LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Alija Nametak Turci i turkuše
Turci i turkuše
Utorak, 26 Kolovoz 2014 19:45

Alija Nametak

U nas uz džamiju je dozidana, ima petnaestak godina, jedna sobica gdje se ljudi sakupe za najhladnijeg vremena da pričekaju jaciju, a za dugih zimskih noći i uz ramazan posijeli se tu do neko doba noći. Po kamenim pločama je udaren drven pod i uza zidove načinjene sećije s jastucima. Bude tu kadgod i vâza, a najviše priča iz svagdašnjeg života. Otkako se ta sobica načinila, pomrlo je dosta džemata, a proljetos umrije i Arifaga. Dobar i čestit starac bijaše. Kao mlad momak borio se protiv eškije oko Nevesinja i po Popovu polju na dvije-tri godine pred okupaciju. Nije bio govordžija, ali je ponekad ispričao pokoju stvarčicu iz turskoga vakta. Jedno vrijeme je bio trgovac, ali svakako jedan od posljednjih koji su se služili rabošem. Bilježio je neke uspravne i kose crte olovkom (okvasivši je najprije vrhom jezika) po papiru, nekad je pisao neke kružiće i vodoravne crte, pa se jednog dana toliko zapetlja u njima, da morade baciti “terezije preko vrâta”. Životario je. Bila je to jedna od onih bijednih egzistencija, za koje se često pitaš od čega može taj jadnik živjeti, a ne sjetiš se da i njega upitaš, bi li mu šta trebalo da malo bolje proživi.

Sitnim žmirkavim očima, nad kojima su visili vodnjikavi kapci i sitne obrve, gledao je preda se, smotavao cigaretu od slaba duhana i zapalivši je pričao o turskom vremenu i velikom našem turkovanju. Pričao je i ono što je sam doživio, a i ono što je čuo od starijih.

Za prve događaje vazda bi rekao: “Viruj, pobro, tako je to bilo kô da sâm gledaš”, a ako je događaj bio iz ranijih vremena koja on nije zapamtio dodao bi: “Tako sam čuo, pa ako su meni slagali i ja polagivam”.

Među ove starce koji su dolazili da u pobožnosti klanjaju i da kasnije kraj peći u ovoj sobici skrate dugu noć, došao bi ponekad i koji mladić, i, kolikogod bi im bilo drago da se džemat obnavlja, toliko bi se uznemirili kad bi koji zavrtio glavom na staračko pričanje ili čak rekao: “Ne može to tako biti”.

A naš Vejsil nema dlake na jeziku, pa ako mu svačije pričanje ne može leći u glavu, on ne samo što će zavrtjeti glavom i reći: ââââ, nego će izvaliti i što krupnije, svejedno što sjedi na kraju sećije, upravo uza sama vrata.

- Vala, što kazuju da Isić lipo piva u Bajgorića kahvi. Sinoć su mu digli gusle iz rúkā. Mal' što neki nisu ostali bez ručka.

- Bogme bi im danas bio dug dan Ramazan!

- Lipo piva, nejma šta. Ja sam ga slušao. Pivo je “od Klobuka”, - kaže jedan Arifagin vršnjak.

- Bogme je to pisma i po - veli Arifaga - kad ono kaže Alijaga Dadić: “Pani, Medo, da uđaše dedo”, a mudro konjče klekne na prva kolina, pa Alijaga uđaše, pa na Vlahe Turci hršum učine... Baš mi je žao što ga nisam čuo kako piva. A te pjesme nisam čuo, vira i Bog, ima više od trijes godina. Najposlin sam je slušao od Isaka.

- Dobra je pjesma, samo Bog zna kako je to bilo - kaže Vejsil.

- Evo kako je bilo. Vlasi se isjan učinili, pa došla zapovis' Alijagi da ji' zapt učini. Te on povede nešto malo vojske iz Mostara, a usputice mu se pridruži nešto junaka iz drugi' mista. U Trebinju viću učine, te s pomoći Božijom prođu prema Klobuku. Crnogorcima došlo u indat dvades' hijjada Moskova. Na jednog Turčina bilo je deset Vlaha, ali kad je Božija pomoć s nekim, niko mu naudit ne mere.

- Hele, da vam ne dujim, ondi neđe na po puta do Klobuka bio jedan njihov pop i imao dvi šćeri kô upis. Kaže on njima: “Obucite se i opravite se što livše morete, pa izađite na put i prodajite Turcima duhana, lula i kremena, ama se ne otimajte ako koji pođe da vam udari na obraz. Kad prođe turska vajska, vratite se doma pa ćete mi kazat šta su vam uradili!”

Odu one tako i izađu na put. Kad je Alijaga s vojskom naligao, svaki je Turčin prida se gledao, ko je šta stio kúpit, kúpio je i pare dao, a niko ji nije ni rukom dotakao.

Kad prođe vojska, odu one ćaći i kažu mu kako su Turci prošli i kako nima dvima niko ništa nije nažao uradio, a on reče: “Aja, bogme, ne vaja to ništa: naša pogibija, a turski dobitak!” I tako je i bilo. Samo je sedam turski' šehita bilo, a svi su Vlasi helać bili. Moskovi nevišti, pa su kô hajvan poskakali s nekih pećina u provaliju i tu telef bili.

- Meni to ne može leći u glavu, Arifaga - kaže Vejsil. - Ni danas mlad čovjek ne bi mogao proći kraj ljepa ženska čeljadeta, da mu se barem ne javi, a u ono vrijeme oni azgini, ne bi ženska vidjeli dok se ne bi oženili.

- Nije ni čudo što ti ne mere leći u glavu kad je plitka! - žesti se Arifaga. - To su bili onda pravi Turci, a nisu turkuše. Ja sam na svoje oči vidio, da je edepsuzluk i džunupluk nâs helać učinio na Vučjim dolovima. Nas je bilo više nego Crnogoraca, pa nas helać učiniše. Samih jedanes' Muhammeda, ito jedinaka, iz samo jedne mahale, Carine, tu je poginulo, a da ti druge i ne kazujem. I viruj se, pobro, da nije bilo turkuša među nama, da bismo mi Vlahe i onda nadbili. Ama dođoše pred akšam nekakve džaltare u taboru, a turkuše nisu bili kô oni Alijagini kahrimani. Ujutro džunupi dođoše u bitku, a ako podne su ji čobanice klale čakijama obišenim niz pregaču. Uz ni' i mi nastradasmo, pa se samo bižalo, ko je mog'o da iznese živu glavu, a Crnogorci za nama nadali dreku: “U Šam, drônjo...!”

- Ama, brate Arifaga, nisu ni turkeše posljednji ljudi. Evo, vidi, šta oni iza rata poradiše. Izgubiše Balkanski rat, izgubiše Svjetski rat pa odmah nastaviše treći rat i puno jačeg neprijatelja pobijediše.

- Ne velim ja da oni nisu u svom vatanu dobri, ama za nas nisu. Oni su jaki, zdravi, svaki kô kremi. Evo, đe ovo sad sidimo, ovdi su oni spavali. U džamiji se u 'no vrime nije klanjalo, neg' je bila u njoj džephana, a ovdi na “mermeru” spavao je asker. Evo, od ove do 've grede razapeli bi na najjačoj zimi čadorbez, nit' bi šta poda se prostirali nit' se čime pokrivali, a nikakav, pûsto, i ne ozebe. Svakom čehra puca ad zdravlja. Mi im donesi nevareni' kumpira, a oni ji onake hršte kô ćitir.

- Vi ih tako držali i opet ste htjeli da vas brane?!

Arif aga je otpuhnuo, skočio na noge i bez “Allahemanet”-a otišao kući.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search