LINKOVI

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Home "Roman - Rušid"
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 22 Lipanj 2019 09:51

 

Stara Kuca - 1Rušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (72)

Tvrdi se pazar

Sutradan je Rušid samo pretrčao preko ceste ili, kako mnogi stari Dalmoši i danas kažu – priko rode, sjeo do barba Ante koji jedva upali motor.

-As ti gospel! Opet mi bateri flet. Moran kupit novu.

Vozili su se jedno dvadesetak minuta do adrese na One Tree Hill, gdje ih je pred kućom čekao posrednik Šime.

-Kako si rodijače? Ovo je moje novo dite. Đenuin Bosanac Rušid. Iz Bosne. A di ti je taj ća prodava kuću?

Šime pruži mlitavu ruku Rušidu, pa pogleda na sat: “Triba je već biti tute. Počekajmo. Njemu šoldi tribaju. Sav je usran do vrata od straha. Reka mi je da mu ističe rok da vrati dug i kamate ili ode glava. Mafijozi ubiju i zakopaju mrca negdi u pustinji nepreglednoj, pa ga nađi. Takve policija! Samo proglasi nestalim i na tome se završi.

Okrenu se Rušidu: “Pouzdano znan da je dužan šolde nekim mafijozima. Navodno je igra na karte pa se zaduživa, pisa potvrde o uzajmljenim šoldima. Nemoj mu ponuditi više od šest stotina. Njemu gori pod nogama. Mora pristati bar da vrati dio duga. Lako ćemo s njim.”

Utom se zapraši oko njih. Iznenada se ispred njih stvori taksi. Iz njega izađe debeljuco srednjih godina. Nakon nekoliko riječi razmijenjenih sa Šimom izvadi ključ i otključa ulazna vrata.

Uđoše.

Rušid je pomno razgledao. Kuća je bila stara, ali solidno građena. Plafoni su bili jako visoki, a kameni zidovi veoma debeli. Pred kućom velika veranda pokrivena limom. Oluci su bili loši, a bašta ispred kuće zarasla u korov. U kući je bilo dosta hladno. Jasno mu je da će trebati dosta renoviranja. Dvije velike sobe, trpezarija, dnevni boravak, veliko kupatilo sa gusanom kadom na sredini, povelika ostava, a iza kuće kao neka baraka od lima puna nekih zahrđalih alata, buradi, paučine. Iza nje se nalazio veliki kokošinjac. Prazan. Sva okučnica je bila neuredna, ali veoma prostrana i ograđena visokim željeznim kolčevima i bodljikavom žicom. Preko četiri duluma – nije šala.

Izađoše. Rušid je stajao s barba Antom na jednoj strani verande, a Šime se nešto domunđavao sa debeljuškastim vlasnikom. Taksist je nekoliko puta zatrubio, na što mu je vlasnik kuće rukom pokazivao da sačeka.

Šime dođe do Rušida i Ante: “Jeben mu gospu inglešku. Traži ijadu i dvista. Koliko ću mu ponuditi s tvoje strane. Valja nan se boriti da oborimo cinu.”

 
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 22 Lipanj 2019 09:51

 

Stara Kuca - 1Rušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (72)

Tvrdi se pazar

Sutradan je Rušid samo pretrčao preko ceste ili, kako mnogi stari Dalmoši i danas kažu – priko rode, uskoči u barba Antinu krntiju, Ante zavregla par puta i jedva upali.

-As ti gospel! Opet mi bateri flet. Moran kupit novu.

Vozili su se jedno petnaestak minuta do adrese na One Tree Hill, gdje ih je pred kućom čekao posrednik Šime.

-Kako si rodijače? Ovo je moje novo dite. Đenuin Bosanac Rušid. Iz Bosne. A di ti je taj ća prodava kuću?

Šime pruži mlitavu ruku Rušidu, pa pogleda na sat: “Triba je već biti tute. Počekajmo. Njemu šoldi tribaju. Sav je usran do vrata od straha. Reka mi je da mu ističe rok da vrati dug i kamate. Ne plati li, ode mu glava. Mafijozi ubiju i zakopaju mrca negdi u pustinji nepreglednoj, pa ga nađi. Kakve policija! Policijoto samo ubijenog i zakopanog proglasi nestalim i na tome se završi.

Okrenu se Rušidu: “Pouzdano znan da je dužan šolde nekim mafijozima. Navodno je igra na karte pa se zaduživa i zaduživa, pisa potvrde o uzajmljenim šoldima. Nemoj mu ponuditi više od šes stotin. Njemu gori pod nogama. Mora pristati bar da vrati dio duga. Lako ćemo s njim.”

Utom se zapraši oko njih. Iznenada se ispred njih stvori taksi. Iz njega izađe debeljuco srednjih godina. Nakon nekoliko riječi razmijenjenih sa Šimom izvadi ključ i otključa ulazna vrata.

Uđoše.

Rušid je pomno razgledao. Kuća je bila stara, ali solidno građena. Plafoni su bili jako visoki, a kameni zidovi veoma debeli. Pred kućom velika veranda pokrivena limom. Oluci su bili loši, a bašta ispred kuće zarasla u korov. Ispred kuće se protezao kameni zid visine preko metar i dvadeset. U kući je bilo dosta hladno. Jasno mu je da će trebati dosta renoviranja. Dvije velike sobe, velika trpezarija,ogroman dnevni boravak, veliko kupatilo sa gusanom kadom na sredini, povelika ostava, a plafoni skoro četiri metra visoki. Iza kuće je kao neka baraka od lima puna nekih zahrđalih alata, buradi, paučine. Iza nje se nalazio veliki kokošinjac. Prazan. Sva okučnica je bila neuredna, ali veoma prostrana i ograđena visokim željeznim kolčevima i bodljikavom žicom. Preko četiri duluma – nije šala. Ehejheeeej!

Izađoše. Rušid je stajao s barba Antom na jednoj strani kuće, a Šime se, na drugom kraju, nešto domunđavao sa debeljuškastim vlasnikom. Taksist je nekoliko puta zatrubio, na što mu je vlasnik kuće rukom pokazivao da sačeka.

Šime dođe do Rušida i Ante: “Jeben mu gospu inglešku. Traži ijadu i dvista. Koliko ću mu ponuditi s tvoje strane. Valja nan se boriti da oborimo cinu.”

Ažurirano: Subota, 22 Lipanj 2019 16:30
 
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 15 Lipanj 2019 05:32

 

Trbuh golemiRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (72)

Vjenčanje

Justina je bila u petom mjesecu trudnoče. Zakazali su civilno vjenčanje za 18. maj. Zaista bi bilo ne samo glupo, već bi bilo više nego glupo da komplikuju, odnosno da Rušid prelazi na kršćanstvo, ili da Justina prelazi na islam. Rušid je uplatio taksu od osam funti i šest šilinga za što je dobio potvrdu.

Došao je i taj dan. Justina u jednostavnoj čipkanoj haljini, dosta široko sašivenoj da se puno ne ističe već vidljivi stomak, a Rušid u svom teget odijelu koje je kupio za proslavu nove godine. Manda i Ante sa velikim buketom cvijeća, a uz Justinu njena stara rodica Lidka u crnoj haljini i pod crnim šeširom sa preširokim obodom. Kao da je na sahranu pošla, a ne na vjenčanje. Svi su se pokušavali izmaknuti od stare Lidke jer se oko nje širio jak miris, bolje rečeno, smrad naftalina.

Nakon brzo obavljene ceramonije, svjedoci su se potpisali, a civilni službenik im je izado certifikat na kojem je pisalo da su legalni bračni par.

Rušid je naručio dva taksija. U jednom su bili Justina, Ante i on, a u drugom Manda i Lidka. Ante je iskoristio trenutak kad nije bilo Mande, i u toku vožnje izvadio kovertu i rekao: “Justina i Rušide, od Mande i mene van je 250 funti za poklon. Glupo je da van bilo što kupujemo pa može da vam se ne svidi. Ovako, šolde imate, pa kupite što želite.”

-Barba Ante, nemojte pretjerivati. To je previše novca. Dajte, molim vas niste ništa dužni da dajete.

-Rušid, sine moj, ja san se odlučija da se isprsin ka čovik posebice zato što si mi najmanje tridesetak puta pomaga po cili dan oko grozdja i maslina, a nikad nisi juzio ni šilinga da uzmeš.

Oglasi se i očigledno začuđena Justina: “Gospodine Ante, pa tolike funte ne poklanjaju na kraljevskim vjenčanjima. Stvarno je i mene sramota.”

-A ćerce moja! Nemoj mene starca nesritnin činiti. Čuja sam od Rušida da kanite bokunčić kućice kupiti pa vam Manda i ja želimo pomoći. Nas dvoje nikog na svitu nimamo. Imamo neke daleke rodijake u Blatu na Korčuli. Toliko puta smo in pisali, a oni nikad ni kartolinu da pošalju. Kome ćemo ovo našeg jada od kuće i okućnice ostaviti? Crikvi, popima, državi? Nemojte me dalje srditi.

Nakon toga više nije bilo razgovora o poklonu u novcu. Ante je dobro odigrao svoju ulogu, a Justina je sada znala da imaju ovih dvije stotine i pedeset funti kao predarežljivi poklon za vjenčanje, da Rušid ima 320 funti na štednji u banci, a ona ima skrivenih 190 funti ušparane gotovine. Ukupno 760 funti. Trebalo bi im još najmanje dvijesto-tristo za bilo kakvu straćaru i to na dalekoj periferiji.

Imali su lijep ručak u jednom jeftinom restorančiću, a poslije objeda su otišli u obližnji pab gdje su popili po čašu piva. Poslije toga Rušid naruči taksi za Mandu i Antu, a Justina, Lidka i Rušid se odvezoše kod stare na kafu, a poslije toga odoše Justininoj kući da se odmore i srede utiske iz tog za njih prepunog dana.

Prolazili su dani. Justina je bila ogromna. Jedva se kretala, sva je bila podbuhla, sve je teže radila pa joj je Rušid rekao da zamoli gazdu da jojeventualno dozvoli odsustvo za porod. Naime, tada u Australiji nije bilo niti govora o nekom plaćenom otsustvu za rodilje. Obično su žene kada bi odlazile rađati automatski gubile radno mjesto. Gazde nisu imale milosti. Ovaj put je Justina imala sreće. Njen gazda, a posebice njegova supruga, jako su cijenili Justinin rad i poštenje. Dali su joj cijelu plaću za jedan mjesec koji neće raditi. Poklon za vjenčanje! Justina je bila nemalo iznenađena. Rekli su joj da je mogu čekati četiri mjeseca iza poroda, a da bi u tom periodu našli neku ženu za zamjenu.

Sve se odlično uklopilo. S druge strane iz Austrije je trebala uskoro doći u Adelaide Justinina rodica Barbara, izbjegla pred Rusima iz Poljske. Ima dvadeset i dvije godine. Bit će bez posla, nema gdje da živi, ona bi mogla pripaziti bebu dok Justina radi? Ništa nije govorila Rušidu, samo je planirala i u razmišljanjima pokušavala iznaći najbolja rješenja.

Nije prošlo ni dvadesetak dana od vjenčanja, a eto barba Ante na vrata.

-Dico, dico, otvarajte. Lipu novost nosin.

Rušid otključa vrata, a Ante čim uđa zatraži biru (pivo). Sav je uspuhan. Rušid donese hladno pivo, a Ante ga strusi na eks, pa zdravo pdrignu.

-Dobra bira. Ledena. Hvala Rušid. Evo san kako san obeća doša da vam velim da je moj rodijak Šime, onaj što posreduje oko kuća naša, na moju molbu jednu lipu kuću jedno desetak kilometara od tvoje mesnice. Kuća je na One Tree Hill, ima, kako Šime kaže, više od akre oko kuće. Čovik što prodaje je dužan neke šolde opasnin judin, zadužija se šoldi za kocku u mafiju, a oni mu prite da će ga ubiti ako šolde ne vrati najkasnije za tri dana. Šime zna da je dužan 800 funti, a veli da kuća vridi, brat bratu, ijadu i dvista, ako ne i jače. Vas dvoje jemate nešto šoldi, pa ako hoćeš da gremo sutra popodne pogledati. Ako nimate dovojno ja ću van posuditi bez interesta. Ne brinite. Doša bi sutra karon prid tebe na posa i parkira bi priko rode da ne vide svi tvoji tamo da san doša po te.

-Imamo dovoljno novca. Ako zatreba, posudit češ nam. Dođi sutra. Hvala ti. Justina, hoćeš li ti s nama?

-Rusido duso, vidiš da jedva dva koraka napravim. Samo da mi, ne daj bože, vodenjak ne pukne baš sutra kad ste u razledanju kuće. Ako ti se svidi i ako ti cijena odgovara ja se unaprijed slažem.

Ante se diže: “Ode ja dico ća. Da van ne smitan. A i ća ću van ja star ovdi na katrigi da u mene gledite?”

-Stani barba Ante, evo još jedne bire za puta. I ja ću jednu s tobom. Hajde živio i hvala ti.

Drugu pivu barba Ante popi iz tri puta, ovaj put bez podrigivanja.

-Moran ća!

Pogleda na sat, pa skoči i ode.

(nastavlja se)

Ažurirano: Subota, 15 Lipanj 2019 05:47
 
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Subota, 01 Lipanj 2019 09:43

 

PrsutRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (71)

San o kući

Sutradan su oboje otišli na posao. Justina je bila presretna. U sedmom nebu! Imaće konačno dobrog i jednostavnog čovjeka za muža, a uskoro će imati i dijete. Možda i kuću. Možda. Teško da će je imati. To je njen Rusido govorio samo u prvom osjećaju sreće.

Rušid je nakon posla uzeo taksi i otišao do Ante. Ovaj je bio iznenađen njegovom nenajavljenom posjetom.

Nasjekao je tanko pršute i sira, natovario okolo maslina i na stol stavio bocun sa njegovim mirsinim crnim vinom.

-Hajde da nazdravimo. U koje ime?

-Ženim se barba Ante.

-Ajme, ajme....je li Justina? A koja bi druga tribala biti?

-Jest' Justina. Nemam kuma pa te molim da se ti kumstva prihvatiš. Nećeš morat' penija potrošit'.

-Prihvatam s radošću. Nemoj brinuti. Ne može kumu izgoriti kesa. Preduboka je. Samo mi trebaš javiti kada će to biti da se žena i ja pripremimo. Moran njoj novu robu kupiti, a sebi novi veštit. Baš sam sritan kad ste vas dva dico sritni.

Nazdraviše. Pršut je bio onaj njegov najkvalitetniji, a sir iz maslinova ulja.

-Nego da ti kažem nešto Rušide. To se tebe ne mora ticati. U ovih tri godine je mnogo hrvatskih bivših vojnika došlo u Adelaide. Neki dan sam razgovara sa nekin mojin Dalmošima i jedan, Rafo, mi reče da su u Australiju zajedno s četnicima došli neki iz jugoslovenske tajne policije. Oni ih zovu oznaši. Navodno traže neke ustaše koji su u ratu zločine pravili, a četnike ne diraju. Panika je zahvatila Rvate u Adelaidi. Nitko ne zna niti umi reći koji su to judi. Znan da se tebe ti ne tiče, ali velin sebi, ajme, moran i Rušidu kazati da opomene ako koga zna da triba opomenit.

Rušid se zagrcnu zalogajem i problijedi.

-Pa zar i ovd'e gonjaju ljude? Nije im malo što su ih tamo progonili i masu poubijali, pa se ovd'e brodom dovukli da šnjuhaju.

-Šta šnjuhaju!!! Ubijaju, itekako ubijaju. Rafo mi je reka da su poubijali neke ustaše u Sidneju i Melburnu. Pomažu im četnici koji prokazuju ljude, pa na koga četničina prst uperi taj završi s kuglom u glavi. Po najkraćen postupku. Govore judi da su sa četnicima izmiješani ovamo došli i ti dobro obućeni komunistički dželati. Bože dragi, od komunizna pobigeš, a on ti za vrat ovdi dođe.

-Moja savjest je mirna. Nemam se čega bojati. Bio sam u domobranima i oni to mogu lako provjerit'.

-E, moj sinko. Oni prvo u glavu metkom ovjeravaju, pa kasnije, ako hoće, provjeravaju. Šta li imaš od toga da te ubiju na prokazivanje kakvog četnika, pa da kasnije neko dokazuje da si bio samo domobran, bez grijeha na duši i krvi na rukama.

-Hajmo prom'jeniti temu, barba Ante. Hvala ti što si me opomen'o. Na sreću, ne družim se ni s' četnicima, ni s' ustašama. Od naših ljudi samo si mi ti društvo. Nego, da te nešto zamolim. Radi se o parama, ali odmah znaj da nisam došao tražiti novce na zajam, već sa molbom da mi dozvoliš kazati Justini da si mi ti posudio nešto novca. Razmišljamo o kupovini neke kućice. Kakva god da bude, samo da imamo vlastiti krov nad glavom.

-Šta triba? Triba li ti stvarno šoldi? Posudija bih ti. Znam da si radišan, a osićam da si pošten, da češ vratiti. Koliko triba?

-Imam ušteđenih 320 funti na banci. Justina ima oko 190 funti ušteđevine.

-Dobro si sine uštedija.

-Kako ne bi uštedio. Hrana mi je na poslu besplatna. Sitnicu plaćam za sobu kod stare Lidke. Kupujem najjeftinije cigarete, a samo ponekad pivo. Zaista ur'jetko popijem. Šta ću drugo nego na banku mećat'. Neću valjda po đepovima nosat'.

-Iman jednog rodijaka, Šimu, koji se bavi posredovanjem u kupovini i prodaji kuća. To mu je kruv. Ako hoćeš zamoliću ga da mi javi ako ima nešto jeftino i na pogodnom mistu. Zamoliću ga da naplati minimalnu proviziju. Par funti samo.

-Ja bi najviše volio neđe kak'u kućicu na kraju grada, đe nema puno komšija, 'nako da je kuća u kraj, sa strane, da nije na očima.

-Svi hrle što bliže centru, a ti bi na periferiju.

-Znaš, moja rodna kuća je bila na kraju Sarajeva. Volim da i ovde, ako je kupimo, bude što dalje od ljudi.

-Možda češ se pod pritiskom žene predomisliti?

-Ne sanjaj o tome.

-A kada će vinčanje? Oćete li pozvati puno svita?

-Ne nipošto. Civilno vjenčanje. Samo svjedoci, odnosno vjenčani kumovi. Poslije formalnosti idemo neđe na ručak i da se l'jepo počastimo i popijemo nešto, da zalijemo vjenčanje.

-Reci mi šta van triba, da vam kupin. Moju Mandu će obradovati da lunja i cunja po trgovinama tražeći dobar poklon.

-Odluči sam šta bi mi kupio, pa mi daj to u parama. Što da okolišim?

-Pošteno da poštenije u otvorenije ne može biti. Odmah da ti kažen odvojićemo Manda i ja 50 funti. Je li malo?

-Kako malo, šta ti je barba Ante! Previše! Molim te da pred Justinom dadeš 250 funti, a ja ću ti uskoro donijeti dvjesto, neka ispa'ne da si dao 250.

-A, judi moji, moj dobri čovik Bosanac, a ća će ti to? Ti meni, ja vama. Non kapisco! Don’t understand. Really!

-Ne trebaš se ništa pitat'. Samo tako uradi.

-Vabene, nije me briga. Uradiću kako si mi kaza, moj čudni Bosanac.

(nastavlja se)

Ažurirano: Subota, 01 Lipanj 2019 09:44
 
RUŠID - roman u nastavcima PDF Ispis E-mail
Autor Administrator   
Petak, 17 Svibanj 2019 22:19

 

ImperialRušid - priča o čovjeku koji se rodio u strahu, živio u strahu i umro u strahu (70)

Sretna Nova 1949. godina!!!!

(Stari hotel Imperial u Adeleide)

Spremali su se na proslavu nove 1949-te godine. Ponovo novo odijelo, nekoliko košulja, nove potkošulje, gaće, čarape, kravate i tri para cipela. Što god ušpara ode ili na gardarobu, ili na izlaske i plesove. Neka. Jednom se živi.

Justina nije bila grebatorka. Kako je bila darežljiva u seksu, tako je bila darežljiva i u plaćanju polovice svih troškova. Odlučili su se za doček nove godine u hotelu Imperial, na uglu King William Street i Grenfell Street, u najstrožijem centru grada. Dovezli su se taksijem, a pošto je bilo rano za ulazak šetali su se u kasnom, prevručem popodnevu. Uz ulicu, niz ulicu. Kupili su sladolede u kornetu i sladili se gledajući lijepe kuće.

-Jao, što bih bila sretna da imam lijepu kuću.

-Pa imaš. Šta tvojoj fali?

-Nije to moja kuća. Slagala sam te da te impresioniram. To je kuća jednog mog rođaka koji živi u Melburnu. Dao ju je meni na korištenje za malu kiriju znajući da ću se brinuti o kući i da ću je čuvati. No, napomenuo mi je nekoliko puta da će mi na vrijeme javiti ako se odluči prodati kuću.

-Ma, znao sam da lažeš. Nevješta si u tome. Ne volim ni ja lagati, ali čovjek nekad mora.

Taman se smrklo. Ušli su u salu. Priđe neki mladić koji ih odvede do njihovog stola. Večera je bila preskupa, ali, mora se priznati, predivna. Plešući i pijuckajući veoma kvalitetno bijelo vino dočekaše novu 1949-tu.

Tek oko jedan izjutra izađoše u sparnu noć. Pričekali su taksi i odvezli se, zna se gdje, kod Justine. Odmah su legli. Nije ga dirala. Nije jo nešto bilo do seksa. Njemu jeste, ali je nije htio siliti.

Još je bila mrkla noć kad ona ustade. Metla je dlan na usta i otrčala u klozet. Čulo se kako povraća. Povukla je vodu. Umila se, oprala zube i ponovo legla.

-Šta je? Da nisi pokvarila stomak? Pa večera je bila odlična. Ne bi trebalo da u takvom hotelu kakav je Imperial služe ukvarena jela. Možda je neka muha opljunula onaj krem – kolač koji si pojela?

-Da Bog da da je tako kako govoriš – uzdahnula je duboko i okrenula se na stranu leđima prema njemu.

Rušid se nage i vidje da ona plače.

-Šta ti je? Nemoj da nam prvi dan nove godine prođe u plaču. Baksuzno je to. Hajde, okreni se prema meni da te poljubim i pomazim.

-Nije mi ni do čega, Rusido. Ni do čega.

-Pa, jesam li ja šta loše napravio? Reci mi.

-Ne Rusido. Već mi je danima ujutro muka, povraća mi se, a povratiti ne mogu. Tek sam večeras malo povratila i bi mi lakše. Brinem se Rusido, strašno se brinem.

-Pa reci mi šta te muči.

-Mislim da sam trudna, Rusido. Mislim da nosim tvoje, odnosno naše dijete. Ovdje nema pobačaja, jedino ako je ženi život u opsanosti zbog trudnoče. A i moja vjera mi ne dozvoljava da abortiram. Ne želim te vezati. Ti možeš biti slobodan. Nisi ti kriv. Kriva sam ja zato što ne volim seks uz korištenje gumenog prezervativa i što volim da sve ušpricaš u mene, a tvoj jako dobro prska. Ima nekih baba po Adeleidu koje daju neke trave da se pobaci; ima nekih koje to rade pomoću igala za pletenje, ali bi to bio veliki grijeh. Uostalom, želim imati dijete, a tebi dajem punu slobodu. Možeš otići, možeš ostati, ne moraš o djetetu brinuti, sama ću se snaći. Jedino bi me učinilo sretnom je da priznaš dijete da u školi za njom ili njim ne viču da je kopilanka ili kopilan.

-Ima li pive u hladnjaku?

-Što? Mislim da ima par boca.

-Idem sve popiti da proslavim.

-Šta češ slaviti? Ja krepavam od tuge, a ti bi slavio.

-Hajde i ti sjedi tu i ne plači. Donijeću pivo i čaše da nazdravimo.

-Čemu da nazdravimo?

-Sačekaj.

Eto ga sa tacnom na kojoj su stajale dvije čaše i pet boca piva. Natoči. Tutnu joj u ruku čašu preko koje se preljevala bijela pjena.

-U zdravlje buduće mamice!

-Rusido, jesi li poludio?

-Kada idemo na vjenčanje, ako me uopšte hoćeš?

-Lud si. Zaista si lud.

-Ako me hoćeš reci sada. Ja te dva puta neću pitati.

-Hoću Rusido. Kako da neću. Dobar si mi. Volim te, a osjećam da i ti mene voliš.

-A gdje ćemo živjeti? Nećemo valjda ovdje gdje strepiš od istjerivanja. Ja bih da kupimo kuću.

-Lud si. Potpuno si lud. Kakva kuća?! Znaš li ti koliko košta kuća?

-Hajde, još čašu piva...

-Ne. Ti popi sve, ali ne zaboravi da sutra moraš raditi.

Rušid nastavi da pije, a ona se okrenu i zaspa, ovaj put s blaženim osmjehom na licu.

(nastavlja se)

Ažurirano: Petak, 17 Svibanj 2019 22:22
 
« Početak«12345678910»Kraj »

Facebook

prenesi tekst na facebook

Izbor slika iz galerije

Najnoviji komentari

home search