LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home HUMOR
"Drama" pored bazena PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 16 Kolovoz 2019 18:44

 

Na bazenuŠuti i plivaj!

Efraim Kišon

Moj sin stoji na rubu bazena i plače.

- Amire, hajde uđi u vodu! – zovnem ga.

- Bojim se.

Već punih pola sata pokušavam nagovoriti svog riđokosog potomka da uđe u vodu kako bih ga naučio plivati, ali on se, eto, boji. Od straha plače, zasad doduše još samo potiho, ali zamalo će se derati punim glasom, znam ja njega. Pa ipak mu ne zamjeram. Sjećam se još kako je moj otac mene učio plivati, i kako sam ja isto tako stajao na rubu bazena i bojao se. Bio je prilično grub prema meni.

Odgojne su se metode odonda znatno promijenile, postale su lukavije. Meni, na primjer, ne bi ni na pamet palo da silim svoga sina na nešto za što on nema volje. Odlučni korak mora on sam učiniti, poput mlada orla koji prvi put napušta roditeljsko gnijezdo i vine se u nebesko prostranstvo. Treba ga samo blago gurnuti - sve ostalo je stvar prirode. Od svega je najvažnije imati strpljenja, razumijevanja i ljubavi - ponajviše ljubavi.

- Gledaj - govorim ja svom ptiću - uvjeri se sam. Voda ti je tek do pupka a tata će te držati. Ništa ti se ne može dogoditi.

- Ali ja se bojim.

- Vidiš, sva su djeca u vodi, igraju se, plivaju, smiju se. Samo ti stojiš tu vani i plačeš. Zašto plačeš?

- Zato što se bojim.

- Zar si ti slabiji i gluplji od druge djece?

- Jesam.

Rekao je to s dubokim uvjerenjem. Kao zaključak. Osvrnuo sam se oko sebe: drugi roditelji su se smijuljili, a čuvar bazena promatrao me ispod slamnata šešira. Zamislio sam brod koji tone. Svi putnici okupili su se na palubi i disciplinirano, mirno, čekaju kapetanove upute. Samo se mali, zdepasti crvenokosi čovjek gura među žene i djecu kako bi se među prvima dočepao čamca za spašavanje. Taj čovjek je moj sin koga nisam naučio plivati...

- Reci mi čega se bojiš?

- Da se ne utopim.

Ažurirano: Petak, 16 Kolovoz 2019 18:47
 
Humoreska za subotu PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 18 Kolovoz 2018 21:25

 

Bosna kod Omerdina PoljaKad “izda pamćenje”

Mehmed Meša Delić, Witten, Njemačka

Dole, na obali Bosne, kod starog Husanovića mlina koji više ne melje, na vrućem kamenju okupe se seoske starine koji se onda sunčaju i izmeđuse promuhabete.

Nekako su slični onim morskim račićima koji se uspentraju na stijenu da se sunčaju, spremni da umaknu čim se neko približi.

To je valjda i jedina prilika između, račića i starčića, jer ovi se sunčaju i ne misle da bježe, pošto ih niko i ne juri.

Blaženo opušteni, trude se da odozgo prikupe što više sunca, a odozdo, sa vrelog kamena, da upiju što više topline. Vele - nekako, se ljepše spavanakon sunčanja.

-Kol’ko ti imaš godina Šaćire? – upita jedan tek da nešto pita.

-Šta kažeš? Haaaa? – stavlja Šaćir ruku na uho.

-Kol’ko ti je godina, pitam?

-Ako sam dobro upamtio, biće ih 76... i da znaš, gotovo ih i ne osjećam, mislim te moje godine... Jes’ da sam mrven potvrd na ušima, al’, osim toga, sve je u redu...šućur Allahu… mada ne bi bilo loše da sam tvrd i na nekom drugom mjestu.

-Mene uši dobro služe – reče Omer.

-A kol’ko ti imaš godina? – umješa se sada i Suljo u razgovor.

-Rek’o bi’ da sam tri godine stariji od Šaćira, znam da sam ga često tuk’o, a to ne bih mog’o da sam mlađi od njega.

-Mog’o si bit’ jači?

-Mog’o sam, al’ nije to. Zna se red. U našem selu nikad nije tuk’o jači slabijeg, neg’ stariji mlađeg.

-I šta kažeš – interesuje se Šaćir – dobro čuješ?

-Rek’o sam već. Uši su mi k’o u zeca, ne mislim tako vel’ke, već tol’ko da mogu da hvatam sve što zuji, cvrči, huči, viče, pjeva, zapomaže.

-Znači nemaš nikakve probleme?

-Eh, kakav bih ja to čo’jek bio kad ne bih im’o problema? Imam ih i ja. Vid me ne služi najbolje. Moram da uzmem đozluke dok čitam ili radim nešto sitno.

-Ja sam načeo već osamdesetu. – veli Suljo, i još imam dobre uši i dobre oči i sve me dobro služi.

-Baš sve? – upita Omer podsmješljivo.

-Sve, baš sinoć pade mi nešto na pamet, pa kažem mojoj staroj: -A šta misliš, ljepotice moja, da se malo povaljamo, a...?

-A ona? A ona?

-Pogleda me nekako iskosa, pa se obrecnu na mene:

-Šta je tebi, matori?

-Pa l’jepo te upita.

-To ti misliš, pita ona mene: -Šta je tebi, matori? Pa zar, se nismo jutros povaljali.

A Suljo kao da ne primjećuje njihovu podrugljivost, dodaje: -Mene, vidite, izdaje pamćenje, a to nikako ne valja...

Ažurirano: Subota, 18 Kolovoz 2018 21:28
 
"Biseri" sportskih komentatora PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Nedjelja, 22 Travanj 2018 10:57

 

mikrofonJoš nekoliko “bisera” sportskih komentatora

Mirko Kamenjašević za dvije godine suspenzije na Radio Sarajevu: "Vahidin Musemić u izglednoj šansi - i ništaaa ... Ali opet Musemić dolazi do lopte, udarac - i golman brani, lopta se odbija do Musemića koji upućuje snažan udarac lijevom nogom ... Prečkaaa!!! Musemić ovaj put glavom i opet je promašio, jeb'o mu ja mater smotanu!!!"

Milojko Pantić

Na utakmici Arsenal – Ajaks Bergkamp izlazi zbog povrete, a ulazi Patrik Vijera. Na ekranu stoji – 22 minutes. Milojko Pantić: “"U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"

Vladan Stojakovć

Igrala je reprezentacija Jugoslavije u Beogradu. Vladan Stojaković počinje sa prenosom: “"U počasnoj loži su i mnogi ugledni gosti i državnici na čelu sa Dražom Mihailovićem!" (umjesto Markovićem.)

Zvonko Mihalovski

Na jednom derbiju Partizana i Zvezde Zvonko Mihajlovski pravi uvod u prenos: “Stadion Partizana je pun, 50.000 ljudi. Zamislite, to je 100.000 dlanova!"

Srđan Knežević

Komentarišući žensku gimnastiku sa Olimpijskih igara: "Pa pogledajte dragi gledaoci ovo telo! Boginskaja je najvisočija od svih gimnastičarki i vidi se to na njenoj izduženoj figuri. Jednom rečju - žena!"

Komentarišući mušku gimnastiku: "Pogledajte samo kako je građen ovaj mladić. Svaka majka bi ga poželela u svome domu, a tek ti predratni švalerski brčići ..."

Miloš Topalović

Sa prenosa utakmice iz Istambula: “Dragi gledatelji, obratite pažnju: na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju brkove!?"

Nedeljko Kovinjalo

Utakmica Jugoslavija - Grčka, SP, u košarci, 1998: "Teško je bilo, ali kako kaže naš narod, sve je dobro što se loše svrši.”

Ažurirano: Nedjelja, 22 Travanj 2018 10:59
 
Radoznali komšija Slobo PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Četvrtak, 08 Ožujak 2018 09:23

 

Klozetski prozorRadoznali komšija Slobo

Zapisao: Nadan Filipović

Posjetiše me jučer dragi gosti iz Doboja. Doputovali su u Perth kod kćerke, unuke i zeta da dočekaju rođenje praunuka. I dočekaše ga.

Helem, sjedimo u vrtu i kahvenišemo. Razvezao se eglen – vezak uspomena iz mirnodopskog vakta. Prisjećali smo se i onih kojih više nema, ali i onih koji su još živi, ali teško dostupni, jer su rasuti na “pet strana” dunjaluka.

I ovako ta simpatična pranana priča:

“U komšiluku, s desne strane bile su naše drage komšije, a najstariji među njima bio je dedo Avdo, kojeg smo svi oslovljavali sa Avdaga. Do Avdagine kuće su bile njegove prve komšije koji su se do 1991. godine deklarirali kao 100% - tni Bosanci, ali pravoslavci. Polovinom 1991 skoro svi dobojski pravoslavci odjednom postadoše Srbi, maltene veći Srbi od onih iz Srbije. Naime, Doboj nije bio izuzetak – tako je bilo diljem Bosne. Rat se mogao namirisati u zraku. A tog vrelog ljeta još vode nestade. Navodno, uzrok je bio neki golemi kvar. Nema vode danima.

Prozor WC-a Avdagine kuće bio je okrenut prema komšijskim tarabama. Avdaga se potrefio u WC-u, prozor WC-a širom otvoren, a neko ga od ukućana glasno zove – Dedo, dedo, evo te treba Rasim na telefon.

Avdaga glasno odvrati da se ne može odmah javiti jer je zabavljen u WC-u.

Tada se javi Slobo, komšijin najmlađi sin – Avdaga, hej Avdaga, da te nešta upitam. Već danima nema vode za napit' se, a kamo li guzu oprat'. Valja ti moj komšija sada tariguzom guzicu brisat'.

A Avdaga će sa WC-šolje, veoma glasno – Ne brigaj se Slobo, bolan ne bio. Pune samoposluge i granapi “Knjaza Miloša”. Kupio sam ja dvadesetak flaša. Dok je “Knjaza Miloša” mi se brinut' ne moramo kako ćemo guzu oprat'. I još je u zelenoj boci.

A iza taraba muk. Slobo se više ne oglasi.”

Ažurirano: Četvrtak, 08 Ožujak 2018 09:26
 
Dobar vic Jasenka Banjca PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 15 Prosinac 2017 10:50

 

Pjanac u krevetuPoslije jedne pijane noći

Jasenko Banjac, FB

Muž se budi mamuran. Otvara oči i na stočiću ugleda čašu vode a pored dva aspirina.

Na stolu pored kreveta ugleda ispeglanu odeću, zatim pogleda okolo i vidi da je cijela kuća čista i pospremljena!

Na stolu u kuhinji ugleda papirić gde je pisalo: "Dragi, otišla sam u kupovinu. Doručak je u rerni, sportske novine na stolu. Tvoja ženica!"

Tad dođe i sin i muž ga upita šta se desilo prošle noći.

Sin odgovara:
- Ah, ništa, došao si oko tri ujutro, pijan k'o zemlja, sapleo si se na stepenik i razbio maminu najdražu vazu i povratio u hodniku, pa si se zabio u vrata i sad imaš modricu na oku!

- Kuku meni, ali reci mi zašto je sad tako sve pospremljeno i mama nije ljuta?

Sin objasni:
- Pa kad te je mama odvukla u spavaću sobu i pokušala ti skinuti pantalone, ti si rekao: "Gospođo, pustite me na miru, ja sam oženjen"!

Ažurirano: Petak, 15 Prosinac 2017 10:52
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Stranica 1 od 45

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search