LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home
bosnjackooko.com
Novinska vijest stara 148 godina PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 11 Studeni 2017 18:55

 

Sarajevski cvjetnikInozemne vjesti

Naslov: Bivoli ruše telegrafske stubove u Americi

Sarajevski cvjetnik, 24. aprila 1869. / 24. muharema 1286., god. 1, br. 20[17], strana 4.

(Preneseno iz naučne studije “Bibliografije Sarajevskog Cvjetnika, prilog povijesti knjige”, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2017, uz direktno dopuštenje autora djela, gospođe Prof.dr Senade Dizdar, kojoj se od srca zahvaljujemo.)

Ažurirano: Subota, 11 Studeni 2017 18:57
 
Šprehenzi dojć? PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Srijeda, 29 Studeni 2017 21:49

 

RemiPartije remija kod deduke Muhidina

Nadan Filipović po pričanju Adnana F.

Krajem 1983. godine odigrana je legendarna partija remija kod dede Muhidina, u njegovoj kući u Feudenheimu. Dedo Muhidin je bio skroman u uzimanju “piksle”, a, što je jako važno, znao je napraviti jako dobro meze i poslužiti ga uz šljivu ili lozu. Nije, međutim, rakiju servirao u bokalić, već bi svakom od igrača donesi rakiju u najmanjem štampliću, onom od samo 0,03, pa bi zapiši vrijeme i tom koji pokuša ponovo naručiti štamplić rakije, jok ba, nema dok ne prođe pun sat. Pametno! Na taj način je uveliko spriječavao da se neko od igrača zacuga. Po želji je bilo kafe koliko ko poželi, pepeljare je uredno istresao, pa je njegova kuća bila idealno mjesto za remijaške obračune. Dedo Muhidin nije u kuću volio primati barbutaše i pokeraše jer se bojao policije, jer se u barbutu i pokeru lova se valja po stolu, dok se u remiju piše, a polog je na sigurnom, u dede Muhidina. Njegova “piksla” je bila umjerena, četrdeset maraka po partiji, dakle samo deset maraka po igraču.

Spomenuta “remijada grande” bila je zakazana za subotu u podne, a bile su dogovorene četiri partije, a peta, ona “za vađenje” – po dogovoru. Tačno u podne za stol prekriven zategnutom zelenom čohom sjeli su Hašim zvani Guto gutavi (bolovao je od skolioze kičme), taksist Pero, vozač autobusa Jure i naše gore list, Adnan. Poen je bio jedna marka, a polog po svakom igraču je bio deset hiljada maraka. Šta će remijaši nego izvaditi gute maraka i na stolu lijepo izbrojati i predati dedi Muhidinu. On svaki bunt još jednom pred svima prebroji, upiše u tefterčić, te dobro zategne gumicom za viklere i stavi u pogolemu žutu kuvertu. Četiri kuverte sa polozima završe u sefu, a ključ od sefa je dedi oko vrata, na zlatnom lančiću. Dedina je obaveza bila da kupi i ima spremne nove, još u celofanu upakirane Piatnikove karte, da uredno prazni pepeljare i da poslužuje džabne kafe, a mini štamplići sa rakijom alkoholna i tanjurići sa mezetom su se, kako rekoh, ekstra plaćali.

I poče “obračun kod OK korala”!

U prvoj partiji Adnan dobar oko 700 poena, dakle 700 maraka, a taksist Pero se zavalio oko tri milje.

U drugoj karta pođe taksitu Peru, a Adnan i Guto gutavi se zavališe svaki po oko dvije hiljade poena, odnosno maraka.

Treća partija – katastrofa za Adnana. Ne zna ko ga s koje strane odvaljuje. Jal upadne u dvjesto, jal u sto, helem, zavali se preko tri hiljade. Svi dobri, samo on riče. Vidi Adnan da je šejtan odnio šalu. Uzdao se u vađenje u završnoj, četvrtoj partiji. Međutim, već na početku zlo i naopako. U šest ruku četiri puta upade po dvjesto poena. Takav trend se nastavio pa je već u pola partije bio loš oko dvije i po hiljade poena. Vidi Adnan da će ostati bez pologa, preciznije, bez većeg dijela od deset hiljada maraka. Gotovo je. Kraj se približava, a nema ni teorijske šanse da se izvadi.

Ažurirano: Srijeda, 29 Studeni 2017 21:51
 
Salih Selimović nam je, između ostalih “znanstvenih mudrolija”, “lepo” objasnio da je Džemal Bijedić bio Srbin!!!! Budala i krivih drva u šumi nikad manjka!!! PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 02 Kolovoz 2018 09:14

 

Salih SelimovicIstoričar Selimović šokirao Bošnjake: Mi smo Srbi i govorimo srpski jezik!

Salih Selimović je istoričar, publicista i profesor iz Sjenice u Srbiji. Rođen je 1944. u Tešnju u BiH. Poznat je po istraživanjima islamizacije južnoslovenskih prostora, s posebnim naglaskom na demografske i migracione procese u Raškoj oblasti. Dobitnik je Vukove nagrade za 2013. i Kočićeve nagrade za istu godinu

Selimović je objavio šest knjiga i više od 70 naučnih radova. Njegovu poslednju knjigu „Prilozi prošlosti Stare Raške“ stručna javnost ocenila je kao istoriografski biser. Na početku intervjua , naš sagovornik je odgovorio na pitanje zbog čega je islamizacija tabu tema, o kojoj se vrlo malo govori i u Srbiji i u BiH, pa i u širim relacijama.

- To je tako zato što je većina naših muslimana srpskog porekla i pravoslavne provenijencije. Znači, Srbi islamske veroispovesti. Ako bi to zvanično bilo prihvaćeno, bio bi uvećan srpski nacionalni korpus, što nije odgovaralo prvo ranijim okupatorima, zatim komunistima, a danas političarima i intelektualcima koji insistiraju na tome da su muslimani u Srbiji poseban narod. Takvo rešenje nije odgovaralo ni stranom faktoru s imperijalnim ambicijama prema srpskim zemljama. Oni su nastojali da rascepkaju srpski nacionalni prostor radi lakšeg otimanja teritorije.

U „Prilozima prošlosti Stare Raške“ istraživali ste islamizaciju. Šta je njen najčešći uzrok?

- Prevladavaju ekonomski razlozi i danak u krvi. Bilo je i čestih slučajeva prelaska u islam zbog skrivanja od krvne osvete. Taj proces se odvijao sporo i individualno, a ređe porodično. Kolektivnih prelazaka skoro da nije bilo.

Kada se islamizacija dogodila?

- Na području Raške masovnija je krajem 17. veka, a najvećim delom se desila u 18. veku. U delu Pešterske visoravni i u Vraneškoj kotlini taj huk islamizacije završen je tek u prvoj polovini 19. veka. Precizni popisi iz 15, 16. i u prvoj polovini 17. veka apsolutno jasno govore o sporoj i najviše individualnoj pojavi islamizacije. I ti prvi konvertiti bili su muslimani u prvom ili drugom kolenu. Često su popisivani kao sinovi Abdulaha, odnosno rabovi Božji, kako bi prikrili hrišćansko poreklo očeva. Mada, bilo je i onih koji su popisivani s turskim ili arapskim imenom, a zadržali su očevo srpsko ime. Ogromna većina popisanih uživalaca i posednika baština su hrišćani sa srpskim imenima.

Ko je vršio te popise?

- Turske vlasti pod strogom kontrolom kadija. Oni su prevedeni i više, što se istorijske nauke tiče, nema nikakve dileme o verskoj i etničkoj pripadnosti stanovništva Stare Raške. Istina, bilo je i muslimana koji su bili turskog, grčkog, albanskog, bugarskog, ruskog ili mađarskog porekla, koji su, kao turski činovnici, uleme, vojnici i vojne starešine boravili u Raškoj.

Koliki je bio njihov broj u odnosu na broj poislamljenih Srba?

- Zanemarljiv.

Zanimljivo da je islamizovano stanovništvo zadržalo srpski jezik.

- Pored petovekovne vladavine Osmanlija, naši muslimani su ljubomorno i uporno čuvali svoj maternji jezik kojim su govorila i njihova dojučerašnja braća pravoslavci. I oni koji su se uzdigli na najviše državne, vojne i druge položaje u Osmanskoj imperiji uvek su sa svojim sunarodnicima razgovarali i dopisivali se na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, poznatim kao bosančica.

Ažurirano: Četvrtak, 02 Kolovoz 2018 09:45
 
Abeceda ljekovitog bilja - Lobelia PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 06 Srpanj 2018 18:04

 

LobeliaLobelia (Lobelia chinensis) - lobelija

Lobelija se već hiljadama godina koristi u kineskom herbalizmu gdje spada među 50 fundamentalno važnih ljekovitih biljki. Lobelija je veoma snažan stimulator disajnih funkcija i puteva, može dosta pomoći kod astme, širi disajne puteve, dobar je ekspektorant, te djeluje sedativno na centralni nervni sistem. U Ayurvedskoj medicine Lobelija se odavno koristi za tretman epilepsije (padavice), jer je dokazano da alkaloid lobelin iz spomenute biljke ima snažno antiepileptičko djelovanje.( Karuppasamy S. Medicinal plants used by Paliyan tribes of Sirumalai hills of Southern India. Nat Prod Radiance. 2007, 6, 436–442. i Jarald E. Textbook of pharmacognosy and phytochemistry. New Delhi: CBS Publication, 2009. p. 255). Eksperti za Ayurvedsku medicinu je smatraju “zlatnom biljkom” za alternativni tretman i najtežih oblika astme i kroničnih bronhitisa. (Jegan G, Kamalraj P, Muthuchelian K. Medicinal plants in tropical evergreen forest of Pachakumachi Hill, Cumbum Valley, Western Ghats, India. Ethnobot Leafl  2008, 12, 254–260). U Ayurvedskoj medicinu često se koristi i za kjronične bolove u leđima. (Kunwar RM, Keshab PS, Rainer WB. Traditional herbal medicine in Far-west Nepal: A pharmacological appraisal. J Ethnobiol Ethnomed 2010, 6, 35 - 37) Potrebno je naglasiti da se svaki tretman pomoću Lobelije treba provoditi uz konzultiranje sa nekim stručnjakom koji dobro poznaje ljekovito bilje jer pogrešno doziranje može da dovede i do teških trovanja zato što su neke od aktivnih komponenti navedene biljke dosta toksične. Ono što valja naglasiti jeste da je naučno dokazano i u kontroliranim kliničkim istraživanjima definitivno potvrđeno da je Lobelia zaista jako dobra za prirodni tretman astme i najtežih kroničnih bronhitisa, svakako uz veliku pažnju na doze pripravljenih preparata. Osobno smatram da je najbolje koristiti tinkturu Lobelie jer su greške prilikom korištenja tinkture najmanje vjerojatne.

Ažurirano: Petak, 06 Srpanj 2018 18:07
 
Humoreska za subotu PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 18 Kolovoz 2018 21:25

 

Bosna kod Omerdina PoljaKad “izda pamćenje”

Mehmed Meša Delić, Witten, Njemačka

Dole, na obali Bosne, kod starog Husanovića mlina koji više ne melje, na vrućem kamenju okupe se seoske starine koji se onda sunčaju i izmeđuse promuhabete.

Nekako su slični onim morskim račićima koji se uspentraju na stijenu da se sunčaju, spremni da umaknu čim se neko približi.

To je valjda i jedina prilika između, račića i starčića, jer ovi se sunčaju i ne misle da bježe, pošto ih niko i ne juri.

Blaženo opušteni, trude se da odozgo prikupe što više sunca, a odozdo, sa vrelog kamena, da upiju što više topline. Vele - nekako, se ljepše spavanakon sunčanja.

-Kol’ko ti imaš godina Šaćire? – upita jedan tek da nešto pita.

-Šta kažeš? Haaaa? – stavlja Šaćir ruku na uho.

-Kol’ko ti je godina, pitam?

-Ako sam dobro upamtio, biće ih 76... i da znaš, gotovo ih i ne osjećam, mislim te moje godine... Jes’ da sam mrven potvrd na ušima, al’, osim toga, sve je u redu...šućur Allahu… mada ne bi bilo loše da sam tvrd i na nekom drugom mjestu.

-Mene uši dobro služe – reče Omer.

-A kol’ko ti imaš godina? – umješa se sada i Suljo u razgovor.

-Rek’o bi’ da sam tri godine stariji od Šaćira, znam da sam ga često tuk’o, a to ne bih mog’o da sam mlađi od njega.

-Mog’o si bit’ jači?

-Mog’o sam, al’ nije to. Zna se red. U našem selu nikad nije tuk’o jači slabijeg, neg’ stariji mlađeg.

-I šta kažeš – interesuje se Šaćir – dobro čuješ?

-Rek’o sam već. Uši su mi k’o u zeca, ne mislim tako vel’ke, već tol’ko da mogu da hvatam sve što zuji, cvrči, huči, viče, pjeva, zapomaže.

-Znači nemaš nikakve probleme?

-Eh, kakav bih ja to čo’jek bio kad ne bih im’o problema? Imam ih i ja. Vid me ne služi najbolje. Moram da uzmem đozluke dok čitam ili radim nešto sitno.

-Ja sam načeo već osamdesetu. – veli Suljo, i još imam dobre uši i dobre oči i sve me dobro služi.

-Baš sve? – upita Omer podsmješljivo.

-Sve, baš sinoć pade mi nešto na pamet, pa kažem mojoj staroj: -A šta misliš, ljepotice moja, da se malo povaljamo, a...?

-A ona? A ona?

-Pogleda me nekako iskosa, pa se obrecnu na mene:

-Šta je tebi, matori?

-Pa l’jepo te upita.

-To ti misliš, pita ona mene: -Šta je tebi, matori? Pa zar, se nismo jutros povaljali.

A Suljo kao da ne primjećuje njihovu podrugljivost, dodaje: -Mene, vidite, izdaje pamćenje, a to nikako ne valja...

Ažurirano: Subota, 18 Kolovoz 2018 21:28
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 10 od 675

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search