pero, Muha, a i drugi navaljivali, te jednog dana Sajo pristade da ga prvo nauče remija, a poslije će pokera. Objašnavali su mu, on bi sjedi i udri, zapisivaj u blokić pravila, k'o biva da ima zapisano jer kod kuće ima dva nova špila karata za remi, sa četiri džokera, pa će sam prije spavanja malo trenirati.

Helem, nakon desetak dana napravi se partija remija. Igraju Branko, Pero, Muharem-Muha i novopečeni igrač Sajo. Poen samo deset feniga! Sajo jedva drži četrnaest karata u rukama. Kad dobije terc, on ga položi na sto, pa drugi terc, pa viri u te odložene terčeve da vidi ima li za otvor, i sve tako. Šega prava. Pucaju igrači i kibiceri od smijeha. Kibiceri se deru na Saju: „Kako to igraš?! Nisi treb'o bacit' sedmicu herca jer imaš osam, dvet i deset u hercu. Im'o si ba za otvor. Što se nisi otvorio, papak jedan!?“

I sve tako.

Sajo dura kritike i šuti. Bulji u karte, griješi, pa šta će, svaka škola je teška i skupa. Pred fajront sabraše rezultate četiri odigrane partije. Sajo rikn'o šest i po stoja. Iz golemog šlajpeka vadi pare s blaženim osmjehom na okruglom licu i stavlja ih na sto uz dodatak: „Svaka čast pobjednici! Nije me išla karta.“

Kad je rekao da ga nije išla karta, i igrači i kibiceri su se zakocenuli od smjeha. Onom okolodobojskom Branku se sažalilo pa veli: „Raja, hajde da Saji ne uzimamo pare. Još nije dovoljno naučio teoriju remija.“

-Joook!!! – poskoči Sajo – ja igr'o, ja zijanio. Niko me nije gonio igrat'. Nego, hajde gazda, tako ti svega, još po jedno piće za rastanak svoj raji u kafani, a tebi troduplo, ako hoš. Morel tako?

-Gazda posluži piće po Sajinoj naruđbi, doduše nerado, a to svoje postfajronsko neraspoloženje je izliječio tako što je Saju zapalio za četrdeset maraka kontajući – kad ovcu šišaju na kartama moram ga i ja malo načepit'.

Ažurirano: Utorak, 09 Svibanj 2017 14:35
 
« Početak«12»Kraj »

Stranica 1 od 2

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

  • Bajramska priča
    Dobra!! Prica i svakodnevnih pouka o prijateljstvu utemeljenom na imanju novca ima na pretek, ali je... Više...
    26.06.17 22:34
    Autor - Zijo
  • Bajramska priča
    Aferim Ti za ovo, moj Nadane! Više...
    26.06.17 04:41
    Autor - Kemal Dietz
  • Bajramska priča
    Zanimljiva priča sa pomalo tužnom porukom majstorski napisana. Više...
    26.06.17 02:41
    Autor - ivan berisov
  • O generalima i generalici stra...
    bravo Sejo , ali bojim se da je to borba s jetrenjacama Više...
    23.06.17 00:56
    Autor - Yasna Avesta
  • Banalnost zla Olge Zorić
    Ako su Bošnjaci narod bez “korena”, kako pišete, onda meni, kao pojedincu valjda može biti dopušteno... Više...
    22.06.17 09:59
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Ово је мој последњи коментар на овом веб сајту.Опростите на сметњи. Зијо, говорим арапски језик, у н... Više...
    22.06.17 02:10
    Autor - Амир Чамџић
  • O generalima i generalici stra...
    Аутор је заиста у праву када је написао "да нема ништа горе од тога да понизиш човека". Управо тако,... Više...
    22.06.17 02:04
    Autor - Амир Чамџић
  • Banalnost zla Olge Zorić
    SRBI MORAJU DA PRIZNAJU DA POSTOJE I DR.NARODI OSIM NJIH-SRBA. ETO SRBI SU PRIZNALI 90TIH GODINA POS... Više...
    21.06.17 23:54
    Autor - ISTINA
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amire, Vasi komentari vise zvuce kao krik, vapaj, manje kao neko utemeljeno misljenje. Nije se lahko... Više...
    19.06.17 22:32
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Dajte, l(ij)epo Vas molim gospon Čamdžić, nemojte više lupetati kao mitraljez maksim po diviziji. 80... Više...
    19.06.17 21:41
    Autor - Nadan Filipović
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје је дете умрло због неправде која је мени учињена. Više...
    18.06.17 19:50
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Специфичност ваше политике Зијо је да понижава врхунске интелектуалце, факултетски образоване људе п... Više...
    18.06.17 19:13
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо, кад си већ поменуо неке личности, зашто си изоставио Фикрета Абдића? Шта мислиш да Алија Изетб... Više...
    18.06.17 18:09
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    На нека Ваша питања, претходно сам парафразирао књигу, а књига или читанка, исто значење једне речи ... Više...
    18.06.17 17:54
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Зијо у "Злочину и казни" Фјодора Михаиловића Достојевсбог млади и екстремно сиромашни студент Раскољ... Više...
    18.06.17 17:41
    Autor - Амир Чамџић
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Svojevremeno je nad Dzevadom Karahasanom, mislim da je jos uvijek predsjednik Udruzenja knjizevnika ... Više...
    18.06.17 13:02
    Autor - Zijo
  • Osvrt na doseljavanje stranaca...
    У тексту је поменуто исељавање под агитацијом у Србију у току Првог светског рата.То је период трого... Više...
    16.06.17 19:19
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Моје мишљење је у потпуној сагласности са српском националном политиком и са оним што готово сваки ... Više...
    16.06.17 18:17
    Autor - Amir Čamdžić
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Amir moze imati svoje misljenje ali je ono u suprotnosti sa utvrdjenim cinjenicama. Samo teska indok... Više...
    15.06.17 23:51
    Autor - Zijo
  • Bosanski ljudina - Bogić Bogič...
    Истина Слободану Милошевићу као комунисти и Југословену није ни требало судити, можда онако "успут"... Više...
    15.06.17 10:29
    Autor - Amir Čamdžić
home search