LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home Satira
“Doktor” Pinto - vrač-pogađač

 

Stara apotekaKako je “doktor” Moric Pinto dugo godina pogađao hoće li se roditi žensko ili muško? (1)

Nadan Filipović

U Sarajevu je bilo dosta apoteka i prije onog Drugog rata. O sarajevskim apotekama mi je dala veoma dragocjene podatke jedna starija gospođa iz Sydney-a. Rekla je da su se “glavne” sarajevske apoteke zvale prema imenima vlasnika. Tako su bile poznate Džinina apoteka na Baščaršiji (preko puta stare pravoslavne crkve), nazvana tako po vlasniku Muhamedu Džini, diplomiranom farmaceutu kojeg je babo, hadži Salemaga Džino, na vakat poslao u Beč da tamo zavrsi farmaciju. To je vrijedni Mehmed u roku i uradio, pa se vratio u Sarajvo, gdje mu je otac od nekog Jevreja poskupo kupio spomenutu apoteku. Mehmed je bio veoma vrijedan i u narodu omiljen apotekar, al kada su mu komunisti 1947. godine nacionalizirali, odnosno oteli apoteku, on se razboli i leže da više ne ustane. Uzalud ga je majka Mubehida (djevojački Biserović) njegovala, letala oko njega, ljekovite čajeve na čajeve spremala, med i orahe nudila, na kraju nista. Muhamed preseli na bolji svijet 1951. godine. Dijagnoza - galopirajuća tuberkuloza.

Pa je onda bila Muftića apoteka, pa Lončarića apoteka, pa poznata Orlo apoteka, o kojoj će u ovoj prici biti malo više govora. Bilo je još apoteka, ali ove su bile glavne u tadašnjem Sarajevu.

Hajdemo mi polako dalje sa pričom.

Bio tako jednom jedan apotekarski pomočnik. Zvao se Moric Pinto. Radio je u apoteci “Orlo” na Baščaršiji od daleke 1931.godine, pa sve do kraja onog drugog rata. Uvijek je bio obučen u do zemlje dugi bijeli mantil. Pa kad bi natakao one svoje okrugle pozlaćene cvikere na orlovski nos, te kad bi još onim svojim prodornim očima pogledao kroz te cvikere kakvu nenu il’ kakvog dedu, ko ga ne bi tad’ drugačije zvao - nego li naš doktor Pinto. Gazde su ga cijenile jer je bio toliko ubjedljiv, da je mogao prodati sve. Mušterije koje su dolazile zbog nekog zdravstvenog problema ili sa ljekarskim receptom, ne samo da su bili veoma brzo i kvalificirano posluženi, već su tek nakon izlaska iz apoteke začuđeno zaključivali da svojoj kući nose još neke vrlo zanimljive vitamine, vrlo (ne)potrebne zavoje, nezobilazni jodni rastvor ili neku čarobnu mazu što k’ o rukom liječi ama baš sve vrste mujasila.

 
O njihovim, ali i našim šibicarima

 

sibicari3Шибицари

Пала ми је на памет више него упадљива аналогија између шибицарења и начина на који постојећа гарнитура влада

Горан Марковић

(Na slici su "pošteni" šibicari koji svoj kruh nasušni zarađuju pomoću vještih prsta, dok ovi naši politički "šibicari" bagerima lovu guraju u vlastite džepove, a raja i dalje "gonja" gdje je kuglica!)

Једном приликом био сам у жирију међународног филмског фестивала у Валенсији. Имао сам доста слободног времена па сам сваког дана одлазио на градски трг, седао у некакву кафану и одатле посматрао како људи ту живе. Нисам имао било какву нарочиту идеју, само сам убијао време. А редитељи, кад немају паметнија посла, обично то и раде: посматрају како се људи на одређеним местима, у извесним околностима понашају.

Првог дана сам спазио групу шибицара која је „оперисала” на тргу, недалеко од мене. Била је изванредна дружина која је одмах задобила моје симпатије. Пре свега, због сличности мог и њиховог заната. И ја и они покушавамо да створимо привид нечега што личи на живот. Ја за то користим уметнички поступак, а они превару. Мој циљ је стварање илузије код гледалаца а њихов обмана пролазника. Оно по чему се битно разликујемо јесте резултат наших напора. Ја стварам један артифицијелан производ који нема било какву употребну намену а они пуне своје џепове пељешећи наивне.

Састав дружине је био, да кажемо, класичан. Главни играч, виртуоз манипулације, који куглицу брзо премешта испод три празне кутије од шибица, непрестано откривајући где се куглица тренутно налази и поново је сакривајући, стално је викао, жалећи се на лошу срећу и сталне губитке које трпи. Његов компањон, у улози случајног пролазника који се ту задесио, успешно је погађао где се куглица налази и добијао партију за партијом, такође гласно ликујући. Човек поред њега је наговарао радозналце да играју „по пола”, јер нема довољно новца за улог у игри. Ту су били и епизодни ликови: навијачи, сви редом наводно окренути против манипулатора, међу којима су се истицале млада жена обучена у уредну школску кецељу, са ђачком торбом на леђима, радознала домаћица са зембиљем у руци и достојанствени, клецави старац. Другог дана сам открио и скривене чланове банде шибицара, неколико њих који су стајали на стратешким местима трга и давали неприметне знаке осталима у вези са могућом појавом полиције.

 
"Osjećam se kao Srbin" - otvorio festival u nekadašnjem gradu

 

De NiroRobert de Niro: Osećam se kao Srbin otvorio SFF

Poznati glumac Robert de Niro izjavio je da se lično oseća kao Srbin, i da je najveća nepravda učinjena Srbima od strane Evrope, ali i čitavog sveta, kada je odlučeno 1999. da se bombarduje ova mala zemlja.

Robert de Niro je u razgovoru za britanske medije izjavio da je Srbija jedna od najmanjih država u Evropi, ali sa najvećim mukama.

Čuveni američki glumac je rekao da je najveća nepravda učinjena Srbima od strane Evrope, ali i celog sveta, kada je odlučeno 1999. da se bombarduje ova mala zemlja.

Glumac je istakao da je više puta govorio da se i lično oseća kao Srbin, ali da mu nije jasno zbog čega postoje sukobi među Srbima, Hrvatima i Bosnjacima, kada je reč o gotovo istom narodu, koji je istorija razdvojila.

On je rekao da voli da dođe u Srbiju i da mu se sviđa Beograd, u kom je boravio dosta davno.

De Niro je rekao da bi želeo da snima istorijski film u Srbiji o Srbiji. Naročito su mu inspirativne srpske istorijske ličnosti, poput Draže Mihailovića, koji je bio prvi gerilski borac protiv fašizma i Slobodana Milosevića koji je, po njemu, tragična ličnost šekspirovskog kalibra.

(Tanjug, 27.12.2015)

Slavni Robert De Niro proglasio otvorenim 22. Sarajevo Film Festival

 
Gojim sina za naučenjaka!!!!

 

konjBabo goji sina za šefa katedre, a bo'me more od njega postat' i komadina dekana, a vala i rektora sarajevskog Univerziteta!!!

Nadan Filipović

(na slici konj čiju je sklupturu 2005. godine svećano postavio tadašnji dekan; sklupturu koja simbolizira Bosnicu koja iz budžeta plaća ovaj privatizirani fakultet, okupiran od sinova, kćerki, daidžića, amidžića....)

U Oslobođenju od 11.6.2016 pročitah oglas da izvjesni Kenan Čaklovica, magistar nauka, viši asistent na Katedri za higijenu i tehnologiju namirnica, brani doktorsku disertaciju. Odbrana disertacije je zakazana za 28.6.2016. Usput da se podsjetimo da je spomenuti Kenan sin redovnog profesora Faruka Čaklovice, šefa iste katedre. Kakva koincidencija?! Ma kakav ba nepotizam, jeste li mahniti! Čista familijarna koincidencija!

Isti Faruk Čaklovica, Kenanov tata (babo) bio je i jeste alfa i omega Veterinarskog fakulteta u Sarajevu, te rektor Univerziteta u Sarajevu u čak dva mandata. Nije mu bilo dosta “rektorovanja” pa se ove godine ponovo prijavio za izbor u rektorsko zvanje, ali, na sreću po Univerzitet i gradski okoliš, nije mu se posrećilo da po treći put zasjedne u me(h)ku rektorsku fotelju tipa: lezi hljebe da te jedem.

Helem, “babukino maksumće” Kenan treba 28.6.2016. godine da brani doktorsku disertaciju što je zadnji korak u sticanju zvanja doktora nauka ili znanosti. Kako piše u oglasu “odbrana će se održati u 19,00 sati u Amfiteatru Veterinarskog fakulteta u Sarajevu”.

Hajdemo se najprije malkice osvrnuti na objašnjenje pojmova “doktorska disertacija” i “doktor nauka”

Najkraća definicija pojma “doktorska disertacija” je da je doktorska disertacija rezultat ORIGINALNOG NAUČNOG RADA kandidata u odgovarajućoj naučnoj oblasti.

 
Satira

 

Jasmina HanjalićRevizija Hipokratove zakletve

Dr Jasmina Hanjalić, Sarajevo

U današnje je vrijeme neizbježno da se u potpunosti izvrši revizija Hipokratove zakletve, jer njen sadržaj većim dijelom ne odgovara modernoj medicini i savremenom društvu. Umjesto bogom Apolonom, Asklepijem, Higijejom i Panakejom, doktori bi trebalo da se zaklinju šefovima, direktorima i ministrima, budući oni upravljaju i koordiniraju njihov rad.

„Poštovanje učitelja i njihove djece kao braće“ usporava neophodni podmladak kadra i radni vijek trebalo bi da je skraćen radi prijevremenog odlaska u zasluženu penziju. Tako će mladi i neiskusni doktori rano zauzeti pozicije svojih učitelja i sticati potrebno iskustvo.

„Učenje svojih đaka bez naknade“ je neprimjereno, te učenje mladih mora biti veoma skupo, a povremeno može biti dozvoljeno plaćanje materijalnim dobrima ili uslugama.

„Smrtni otrov“ (eutanazija) treba se dati pacijentu koji to želi, posebno stambeno situiranim starim licima bez nasljednika, čime se ispunjava pacijentova želja, smanjuje broj penzionera koji naročito troše novac zdravstvenih fondova, a plaćanje se vrši prepisivanjem stana doktoru. Na taj način će se jednostavno rješavati stambena pitanja doktora.

„Radiću u korist bolesnika“ će se obavezno revidirati, jer svako ko radi za korist drugoga smatra se neozbiljnim i neinteligentnim, a njegov poziv manje vrijednim. Bolesnici moraju prije svega pribaviti materijalnu korist za doktore. Konačno se zauzima nedvosmislen stav i uvodi u pozitivnu praksu podmićivanje, pošto su neki doktori do sada samo manjem broju bolesnika obezbjeđivali sigurnost i prije započetog liječenja. Bolesnici koji podmićuju su sigurni da će dobiti vrhunsku brigu, broj doktorovog mobitela i da ga mogu kontaktirati u svako vrijeme. Ubuduće je tu praksu potrebno uvesti kao obaveznu za sve da bi svi bili ravnopravni. Legalizacijom potplaćivanja doktora neće se više voditi bespoštedna hajka protiv najkvalitetnih kadrova, a zdrava konkurencija će povećati kvalitet usluga.

Rad doktora mora bit javan i sve što saznaju u toku liječenja bolesnika, posebno ako je u pitanju veoma delikatna stvar ili je bolesnik javno lice, mnogo je korisnije odmah objaviti u svim medijim kako bi osujetili novinare, njihovo stalna istraživanja i ometanja rada zdravstvenih ustanova.

Konačno, u sprezi sa velikim farmaceutskim kompanijama doktori će kontinuirano raditi na pronalaženju novih bolesti i sindroma, kako bi na taj način unaprijedili istraživački rad, povećali proizvodnju lijekova, opšti rast društvenog proizvoda, a time će cijelo društvo ići ka većem boljitku.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

telefonEpilog priče o crvenom mopediću (7)

Nadan Filipović

Sutradan, već oko osam sati, odveze Refiku onaj kompletan prednji dio moped. Zatrubi pred kućom, a Refik izađe nakon nekoliko minuta.

-Sabah hajrula Jahija! Baš me ujagmi kad sam bio spram sebe… na hali. Evo treća hefta prolazi, a ja sve kontam ti na svoju obavezu zaboravio. Već me šake počele svrbit. Nemoj mi sada priča i vađenja. Znam da je teško za stariji tip mopeda naći dijelove, al zdogovor je zdogovor.

-Allah raziola moj Refiku. Hodder vamo, ne bilo ti zapovijedito.

Otvori zadnja vrata Pasata i Refik blehno ko telešce u šarena vrata.

-Aaaaa! Sve ima. Konplet. U komadu. Ima i viška…za djelova. Bremze, sajle, svašta nešta. I bilesi ista crvena farba ko u Smajinog mi mopeda. Aaaa! Jel meni ovo sve u komadu i moram li štogoderce doplatit?

-Ni žute banke, jarane! U mene mi je r’ječ veća od Trebevića, ma šta od Trebevića…od Igmana, bolan ne bio!

-Aferim i svaka čast! Čojek si od rječi! Hade, uđi da popijemo kahvu. Sabahetaaaaa! Sabahetaaaaa! Pristavider onu najgolemiju džezvu. Ahbab Jahija donijo sve dijelove za mopeda. Joj, baš će se Smajo obradovat kad dođe iz škole.

Lijepo popili kahvu, promuhabetili, pa Jahija krenu. Valja robu nabavljat.

Prošla su skoro tri mjeseca. Jahija je čuo kako kod komšije Zije stalno zvoni telefon. I dan, i noć. Ali, on ni mukajat. Znao je on dobro ko zove. Itekako dobro!

Utom dođe i Zijo iz Švedske. Popi kod njih kahvu, pa na ganjku, kad je već nazuvao cipele, diskretno gurnu Jahiji guticu para uz šapat: “Ovo je na kahvu zato što mi čuvaš kuću i pališ avto da kumulator ne rikne, a pare za režije ću ostavit po običaju u onoj našoj bazi, prija neg krenem nazad gore. Jebemti njihove zime i mrakače.

 
Crveni Tomos moped – čudnovate zgode i nezgode piljara Jahije

 

SkupUtovar mopedića i prigodna filozofiranja (6)

Nadan Filipović

Iziđoše. Kiša je mrmoljila. Muki drži onaj golemi kišobran poviše Izet efendijine glave i kad efendija bilo šta zausti, on bi dočekaj sa: “Bom baš, tako je poštovati Izet efendija. Svaka ti je na mjestu.”

Otvoriše zadnja vrata od Toyotice. Seljaci se opet skupili ko muhe na balegu. Skaču svi da pomognu. Zadnja sjedišta su položena, ali kako god metnu mopedić ne mogu se vrata zatvoriti. Jednom dedi kreštavog glasa pade “genijalna” ideja na pamet.

-Stante ljudi! Viđatel ovaj šaraf na guvernali? Njega treba otšarafit pa rastavit mopeda na prednji i zadnji dio, pa će ondak stat.

Neko donese francuski ključ, pa navalili da otšarafe taj šaraf na guvernali, a on zapeko pa nikako ne ide. Jedva ga otšarafiše. Metli u auto prvo prednji dio, pa onda guraju zadnji. Ne ide. Metli onda zadnji dio, pa prednji. Jok! Izet efendija stoji namrgođen ispod kišobrana i prebire po tespihu, pa će: “Đe li će se potrefit da je moj merđo na redovnom servisu do ponedeljka. Eeee, grdne rane moje, da sam došo svojim avtom to bi bilo šega, a ovako, doveze me moj džematlija, hvala mu najljepša, al vidimo, ljudi moji dragi da nikako ne ide…šta mislite vi ljudi da ja koga sutra jal u ponedeljak pošaljem sa većim avtom da mi mopedić doveze? Šta veliš ti moj džematlijo dobronamjerni? Kako se ne sjetismo da je avto premaleno?!”

“Bom baš, budem mislio….halali Izet efendija, baš sam glup ispo” - mehko će Muki

Irhad se zaleti: “Efendijaaa, slobodno ti ostavi mopeda u nas i pošlji kog sa većim avtom pa ćemo…”

-Šut tamo, balavunder jedan – presiječe ga Izet efendija – pa da se ti po džombama soskim vozaš, pa da ga još više uhelaćiš, a ionako jedva prducka i vas dimi.

Uto se ponovo javi stari kreštavi dedo sa “prepametnom” idejom, što ti je jesen života i pamet, grdne rane: “Ljudi, boni ne bili, nek efendija povuče jedan dio od mopeda, pa nek nam jope dođe po drugi dio, al da znamo kaće, da janje metnemo na ražanj pada dok se peče da seirimo i muhabetimo i da koju pametnu sarajevsku i rijasetsku čujemo.

 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 6 od 25

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search